Majka Druge Srbije

“Друга Србија” је тема која тражи разјашњење. Различити су приступи могући. НИН је недељама истраживао јавно (и мање јавно) деловање и политичко наслеђе Латинке Перовић коју описују као икону и идеолога “друге Србије” За текст, који ћемо објавити у два наставка, интервјуисано је десетак саговорника и консултована је обилна грађа. Одлучили смо да за овај текст не разговарамо ни са једним од Латинкиних политичких непријатеља (из “прве Србије”) нити са људима који су на било који начин били жртве репресије у време владавине “либерала” крајем шездесетих и почетком седамдесетих.

Новинар НИН-а Зоран Ћирјаковић је разговарао искључиво са Латинкиним колегама историчарима, личним и породичним пријатељима из различитих периода њеног живота и некадашњим саборцима, како онима из времена “либерала”, тако и онима из “друге Србије” деведесетих. Сви ови људи, без чијег увида би било веома тешко направити портрет ове моћне и тајновите жене, тражили су да им се не објављују имена. Неки од саговорника НИН-а тражили су да им се не помиње име због старог пријатељства. На питање зашто нико од саговорника из “друге Србије”, па ни он, неће јавно да говори о овом екстремном сегменту грађанске сцене, један од саговорника је рекао: “Људи (у “другој Србији”) их се боје... Они личе на једну врсту тајног друштва, које има утицаја и људи се плаше дискредитације. Многи научници, истраживачи, активисти, раде за Србију сјајне ствари, али зависе од финансијске подршке од разних страних фондација. Ако би о њима проговорили они ће их поткопавати и можда успети да их дискредитују и зауставе те пројекте.”

Они који су и данас у Латинкином кругу, а са којима је контактирала редакција НИН-а, одбили су да дају интервју. НИН није покушао да разговара са Латинком Перовић.

У следећем броју НИН-а: о рату унутар “друге Србије” (који је Латинка Перовић добила), сличностима и разликама између Добрице Ћосића и Латинке Перовић (коју је један од саговорника НИН-а назвао “Добрицом Ћосићем друге Србије”) и утицају Латинке Перовић на ЛДП и остале “грађанске” политичке партије.

Жена има мало у српској политици. У земљи која је претходних деценија променила једног вожда и неколико очева није било много места за жене. Оне најактивније су јавно блаћене и проглашаване вештицама или издајницама. Прву (привремену) председницу републике одликовао је фатални недостатак харизме и талента за политику. Откад су, после 5. октобра, Мира, Весна и Даница нестале са јавне сцене, мушка доминација политиком је постала још већа него под Милошевићем. Србија као да се одрекла своје половине. Дакле, ко је данас најутицајнија Српкиња?

Жене су најактивније у “другој Србији”. То је флуидан појам који за разне људе има различита значења. Неки би ту убројали и Демократску странку, па чак и Г17+. Али израз се обично користи за НВО, неколико “независних” медија, малене грађанске странке које никада нису преговарале или сарађивале са Милошевићевим режимом и њихове присталице. Створен је утисак да је реч о јединственом блоку, умногоме као последица прљавих напада у режимским медијима за време Милошевићеве власти кад су ове групе клеветане као непатриотске и издајничке. У овом маргиналном, али политички изузетно утицајном сегменту српске политичке сцене крије се и Латинка Перовић, већ годинама без конкуренције најутицајнија жена у Србији.

Латинка Перовић (72), једна од наших најугледних историчарки, по други пут учествује у креирању српске судбине. Она је почетком седамдесетих била најмоћнија жена у Србији. Тада је, као секретар Централног Комитета СКС, била најближи сарадник Марка Никезића, предводника “српских либерала” и друга најмоћнија личност у Србији. Латинка, интелигентна, вредна и амбициозна жена – у опскурном свету титоистичких коридора моћи, иако без борачког стажа у “револуцији” – направила је метеорску каријеру која јој је већ тада обезбедила место једне од најмоћнијих жена у историји и једне од ретких чија позиција није била резултат брака са моћнијим мушкарцем. Данас је Латинка лидер најекстремнијег крила “друге Србије”, жена чији је утицај довео до тога да смо после 5. октобра поред ултранационалистичког, добили и “грађански” екстремизам.

“Ми овде имамо сукоб два екстремизма. Шешељевог национал-бољшевизма, што није ништа ново, наћи ћете то у многим земљама, и Латинкиног стаљинистичког либерализма. И једно и друго се ослањају на социјално радикалне који верују да се може прескочити десет степеника и представљају одговор на најприземнија очекивања”, каже угледни београдски историчар. Латинка једва да постоји на јавној сцени у Србији, она се ретко појављује у медијима и држи се далеко од очију јавности. Грађани Србије њене ставове не чују из њених уста.

“Све ради из сенке и пушта друге да говоре у њено име.. Круг у коме она изиграва гуруа шири црно-белу слику, а таква слика никада није истинита. Она продубљује лаж о Србији... Они су допринели заблудама Запада и давали материјал онима који су хтели да спрече стварање рационалне слике о Србији. Тиме што су говорили о нама да смо црна рупа, да смо људи мрака, да смо људи мржње, не само да су угрозили Србе већ и цео регион... Данас говоре Европи да треба такве да остави иза себе”, каже за НИН директорка угледне невладине организације. “И један (Шешељев) и други (Латинкин) екстрем Србију гурају с оне стране нормалности. Ти екстреми једни друге подупиру, сужавају тај простор нормалности.”

Путеви којим Латинкина политика и схватања данас утичу на наше животе су крајње опскурни. “Она је полувидљива, као сфинга, нетранспарентна... Сва је закулисана са већом моћи него што се слути”, каже некадашњи њен сарадник.

Латинка утицај остварује првенствено преко групе оданих “грађанских муџахедина”, како их је назвао један НИН-ов саговорник, који је апсолутно обожавају. Она није толико утицајна зато што је створила нешто велико, већ због онога што је у Србији маргинализовала и паралисала и због утицаја који њена интерпретација, обично пренесена помоћу верних сарадника, има у међународној заједници.

Toliko glup tekst da to nije normalno.

Uplasili se talibani jedne babe.

Coke:

Toliko glup tekst da to nije normalno.

Uplasili se talibani jedne babe.

Kliknite za proširenje...

Опет си контрадикторан. Извлачиш закључке из текста који ти је "глуп да није нормално".
Иначе, јесу се уплашили талибани бакице са ове ноге у гробу. Уплашили су се реформски талибани. Зато нису хтели да дају изјаве именом и презименом. Мада има ту неке логике. Могу доћи у питање стипендије, пројекти, и све то иначе транспарентно.

Ne znam sta su ti to "reformski talibani" ali sama kovanica zvuci kao da je smisljao neko kome manjka inteligencije, a evo i zasto.
Kod nas se reforme vezuju za nesto sto ce Srbiju ustrojiti kao modernu evropsku drzavu sto znaci da ce je odvojiti od crkve i ustrojiti kao demokratsku i liberalnu zemlju.
Talibani su opet bili borci vodjeni religioznim motivima.

Ta dva su logicki nespojiva.
Ako je neko kod nas blizak talibanima to mogu biti ljudi bliski SPC i politicari koji guraju drzavu ka spajanju sa SPC. Takav je na primer DSS.

Ne mozes spajati nespojive stvari. Tako i u ovom glupom tekstu oni povlace znak jednakosti izmedju Seselja i gradjanske opcije sto je apsurdno i pokazuje manjak znanja o drustvu autora teksta.

Nisam jos video da se neko uplasi jedne babe od 70 i kusur godina.
Ovo je za Humor.

ako i jeste tajno društvo(čiji su svi članovi poznati u javnosti:shock: ).Podržavam njegove ciljeve, mada je cela stvar preuveličana...
Govorila žena jednom prilikom nešto pozitivno za ZORANA DJINDJIĆA i dss-ovci je uzeli na zub....
''Nin''( otkad dodje poslednji urednik) je inače nerazrušivi bastion DSS-A skoro partijaska novina....:-(

Duh Sekire:

Опет си контрадикторан. Извлачиш закључке из текста који ти је "глуп да није нормално".
Иначе, јесу се уплашили талибани бакице са ове ноге у гробу. Уплашили су се реформски талибани. Зато нису хтели да дају изјаве именом и презименом. Мада има ту неке логике. Могу доћи у питање стипендије, пројекти, и све то иначе транспарентно.

Kliknite za proširenje...

Evo, ja recimo nisam glup toliko.
Slobodno mogu da te optužim za ovu bolesnu kreaciju
Anlizom pisanja stvarno teško zaključiti ko je "mozak"
Uostalom Duh Sekire ima odradjen sajt na geocitiesu za sebe.
Što ne bi imao i za druge.

Nema doduše hrabrosti da mi se obrati pa mi dolazi kao Glas Sauronov (Glans Šaranov)

Inace planinarim po pravim, a ne umisljenim planinama. Nego skokni malo do Politike, pa da vidis kako je dr hirurg odao svoj pravi identitet.
I vidim da nemas pojma ko je autor ovoga>
http://br.geocities.com/dlakavi_strvinar/

Ukupno poruka: 2.325 (7,85 poruka dnevno SPAMER)


Sajt:
http://geocities.yahoo.com.br/limojed/

Tako da prijatelju zalud ti mene stavljao na brazilski geocities.
Nemam veze sa Fantom.

MOLIM MODERATORE DA MU SKRENU PAŽNJU NA OGAVNU MONTAŽU U PROFILU!

Coke:

Ne znam sta su ti to "reformski talibani" ali sama kovanica zvuci kao da je smisljao neko kome manjka inteligencije, a evo i zasto.
Kod nas se reforme vezuju za nesto sto ce Srbiju ustrojiti kao modernu evropsku drzavu sto znaci da ce je odvojiti od crkve i ustrojiti kao demokratsku i liberalnu zemlju.
Talibani su opet bili borci vodjeni religioznim motivima.

Ta dva su logicki nespojiva.

Kliknite za proširenje...

А ја нисам видео да неко бабу од 70 и кусур година сматра главном иконом "модернизма у Србији". "Реформски талибани" је веома занимљиви израз и није искључено да су га они сами себи дали. Чуо сам рецимо да су неки неолибералистички економисти сами себе звали "либерални талибани". Уосталом, постоји извесни Нејаки Уки који себе зове "Реформски талибан" (то му је никнејм).
Талибанско је у (њима) вама то што гледате на ствари манихејски. Као и они из Авганистана који узму пар страница из Кур'ана, па још пар допишу, тако и ви имате екстремистичку и догматску слику Европе и сматрате да је све дозвољено и неопходно у име "интеграција". Ето зато сте талибани. Него да наставимо са текстом.

Главни Латинкини гласноговорници и играчи су у Чедином ЛДП-у и у Хелсиншком одбору и чести су гости у радијској емисији Пешчанику, главном гласилу ове групе. “Њени кључни људи су хистерични, агресивни и самоуверени. Она је оставила кости у библиотеци, а они су прочитали три књиге, два сајта и неколико предговора. Све што умеју да кажу бирачима јесте: кад победите национализам, биће вам боље”, сматра бивши функционер Грађанског савеза. “После пада Милошевића они су сами себе нокаутирали.

Латинка Перовић је скромна жена и колико год то Србима зараженим теоријама завере изгледало невероватно, људи из њеног круга нису плаћеници, профитери или издајници. “Ту има изузетно способног и паметног света, финих људи које је понела фрустрација и бес и који су подлегли мржњи. Они су сада изгубљени потенцијал у земљи која ипак иде напред. Многе збуњује чињеница да су нека врата данас ипак отворена”, каже НИН-ова саговорница. “Нажалост, најгласнији међу њима су интелектуални и морални патуљци, људи који су својом искључивошћу и глупошћу отерали Србе од друге Србије.”

Велика већина искрено верује у црно-белу слику Србије иако је она често била онолико једноставна колико и лажна, по ослањању на полуистине сасвим милошевићевска, не само штетна по демократску Србију већ по својим последицама понекад фатална за жртве српских злочина. Милошевић је пао с власти не због, него упркос њиховом деловању.

Латинка је један од одговорних зато што је српска несрећа данас биполарна, што нас националистички и “грађански” екстремисти, дисквалификујући демократску опцију (било као издајничку, било као фашистичку), уместо у један, гурају у два ћорсокака. Као и већина арогантних и самозаљубљених актера српске политичке сцене, Латинка нуди валидне аргументе сумњиве релевантности као једине истине. Одабране слике из српске историје и анализе бројних историографа се нуде као илустрација да Србија у ствари нема будућност, да ће док се не суочи са злочинима и не смањи на праву меру овде све остати крваво, геноцидно, неевропско и непроменљиво.

Латинкина обраћања подсећају на папске енциклике. Чак и кад прича о покретима и организацијама којима припада, Латинка говори у трећем лицу. Она говори на скуповима и промоцијама у малим, полупразним дворанама и текстове обично објављује у опскурним публикацијама и зборницима. Интервјуе најчешће даје за новине које се у Србији или уопште не продају или се слабо читају. Испосничког лика, скромна и енергична, Латинка на јавним наступима делује озбиљно, скоро светачки одвојена од окружења. “Труди се да делује љубазно, одмерено, децентно и неблазирано... али некако увек осећате тај неми бес. Она је љута на оне који је не разумеју”, каже један њен бивши сарадник. “Нисам је видео да се смеје. Она верује да Србија нема право да се радује док се не суочи (са злочинима). Ваљда зато носи ту светачку маску.” Активиста једне од невладиних организација каже да се око намргођене “свете Лате” увек осећа некако неопуштено, “као у цркви”. “Она ствара око себе побожну атмосферу. Као кад сте у цркви, па се плашите да случајно не паднете или не оборите нешто”, каже саговорник НИН-а који је последњих година сарађивао с “иконом друге Србије”.

http://forum.krstarica.com/threads/93625

Prvo ovde je ORIGINAL teksta koji je prepravljen na brazilskom geocitiesu.
Na gornjem linku možemo da vidimo kako si me spopadao sa nekim čatovima???
Žao mi je što ti moram reći da to nisi pričao samnom.
Ko zna s kim si.

Možda i sa samim sobom.
Imaš 1000 nikova bre.
A reko bi čovek - posećena tema nema šta!
Pametan neki, svi priču sa njim!

Nije ovo moja provokacija, već tvoja.
Ne mogu da idem toliko nisko.
Pa kad je javan napad - nek je javan odgovor!

A i Lilu si spopadao!?

Гледам колико "одговора" на овој теми за веома кратко време и схватам да сам погодио у мету (макар та мета била и осињак). Оволико се бре ни диносауруси нису опирали док су изумирали.
Посебно ми је драго што су неке поруке од корисника који ми је на листи непожељних. Ја износим своје ставове, неко узалуд покушава да скрене тему, милина БРЕ!

goxy:

ako i jeste tajno društvo(čiji su svi članovi poznati u javnosti:shock: ).Podržavam njegove ciljeve, mada je cela stvar preuveličana...
Govorila žena jednom prilikom nešto pozitivno za ZORANA DJINDJIĆA i dss-ovci je uzeli na zub....
''Nin''( otkad dodje poslednji urednik) je inače nerazrušivi bastion DSS-A skoro partijaska novina....:-(

Kliknite za proširenje...

NIN partijska novina E da nisam pročitao ne bih verovao... NIN je kroz istoriju bio možda najčitaniji nedeljnik koji je izlazio sa najboljim novinarskim profilom ljudi koji su tamo radili. U vreme Broza su ljudi čitali NIN jer se jedino tu moglo pročitati nešto, što je bilo van okvira zvaničnog stava tadašnje države. Danas je NIN savremeno glasilo koje razmatra sve političke opcije u Srbiji i manje više se odnosi podjednako prema svima. Sad što se "reformskim talibanima" ne svidja njegov stav prema bahatom populizmu koji LDP pokušava da projektuje u svesti civilizovanih gradjana Srbije to je druga stvar. Isto je indikativno, da sve opcije bilo pisanih ili elektronskih novina koje pljuju zvaničnu politiku Vlade, Premijera lično i ekipu oko njega imaju podršku takvih koji čak nemaju ni parlamentarni alibi za takav pristup. Istina boli....pa to ti je....

NIN i Politika su najbolje novine. Najobjektivnije.
A B92, Kandic, Vuco, Biserko...su gori od Seselja i radikala.

Vreme, Danas i B92 su na budzete Sorosa i stranih Vlada i glupo je uopste raspravljati o njihovoj nezavisnosti ili objektivnosti.

Evo odgovora prozvanog Pola Pota na pisanije u NiNu
DSS MOZAK: SVETSKO ČUDO

Piše: Petar Luković alias Pol Pot

000. Kako je naopako krenulo – postaću ******* biograf Zorana Ćirjakovića, do prošle nedelje meni nepoznatog koštunjavog pesticida koji se samoproglasio novinarom ćiriličnog «(K)nina» i, nakon uspešne dss-mentalne terapije na BIA-akademiji, specijalizovao prvo za internet-forume na kojima je otkrio Nezapamćenu Antisrpsku Zaveru na čelu sa www.zamislisrbiju.org , da bi ovog petka svoje poremećene čitaoce obradovao naručenim i logičnim nastavkom, u obliku prvog dela feljtona, glede Latinke Perović koja je u najnovijem broju (valjda što je u nadnaslovu zidnih novina glavnog urednika «(K)nina» proglašena «najticajnijom Srpkinjom) dobila punih šest strana, što, ako ništa drugo, pokazuje da je politička panika u «(K)Ninu» došla do one granice u kojoj je neophodno da se konačno, jednom zauvek, obračunamo s Latinkom, iza koje – gle! – u liberalnom mimohodu stoje Helsinški odbor sa Sonjom Biserkom na čelu, LDP sa Čedom Jovanovićem na čelu ili «Peščanik» sa dve Cece na čelu! Kako bi se ova zrela dss-teza plasirala na krajnje bolestan način, u pomoć je pozvan akutni bolesnik: Zoran Ćirjaković koji se piše kao «autor feljtona», ali je, u stvari, tek poluživi alibi za gomile materijala koje su mu drugi doturali, jer verovati da je Ćirjaković u stanju da napiše feljton u dva nastavka – jednako je naivom verovanju da Ljiljana Smajlović ume da sopstvenim amputiranim grudima reši kvadraturu kruga!

002. Sad, kad je rešena šerlokholmsovska dilema da je «Zoran Ćirjaković» samo šifra za grupu bia-autora, jer čovek u prošlom tekstu o internet-forumima nije imao rečenicu koja je imala više od osam reči a ovde se razmahuje umetnutim rečenicama za koje nikad nije čuo da postoje – kao da su mu iz srpskog kuta pravoslavno došaptavali Čedomir Antić, Sonja Liht ili Branka Prpa – suočavamo se sa «(K)ninovskim» uvodom u feljton gde se kaže da je «novinar NIN-a Zoran Ćirjkaković razgovarao isključivo sa Latinkinim kolegama istoričarima, kao sa ličnim i porodičnim prijateljima». Ima još: «Svi ovi ljudii – dramatično objavljuje «(K)nin RS» – «bez čijeg uvida bi bilo veoma teško napraviti portret ove moćne i tajnovite žene, tražili su da im se ne objavljuju imena». Razlog je – strah: «Ljudi iz Druge Srbije liče na jednu vrstu tajnog društva koje ima uticaja i ljudi se boje deskreditacije», piše u ime ovih nevinih žrtava Zoran Ćirjaković, plasirajući tezu da je strah od Latinke Perović, u stvari strah da se patriotama ne oduzmu stipendije jer «ako bi o Drugoj Srbiji progovorili oni će ih (čitaj: Latinka Perović, Sonja Biserko, Čeda Jovanović, Ceca Luković, Petar Luković) potkopavati i možda uspeti da ih diskredituju i zaustave te projekte».

005. Kad sam «(K)ninovski» uvod u feljton pročitao još dva puta, tek da mi adrenalin proradi i da se naučno uverim kako srpski fašizam pulsira sporim sovuljarskim ritmom dr Koštunice – impresioniran sam ostao pred fascinantnom idejom da o Latinki Perović govore ljudi bez imena i prezimena; ta vrsta smajlovićko-reljićevskog novinarstva parazitski se primila na Ćirjakovića o kojem bi, istim sistemom, da o njemu govore «poznanici» ili «prolaznici» jer ni Jočićev MUP nije našao nikog tko bi potvrdio da je Ćirjkakovićev prijatelj – mogao, recimo, da napravim feljton u desetak nastavaka. U nepostojećem feljtonu o Ćirjakoviću, npr, pozvao bih se na «njegovog bivšeg saradnika» koji bi, npr, rekao da je reč o « neopevanom debilu» ili «umišljenoj budali», dok bi drugi, npr, potvrdio Reljićevu dijagnozu da je reč o «smajlovićizmu», patološkoj metamorfozi ćelija u srboidno stanje, neizlečivo, dakako.

007. Feljton o Latinki Perović pompezno nazvan «Majka Druge Srbije» metodološki je zanimljiv zbog tobož Ćirjakovićevih sagovornika, paralizovanih od straha; obratite pažnju tko su njegovi bezimeni sagovornici.
- ugledni beogradski istoričar
- direktorka ugledne nevladine organizacije
- nekadašnji njen saradnik
- bivši funkcioner Građanskog Saveza
- NIN-ova sagovornica
- jedan njen bivši saradnik
- stari porodični prijatelj
- ugledni beogradski istoričar
- njen nekadašnji saborac
- jedan Latinkin kolega
- istaknuta predstavica građanske Srbije koja je u režimskim medijima
devedesetih navođena kao jedan od najvećih izdajica
- NIN-ov sagovornik
Ove BIA-šifre za prepoznavanje, gde, kao nemamo pojma da je Čedomir Antić osoba A, a Sonja Liht mucava osoba B, odavno nisu u nadležnosti nesrećnog Ćirjakovića kojem su tekst, u deset ruku, pisali Reljić, Smajlovićka, Koštunica, čak i Đorđe Mamula zajedno s nacionalnim okoglavcem ili Šormaz s onom nenadjebivom šiška-frizurom; hoće se reći da se Ćirjaković pretvorio u DSS Sunđer koji je upio svaku vaskoliku tuđu DNA-karakteristiku, osuđen da se pojavi kao autor teksta s kojim nema blage veze.

009. Šta Ćirjaković zna o Drugoj Srbiji? Ono što je za Ljilju Smajlović seks – za Ćirjakovića je liberalizam: nešto opasno, gadno, bolno, izdajnički, antivladino, protiv Reljića & Smajlovićke, bludno, protivprirodno. Kapacitet Ćirjakovićeg mozga – ograničen fizičkom činjenicom da mu je šef Slobodan Reljić from Teslić – nikako ne može da prihvati činjenicu da je Latinka Perović, ne samo kao istoričar nego kao politički identitet još odavno, davno pre nego što je Ćirjaković pomislio da će on pisati u «(K)ninu», kao oficijelnom glasilu Republike Srpske, predvidela, rekla, objavila i napisala sve ovo što će nam se dogoditi. Ta vrsta reljićevsko-smajlovićske opsesije da je tzv. Druga Srbija nešto najgore što se Srbiji može dogoditi, opisana je u navodno Ćirjakovićevskom tekstu pod sledećim citatom: «Glavni Latinkini glasnogovornici i igrači su u Čedinom LDP-u i u Helsinškom odboru česti su gosti u radijskoj emisiji 'Peščanik', glavnom glasilu ove grupe».

013. Prvo smo od budale Ćirjakovića iz uvoda čuli da smo Tajno društvo, a sad je reč o «grupi» kojom, razume se, rukovodi Latinka Perović «najuticajnija Srpkinja», o kojoj konfuzni Ćirjaković još konfuznije piše: «Ona nije uticajna zato što je stvorila nešto veliko, već zbog onoga što je u Srbiji marginalizovala i paralisala i zbog uticaja koji njena interpretacija, obično prenesena pomoću vernih saradnika, ima u međunarodboj zajednici». Žele Ćirjaković & Nalogodavci da poruče da Latinka Perović gospodari Međunarodnom zajednicom i da ima biti onako kako ona kaže! Što se ovih meseci videlo kad su momci iz Brisela, oduševljeni Koštunicom, produžili sve moguće rokove, ne bi li se dodvorili seksipilnom srpskom premijeru koji o Mladiću govori kao o «prepreci» na putu ka Evropi, samouvereno siguran da je Srbija presrećna u njegovim rukama!

018. Posebno je bljutavo ali dss-razumljivo citiranje neimenovanih Ćirjakovićevih sagovornika spram Latinke Perović kao formalne «majke Druge Srbije». Slavni ali anonimni «sagovornik NIN-a» koji se krije u analnom otvoru ovog fašističkog glasila tvrdi da se Latinka «trudi da deluje ljubazno, odmereno, decentno i neblazirano... ali nekako uvek osećate taj nemi bes. Ona je ljuta na one koje ne razumeju». Ko je makar jednom bio u Latinkinom društvu – a zasigurno Ćirjaković nije – savršeno zna da budala koja za «(K)nin» tvrdi da se Latinka nikad «ne smeje» lupeta: Latinka Perović je – potvrđuje vam njen prijatelj Petar Luković – jeste jedna od najduhovitijih i najzabavnijih žena koje su ikad postojale. O njenoj inteligenciji, znanju i sposobnosti da analizira – suvišno je govoriti, ali kako Ćirjaković nikad nije prisutan «sastancima tajnog društva» gde se, recimo, nađu Sonja Biserko, Srđa Popović, Žarko Korać, Latinka Perović, Olivera Milosavljević, Petar Luković ili Lula Mikjelj, naravno da nema pojma o kakvim se kapitalnim odlukama na licu mesta odlučuje; recimo, tko će pisati o Ćirjakoviću ako on, jednom, bude uspeo da napiše tekst koji mu nije prepisao Slobodan Reljić!

Vidi ovog idiota. Kopira clanak Petra Lukovica
Jesi li ti balija?

Evo ti malo o Lukovicu i B92.

PINK "LEVIČAR" I B92 "NACISTI"

Na „levom“ krilu srpskog internet fronta glavni je forum RTV B92, čiji je sajt ubedljivo najposećeniji u bivšoj Jugoslaviji. Forum ne sledi uređivačku politiku „matične kuće“ i predstavlja utočište onih koji su nezadovoljni devedesetdvojkinim programom i prostorom koji se u programu daje "nacistima". Jedna od često obnavljanih tema na ovom forumu je rasprava da li je Koštunica nacista ili fašista.

O odvojenosti foruma od ostatka devedesetdvojke svedoči i to da je glavni predmet obožavanja Petar Luković, "Pinkov kadar" i žestoki "pljuvač" po ovoj kući. Forum B92 nudi vam Lukovićeva sabrana dela. U ovoj svojevrsnoj enciklopediji primitivizma čekaju vas brojni tekstovi u kojima "Pera genije" definiše „ srpsku suštinu”. "(O)vo je nepopravljivo bolesna država za koju još nije pronađen lek – osim efikasne hidrogenske bombe, čiji bi efekat bio da sačuva zgrade, parking mesta, ulice i poneko ******* drvo", piše Luković. Perini obožavaoci na ovom forumu pišu o “nakaznom licu” Srbije, “septičke jame od države”, koja nas “guzi od malih nogu” i u kojoj živi “stoka (koja je) efikasno uterana u obor da ne pravi štetu po komšijskim baštama”. Slične reči o bilo kom srpskom susedu rezultirale bi promptnim "banovanjem" sa ovog foruma.

Forum B92 ima i svoju udarnu pesnicu - nemilosrdnu sajber jedinicu za specijalne operacije i prljave diskvalifikacije. To je posebno moderirani i od ostatka devedesetdvojke nezavisan podforum emisije „Peščanik“. Jedna od moderatorki ovog foruma ponosi se svojom isključivošću i tvrdi da je “demarkaciona linija” u Srbiji “još uvek krvava” i da “taj potok krvi još nije suv”. Čitajući "postove" nekih od diskutanata na ovom podforumu mogli biste da zaključite da je čak i Hitlerova Nemačka bila Diznilend u poređenju sa današnjom Srbijom. Ovi prosvetljeni forumaši nude nam miloševićevsku dehumanizaciju protivnika. Nacionalisti ne govore, oni "laju" i "bljuju" i okupljeni su u "ogavnim strankama". Izuzev Čedinih liberala i klinički mrtvog Građanskog saveza, ostale partije razlikuju samo po stepenu "nacifikacije". Ovaj forum je ventil za one koji veruju da su Tadić i Šešelj jednojajčani „politički blizanci“, da je „smrt majstor iz Srbije“ i da je 5. oktobra „izgubio ratni zločinac i pobedio nacista“. U mržnji prema neistomišljenicima na forumu B92 prednjače, kako ih je nazvao jedan umereni diskutant, „ekstremni čedisti“ koji bi da vešaju u ime demokratije i pišu da su „ usrane motke samo pomoćna logistika u nedostatku bandera”.

025. Ćirjakovićova somnabulna teza – da je Latinka Perović najveća prepreka ove države koja bi bez nje već odavno ušla u Evropu – praktično se preselila napadom na «Latinkine epigone» koji kao papagaji govore ono što još ona nije izrekla. U tom razularenom sistemu protiv kojeg se razumni DSS bori sovuljarskom logikom dr Voje Metiljavog – posebu ulogu ima ludak koji se zove Petar Luković. Koristeći priliku da Lukoviću odpozdravi spram ovog i prošlog teksta – lobotomični Ćirjaković kojem su mozak izvadili kako bi ga sačuvali za primer kako izgleda današnji srpski dss-debil, u poslednjim trenucima smajlovićizma uspeo je da me u tobože svom tekstu uporedi s Polom Potom ili političkim komesarom «Škorpiona». Uveren da me je ispravno opisao kao sumanutog azijskog komunistu koji bi likvidirao sve što smrdi na dss, Ćirjaković je – u trenucima reljićevske lucidnosti – dodao detalj o «Škorpionima», preslikavajući lično uživanje nad likvidacijom Bošnjaka, prebacujući lopticu na moj tobožnji zločinački gem. A istina je, **** it, prosta: zvali me Pol ili Pot, Ćirjaković u mojoj Srbiji ne bi postojao. U nijednom postojećem agregatnom stanju.

028. A zbog čega je, po Ćirjakoviću, Latinka kriva? Zato što u svemu vidi «srpski nacionalizam», zato što veruje da je najvažnije pitanje za Srbiju – suočavanje s ratnim zločinima, zato što ne voli Koštunicu, zato što veruje da je Đinđić bio jedan od najvećih srpskih reformatora, ukratko, zato što misli da sa ovom vlašću nema nikakve budućnosti. Lukavi Ćirjaković kojem su – nakon što su mu izvadili mozak i poslali na ispitivanje – rentirali novi, iz bogate kolekcije dr Koštunice, sprema sledeći nastavak u «(K)ninu»: kako je LDP postao polno oruđe u rukama Latinke Perović, kako je «Peščanik» smrtonosno oružje blisko Čedomiru Jovanoviću, kako Pol Pot alias Petar Luković jaše Srbijom i seiri nad njenim nesrećama, kako www.zamislisrbiju.org privlači albanske šoviniste, bosanske fundamentaliste, crnogorske independinste ili srbijanske izdajnike – a da se naš voljeni Vojislav Koštunica erotski muči jer ga je Ljiljana Smajlović manastirski odbila... vidimo se idućeg petka u «(K)ninu». Ćiriličino a naše! Uđeš, izađeš i – gotovo: Ćirjaković bez mozga će posvedočiti!
Vecina ovoga u tekstu sto je Lukovic napisao je tacno mada meni bas nisu simpaticne ni nase NVO ni partije oko njih jer ne smetram da bivsi komunisti poput Latinke ,Biljane Vuco ili Sonje Biserko mogu sada da uvode u Srbiju liberalnu demokratiju .Ali Latinka je pametna zena i odlican istoricar a jos je zena u godinama tako da ne razumem cemu toliki feljton i panika DSS a zbog nje .Tuzno je sto se NIN sve vise pretvara ui rezimske novine .

Kad radiš copy paste sa DO sajta napiši nešto.... nemoj samo prostu operaciju Inače lepo reče na istoj temi na DO kolega odavde Bereck iz Kroacije....

bok puce i dečki

ćujte,čital sam malo kaj pišete o onom tipu kaj kod nas piše u feralu.znate kaj,nebi sad štel nikaj komentirat,al nekak mi ni jasno jel se taj tipus zayebava il sam onak dela sprdačinu sa srbijom.

pa onda doda....


e bok stari,čuj mislil sam da bute me malo onak cimali al mi se pričinjava da ste onak dobra škvadra
vidi kaj se dotikavlje tog tipusa,čitam ga u feralu već dugo.mi ti njega čitamo onak u bircu i valjamo se od smijeha.konobarima čase ispadaju.to ti je kak da si u kazaličtu.al ti ja to niš ne kužim.ko je kome kaj i tak,mislim niste mi bistri.a jel on piše negdje tu u vašem tisku.

Krckic:

Vidi ovog idiota. Kopira clanak Petra Lukovica
Jesi li ti balija?

Kliknite za proširenje...

Jok more Srbin sam ali mi to nije zanimanje ko tebi, ukoliko nisi mesanac pa imas komplekse .Ja se ne slazem politicki sa PL pogotovo ne sa njegovim ekstremnim stavovima ali covek ima zanimljiv stil pisanja i dosta toga ubode.A ovaj tekst sam postavio jer se tice ove teme bez mog narocitog stava prema njemu.

al bundy:

Jok more Srbin sam ali mi to nije zanimanje ko tebi, ukoliko nisi mesanac pa imas komplekse .Ja se ne slazem politicki sa PL pogotovo ne sa njegovim ekstremnim stavovima ali covek ima zanimljiv stil pisanja i dosta toga ubode.A ovaj tekst sam postavio jer se tice ove teme bez mog narocitog stava prema njemu.

Kliknite za proširenje...

***** si ti moj Srbin. Ne mozes tako biti lud ako nisi placen za to. Taj Petar Lukovic je dosadio i Hrvatima sa svojim nebulozama o Srbiji. Zanimljivo im je cuti jednom, dvaput...njegove nebuloze, ali vec treci, cetvrti...put, te njegove nebuloze niko ne cita.

al bundy:

025. Ćirjakovićova somnabulna teza – da je Latinka Perović najveća prepreka ove države koja bi bez nje već odavno ušla u Evropu – praktično se preselila napadom na «Latinkine epigone» koji kao papagaji govore ono što još ona nije izrekla. U tom razularenom sistemu protiv kojeg se razumni DSS bori sovuljarskom logikom dr Voje Metiljavog – posebu ulogu ima ludak koji se zove Petar Luković. Koristeći priliku da Lukoviću odpozdravi spram ovog i prošlog teksta – lobotomični Ćirjaković kojem su mozak izvadili kako bi ga sačuvali za primer kako izgleda današnji srpski dss-debil, u poslednjim trenucima smajlovićizma uspeo je da me u tobože svom tekstu uporedi s Polom Potom ili političkim komesarom «Škorpiona». Uveren da me je ispravno opisao kao sumanutog azijskog komunistu koji bi likvidirao sve što smrdi na dss, Ćirjaković je – u trenucima reljićevske lucidnosti – dodao detalj o «Škorpionima», preslikavajući lično uživanje nad likvidacijom Bošnjaka, prebacujući lopticu na moj tobožnji zločinački gem. A istina je, **** it, prosta: zvali me Pol ili Pot, Ćirjaković u mojoj Srbiji ne bi postojao. U nijednom postojećem agregatnom stanju.

028. A zbog čega je, po Ćirjakoviću, Latinka kriva? Zato što u svemu vidi «srpski nacionalizam», zato što veruje da je najvažnije pitanje za Srbiju – suočavanje s ratnim zločinima, zato što ne voli Koštunicu, zato što veruje da je Đinđić bio jedan od najvećih srpskih reformatora, ukratko, zato što misli da sa ovom vlašću nema nikakve budućnosti. Lukavi Ćirjaković kojem su – nakon što su mu izvadili mozak i poslali na ispitivanje – rentirali novi, iz bogate kolekcije dr Koštunice, sprema sledeći nastavak u «(K)ninu»: kako je LDP postao polno oruđe u rukama Latinke Perović, kako je «Peščanik» smrtonosno oružje blisko Čedomiru Jovanoviću, kako Pol Pot alias Petar Luković jaše Srbijom i seiri nad njenim nesrećama, kako www.zamislisrbiju.org privlači albanske šoviniste, bosanske fundamentaliste, crnogorske independinste ili srbijanske izdajnike – a da se naš voljeni Vojislav Koštunica erotski muči jer ga je Ljiljana Smajlović manastirski odbila... vidimo se idućeg petka u «(K)ninu». Ćiriličino a naše! Uđeš, izađeš i – gotovo: Ćirjaković bez mozga će posvedočiti!

Kliknite za proširenje...

Ни пас с маслом...
Гледе оног црвеном означеног питам се да ли модерација важи и за форумски копикетизам. Инсинуације, сексизам, увреде... чак и претње (неко у његовој Србији не би постојао) - пазите то у његовој Србији
А што се тиче означеног ројал плавом. Иако је питан Ћирјаковић, одговорићу ја: ДА, Латинка је крива баш због тога.

Захваљујући Луковићу, сада можемо знати ко је прави аутор фељтона:

007. Feljton o Latinki Perović pompezno nazvan «Majka Druge Srbije» metodološki je zanimljiv zbog tobož Ćirjakovićevih sagovornika, paralizovanih od straha; obratite pažnju tko su njegovi bezimeni sagovornici.
- ugledni beogradski istoričar
- direktorka ugledne nevladine organizacije
- nekadašnji njen saradnik
- bivši funkcioner Građanskog Saveza
- NIN-ova sagovornica
- jedan njen bivši saradnik
- stari porodični prijatelj
- ugledni beogradski istoričar
- njen nekadašnji saborac
- jedan Latinkin kolega
- istaknuta predstavica građanske Srbije koja je u režimskim medijima
devedesetih navođena kao jedan od najvećih izdajica
- NIN-ov sagovornik
Ove BIA-šifre za prepoznavanje, gde, kao nemamo pojma da je Čedomir Antić osoba A, a Sonja Liht mucava osoba B, odavno nisu u nadležnosti nesrećnog Ćirjakovića kojem su tekst, u deset ruku, pisali Reljić, Smajlovićka, Koštunica, čak i Đorđe Mamula zajedno s nacionalnim okoglavcem ili Šormaz s onom nenadjebivom šiška-frizurom; hoće se reći da se Ćirjaković pretvorio u DSS Sunđer koji je upio svaku vaskoliku tuđu DNA-karakteristiku, osuđen da se pojavi kao autor teksta s kojim nema blage veze.

Kliknite za proširenje...

Занимљиво и свака част Ро-пе, много волем када СЕКТА шири круг своји непријатеља или их бар потврђује...

Латинка гледа Соњу Бисерко као своје чедо, а Соња у њу гледа као у бога. Али ту нема емотивне блискости... И поред свих тих контаката, она је данас сама”, каже стари породични пријатељ.

“Крутост њених ставова даје повод да се размишља о профилу њен личности”, каже један њен бивши сарадник. Саборац из времена “либерализма” седамдесетих сматра да “оно што је стално код Латинке јесу амбиција, озбиљност и радиност. Већ са 27 година је била председник АФЖ-а ... Али тешко је данас препознати ту Латинку. Она данас игра несхватљиво прљаво... постала је заробљеник политике, ту су и амбиције... Штета што је тако. Таква памет. Бојим се да је проблем карактера... Њено понашање данас доказује да све што се дешавало у време либерала није имало везе с њом. Она је тада само следила Марка... Не треба заборавити да је била и у Ранковићевом кабинету.”

Латинка ПеровиЋ је 1972. године “најурена у успону снаге” заједно са осталим “либералима”. “Ту се о класичном либерализму не може говорити, али то је ипак најдемократскији, најпрогресивнији слој који се појавио у титоистичком режиму. Они никада нису Тита доводили у питање, хтели су ствари нешто мало да унапреде, нису били револуционари. Марко је говорио да нису имали на уму реформе... Али Тито је био опседнут Србијом и опозицијом. Он се плашио Србије. Све што је кретало из Србије он је схватао као заверу, било да су то били либерали, било националисти”, каже НИН-ов саговорник.

Маринко Арсић Ивков у књизи “Кривична естетика” пише да “док је изгледало да ће режим бити вечит и док су се многи уметници и мислиоци вукли по судовима, Марко Никезић, Латинка Перовић, Богдан Богдановић... нису се ни чули”. Ивков идеју о постојању либерала и демократа у оквиру комунистичког режима назива нонсенсом. “Баш у време владавине ‘комуниста с људским ликом’, тобожњих либерала и демократа, прогони уметности и слободне мисли не само да нису јењавали него су били и појачани. Популарности свргнутих група или појединаца из партијских врхова највише је доприносио сам режим, проглашавајући ‘отпаднике’ антикомунистима, либералима. И тек кад би потпуно биле удаљене од режимског колача, те особе су проглашавале себе опозиционарима”, пише Ивков.

“Када се каже либерали, политика и идеја, то је Марко Никезић. Латинка је била најангажованија као оперативац, држала је ту апаратуру у рукама”, каже некадашњи саборац, жртва чистке 1972. године. Конгрес Културне акције у СР Србији, одржан у Крагујевцу октобра 1971, представља климакс Латинкине моћи. Она је поносна на своју улогу у организовању овог конгреса – назива га “најширим окупљањем интелигенције у Србији после Другог светског рата”. Конгрес је организован као покушај да се култура боље искористи као бојиште за “конфликте политичке природе” ради спровођења “модерне, самоуправне политике”, и, како је рекао Радомир Константиновић, “против агресије... мотива и симбола ... који су по правилу са деснице”. Један од десетина реферата имао је наслов “Декултуризација културе као стваралаштво човека намењено човеку”.

У уводном излагању на скупу, који је између осталог резултирао паљењем стрипова на ломачи, Латинка изражава забринутост што “социјалистички садржај није увек и у свему потврђен. Понегде је у понечему доведен у питање”. Она ламентира и над тим што је “од свега најтеже ослобађање, од, свуда још толико присутног, грађанског погледа на свет” и пише да “лажне вредности не рађа само културна индустрија на Западу”. Решење за Србију у којој постоји “низак степен цивилизације” налази у ставу да “старе богове није довољно сахранити, треба створити свет у ком они неће моћи да живе”.

Једна од Жртава наметнуте неравнодушности у Србији био је и Тарзан. Здравко Зупан, у тексту “Стрип у Србији 1955-1972”, пише о Закону против шунда који је донесен после Латинкиног конгреса. На удару закона, како пише Зупан, нису се нашли само стрипови. Угашена су бројна издања, укључујући и “неукусног” Тарзана. На последњим бројевима једне едиције “Дечјих новина” стајало је, како наводи Зупан: „Цена издавача 3 динара; продајна цена у ужој Србији 5 динара. У осталим крајевима 3,40 динара”. Митар Милошевић, главни и одговорни уредник “Дневника”, написао је да стрипови ове куће „имају моралну визу у осам европских земаља, не и код нас”.

Небојша Попов пише о “репресивном деловању самих либерала”. Под ударом режима чији су “либерали” били важан део, нашли су не само националисти већ и праксисовци и шездесетосмаши.

Ако се не ради о накнадној памети, остаје питање зашто су либерали одбили да се јавно ангажују током “антибирократске револуције” и бујања национализма. Светозар Стојановић наводи да је у тим критичним годинама од Латинке и осталих “либерала” добио “одлучан одговор да немају намеру да улазе у било какве ствари... То одбијање (довело је) до тога да један број људи остане по страни, а да у први ред избију неки људи који уопште нису били критички”.

NIN je glasilo vlasti i zato se kroz njega i proturaju ovakve nebulozne price.
Zato NIN ima najveci pad tiraza u istoriji.

Latinka Perovic, reformski talibani... Sve u svemu sumrak jedne ozbiljne novine koja je nekad bila centar analitickog sveta u Srbiji. Sada je odbrana onih koji suruju sa mafijom koja je stvorena 90ih.

A najveci neprijatelj im je zena u penziji.
Staljinisti koji su Liberale prvi put skinuli i zaustavili reformu SFRJ opet uzvracaju udarac.
Samo jos da drug Tito ustane i NINovci ce biti srecni.

U Srbiji ima ozbiljnih novina.
Ekonomist i Vreme ponekad.
Od dnevnih je Danas najblizi ali i dalje kilometrima daleko.
Elektronski B92 drzi ubedljiv primat u objektivnosti i kvalitetu.
To je Srbija danas.