Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Путин у Кини
Председници Русије и Кине имали су разлога да истакну да две земље никад у историји нису имале овако висок ниво билатералних односа какав имају сада. Уз то, стратешки интереси Кине и Русије никад се у прошлости нису тако прожимали као у ово време
Председници Владимир Путин и Ху Ђинтао састали су се пети пут за само годину дана, овога пута у Пекингу. Бројка није предуслов да се Путинова посета сматра историјском. Али, догађај није био далеко од историје: подударио се са десетогодишњицом Споразума о кинеско-руском стратешком партнерству и петогодишњицом Споразума о добросуседству, пријатељству и сарадњи.
Два председника су имала разлога да истакну да Кина и Русија никад у историји нису имале овако висок ниво билатералних односа какав имају сада. Уз то, стратешки интереси Кине и Русије никад се у прошлости нису тако прожимали као у ово време.
У жижи разговора била је енергетика, што је област сарадње која се одавно, готово природно, наметала. Кина је други у свету увозник нафте и најближа је страна земља Сибиру, а Русија је друга у свету по нафтном богатству. Кина жели да се прикључи на велики нафтовод који Руси граде од Сибира до Пацифика. Међутим, договор о томе, иако је био очекиван, још није постигнут, док се не уради темељна студија о изводљивости. Али су потписани споразуми о изградњи два гасовода, оба из Сибира, до Кине.
Иначе, сада Кина увози из Русије, и транспортује железницом, 15 милиона тона нафте годишње, што је само осам одсто њеног укупног увоза овог енергента. Кад се изгради нафтовод, увоз нафте ће се удвостручити. Али Кина није остала ускраћена. Споразум о изградњи два гасовода је нека врста компензације за још непотписан споразум о нафтоводу.
Међутим, изгледа да ће енергетика свеједно постати кључна област сарадње. Први пут је начета тема о руском учешћу у подизању једне нуклеарке у Кини, што би – ако се има у виду кинески план о изградњи око четрдесет нуклеарних централа за производњу електричне енергије – могло знатно да прошири индустријску кооперацију на област врло високе технологије.
Значајан продор у област енергетике пада у време кад се Русија јавља као глави иницијатор устројства светске енергетске безбедности која подразумева дугорочна партнерства и стабилно снабдевање великих тржишта енергентима. Кина би, задржавши статус потенцијалног увозника великих количина нафте, могла да постане исто тако важан партнер Русије у куповини гаса какав ће бити и Европска унија.
Управо енергетика може да постане један од генератора развоја економских потенцијала обе земље. Ове године ће обим кинеско-руске трговине достићи 30 милијарди долара. То је знатан напредак у односу на стање од пре неколико година, али је далеко од чуда. У укупној кинеској спољној трговини учешће Русије је само два одсто. Кинеска трговина са САД већа је десет пута, са Јапаном девет, а са Европском унијом осам пута. Уз то, структура руског извоза је врло неповољна. Главне ставке чине енергенти и наоружање, док Кинези преплављују руско тржиште индустријском робом.
Кинески аналитичари, међутим, уочавају знаке опоравка руске привреде, што се, по њиховом мишљењу, одражава и на самостално и све енергичније понашање Русије у међународним односима. Бруто национални производ Русије – од 700 милијарди долара – већ чини 70 одсто БНП-а некадашњег Совјетског Савеза. Војна моћ Русије повратила је 80 одсто потенцијала некадашње совјетске војне моћи.
Председници Путин и Ху су имали разлога да буду задовољни остварењима ранијих политичких споразума. Ти споразуми су омогућили повлачење војски дуж 4 300 километара дугачке заједничке границе, ефикасну сарадњу на очувању безбедности у Азији и усклађивање политичких и дипломатских акција у решавању међународних питања.
За последњих годину дана посебан значај имала је примена Декларације о новом светском поретку у 21. веку. Кина и Русија сматрају постојање мултиполаризма у међународним односима и критички су настројене према америчком “менталитету конфронтације”, настојањима да се успостави монопол у светској политици и “извозу слободе” и наметању америчких социјалних модела другим земљама, посебно земљама у развоју. У том контексту оне су већ дале сигнал Америци да њено војно присуство у централној Азији сматрају ограниченим и да имају сличне и виталне стратешке интересе да и саме држе под контролом збивања и процесе у том региону. [font="]
Најмање је било нејасноћа око усклађивање две заједничке политике – обе прагматичне и обе засноване на националним интересима, како рече Путин. Ваљда због тога он је и нашао времена да, после свечаног отварања “Године Русије у Кини”, у својству носиоца црног појаса у џудоу, посети чувени будистички храм Шаолин, у коме се негује традиционална кинеска борилачка вештина кунгфу.
Драгослав Ранчић
[/font]
Председници Русије и Кине имали су разлога да истакну да две земље никад у историји нису имале овако висок ниво билатералних односа какав имају сада. Уз то, стратешки интереси Кине и Русије никад се у прошлости нису тако прожимали као у ово време
Председници Владимир Путин и Ху Ђинтао састали су се пети пут за само годину дана, овога пута у Пекингу. Бројка није предуслов да се Путинова посета сматра историјском. Али, догађај није био далеко од историје: подударио се са десетогодишњицом Споразума о кинеско-руском стратешком партнерству и петогодишњицом Споразума о добросуседству, пријатељству и сарадњи.
Два председника су имала разлога да истакну да Кина и Русија никад у историји нису имале овако висок ниво билатералних односа какав имају сада. Уз то, стратешки интереси Кине и Русије никад се у прошлости нису тако прожимали као у ово време.
У жижи разговора била је енергетика, што је област сарадње која се одавно, готово природно, наметала. Кина је други у свету увозник нафте и најближа је страна земља Сибиру, а Русија је друга у свету по нафтном богатству. Кина жели да се прикључи на велики нафтовод који Руси граде од Сибира до Пацифика. Међутим, договор о томе, иако је био очекиван, још није постигнут, док се не уради темељна студија о изводљивости. Али су потписани споразуми о изградњи два гасовода, оба из Сибира, до Кине.
Иначе, сада Кина увози из Русије, и транспортује железницом, 15 милиона тона нафте годишње, што је само осам одсто њеног укупног увоза овог енергента. Кад се изгради нафтовод, увоз нафте ће се удвостручити. Али Кина није остала ускраћена. Споразум о изградњи два гасовода је нека врста компензације за још непотписан споразум о нафтоводу.
Међутим, изгледа да ће енергетика свеједно постати кључна област сарадње. Први пут је начета тема о руском учешћу у подизању једне нуклеарке у Кини, што би – ако се има у виду кинески план о изградњи око четрдесет нуклеарних централа за производњу електричне енергије – могло знатно да прошири индустријску кооперацију на област врло високе технологије.
Значајан продор у област енергетике пада у време кад се Русија јавља као глави иницијатор устројства светске енергетске безбедности која подразумева дугорочна партнерства и стабилно снабдевање великих тржишта енергентима. Кина би, задржавши статус потенцијалног увозника великих количина нафте, могла да постане исто тако важан партнер Русије у куповини гаса какав ће бити и Европска унија.
Управо енергетика може да постане један од генератора развоја економских потенцијала обе земље. Ове године ће обим кинеско-руске трговине достићи 30 милијарди долара. То је знатан напредак у односу на стање од пре неколико година, али је далеко од чуда. У укупној кинеској спољној трговини учешће Русије је само два одсто. Кинеска трговина са САД већа је десет пута, са Јапаном девет, а са Европском унијом осам пута. Уз то, структура руског извоза је врло неповољна. Главне ставке чине енергенти и наоружање, док Кинези преплављују руско тржиште индустријском робом.
Кинески аналитичари, међутим, уочавају знаке опоравка руске привреде, што се, по њиховом мишљењу, одражава и на самостално и све енергичније понашање Русије у међународним односима. Бруто национални производ Русије – од 700 милијарди долара – већ чини 70 одсто БНП-а некадашњег Совјетског Савеза. Војна моћ Русије повратила је 80 одсто потенцијала некадашње совјетске војне моћи.
Председници Путин и Ху су имали разлога да буду задовољни остварењима ранијих политичких споразума. Ти споразуми су омогућили повлачење војски дуж 4 300 километара дугачке заједничке границе, ефикасну сарадњу на очувању безбедности у Азији и усклађивање политичких и дипломатских акција у решавању међународних питања.
За последњих годину дана посебан значај имала је примена Декларације о новом светском поретку у 21. веку. Кина и Русија сматрају постојање мултиполаризма у међународним односима и критички су настројене према америчком “менталитету конфронтације”, настојањима да се успостави монопол у светској политици и “извозу слободе” и наметању америчких социјалних модела другим земљама, посебно земљама у развоју. У том контексту оне су већ дале сигнал Америци да њено војно присуство у централној Азији сматрају ограниченим и да имају сличне и виталне стратешке интересе да и саме држе под контролом збивања и процесе у том региону. [font="]
Најмање је било нејасноћа око усклађивање две заједничке политике – обе прагматичне и обе засноване на националним интересима, како рече Путин. Ваљда због тога он је и нашао времена да, после свечаног отварања “Године Русије у Кини”, у својству носиоца црног појаса у џудоу, посети чувени будистички храм Шаолин, у коме се негује традиционална кинеска борилачка вештина кунгфу.
Драгослав Ранчић
[/font]
