Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice
Strana 1 od 24 1234511 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 578

Tema: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

  1. #1
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Nikad mi nije bilo jasno zašto se pesma Ženidba Dušanova zove tako kako se zove. Naime, u pesmi se nigde ne pominje ime Dušan, već samo srpski car Stjepan. Druga stvar, pesma govori da srpski car Stjepan ide po devojku kod Latina (Mlečana), a poznato je da je Dušan bio oženjen Bugarkom. Jedina stvar koja ukazuje na Dušana je titula car. Mada moje mišljenje je da je u pitanju Stefan Prvovenčani čija je druga žena bila Latinka, Ana Dandolo, unuka mletačkog dužda Enrika Dandola, a da je titula car upotrebljena samo figurativno.


    Ajd sad, sta ostali misle o ovome?

    ŽENIDBA DUŠANOVA

    Kad se ženi Srpski car Stjepane,
    Na daleko zaprosi đevojku,
    U Leđanu gradu Latinskome,
    U Latinskog kralja Mijaila,
    Po imenu Roksandu đevojku;
    Car je prosi, i kralj mu je daje.
    Car isprosi po knjigam' đevojku,
    Pak doziva Todora vezira:
    "Slugo moja, Todore vezire!
    "Da mi ideš bijelu Leđanu
    "Mome tastu, kralju Mijailu,
    "Da mi s njime svadbu ugovoriš,
    "Kada ćemo poći po đevojku,
    "Koliko li povesti svatova;
    "Da mi vidiš Roksandu đevojku,
    "Može l' biti za cara carica,
    "Može l' biti svoj zemlji gospođa;
    "Da je vidiš, i da prstenuješ."
    Veli njemu Todore vezire:
    "Hoću, care, dragi gospodine."
    Pak s' opremi, ode u Latine.
    Kada dođe bijelu Leđanu,
    Lijepo ga kralju dočekao;
    Vino piše neđeljicu dana;
    Tada reče Todore vezire:
    "Prijatelju, Mijailo kralju!
    "Nije mene care opravio,
    "Da ja pijem po Leđanu vino,
    "Već da s tobom svadbu ugovorim,
    "Kad će care doći po đevojku
    "U koje li doba od godine,
    "Koliko l' će povesti svatova;
    "I da vidim Roksandu đevojku,
    "Da je vidim, i da prstenujem."
    Tada reče Mijailo kralju:
    "Prijatelju, Todore vezire!
    "Što me care za svatove pita,
    "Neka kupi, koliko mu drago;
    "Po đevojku, kada njemu drago;
    Nego ćeš mi cara pozdraviti,
    "Nek ne vodi svoja dva sestrića,
    "Dva sestrića, dva Voinovića,
    "Vukašina i s njim Petrašina;
    "U piću su teške pijanice,
    "A u kavzi ljute kavgadžije;
    Opiće se, zametnuće kavgu,
    "Pak je teško dževap dati kavzi
    "U našemu bijelu Leđanu.
    "A đevojku sada ćeš viđeti,
    "I prsten joj dati po zakonu."
    A kada je tavna noćca došla,
    Ne donose voštane svijeće,
    Već po mraku izvode đevojku;
    Kad to viđe Todore vezire,
    On izvadi od zlata prstenje
    Sa biserom i dragim kamenjem,
    Razasja se soba od kamenja,
    Taka mu se učini đevojka,
    Da je ljepša od bijele vile;
    Prstenova Roksandu đevojku
    I dade joj hiljadu dukata,
    I đevojku braća odvedoše.
    Kad u jutru jutro osvanulo,
    Opremi se Todore vezire,
    Pak otide bijelu Prizrenu.
    Kada dođe bijelu Prizrenu,
    Pita njega Srpski car Stjepane.
    "Slugo moja, Todore vezire!
    "Viđe li mi Roksandu đevojku?
    "Viđe li je, i prstenova li?
    "Što govori kralju Mijailo?"
    Todor njemu sve po redu kaže:
    Viđeh, care, i prstenovah je;
    "Da kakva je Roksanda đevojka!
    "Onakove u Srbina nema.
    "Dobro zbori kralju Mijailo:
    "Po đevojku, kada tebe drago,
    "Svata kupi, koliko ti drago,
    "Samo te je kralju pozdravio,
    "Da ne vodiš dva sestrića tvoja,
    "Dva sestrića, dva Voinovića;
    "U piću su teške pijanice,
    "A u kavzi ljute kavgadžije,
    "Opiće se, zametnuće kavgu,
    "Pak je teško dževap dati kavzi
    "U Leđanu gradu Latinskome."
    Kad to začu Srpski car Stjepane,
    Udari se rukom po koljenu;
    "Jao mene do Boga miloga!
    "Dotle li se zulum oglasio
    "Od sestrića od Voinovića!
    "A tako mi moje vjere tvrde!
    "Dokle mene to veselje prođe,
    "Obojicu hoću objesiti
    "O vratima grada Vučitrna,
    "Po svijetu da me ne sramote."
    Stade care kupiti svatove,
    Skupi svata dvanaest hiljada,
    Pak podiže niz Kosovo ravno.
    Kad su bili ispod Vučitrna,
    Gledala ih dva Voinovića,
    Među sobom mladi govorili:
    "Što l' se ujak na nas rasrdio,
    "Te nas ne šće zvati u svatove?
    "Netko nas je njemu opadnuo,
    "S njega živa meso otpadalo!
    "Car otide u zemlju Latinsku,
    "A junaka sa sobom ne ima
    "Ni jednoga od roda svojega,
    "Koji bi mu bio u nevolji,
    "Ako bi mu bilo za nevolju;
    "Latini su stare varalice,
    "Ujaka će našeg pogubiti,
    "A nezvani ići ne smijemo."
    Veli njima ostarjela majka:
    "Đeco moja, dva Voinovića!
    "Vi imate brata u planini :
    "Kod ovaca, Miloš-čobanina,
    "Najmlađi je, a najbolji junak,
    "A za njega care i ne znade;
    "Pošljite mu list knjige bijele,
    "Neka dođe gradu Vučitrnu,
    "Ne piš'te mu, što je i kako je,
    "Već pišite: ""Majka je na smrti,
    ""Pak te zove, da te blagosovi,
    ""Da na tebe kletva ne ostane;
    ""Nego brže hodi b'jelu dvoru,
    ""Ne bi l' živu zastanuo majku.""
    To su braća majku poslušala,
    Brže pišu knjigu na koljenu,
    Te je šalju u Šaru planinu,
    Svome bratu Miloš-čobaninu:
    "Oj Milošu, naš rođeni brate!
    "Brže da si gradu Vučitrnu,
    "Stara nam je majka na umoru,
    "Pak me zove, da te blagosovi,
    "Da na tebe kletva ne ostane."
    Kada Miloš sitnu knjigu primi,
    Knjigu gleda, a suze proljeva.
    Pita njega trideset čobana:
    "O Milošu, naša poglavice!
    "I do sad su knjige dolazile,
    "Al' se nisu sa suzam' učile;
    "Otkud knjiga? ako Boga znadeš!"
    Skoči Miloš na noge lagane,
    Pa govori svojim čobanima:
    "Oj čobani, moja braćo draga!
    "Ova knjiga jest od dvora moga:
    "Stara mi je na umoru majka,
    "Pak me zove, da me blagosovi,
    "Da na mene kletva ne ostane;
    "Vi čuvajte po planini ovce,
    "Dok ja odem i natrag se vratim"
    Ode Miloš gradu Vučitrnu,
    Kad je bio blizu b'jela dvora,
    Dva su brata pred njeg' išetala,
    A za njima ostarjela majka;
    Veli njima Miloš čobanine:
    "Za što, braćo, ako Boga znate!
    "Bez nevolje jer gradit' nevolju?"
    Vele njemu do dva mila brata:
    "Hodi, brate, ima i nevolje."
    U b'jela se lica izljubiše,
    Miloš majku u bijelu ruku.
    Stadoše mu redom kazivati,
    Kako care ode po đevojku
    Na daleko u zemlju Latinsku,
    A ne zove svojijeh sestrića:
    "Već, Milošu, naš rođeni brate!
    "Hoćeš, brate, nezvan za ujakom
    "U svatove poći nazorice?
    "Ako njemu bude do nevolje,
    "Da se njemu u nevolji nađeš;
    "Ako li mu ne bude nevolje,
    "Možeš doći, da se ne kazuješ."
    To je Miloš jedva dočekao:
    "Hoću, bogme, moja braćo draga!
    "Kad ujaku ne ću, da kome ću?"
    Tad' ga braća opremat' stadoše:
    Ode Petar opremat' kulaša,
    A Vukašin oprema Miloša:
    Na njeg' meće tananu košulju,
    Do pojasa od čistoga zlata,
    Od pojasa od bijele svile;
    Po košulji tri tanke đečerme,
    Pak dolamu sa tridest putaca,
    Po dolami toke sakovane,
    Zlatne toke od četiri oke;
    A na noge kovče i čakšire;
    A svrh svega Bugar:kabanicu,
    I na glavu Bugarsku šubaru:
    Načini se crni Bugarine,
    Ni braća ga poznati ne mogu;
    Dadoše mu koplje ubojito
    I mač zelen staroga Voina;
    Petrašin mu izvede kulaša
    Međedinom svega opšivena,
    Da kulaša care ne poznade.
    L'jepo su ga braća sjetovala:
    "Kad, Milošu, dostigneš svatove,
    "Pitaće te, tko si, i otkud si:
    "Ti se kaži zemlje Karavlaške:
    "Služio sam bega Radul-bega,
    "Ne šće mene službu da isplati,
    "Pak ja pođoh u svijet bijeli,
    "Da đegođi bolje službe tražim;
    "Pak sam čuo za svate careve,
    "I prist'o sam nezvan za svatovi
    "Rad' komada ljeba bijeloga
    "I rad' čaše crvenoga vina.""
    "Čuvaj dobro dizgen od kulaša,
    "Jer se kulaš jeste naučio
    "Putovati s konjma carevijem."
    Tada Miloš okrenu kulaša,
    Pak za carem ode u svatove,
    Na Zagorju sustiže svatove.
    Pitaju ga kićeni svatovi:
    "Otkud ideš, mlađano Bugarče?"
    Miloš im se iz daleka kaže,
    K'o što su ga braća naučila.
    Lijepo ga svati dočekaše:
    "Dobro doš'o, mlađano Bugarče!
    "Nek je jedan više u družini."
    Kad su bili putem putujući:
    Zlu nauku Miloš naučio
    Kod ovaca u Šari planini,
    Pospavati svagda oko podne;
    On zadrema na konju kulašu;
    Kako dizgen oslabi kulašu,
    Diže glavu, ode kroz svatove,
    Obaljuje konje i junake,
    Dokle dođe konji ma carevijem,
    Kako dođe, s njima u red stade
    Lale šćahu biti Bugarina,
    Al' ne dade Srpski car Stjepane:
    "Ne udrite mlađano Bugarče,
    "Bugarče se spavat' naučilo
    "Po planini ovce čuvajući;
    "Ne udrite, već ga probudite."
    Bude njega lale i vojvode:
    "Ustan' more, mlađano Bugarče!
    "Bog ti staru ne ubio majku,
    "Koja te je takoga rodila
    "I u svate caru opremila!"
    Kad se prenu Miloš Voinović,
    Te sagleda caru oči čarne,
    Kulaš ide s konjma carevijem,
    On pokupi dizgene kulašu,
    Pa išćera njega iz svatova,
    Udara ga oštrom bakračlijom,
    Po tri koplja u prijeko skače,
    Po četiri nebu u visine,
    U napredak ni broja se ne zna;
    Iz usta mu živi oganj sipa,
    A iz nosa modar plamen suče.
    Stade svata dvanaest hiljada,
    Te gledaju konja u Bugara;
    Konja glede, a sami se čude:
    "Bože mili! čuda velikoga!
    "Dobra konja, a loša junaka!
    "Još takoga ni viđeli nismo,
    "Jedan bješe u zeta careva
    "I sada je, u Voinovića."
    Gledale ga još tri šićardžije:
    Jedno jeste Đakovica Vuče,
    A drugo je Nestopoljče Janko,
    A treće je momče Prijepoljče;
    Gledali ga, pak su govorili:
    "Dobra konja mladog Bugarina!
    "Baš ga ovđe u svatov'ma nema;
    "Ta nema ga ni u cara našeg;
    "Hajde malo da izostanemo,
    "Ne bi li ga kako izmamili."
    Kad su bili do Klisure blizu,
    Izostaše do tri šićardžije,
    Pa govore Miloš-čobaninu:
    "Čuješ more, mlađano Bugarče!
    "Hoćeš dati konja na razmjenu?
    "Daćemo ti konja još boljega,
    "I još prida stotinu dukata,
    "I suviše ralo i volove,
    "Pak ti ori, te se ljebom rani."
    Veli njima Miloš Voinović:
    "Prođ'te me se, do tri šićardžije!
    "Boljeg konja od ovog ne tražim,
    "Ni ovoga umirit' ne mogu;
    "Što će mene stotina dukata?
    "Na kantar ih mjeriti ne znadem,
    "A brojem ih brojiti ne umjem;
    "Što će mene ralo i volovi?
    "Mene nije ni otac orao,
    "Pak je mene ljebom odranio."
    Tad' govore do tri šićardžije:
    "
    Poslednji put ažurirao/la *+*+*+*+* : 11.04.2006. u 22:49



  2. #2
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Jedno jeste Đakovica Vuče,
    A drugo je Nestopoljče Janko,
    A treće je momče Prijepoljče;
    Gledali ga, pak su govorili:
    "Dobra konja mladog Bugarina!
    "Baš ga ovđe u svatov'ma nema;
    "Ta nema ga ni u cara našeg;
    "Hajde malo da izostanemo,
    "Ne bi li ga kako izmamili."
    Kad su bili do Klisure blizu,
    Izostaše do tri šićardžije,
    Pa govore Miloš-čobaninu:
    "Čuješ more, mlađano Bugarče!
    "Hoćeš dati konja na razmjenu?
    "Daćemo ti konja još boljega,
    "I još prida stotinu dukata,
    "I suviše ralo i volove,
    "Pak ti ori, te se ljebom rani."
    Veli njima Miloš Voinović:
    "Prođ'te me se, do tri šićardžije!
    "Boljeg konja od ovog ne tražim,
    "Ni ovoga umirit' ne mogu;
    "Što će mene stotina dukata?
    "Na kantar ih mjeriti ne znadem,
    "A brojem ih brojiti ne umjem;
    "Što će mene ralo i volovi?
    "Mene nije ni otac orao,
    "Pak je mene ljebom odranio."
    Tad' govore do tri šićardžije:
    "Čuješ more, mlađano Bugarče,
    "Ako ne daš konja na razmjenu,
    "Mi ćemo ga na silu oteti."
    Al' govori Miloš Voinović:
    "Sila otme zemlju i gradove,
    "Kamo l' mene konja otet' ne će!
    "Volim dati konja na razmjenu,
    "Jer ne mogu pješke putovati."
    Pa ustavi svojega kulaša,
    Pruži ruku ispod međedine,
    Oni misle, bakračliju skida,
    Al' on skida zlatna šestoperca,
    Te udara Đakovicu Vuka,
    Koliko ga lako udario,
    Tri puta se Vuče premetnuo;
    Veli njemu Miloš Voinović:
    "Toliki ti rodili grozdovi
    "U pitomoj tvojoj Đakovici!"
    Pobježe mu Nestopoljče Janko,
    Stiže njega Miloš na kulašu,
    Udari ga među pleći žive,
    Četiri se puta premetnuo:
    "Drž' se dobro, Nestopoljče Janko!
    "Tolike ti jabuke rodile
    "U pitomu Nestopolju tvome!"
    Bježi jadno momče Prijepoljče,
    Dostiže ga Miloš na kulašu,
    Te i njega kucnu šestopercem,
    Sedam se je puta premetnulo:
    "Drž' se dobro, momče Prijepoljče!
    "Pa kad dođeš Prijepolju tvome,
    "Povali se među đevojkama,
    "Đe s' oteo konja od Bugara."
    Pa okrenu konja za svatovi.
    Kad dođoše bijelu Leđanu,
    Razapeše po polju šatore.
    Zob iziđe konjma carevijem,
    Nema ništa konju Miloševu.
    Kad to viđe Miloš Voinović,
    Uze torbu na lijevu ruku
    Od zobnice jedne te do druge,
    Dok je svoju punu napunio.
    Pa on ode tražit' mehandžiju:
    "Mehandžija! daj da pijem vina."
    Mehandžija njemu odgovara;
    "Id' odatle, crni Bugarine!
    "Da s' donio Bugarsku kopanju,
    "Ako bih ti i usuo vina;
    "Za te nisu čaše pozlaćene."
    Pogleda ga Miloš poprijeko,
    Udari ga rukom uz obraze,
    Koliko ga lako udario,
    Tri mu zuba u grlo sasuo;
    Moli mu se mladi mehandžija:
    "Ne udri me više, Bugarine!
    "Biće tebe vina izobila,
    "Ako caru ne će ni dostati."
    Miloš više ne šće ni iskati,
    Već sam uze, pak se napi vina.
    Dok se Miloš malo ponačini,
    U tom svanu i ogranu sunce.
    Al' povika sa grada Latinče:
    "Oj čuješ li, Srpski car-Stjepane!
    "Eto dolje pod gradom Leđanom
    "Iziš'o je kraljev zatočniče,
    "Zove tebe na mejdan junački,
    "Valja ići mejdan dijeliti,
    "Ili ne ćeš odavde izići,
    "Ni izvesti svata ni jednoga,
    "A kamo li Roksandu đevojku!"
    Kad to začu Srpski car Stjepane,
    On telala pusti u svatove,
    Telal viče i tamo i amo:
    "Nije l' majka rodila junaka
    "I u svate caru opremila,
    "Da za cara na mejdan iziđe?
    "Čestita bi njega učinio."
    Al' se nitko naći ne mogaše;
    Car s' udari rukom po koljenu:
    "Jao mene do Boga miloga!
    "Sad da su mi dva sestrića moja,
    "Dva sestrića, dva Voinovića,
    "Sad bi oni na mejdan izišli."
    Istom care u besjedi bješe,
    Miloš ide, a kulaša vodi
    Do pred šator Srpskog car:Stjepana:
    "Jel' slobodno, care gospodine,
    "Da je idem na mejdan u polje?"
    Veli njemu Srpski car Stjepane:
    "Jest slobodno, mlađano Bugarče!
    "Jest slobodno, al' nije prilike;
    "Ako zgubiš mlada zatočnika,
    "Čestita ću tebe učiniti."
    Uzja Miloš pomamna kulaša,
    Pa okrenu od b'jela šatora
    Zametnuvši koplje naopako.
    Govori mu Srpski car Stjepane:
    "Ne nos', sinko, koplje naopako,
    "Već okreni koplje u napredak;
    "Jer će ti se smijati Latini."
    Veli njemu Miloš Voinović:
    "Čuvaj, care, ti gospodstva tvoga;
    "Ako mene do nevolje bude,
    "Ja ću lasno koplje okrenuti;
    "Ako li mi ne bude nevolje,
    "Doneti ga mogu i ovako."
    Pa otide niz polje Leđansko;
    Gledale ga Latinske đevojke,
    Gledale ga, pak su govorile:
    "Bože mili! čuda velikoga!
    "Kakva je to careva zamjena?!
    "Ta na njemu ni haljina nema.
    "Veseli se, kraljev zatočniče!
    "Nemaš na što sablje izvaditi,
    "Nit' je imaš o što krvaviti."
    U to doba dođe do šatora,
    Đe zatočnik sjedi pod šatorom,
    Za koplje je svezao dorata.
    Veli njemu Miloš Voinović:
    "Ustan' more, bijelo Latinče!
    "Da junački mejdan dijelimo"
    Al' govori bijelo Latinče:
    "Id' odatle, crni Bugarine!
    "Nemam o što sablje poganiti,
    "Kad na tebe ni haljina nema."
    Ražljuti se Miloš Voinović:
    "Ustan' more, bijelo Latinče!
    "Na tebe su pobolje haljine,
    "S tebe ću ih na sebe obući."
    Tad' Latinče na noge poskoči,
    Pak posjede pomamna dorata,
    Odmah ode poljem razigravat',
    Miloš njemu stade na biljezi.
    Baci koplje bijelo Latinče
    Na Miloša u prsi junačke;
    Miloš drži zlatna šestoperca,
    Na njega je koplje dočekao,
    Prebio ga na tri polovine.
    Veli njemu bijelo Latinče;
    "Čekaj malo, crni Bugarine!
    "Loše su mi koplje podmetnuli,
    "Dok otidem, da koplje prom'jenim."
    Pak pobježe preko polja ravna.
    Al' povika Miloš Voinović:
    "Stani malo, bijelo Latinče!
    "Milo bi ti bilo pobjegnuti."
    Pak poćera po polju Latinče,
    Doćera ga do Leđanskih vrata,
    Al' Leđanska vrata zatvorena;
    Pusti koplje Miloš Voinović,
    Te prikova bijelo Latinče,
    Prikova ga za Leđanska vrata,
    Pak mu rusu odsiječe glavu,
    Kulašu je baci u zobnicu;
    Pa uvati njegova dorata,
    Odvede ga caru čestitome:
    "Eto, care, zatočnika glave."
    Car mu dade blago nebrojeno:
    "Idi, sinko, te se napij vina;
    "Čestita ću tebe učiniti."
    Tek što Miloš sjede piti vina,
    Al' povika sa grada Latinče:
    "Eto, care, pod Leđanom gradom
    "Na livadi tri konja viteza,
    "Pod sedlima i pod ratovima,
    "I na njima tri plamena mača,
    "Vrhovi im nebu okrenuti;
    "Da preskočiš tri konja viteza:
    "Ako li ih preskočiti ne ćeš,
    "Ne ćeš izić', ni izvest' đevojke."
    Opet viknu telal po svatov'ma:
    "Nije l' majka rodila junaka
    "I u svate caru opremila,
    "Da preskoči tri konja viteza
    "I na njima tri plamena mača?"
    Taj se junak naći ne mogaše;
    Al' eto ti mlada Bugarina
    Pred šatora Srpskog car-Stjepana:
    "Jel' slobodno, care gospodine!
    "Da preskočim tri konja viteza?"-
    "Jest slobodno, moje drago d'jete!
    "Nego skini Bugar-kabanicu,
    "Bog ubio onoga terziju,
    "Koji ti je toliku srezao!"
    Govori mu Miloš Voinović:
    "Sjedi, care, pak pij rujno vino,
    "Ne brini se mojom kabanicom;
    "Ako bude srce u junaku,
    "Kabanica ne će ništa smesti:
    "Kojoj ovci svoje runo smeta,
    "Onđe nije ni ovce ni runa."
    Pa on ode u polje Leđansko;
    Kada dođe do dobrijih konja,
    On provodi svojega kulaša,
    Pa kulašu svome progovara:
    "Čekaj mene u sedlo, kulašu."
    A on prođe s one druge strane,
    Zaigra se preko polja ravna,
    I preskoči tri konja viteza
    I na njima tri plamena mača,
    Ustavi se na svojem kulašu;
    Pa on uze tri konja viteza,
    Odvede ih Srpskom car-Stjepanu.
    Malo vreme za tim postajalo,
    Al' povika sa grada Latinče:
    "Hajde sada, care Srbljanine!
    "Pod najvišu kulu u Leđanu,
    "Na kuli je koplje udareno,
    "Na koplju je od zlata jabuka;
    "Ti strijeljaj kroz prsten jabuku."
    Miloš više ne šće ni čekati,
    Već on pita cara čestitoga:
    "Jel' slobodno, care gospodine!
    "Da strijeljam kroz prsten jabuku?":
    "Jest slobodno, moj rođeni sinko!"
    Ode Miloš pod bijelu kulu,
    Zape strjelu za zlatnu tetivu,
    Ustrijeli kroz prsten jabuku,
    Pak je uze u bijele ruke,
    Odnese je caru čestitome.
    Lijepo ga care obdario.
    Malo vreme za tim postajalo,
    Al' povika sa grada Latinče:
    "Eto, care, pod bijelom kulom
    "Izišla su dva kraljeva sina,
    "Izveli su tri l'jepe đevojke,
    "Tri đevojke, sve tri jednolike,
    "I na njima ruho jednoliko;
    "Idi poznaj, koje je Roksanda;
    "Ako li se koje druge mašiš,
    "Ne ćeš izić' ni iznijet' glave,
    "A kamo li izvesti đevojke!"
    Kad je care r'ječi razumijo,
    On doziva Todora vezira;
    "Idi, slugo, te poznaj đevojku."
    Todor mu se pravo kunijaše:
    "Nijesam je, care, ni viđeo,
    "Jer su mi je po mraku izveli,
    "Kada sam je ja prstenovao."
    Car s' udari rukom po koljenu:
    "Jao mene do Boga miloga!
    "Nadmudrismo i nadjunačismo,
    "Pak nam osta cura na sramotu!"
    Kad to začu Miloš Voinović,
    On otide caru čestitome:
    "Jel' slobodno, care gospodine!
    "Da ja poznam Roksandu đevojku?":
    "Jest slobodno, moje drago d'jete!
    "Al' je jadno u te pouzdanje;
    "Kako ćeš ti poznati đevojku,
    "Kad je nigda ni viđeo nisi?"
    Al' govori Miloš Voinović:
    "Ne brini se, care gospodine!
    "Kad ja bijah u Šari planini
    "Kod ovaca dvanaest hiljada,
    "Za noć bude po trista janjaca,
    "Ja sam svako po ovci poznav'o;
    "Roksandu ću po braći poznati."
    Veli njemu Srpski car Stjepane:
    "Idi, idi, moje drago d'jete!
    "Ako Bog da, te poznaš Roksandu
    "Daću tebe zemlju Skenderiju
    "U državu za života tvoga."
    Ode Miloš niz polje široko,
    Kada dođe, đe stoje đevojke,
    Zbaci s glave Bugarsku šubaru,
    Skide s leđa Bugar-kabanicu
    (Zasija se skerlet i kadifa,
    Zasjaše se toke na prsima
    I zlaćene kovče na nogama:
    Sinu Miloš u polju zelenu,
    Kao jarko iza gore sunce),
    Pak je prostre po zelenoj travi,
    Prosu po njoj burme i prstenje,
    Sitan biser i drago kamenje;
    Tad' izvadi mača zelenoga,
    Pa govori trima đevojkama:

  3. #3
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    "Koja je tu Roksanda đevojka?
    "Nek savije skute i rukave,
    Neka kupi burme i prstenje,
    "Sitan biser i drago kamenje;
    "Ako li se koja druga maši,
    "Vjera moja tako mi pomogla!
    "Osjeć' ću joj ruke do lakata."
    Kad to čuše tri l'jepe đevojke,
    Obje krajnje srednju pogledaše,
    A Roksanda u zelenu travu;
    Savi skute i svil'ne rukave,
    Pak pokupi burme i prstenje,
    Sitan biser i drago kamenje;
    A đevojke dvije pobjegoše,
    Ali Miloš uteć' im ne dade,
    Veće obje uvati za ruke,
    Sve tri vodi pred cara Stjepana,
    Caru dade Roksandu đevojku,
    I dade mu jednu uz Roksandu.
    A treću je sebe ustavio.
    Car Miloša među oči ljubi,
    Al' još ne zna, tko je i otkud je.
    Povikaše kićeni čauši:
    "Spremajte se, kićeni svatovi!
    "Vrijeme je dvoru putovati."
    Spremiše se kita i svatovi,
    Povedoše Roksandu đevojku.
    Kad su bili malo iza grada,
    Al' govori Miloš Voinović:
    "Gospodine, Srpski car-Stjepane!
    "Ovđe ima u Leđanu gradu,
    "Ima jedan Balačko vojvoda,
    "Ja ga znadem, i on me poznaje;
    "Kralj ga rani sedam godin' dana,
    "Da rašćera kićene svatove
    "I da otme Roksandu đevojku;
    "Sad će njega za nama poslati.
    "Na Balačku jesu do tri glave:
    "Iz jedne mu modar plamen bije,
    "A iz druge ladan vjetar duva;
    "Kad dva vjetra iz glava iziđu,
    "Balačka je lasno pogubiti;
    "Već vi id'te, vodite đevojku,
    "Ja ću ovđe čekati Balačka,
    "Ne bi li ga kako ustavio."
    Otidoše kićeni svatovi,
    Odvedoše lijepu đevojku,
    Osta Miloš u gori zelenoj
    I sa njime tri stotine druga.
    Kad odoše svati iz Leđana,
    Kralj doziva Balačka vojvodu;
    "O Balačko, moja vjerna slugo!
    "Možeš li se u se pouzdati,
    "Da rašćeraš careve svatove
    "I da otmeš Roksandu đevojku?"
    Pita njega Balačko vojvoda:
    "Gospodine, od Leđana kralju!
    "Kakav bješe junak u svatov'ma,
    "Što najveće otvori junaštvo?"
    Veli njemu Leđanska kraljica:
    "Slugo naša, Balačko vojvoda!
    "Tu ne ima ni jednog junaka,
    "Osim jednog crna Bugarina,
    "I to mlado još golobradasto."
    Al" govori Balačko vojvoda:
    "Nije ono crni Bugarine,
    "Već je ono Miloš Voinović,
    "Ni car Stjepan njega ne poznaje,
    "Al' ja njega odavna poznajem."
    Veli njemu Leđanska kraljica.
    "Idi slugo, Balačko vojvoda!
    "Te mi otmi curu od Srbalja,
    "A ja ću je tebe pokloniti."
    Tad' Balačko spremi bedeviju,
    Pa otrča drumom za svatovi
    Sa šest stotin' Latinskih katana.
    Kad su bili u gori zelenoj,
    Kulaš stoji na drumu široku,
    A za njime Miloš Voinović;
    Viknu njega Balačko vojvoda:
    "O Milošu! zar se mene nadaš?"
    Pa on pusti jedan plamen modar,
    Opali mu crnu međedinu;
    A kad viđe, da mu ne naudi,
    Onda pusti vjetra studenoga.
    Tri puta se kulaš premetnuo,
    Al' Milošu ništa ne dosadi;
    Viknu Miloš iz grla bijela:
    "Eto tebe, od šta se ne nadaš."
    Pa on pusti zlatna šestoperca,
    Koliko ga lako udario,
    Iz bojna ga sedla izbacio,
    Pak poteže koplje ubojito,
    Pribode ga u zelenu travu,
    Pak mu sve tri odsiječe glave,
    Kulašu ih baci u zobnicu.
    Tad' učini juriš u katane
    Sa svojijeh tri stotine druga:
    Odsjekoše tri stotine glava,
    Pa odoše drumom za svatovi.
    Kad stigoše cara i svatove,
    Pred njeg' baci Balačkovu glavu,
    Car mu dade hiljadu dukata.
    Pa odoše bijelu Prizrenu:
    Kad su bili kroz polje Kosovo,
    Miloš hoće gradu Vučitrnu,
    Pa govori Srpskom car-Stjepanu:
    "Zbogom ostaj, moj mili ujače!
    "Moj ujače, Srpski car-Stjepane!"
    Tada se je care osjetio,
    Da je ono Miloš Voinović,
    Pa govori svojemu nećaku:
    "Ta ti li si, dijete Milošu!
    "Ta ti li si, moj mili nećače!
    "Blago majci, koja te rodila,
    "I ujaku, koji te imade!
    "Za što mi se od prije ne kažeš?
    "Nego sam te putem namučio
    "I konakom, i gladi i žeđu."
    Teško svuda svome bez svojega!

  4. #4
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Мени се одговор на први део питања чини једноставним - Сви Немањићи су се звали Стефан. Стефан Урош, Стефан Душан... То ми прво пало на памет...

  5. #5
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Vrlo dobra tema. Ova pesma je zaista najcudnija od svih nasih epskih pesama.Luda pesma! Sam naslov pesme veze nema sa pesmom. Car Dusan se pominje samo u naslovu a u tekstu "srpski car Stjepan".Ko je to? Srpski carevi su bili Dusan i Uros. Da li se "Stjepan" moze razumeti kao Stefan-onda je to neko od Nemanjica.Ili je to neki Scepan ? Kako svi znamo kako se i sa kim car Dusan zenio, ovo nema veze s njim. Mislim da bi trebalo ici u analizu teksta,ali pre toga treba "prepoznati" neke istorijske licnosti.
    Hajde da krenemo od tvoje predpostavke da se tu zapravo radi o Stefanu Prvovencanom i njegovoj zenidbi.Ok. Latini su Mlecani. Da li je kralj Mijailo iz pesme bio Latinski kralj u to vreme? Grad Ledjan ? Zasto mu se kcer u pesmi zvala Roksanda? A kakve veze ima sa srpskim kraljem ili carem vezir Todor?

  6. #6
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Све је потпуно небитно!
    Ало, људи, песма је УМЕТНИЧКО ДЕЛО које не претендује да прикаже историјске чињенице!
    За песму је потпуно небитно одступање од историје, њен циљ је нешто сасвим друго!

  7. #7
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    U kom vremenu je ispevana ova pesma? Pominje se terzija, vezir ,Skenderija... Za vreme srpskih kraljeva i careva u Srbiji nisu bili veziri ni terzije. Ovo meni znaci da je to neko opevao davno posle Nemanjica, kad su vec veziri i terzije bili po Srbiji.
    Sta ostali kazu na ovo ?

  8. #8
    Ističe se Wilkołak (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Podgorina - srez valjevski, okrug kolubarski
    Poruke
    2.299
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio vazon
    Мени се одговор на први део питања чини једноставним - Сви Немањићи су се звали Стефан. Стефан Урош, Стефан Душан... То ми прво пало на памет...
    Stefan nije bilo licno ime vec titula

    Stjepan, Stefan, Stepan, Scepan ... varijacije istog imena u zavisnosti od lokalnog dijalekta. T i J tvore C, F vrlo cesto prelazi u P itd. Radi se o imenima stranog porekla i sve je moguce. No, STEFAN je TITULA!

  9. #9
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio Hellen
    Све је потпуно небитно!
    Ало, људи, песма је УМЕТНИЧКО ДЕЛО које не претендује да прикаже историјске чињенице!
    За песму је потпуно небитно одступање од историје, њен циљ је нешто сасвим друго!
    Izvini Hellen, a sta bi bio cilj ovakve pesme ?

  10. #10
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio Wilkołak
    Stefan nije bilo licno ime vec titula

    Stjepan, Stefan, Stepan, Scepan ... varijacije istog imena u zavisnosti od lokalnog dijalekta. T i J tvore C, F vrlo cesto prelazi u P itd. Radi se o imenima stranog porekla i sve je moguce. No, STEFAN je TITULA!
    Koja je bila svojstvena samo Nemanjicima, jel tako?

  11. #11
    Ističe se Wilkołak (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Podgorina - srez valjevski, okrug kolubarski
    Poruke
    2.299
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio Bi2
    Koja je bila svojstvena samo Nemanjicima, jel tako?
    Naravno da jeste! No, ne treba izgubiti iz vida da je kao sto kaze Hellen sve to romanticno i ne bas realno vidjenje stvari. Vesti su u to vreme putovale nedeljama, prenosile su se glasnicima i pricama rekla-kazala. Nije bilo skole u to vreme koja bi se drzala stvarnih dogadjaja.... Pa sta mislis sta bi bilo zvanicno misljenje u Srbiji danas da nema brzih veza? Jos u XX veku je bilo tesko utvrditi kada se neko rodio, jer su roditelji ili rodjaci rodjenog morali da idu u prvi srez i da tu prijave rodjenje sina/deteta. Pa sve do 1940-1950 nisi mogao sa sigurnoscu da kazes kada je nekom rodjendan. Vesti su nekad kasnile i po sedam i vise dana zbog raznih stvari (npr.. snega, poljskih poslova, namirivanja stoke itd).

    Nase epske pesme imaju drugi cilj. One su veliko bogatstvo i pokazatelj kako narod cuva svoj identitet! Svi narodi to imaju ali kod nase je to ipak bilo VEOMA IZRAZENO! Cesi i Slovaci imaju izvesnog Jana (ili Janka)! To je neki njihov heroj koji se borio protiv Turaka (?) raznih zavojevaca i mitoloskih bica....

  12. #12
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio Bi2
    Izvini Hellen, a sta bi bio cilj ovakve pesme ?
    Циљ уметничког дела?
    Уф, па то је тема за докторску дисертацију а не за пост!

    Претпостављам да знате како је настајала народна књижевност, како се преносила, како се мењала, шта је све у њу транспоновано....

    Ова песма није изузетак ни по чему! У свим нашим народним песмама постоје бројни анахронизми, бројне нетачности, затим често су коришћени интернационални мотиви који су прилагођавани нашем патријархалном друштву...
    Немојте у књижевности тражити историјске чињенице.Има их понегде, али оне су ту успут сачуване.
    То је уметност, а не историографија!

  13. #13
    Zainteresovan član Besomar (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2006.
    Lokacija
    Pjeshivci,Crna Gora,Zeta,Doklea
    Poruke
    156
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    a mogucnost da je pjesma nastala po nekoj prici iz manje ili vise bliske zemlje?samo malo prepravljena ne bi li se uklopila sa podrucjem. ;-)

  14. #14
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    @ Hellen, sve je to ok, ali kad pogledas druge narodne pesme koje pominju istorijske licnosti, mahom su dobro prikazani rodbinski odnosi, jedino je ova pesma izuzetak. Apsolutno nista nema veze sa bilo kojom istorijskom cinjenicom vezanom za Dusana. To je zaista cudno.

  15. #15
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio vazon
    Мени се одговор на први део питања чини једноставним - Сви Немањићи су се звали Стефан. Стефан Урош, Стефан Душан... То ми прво пало на памет...
    nisu se zvali
    to im je titula
    na madjarskom stefan = gospodin.

    mogo je da bude bilo ko od njih...

    a neshto mi pade na pamet, i pre njih...

  16. #16
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio Bi2
    Vrlo dobra tema. Ova pesma je zaista najcudnija od svih nasih epskih pesama.Luda pesma! Sam naslov pesme veze nema sa pesmom. Car Dusan se pominje samo u naslovu a u tekstu "srpski car Stjepan".Ko je to? Srpski carevi su bili Dusan i Uros. Da li se "Stjepan" moze razumeti kao Stefan-onda je to neko od Nemanjica.Ili je to neki Scepan ? Kako svi znamo kako se i sa kim car Dusan zenio, ovo nema veze s njim. Mislim da bi trebalo ici u analizu teksta,ali pre toga treba "prepoznati" neke istorijske licnosti.
    Hajde da krenemo od tvoje predpostavke da se tu zapravo radi o Stefanu Prvovencanom i njegovoj zenidbi.Ok. Latini su Mlecani. Da li je kralj Mijailo iz pesme bio Latinski kralj u to vreme? Grad Ledjan ? Zasto mu se kcer u pesmi zvala Roksanda? A kakve veze ima sa srpskim kraljem ili carem vezir Todor?
    ne mora da bude mletachka
    moze da bude i vizantija

    srbi su pod latini podrazumevali i istochno i zapadno carstvo
    kasnije je romej blo chesci sinonim za vizantiju

    u knjigama starostavnim od sremca
    u onoj o chaslavu, on vizantiju naziva latinima (ako se ne vara, chitao poodavno)
    i opisuje ih ama bash ko na pochetku ove pesme.

    a ledjan... sad cu da googlam 8)

  17. #17
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio Bi2
    Koja je bila svojstvena samo Nemanjicima, jel tako?
    ne mora da bude,
    vec sam objasnio shto.

  18. #18
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    evo neshto o vojinovicima
    iz doba cara dushana

    http://www.douklia.net/povest/vojinovici.html

  19. #19
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio Hellen
    Све је потпуно небитно!
    Ало, људи, песма је УМЕТНИЧКО ДЕЛО које не претендује да прикаже историјске чињенице!


    За песму је потпуно небитно одступање од историје, њен циљ је нешто сасвим друго!
    Hellen, ne govorimo o cilju bilo kog umetnickog dela. Govorimo o ovoj pesmi. Rekla si u ovom postu da je za pesmu nebitno odstupanje od istorije, i da je njen cilj nesto sasvim drugo. Sta je to sasvim drugo ?

  20. #20
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Da, za ono Stefan moglo bi da se kaze da je titula, izvorno znacenje imena Stefan, na grckom znaci venac, kruna.

  21. #21
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    @crow

    U nasem narodu Vizantinci su uglavnom bili poznati kao Grci, a Mlecani kao latini.

  22. #22
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    @ BI2

    Pa nije pas da je ono Stefan/Stepan bilo svojstveno, samo Nemanjicima, jer ako gledamo samo na oblik St(j)epan, imamo ga kod bosanskih vladara.

  23. #23
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    E sad sam se skroz zbunio!
    Evo pa citajte gde je Ledjan:

    http://www.rastko.org.yu/rastko-pl/umetnost/knjizevnost/studije/snovakovic-ledjan.php

  24. #24
    Elita Prisoner (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    van foruma
    Poruke
    20.594
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio crow
    evo neshto o vojinovicima
    iz doba cara dushana

    http://www.douklia.net/povest/vojinovici.html
    Nisam ni pogledala ovaj link, a vec unapred ti kazem Bravo na zalaganju.

  25. #25
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Narodna pesma Ženidba Dušanova i istorijske činjenice

    Citat Original postavio AKHENATON
    @crow

    U nasem narodu Vizantinci su uglavnom bili poznati kao Grci, a Mlecani kao latini.
    znash kolko toponima ovde ima u sebi Latin

    chak i najstariji poznati rod, koji je bio tu pre slovena se zove Latini

    bila je ona jezichka granica o kojoj smo prichali, gde se govorio latiski a gde grchki, secash se.

    a stoji i u sremchevoj knjzi.
    mozda je on greshio, to neznam.

Slične teme

  1. Odgovora: 46
    Poslednja poruka: 28.08.2007., 14:56
  2. Nasa narodna pesma
    Autor bobba u forumu Arhiva
    Odgovora: 18
    Poslednja poruka: 13.11.2005., 18:19
  3. istorijske karte
    Autor baki022 u forumu Istorija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 16.03.2005., 23:25

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •