Major_TOM
Primećen član
- Poruka
- 793
Dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, odlučio se da iz politike i svih srpskih zemalja ode u istoriju. On obećava da će to biti izlazak na velika vrata, planira oproštajne mitinge i pravi konferencije za štampu svakog dana. On junački ide mečki na rupu, kao Miloš kod Murata na Kosovu, da razbuca taj Tribunal kao Georgi Dimitrov onomad u Berlinu oko one paljevine Rajhstaga – pa šta bude. On se ne nada pravdi od tog suda, on računa na istoriju koja će ga zapamtiti. Ili bar tako kaže...
Karla del Ponte je žena kamenog srca: godinama je doktor Šešelj kukao i tražio da se dokopa tog Haga; dosadio je i Bogu i ljudima i holandskom konzulatu u Beogradu, ali je gospođa Del Ponte ostala nemilosrdna – do pre neki dan. A onda – pošto lepa reč i najtvrđa vrata otvara – odškrinula su se i vrata Ševeningenske tamnice, gde akrepe memla davi i gde u kandžama novog svetskog poretka čamuju srpski, hrvatski, bošnjački, a evo sada i albanski vitezovi. Presrećni doktor Voja rascvrkutao se po svim medijima: evo je, sluteći dobre vesti, već i avionsku kartu rezervisao; jeste da Tribunal časti letom u jednom smeru, ali da bude siguran; kaže, uostalom, da se nada da će mu refundirati tih tristotinak dolara, ravno u fond za kantinu. Važno je jedino da će mu se konačno pružiti prilika da "razbuca" taj antisrpski sud, da raskrinka "onog lažljivog generala Vasiljevića... one izdajnike Anastasijevića i Dulovića i onu Oliveru Kovačević-Vučo... Biljanu" (TV BK, nedelja). Znajući dobrog doktora, razbucavanje i raskrinkavanje potrajaće onoliko: već seiri kako će u Hagu imati dovoljno vremena da se baci u knjige i papire, oslobođen svih svakidašnjih briga oko porodice, stranke, poslaničkih dužnosti, obaveštajnog rada, vucaranja po sudovima i pisanja odgovora "majoru CIA" Grujici Spasoviću na stotinama strana. Nenarodnom sudu crno se piše: ne znaju oni ko im dolazi ni čija će majka zakukati; rasteraće ih Voja Šešelj kao mačke s jebišta, samo da se dokopa ševeningenskog mira i rahata.
Tu se sad javljaju i razna prateća pitanja: da li je Tribunal svestan izmenjene situacije u pogledu novog stanja u pritvorskoj jedinici? Da li je donesena zabrana korišćenja kašika i unošenja banana? Da li je stražarsko osoblje već počelo nove kondicione treninge pod rukovodstvom radnika obezbeđenja Skupštine Srbije, koji imaju iskustvo sa nošenjem doktora Šešelja tamo i amo? Da li su kompjuterska oprema i ozvučenje haške sudnice osigurani protiv vode? Koja je poslastičarnica u Ševeningenu bila dovoljno pametna da pošalje nekoga u beogradski Klub književnika po recept za krempite? Da li je angažovan dovoljan broj psihoterapeuta za pritvorsko i sudsko osoblje?
Ne znaju oni šta im se sprema...
Miroslav Antic
Karla del Ponte je žena kamenog srca: godinama je doktor Šešelj kukao i tražio da se dokopa tog Haga; dosadio je i Bogu i ljudima i holandskom konzulatu u Beogradu, ali je gospođa Del Ponte ostala nemilosrdna – do pre neki dan. A onda – pošto lepa reč i najtvrđa vrata otvara – odškrinula su se i vrata Ševeningenske tamnice, gde akrepe memla davi i gde u kandžama novog svetskog poretka čamuju srpski, hrvatski, bošnjački, a evo sada i albanski vitezovi. Presrećni doktor Voja rascvrkutao se po svim medijima: evo je, sluteći dobre vesti, već i avionsku kartu rezervisao; jeste da Tribunal časti letom u jednom smeru, ali da bude siguran; kaže, uostalom, da se nada da će mu refundirati tih tristotinak dolara, ravno u fond za kantinu. Važno je jedino da će mu se konačno pružiti prilika da "razbuca" taj antisrpski sud, da raskrinka "onog lažljivog generala Vasiljevića... one izdajnike Anastasijevića i Dulovića i onu Oliveru Kovačević-Vučo... Biljanu" (TV BK, nedelja). Znajući dobrog doktora, razbucavanje i raskrinkavanje potrajaće onoliko: već seiri kako će u Hagu imati dovoljno vremena da se baci u knjige i papire, oslobođen svih svakidašnjih briga oko porodice, stranke, poslaničkih dužnosti, obaveštajnog rada, vucaranja po sudovima i pisanja odgovora "majoru CIA" Grujici Spasoviću na stotinama strana. Nenarodnom sudu crno se piše: ne znaju oni ko im dolazi ni čija će majka zakukati; rasteraće ih Voja Šešelj kao mačke s jebišta, samo da se dokopa ševeningenskog mira i rahata.
Tu se sad javljaju i razna prateća pitanja: da li je Tribunal svestan izmenjene situacije u pogledu novog stanja u pritvorskoj jedinici? Da li je donesena zabrana korišćenja kašika i unošenja banana? Da li je stražarsko osoblje već počelo nove kondicione treninge pod rukovodstvom radnika obezbeđenja Skupštine Srbije, koji imaju iskustvo sa nošenjem doktora Šešelja tamo i amo? Da li su kompjuterska oprema i ozvučenje haške sudnice osigurani protiv vode? Koja je poslastičarnica u Ševeningenu bila dovoljno pametna da pošalje nekoga u beogradski Klub književnika po recept za krempite? Da li je angažovan dovoljan broj psihoterapeuta za pritvorsko i sudsko osoblje?
Ne znaju oni šta im se sprema...
Miroslav Antic
