Na jednoj drugoj temi sam postavila tekst slaviste, Akademika Dragana Nedeljkovića u celini, ali smatram ga sasvim prigodnim na ovoj temi, ne u celini, već jedan njegov deo.
Kad smo vec stigli do stanja u kojem jesmo, da li necemu moze da nas nauci surova skola istorije?
- U prilici smo da ucimo i od svih onih s kojima se suocavamo, i od prijatelja i neprijatelja, uz uslov da se u toj odvec razgranatoj skoli zivota ne zabunimo, da sebe ne izgubimo. Ceo dvadeseti vek stvarana je (kroz krvave ratove, Pirove pobede i preambicioznu politiku, a njene zrtve bili su Srbi) strahovita pometnja u istoriji srpskog naroda. Njen ishod je ne samo tragedija koju su prezivela nekolika pokolenja, i jos je zivimo, nego teski poremecaji u svesti prosecnog Srbina. Jos vise skolovanog, vise osamucenog doktrinom, pa i onih sto su vodili i vode drzavu, koji su verujuci da prosipaju necistu vodu ispustili dete - nas narod. Drugim recima, Srbi su izgubili u Jugoslaviji, u prvoj i najumniji Srbi, oni sto su doprineli njenom stvaranju u eposi u kojoj je vladala skoro savrsena simfonija nauke i politike.
Aleksandar Prvi je samo ispunio snove i zamisli najucenijih medju ucenima - Cvijica, Skerlica, Slobodana Jovanovica, Zujovica, Belica, cije su istorijske procene ipak bile monumentalno pogresne.
Izgubili su Srbi. Prevareni i izdani bili su i u drugoj Jugoslaviji u kojoj su jedini zrtvovali, uz nesrazmerno brojne zrtve, svoje nacionalno cuvstvo i narodnu samosvest jugoslovenskom bratstvu i jedinstvu, i jos vecoj zamisli - internacionali.
A, obe ideje su se potvrdile kao himere, samoobmane i varke, da bi na kraju paradoksalno bili optuzeni za nacionalizam, za ono sto nisu i cega su se nesmotreno i po cenu nestanka sa istorijske pozornice beslovesno odrekli.
Srpski komunisti su, u ime internacionalizma i jugoslovenstva, izvrsili nacionalnu izdaju, a istovremeno, na svoj nacin izneverila je srpske interese i kraljevska vlada u Londonu, zmureci pred genocidom, ili ga ublazavajuci, da bi po svaku cenu spasila Jugoslaviju, odnosno zajednicu sa Hrvatima. Onima koji su uveliko iz raznih pravaca i razlicitim putevima, nastupali ka svome cilju: nezavisnoj, etnicki i verski cistoj Hrvatskoj. Sad se, pak, potomci internacionalista zalazu za mondijalizam, novu varku i novo bespuce.
