Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Већ нас неко време бомбардују изјавама како је за Косово све одлучено, само још Србија треба да призна "реалност" (читај: призна сецесију дела своје територије). Још нам не рекоше шта би Србија тима добила. Али ево ја ћу навести разлоге да Србија не признаје наметнуто решење, посебно не још пре него је и дошло до наметања.
Зато што се преговори уопште воде. Ако је све решено, чему онда преговори?
Зато што и дан данас понеко на Западу помене преурањено признање Словеније и Хрватске као извор многих каснијих проблема. Зашто да Србија пере друге од одгворности?
Зато што ако силом одлуче да је "Косова" назависно, то ће бити легло криминала и нестабилности. Зашто да Србија преузима одговорност на себе као "страна у споразуму" или "део решења"?
Зато што би такво признање охрабрило сепаратизме, прво Албанаца на југу Србије, код Прешева, онда санџаклија, Војводине и тако до краја Србије. Ко је и мало играо стратегије (за прозападне форумаше: у последњем "Пешчанику" се један баја позивао на игру Цивилизација) знаће да ако изгубиш једну територију, непријатељ ће касније кренути по још једну.
Зато што Србија нема никакво право да својим лојалним грађанима који живе и даље доле говори како је то супер, како је постигнуто решење, како ће моћи да се изборе за своја права - ако то једноставно није истина. Они који мисле да се може са шиптарима нека иду па живе сами са њима.
Зато што ако Савет безбедности буде о томе одлучивао, ако је Западу то толико битно, мораће да попусти на неким другим стварима. Ако Србија није могла да оствари свој национални програм, не видим зашто друге нације не би могле. Ако Србија изда своје право издаће и међународно право других.
Зато што одлука донета силом, макар та сила била одевена у право, не може бити обавезујућа по оне који је не прихватају (али само док не прихватају). Дакле, кад се промене односи снага у свету, можда оспоримо силом наметнуто. Дотле можемо чекати. Колико? Колико треба. То је рекао Небојша Човић који се доста бавио том тематиком.
Зато што се преговори уопште воде. Ако је све решено, чему онда преговори?
Зато што и дан данас понеко на Западу помене преурањено признање Словеније и Хрватске као извор многих каснијих проблема. Зашто да Србија пере друге од одгворности?
Зато што ако силом одлуче да је "Косова" назависно, то ће бити легло криминала и нестабилности. Зашто да Србија преузима одговорност на себе као "страна у споразуму" или "део решења"?
Зато што би такво признање охрабрило сепаратизме, прво Албанаца на југу Србије, код Прешева, онда санџаклија, Војводине и тако до краја Србије. Ко је и мало играо стратегије (за прозападне форумаше: у последњем "Пешчанику" се један баја позивао на игру Цивилизација) знаће да ако изгубиш једну територију, непријатељ ће касније кренути по још једну.
Зато што Србија нема никакво право да својим лојалним грађанима који живе и даље доле говори како је то супер, како је постигнуто решење, како ће моћи да се изборе за своја права - ако то једноставно није истина. Они који мисле да се може са шиптарима нека иду па живе сами са њима.
Зато што ако Савет безбедности буде о томе одлучивао, ако је Западу то толико битно, мораће да попусти на неким другим стварима. Ако Србија није могла да оствари свој национални програм, не видим зашто друге нације не би могле. Ако Србија изда своје право издаће и међународно право других.
Зато што одлука донета силом, макар та сила била одевена у право, не може бити обавезујућа по оне који је не прихватају (али само док не прихватају). Дакле, кад се промене односи снага у свету, можда оспоримо силом наметнуто. Дотле можемо чекати. Колико? Колико треба. То је рекао Небојша Човић који се доста бавио том тематиком.