Iz pera jedne žene
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 34

Tema: Iz pera jedne žene

  1. #1
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Iz pera jedne žene

    Vesna Parun
    Čežnja

    Danas ću ti dati, kada veče padne,
    U svjetlosti skromnoj kandila i svijeća,
    U čistoti duše moje, nekad jadne,
    Čitavu bujicu proljetnjega cvijeća....

    U sobi će biti sumrak, blag k'o tvoje srce,
    Sumrak stvoren da se dugo sanja.
    Na oknima svijetlim zablještaće boje,
    U taj sviježi trenut prvoga saznanja...

    Sve će biti ljepše, sve draže i više,
    Noć koja se spušta, svet što mirno spava,
    dugo, mrtvo polje na kome miriše
    kržljava i rijetka na busenju trava...

    I tako kraj cvijeća ostaćemo sami...
    -Proliće se tada kao bujne kiše,
    Stidljivi šapati u blaženoj tami,
    I riječi iz kojih proljeće miriše...
    Poslednji put ažurirao/la angel's_breath : 11.04.2006. u 03:42
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<



  2. #2
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Vesna Parun
    Ti koja imaš ruke nevinije

    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
    i koja si mudra kao bezbrižnost,
    ti koja umiješ s njegova čela čitati
    bolje od mene njegovu samoću,
    i koja otklanjaš spore sijenke
    kolebanja s njegova lica
    kao što proljetni vjetar otklanja
    sjene oblaka koje plove nad brijegom,
    Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
    i tvoja bedra zaustavljaju bol,
    ako je tvoje ime počinak
    njegovim mislima, i tvoje grlo
    hladovina njegovu ležaju,
    i noć tvojega glasa voćnjak
    jos nedodirnut olujama,
    Onda ostani pokraj njega
    i budi pobožnija od sviju
    koje su ga ljubile prije tebe.
    Boj se jeka što se približuju
    nedužnim posteljama ljubavi
    I blaga budi u njegovom snu
    pod nevidljivom planinom
    na rubu mora koje huči.
    Šeći se njegovim zalom. Neka te susreću
    ožalošćene pliskavice.
    Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
    neće ti učiniti zla.
    i žedne zmije koje ja ukrotih
    pred tobom će biti ponizne.
    Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
    u noćima oštrih mrazova.
    Neka te miluje dječak kojega zaštitih
    od uboda na pustome drumu.
    Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
    svojim suzama.
    Ja ne dočekah najljepše doba
    njegove muškosti.Njegovu plodnost
    ne primih u svoja njedra
    koja su pustošili pogledi
    goniča stoke na sajmovima
    i pohlepnih razbojnika.
    Ja neću nikad voditi za ruku
    njegovu djecu. I priče
    koje za njih davno pripremih
    možda cu ispričati plačući
    malim ubogim medvjedima
    ostavljenim u crnoj šumi.
    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
    budi blaga njegovu snu
    koji je ostao bezazlen.
    Ali mi dopusti da vidim njegovo lice
    dok na njega budu silazile nepoznate godine.
    I reci mi katkad nešto o njemu
    da ne moram pitati strance
    koji mi se čude, i susjede
    koji žale moju strpljivost.
    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
    ostani kraj njegova uzglavlja
    i budi blaga njegovu snu!
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  3. #3
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Vesna Parun
    Da si blizu

    Da si blizu, naslonila bih čelo
    na tvoj štap i nasmiješena
    ovila bih ruke oko tvojih koljena.
    Ali nisi blizu i moja ljubav za tobom nespokojna
    ne može da usne ni u noćnoj travi
    ni na valu morskom, ni na ljiljanima.
    Da si blizu. Da si barem tako nestalno blizu
    kao kišni oblak nad izgubljenom kućom u dolini.
    Kao nad morem surim krik galeba što odlijeće
    pred dolazak oluje u večer punu briga.
    O da si barem tako tužno blizu
    kao cvijet što spava zatvorenih očiju
    pod bijelim pokrovom snijega u tišini
    kamenih šuma, čekajući proljeće.
    Da si blizu, o moj hladni cvijete.
    Samo jednom kretnjom da si blizu
    neveselim vrtovima mojim
    što već sahnu, klonuli od bdijenja.
    Ali, noć je i svijet je daleko
    a ja ne znam mir tvoj. Ptice moje
    s tvojih su grana sašle. I sjaj zore
    iz mojih zjena odlazi zauvijek
    u uvrijeđenu zemlju zaborava
    u kojoj je neznano ime ljubavi.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  4. #4
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Vesna Parun
    SONET O ODBAČENIM TUGAMA

    Nije ipak sve tako, moj prijatelju vjetre, rekoh
    kad smo se obazreli u noći, ja i on, za onim strništima.
    I vidjeh nešto kao humak pješčani, ponjavu gdje zima
    riše za svoje vrapce sjen pejzaža. Potekoh

    za odbjeglim vjetrom samoće i ruke pružah za njim,
    za tom primamljivo blagom prazninom, što odasvud
    ponešto dobro i ponešto spasonosno u večernjim
    krhkim satima sluti, na žici obzorja, gdje sprud

    sazdan od preboljelih tonova daljina i jata još može
    dozvan da nam odsvira što nismo htjeli čuti
    ili se nismo smjeli za zvukom tim osvrnuti.

    I eto nas već na sjeveru gdje se ognjevi lože
    usred ravnice, uokrug. A iz poznatog skrovišta
    izlaze tuge, jedna po jedna, ne govoreć ništa.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  5. #5
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    ZA SVE SU KRIVA DJETINJSTVA NAŠA

    Izrasli smo sami kao biljke.
    I sada smo postali istraživači
    zapuštenih predjela mašte
    nenavikli na poslušnost zlu.

    Iznikli smo pokraj drumova
    i s nama zajedno rastao je strah naš
    od divljih kopita koja će nas pregaziti
    i od kamena međašnih koji će razdvojiti našu mladost.

    Nitko od nas nema dvije cijele ruke.
    Dva netaknuta oka. I srce u kojem se nije zaustavio jauk.

    Svijet je u nas ulazio neskladno
    i ranjavao naša čela zveketom svojih ubojitih istina
    i bukom zvijezda zakašnjelih.

    Starimo. A bajke idu uz nas
    kao stado za ognjem u daljini.
    I pjesme su nam takve kao i mi
    otežale i tužne.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  6. #6
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Desanka Maksimović
    Po rastanku

    I

    Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
    časi bolni i dani dragi, lepi;
    kad novi bol se starom bolu smeje;
    od reči tvojih kad duša ne strepi, -
    reci, da l' te je moja
    tuga bolela
    nekad, kad sam te mnogo,
    mnogo volela?

    Reci mi sad, kada me ne voliš više;
    kad ti se prošloj ruga nova sreća;
    i kad se dani koji nekad biše
    duša ti samo, kad me vidiš, seća -
    reci, da l' te je moja
    radost bolela
    jednom, kad nisam više
    tebe volela?


    II

    Nekad sam bila dobra i mlada
    i poverljiva i puna nada,
    nekada pre,
    ti si mi tada reći mog'o
    beskrajno mnogo, o kako mnogo
    sa reč i dve.

    Spokojni bili su dani moji,
    a ti si srcu mi prvi koji
    beše drag,
    pa iza svega što si mi rek'o
    katkad surovo, kadkad meko,
    ostao je trag.

    Sad srce moje bije tiše:
    već manje volim, a znam više
    nego pre;
    već sad mi ne bi reći mog'o
    onako dosta, onako mnogo
    sa reč i dve.

    I kad bi danas prišao meni
    i hteo reći davno rečeni'
    buditi draž,
    u srcu mome šaptao bi neko:
    da sve što si mi ikada rek'o,
    bila je laž.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  7. #7
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    TEBI, LJUBAVI
    1.

    Volela bih da mogu
    da te prelijem osmehom...
    Da ti u oko pretočim
    ovaj moj iskričav sjaj
    koji kroz osmeh zaživi
    kad ti se spomene ime...
    Da ti stočim jos smelije
    pogled sa jasnim podstrekom
    koji vidi početke
    i ne priznaje kraj...

    Kako da ti ga predam?
    Ne postoje te rime...
    Kako sve da prenesem
    kad putevi ne postoje...?
    Nazirem samo drhtaj,
    kao dah, treperav, sneni
    u ono nemušto vreme
    kad noć smenjuje dan...

    I već mi sve nade streme
    put tog tananog zračka
    koji se niotkud razli
    u niti žute boje...
    I osmeh puče u meni
    poput zrelog maslačka
    i ode nošen nečim
    da ti oblije san...


    2.

    Volela bih da mogu
    svu ljubav da ti prenesem,
    taj oblak beskrajne čežnje
    i nežnosti i topline...
    Da se duž zlatnih niti
    sva moja ljubav raznese
    i raspline po tebi
    i nastavi da teče...
    Da obavijem ti sve bi'
    najčulnije dubine...

    Prizivam bledo veče
    protkano žutim sjajem.
    Da li je ovo već bilo
    ili će sve tek da bude?
    Svejedno.
    Ljubav mi teče
    i ja bih samo da dajem
    dok se juče kroz danas
    u isto trajanje slilo.

    Da li ce stići do tebe?
    Ne sumnjam više ni trena.
    U meni čežnje ima
    da poruši sve planine.
    U meni nežnost snena
    jača od svih morskih plima
    uz nebo ljubavi greje
    i gazi sve daljine.

    Samo se pitam tiho
    dok niti šaraju sne:
    hoće li zaista moći
    da ti prenesu sve...?


    3.

    Volela bih da mogu
    da ti dotaknem lice...
    Da te usnama svojim
    toplo osetim žudim...
    Da talasava vatra
    u dubinama mojim
    kroz dodir izroni negde
    gde skupa s tobom postojim...
    I da svojom toplinom
    i tvoju vatru budim...

    Negde u odbljesku zlata
    moj dah se meša s tvojim.
    Kroz neke žućkaste niti
    osećam tvoju kosu.
    Dok modro, kasno veče
    tvoje mi telo krije,
    počinjem da postojim
    kroz zlato koje se prosu.

    I nije sve ovo varka.
    Ja sam ti dala sebe,
    svu plam što iz mene lije,
    vrelinu svakog mog kutka...
    I nije mi više bitno
    da li sam ja još ja
    ili postojim kroz tebe
    dok je tog večnog trenutka...

    Moj požar obojen žutim...
    Znam da do tebe stiže...
    jer s tvojim plamenom sluti,
    zašto mi nisi bliže...?


    4.

    Odraz Sunca u meni,
    toplina koja me greje,
    i žudnja i dah sneni
    dok strujimo u jedno...
    I meki odbljesak snova
    što se treperi i smeje,
    i čini od zajedništva
    sve drugo manje vredno...
    I sve drugo što šaljem
    kroz ove zlatne niti,
    sve ono što imam
    do čega mi je stalo...
    Nisu dovoljni u biti...
    Ne dopiru istim sjajem...

    Jer:
    koliko god da ti dam,
    još toga u meni ima...
    koliko god da dajem,
    u meni je još scvalo...
    koliki god bio žuti sjaj,
    još veća postoji plima...

    I znam da ti nisam dala dovoljno,
    da je sve to malo...
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  8. #8
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
    slučajem pometen,
    i u tmurne dane oplakane kišom
    uneo sjaj snova dugama prepleten.

    Zaigraju misli pa se čini lako
    dve duše se spoje,
    u treptaju rose čini se da svako
    može da poleti baš kao nas dvoje.

    Prepuštam se sneno zovu iz daljine
    lude noći ove;
    znam, imam te samo kroz šapat tišine,
    ali nedam nikom da mi gasi snove.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  9. #9
    Buduća legenda
    Učlanjen
    15.12.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.722
    Reputaciona moć
    369

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Citat Original postavio angel's_breath
    Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
    this one!

  10. #10
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Vesna Perun

    U mjesečinu me sakrila
    večer, utrnuvši svijeće.
    Svu noć sam zamišljena snila
    u modroj šumi kroz drveće.

    Bila sam zrno rumena grožđa
    u zubima sred poljubaca
    lisica utekla iz gvožđa
    dječak, što praćkom poklike baca;

    i ujed pjesme nasred čela
    šarena mačka u košari igre.
    Šta nisam bila, šta nisam smjela,
    zrcalo ribe u zjenici vidre!
    Perfekcija je TRIP, nije destinacija!

  11. #11
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Što šapću tvoje oči brzim pticama
    s dalekih obala?
    Nevidljiva u djetelini
    na tvojim usnama treperi večer zvjezdana.

    Pitaš me zašto rukom pokazujem na zapad.
    Ja drhtim prozirna u ljepoti sumraka
    i samo jasnim odronom koraka na nizbrdici
    prikrivam tjeskobu golog cvijeta.

    Ti me tješiš osmjehom
    što blješteći baca tamnozelenu sjenku
    na ostavljeno jezero.

    Večer je crvenozlatna i tako bliska javi.
    Ptice prelijeću nad nama
    zamišljeno.
    Dan se blagim žalima produljuje u nepoznato.
    Perfekcija je TRIP, nije destinacija!

  12. #12
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Maria Polyduri

    U tvojoj blizini ne huče olujni vjetrovi.
    U tvojoj je blizini mir i svjetlost.
    Na vitlo iz bajke naše pameti
    namata se ružičasta misao.

    U tvojoj je blizini šutnja slična osmijehu
    odsjaja očiju nježnih,
    a ako katkad govorimo, u našoj blizini
    radost nemoćno krilima lepeće.

    Blizu tebe pupa tuga kao cvijet,
    pa neočekivano uranja u život u taj mah.
    U tvojoj je blizini sve slatko i meko:
    kao milovanje, lahor i tvoj dah.
    Perfekcija je TRIP, nije destinacija!

  13. #13
    Iskusan majcheki (avatar)
    Učlanjen
    05.04.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.297
    Reputaciona moć
    113

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Magia naturalis solstitium

    Tiho u zlatnome miru sužavahu se prstenovi dana,
    U purpurna tonjahu mora večernja:
    Opalni blagi žar jesenjih zalazaka,
    Drhtaji bleda purpura u lišću i u poznom grožđu,
    Najnežniji plam razliven po nebesnoj pučini mlečnoj:
    Talasi i vetri i buktinje buja,
    Polako je leglo sve u najdalji najtiši sunčani zaton
    - da najzad iz tame
    Blesne u dnu nebesa obrtnika tajanstveni luk.
    Tišina neba se penje kao strmen zid.
    No negde daleko kroz krajeve strane
    I ravni beskrajske razleže se srebrna jeka oružja,
    A štitovi zvuče u plesu mađijsku:
    To svetlosni dusi što čuvaju život međuzvezdani
    Odgone čini, i štite sunčev san.

    i sve je već zasjalo snova: u nebesnom krugu se proleće
    rađa -
    Obnažena loza se vije uz sunčani zid tišine,
    Ko slutnje mora preko surih stena
    Padaju ogromni modri odsevi, i ljubičast se penje dim,
    Toplota nežna zrači sa osunčana snega;
    Visoko nad strujama hladnim
    Proletnje senke cvetaju azurom,
    A dole na zemlji
    Drveta u inju, ko šume belog korala, bujne,
    Dignute iz podmorska duga sumraka
    I snova sumornih med vedrije struje gde neba sjaju
    U modrom miru halkionskih dana.

    Anica Savić Rebac
    (1893 - 1953)
    Što čitaš kad ti škodi?

  14. #14
    Iskusan majcheki (avatar)
    Učlanjen
    05.04.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.297
    Reputaciona moć
    113

    Podrazumevano Radmila Mišev (rođena Pavićević)

    MARI AN

    Mari an nije mogla da prebroji salone u kući u kojoj je rođena zato što ih je bilo više nego prstića na rukama.

    Rasla je u izobilju, voljena i mažena.

    Kad je odrasla, o njenim očima se govorilo da tope muška srca. Sve joj je bilo dato. Talenat, bogatstvo, lepota.

    Samo su jedno propustili da je nauče. Nisu je naučili razlici između života i slikarskog platna. Za razliku od života, slikarsko platno može da se baci ili premaže, pa naslika ponovo.

    Što su slike bivale bolje i ona se pela ka uspesima i priznanjima, poslovi su padali sve niže i niže.

    Život je shvatala kao igru i igrala se, a onda se on, stari prepredenjak, život, surovo poigrao sa njom.

    Sada ima soba manje nego što je prstiju na jednoj ruci, a sve bi mogle da stanu u jedan nekadašnji salon.

    Mari An ne sakuplja krhotine i ne iznosi svoju tugu na trg.

    Tiho uređuje svoj kutak, gde je sve, do najsitnije stvarčice, brižljivo odabrano, a deo nečeg lepog i velikog, što je iscurilo iz šake, kao pesak kroz prste.

    I poslednji butik je zatvoren. Preko izloga sa najlepšim i najelegantnijim modelima, spuštene su žaluzine.

    Mari An živi u gradu čija se istorija ispisuje dvocifrenim brojem vekova. U snovima je pohodi nekadašnji sjaj. Na javi zna da se on nikada ne može vratiti, i ne mari što je sugrađani ne razumeju, a i kako bi?

    Nikada stanovnici doline nisu shvatali postupke vlastele iz dvoraca na bregovima.

    Kad je metalna zavesa prekrila izlog i vrata poslednjeg butika, svi su radoznalo zagledali njene oči, koje su postale tamnije, kao more u predvečerje, gubile sjaj, ali zadovoljstvo da u njima vide suzu, nije nikome pružila.

    U svemu što joj se događalo, nije zaboravila da ima onih kojima je mnogo teže nego njoj. Sakupila je sve što je preostalo, najlepše modele, i poslala je devojkama u Srbiju.

    Na televiziji se svašta priča, ali ona zna da javna istina ima više lica. Njeni roditelji su bili protestanti. I ona nije zaboravila kako je biti izdvojen i obeležen, bez obzira na status i bogatstvo.

    Zato Mari An šalje lepu odeću devojkama u Srbiji.

    Neka se raduju. Nek' im bude topla ova zima i lepo proleće koje će doći.

    Mladost tako brzo prolazi. To ona najbolje zna.

    Devojke iz daleke Srbije nikada neće upoznati Mari An, i neće znati njenu priču, ali će osetiti ljubav i plemenitost žene iz Luksemburga, znaće da nisu same, a onda će odeća, od srca darovana, biti stostruko vrednija i lepša.

    Radost i smeh tih devojaka, grejaće srce Mari An, koja živi u malom stanu, i bez obzira na broj soba, ona je bila i ostaće vojvotkinja duhom.

    9. oktobra 1996.
    Što čitaš kad ti škodi?

  15. #15
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Jelena Marković

    NIČIJA



    Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
    Ti si naišao na ničiju.
    Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
    Jer nečija je nečija,
    navikla je da pripada,
    pa kako je jednom bila nečija,
    može postati i tvoja.
    A ova što je vazda ničija,
    ni na šta nije navikla.
    Nije ni morala da se navikava.
    A ti misliš - dobro je:
    ničija je slobodna.
    Pa, ničija je baš i ničija
    zato što tako voli slobodu
    i što nikad ne bi postala nečija.
    Svačija je isto nečija,
    Samo što je previše nečija,
    ali uz dobre razloge
    može postati umereno nečija,
    pa opet može postati samo tvoja.
    Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
    kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?
    Perfekcija je TRIP, nije destinacija!

  16. #16
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Kad budem mrtva, ljubavi moja,
    Ti tužne pesme mi ne poj,
    Ni ruže ni senovito kipar drvo
    Više glave saditi mi nemoj.
    Nek' se trava nada mnom zeleni,
    Mokra od kapi rose i kiše;
    Ako hoćeš, ti misli o meni;
    Ako nećeš, ne sećaj se više.

    Hlad od kipra neću tad osećati,
    Za kišu i ruže tada neću znati,
    Ni poj slavuja na kiprovoj grani
    Čut' neću tužni k'o da i on pati.
    Samo dok sanjam u večnoj tami,
    U kojoj se jutra nikad ne zlate,
    Možda ću te rado zaboravu dati,
    A možda ću rado misliti na te.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  17. #17
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Emily Dickinson (1830-1886)
    Njega, srce, ove noći

    Njega, srce, ove noći
    Zaboravu sa mnom daj:
    Ti njegovu vrelu strast,
    Ja očiju topli sjaj.

    Kad gotovo budeš reci,
    Da se i ja manem svega;
    Samo brzo, dok oklevaš
    Opet ću se setit' njega.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  18. #18
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Christina Rossetti (1830-1894)
    Početak šta je?

    Početak šta je? Ljubav to je.
    Šta je žiivot? Ljubav samo.
    Cilj nam šta je? Cilj je ljubav –
    To je cilj kom koračamo.

    Šta je draže od ljubavi?
    Nebom, zemljom možeš zaći,
    Al' k'o ljubav dragoceno
    Nigde ništa nećeš naći.

    Sve dosadi sem ljubavi,
    Sve nas izda, sve dotraje –
    Samo ljubav dolikuje
    Nama dvoma, jer večna je.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  19. #19
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    OF WATER-LILIES AND PEARLS

    Oh, to be a water-lily
    and live a lifetime
    floating gently
    upon some scenic pond.

    From wilted petals, shriveled leaves
    spring blossoms new -
    rejuvenation,
    forever, and beyond.

    Eternally! For what is time
    but fleeting moments
    strung together
    in a never-ending string of pearls?

    A bubbly brook,
    it flows around a mountain -
    skips and runs,
    dances, gleams and swiftly whirls.

    We live each pearl, each gleam
    knowing not
    the colour, texture
    of the hour waiting patiently.

    'Tis better so - for if we knew,
    would we, could we
    hope, and dream
    and love so all-consumingly?

    Or would we droop, and fade,
    and lose the joy
    that leads us,
    guides us through each pain?

    Oh, to be a water-lily
    and never ache,
    never dream,
    but bloom, and wilt, and bloom again.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  20. #20
    Primećen član angel's_breath (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2005.
    Lokacija
    kad krenem ka...da idem na...pitam za...da se vidim sa...pa cekam da u...kazu da ne prepoznaju me
    Poruke
    745
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Voli me, ljubi me danas, dragi,
    Ljubi me dok sam kraj tebe,
    Jer znaju to devojke pametne
    Kako brzo uvene
    Prolecno lišce najzelenije,
    Al' ni jedan covek ne
    Kuda liske odlaze
    Kad ih vetar poduhne
    Žute i uvele.


    Voli me, grli me danas, dragi,
    Dok u tvojoj luci stojim
    I cvrkucem putem tvojim
    I s letnjeg drveca ti pevam,
    Jer cvrkut moj kad prestane,
    Kad ova ladja iz luke nestane,
    Zalud ceš ljubav zvati
    Da ti se vrati.
    Kada krenem ka...
    Da idem na...
    Ja pitam za...
    Da se vidim sa...
    Pa čekam da u....
    I mislim da je...
    Kažu da.... Ne prepoznaju me....
    >>EKV<<

  21. #21
    Iskusan Zena s greskom (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Negde...
    Poruke
    5.718
    Reputaciona moć
    122

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    *PREDOSEĆANJE*
    Desanka Maksimovic

    Poznala sam te kad sneg se topi,
    topi, i duva vetar mlak.
    Blizina proleća dušu mi opi,
    opi, pa žudno udisah zrak.
    S nežnošću gledah stopa ti trag,
    trag po snegu belom;
    i znadoh da ćeš biti mi drag,
    drag u životu celom.

    Poznala sam te u zvonak dan,
    dan pijan, svež i mek.
    Činjaše mi se već davno znan,
    znan kad te poznadoh tek.
    S nežnošću gledah stopa ti trag,
    trag po snegu belom;
    i znadoh da ćeš biti mi drag,
    drag u životu celom.

    Poznala sam te kad kopni led,
    led, dok se budi proletnji dah;
    kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
    kad sretno se i tužno u isti mah.
    S nežnošću gledah stopa ti trag,
    trag po snegu belom;
    i znadoh da ćeš biti mi drag,
    drag u životu celom.
    Samo jedan pogled,samo jedan jedini njegov pogled bio je dovoljan za moju srecu...nedostaje.. zauvek ce mi nedostajati...19.09.2014 :(

  22. #22
    Iskusan Zena s greskom (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Negde...
    Poruke
    5.718
    Reputaciona moć
    122

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Molitva

    Molim za Sunce u tvojim ocima,
    za dodir koji budi treptaj zivota,
    za tebe jedina ljubavi moja.

    Molim da ruze ne uvenu kao secanja,
    da nijednu suzu ne puste vise.
    Molim za tvoje reci satkane od zelje,
    Za nase duse obojene tugom.

    Molim da samoca ne boli vise,
    da dodjes u moj svet,
    da svaka nada postane stvarnost,
    da svaki tren sa tobom bude vecnost.

    Molim da tvoje ruke,
    Otope led moga zivota,
    da vreme izbrise boli,
    da srce zakuca jos jace.

    Molim da ne zivim od secanja koja se gase,
    Da nikada – postane zauvek.
    Molim,molim za Ljubav.

    Vesna Parun
    Samo jedan pogled,samo jedan jedini njegov pogled bio je dovoljan za moju srecu...nedostaje.. zauvek ce mi nedostajati...19.09.2014 :(

  23. #23
    Iskusan Zena s greskom (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Negde...
    Poruke
    5.718
    Reputaciona moć
    122

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Naša tajna

    O tebi neću govoriti ljudima.
    Neću im reći da li si mi samo
    poznanik bio ili prijatelj drag;

    ni kakav je, ni da li je
    u našim snovima i žudima
    dana ovih ostao trag.

    Neću im reći da li iz osame,
    žeđi, umora, ni da li je ikada
    ma koje od nas drugo volelo;
    niti srce naše
    da li nas je radi nas
    ili radi drugih
    kadgod bolelo.

    Neću im reći kakav je sklad
    oči naše često spajao
    u sazvežđe žedno;
    ni da li sam ja ili si ti bio rad
    da tako bude -
    ili nam je bilo svejedno.

    Neću im reći da li je život
    ili od smrti strah
    spajao naše ruke;
    ni da li zvuke
    smeha voleli smo više
    od šuma suza.

    Neću im reći ni jedan slog jedini,
    šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
    da uplete i sjedini
    duše naše kroz čitav vek;
    ni da li je otrov ili lek
    ovo što je došlo
    onome što je bilo.

    Nikome neću reći kakva se
    zbog tebe pesma događa
    u meni večito:
    da li opija toplo
    kao šume naše s proleća;
    ili tiha i tužna
    ćuti u meni rečito.
    O, nikome neću reći
    da li se radosna ili boleća
    pesma događa u meni.

    Ja više volim da prećutane
    odemo ona i ja
    tamo gde istom svetlošću sja
    i zora i noć i dan;
    tamo gde su podjednako tople
    i sreća i bol živa;
    tamo gde je od istog večnog tkiva
    i čovek i njegov san.
    Samo jedan pogled,samo jedan jedini njegov pogled bio je dovoljan za moju srecu...nedostaje.. zauvek ce mi nedostajati...19.09.2014 :(

  24. #24
    Iskusan Zena s greskom (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Negde...
    Poruke
    5.718
    Reputaciona moć
    122

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Malo proze iz pera jedne zene....

    U periodu najveće praznine i najgoreg beznadežđa,kada su sve moje nade već davno prestale da tinjaju u meni,a sve moje želje postale samo prazni teret koji sam bezuspešno nosila svakoga dana,poput najtišeg povetarca i najbleđe senke ušao si u moj život,davno izgubljenim ključevima otključao si vrata moje duše i mog srca,tiho se uvukao i za tren oka zagospodario svakim delom moje svesti i mojih osećanja.Mnogo toga davno zaboravljenog,poput najveštije ruke čarobnjaka ponovo si oživeo u meni.Zavolela sam te,a da toga i nisam bila svestan.Zavolela sam te bez obzira što te čak i nisam dobro poznavala.Mnogi principi mog života,godinama izgrađivani u najvećem bolu i sazdani od mnogih mojih grešaka i najtužnijih uspomena,koji su bili čvršći i od najjačeg bedema,za treptaj oka su prosto srušeni.Poput najiskusnijeg vojskovođe koji je iza sebe imao stotine bitaka izgubla sam se na bojnom polju,postala poražena,bez otpora se predala,a svega toga nisam ni bila svestna.
    Zaista su čudni ti putevi Gospodnji.
    Svako je gospodar svog života,jedino sam ja postala njegov potčinjeni rob.
    Prestala sam da osećam i glad i žeđ,prestala sam da razmišljam osvemu,samo ne o tebi.
    Svakog jutra,pri prvom treptaju očnih kapaka,moja prva misao bila je vezana za tebe.Šta god da sam tokom dana radila,radila sam samo mehanički,jer samo su moji prazni pogledi posmatrali pokrete mojih ruku,dok su sve moje misli bile posvećene tebi.U mislima sa tobom sam se budila,budna o tebi maštala,u snove sa tobom sam odlazila.Ti si postao moja najveća opsesija.
    Znala sam ti boju glasa,znala sam sva tvoja osećanja i tvoja shvatanja,verovala sam da sam i tebe znala bez obzira što se nikada nismo sreli,pogledali u oči,dotakli ruke,...
    Gorela sam od želje da te sretnem i prosto poput vojnika brojala dane do tog trenutka ka kome su sve moje želje bivale usmerene....
    Samo jedan pogled,samo jedan jedini njegov pogled bio je dovoljan za moju srecu...nedostaje.. zauvek ce mi nedostajati...19.09.2014 :(

  25. #25
    Veoma poznat Buntovnik_Bez_Razloga (avatar)
    Učlanjen
    19.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pančevo
    Poruke
    11.462
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    164

    Podrazumevano Re: Iz pera jedne žene

    Kada budem mrtva i blistavi travanj
    iz kose prospe na me kapi kiše,
    skršenog srca nagneš li se k meni,
    nije me briga više.

    Smirena bit ću ko lisnato stablo
    kom grane svija kiša koja pada,
    i njemija ću biti, kamenija srca,
    nego što ti si sada
    Perfekcija je TRIP, nije destinacija!

Slične teme

  1. pera je chudo.........
    Autor inagadadavida u forumu Politika
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 27.10.2008., 00:26
  2. Moj drug pera & ja
    Autor raindog u forumu Žene
    Odgovora: 102
    Poslednja poruka: 20.02.2006., 02:18
  3. Kum Pera
    Autor esperanca137 u forumu Humor
    Odgovora: 223
    Poslednja poruka: 21.06.2005., 23:24
  4. Ljubav jedne zene...
    Autor The2ndSun u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 29.10.2003., 17:43

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •