Bol i Zadovoljstvo (Pain and Pleasure)

Imam filozofsku diskusiju na ovoj temi. Zelim vase misljenje o bolu i zadovoljstvu. O entitetima i vrstama zadovoljstva i bola. Hvala.

knindza88:

Imam filozofsku diskusiju na ovoj temi.

Kliknite za proširenje...

nisam shvatila...

Oprosti moja je greska. Ja i jedan profesor Dr filozofije imamo diskusiju o bolu (pain) i zadovoljstvu (pleasure). Zanima me odakle potice zadovoljstvo, koji su entiteti i razlicite vrste zadovoljstva. Da li su bol i zadovoljstvo suprotni od jedno drugoga ili ne?

zavisi...ponekad zadovoljstvo ide sa bolom ali ponekad i ne. . .
zavisi takodje i da li je fizicki ili psihicki...

Pored seksualnog, a na koje se verovatno aludira...
Plač kažu da je "oslobađajući", mislim da ima ljudi koji plaču i uživaju u tome. Na neki način svaka nam emovcija donosi zadovoljstvo, nedostatak emocija nije bol, ali nije ni zadovoljstvo, niti ima šanse da bude. Samosažaljevanje je vid samozadovoljavanja.
Naravno, diskutabilno je da li je "zadovoljstvo" pravi naziv, ili ima neki bolji.
Da, mislim da zadovoljstvo ide sa bilo kojom vrstom emocija, samo ima drugačiji oblik i boju...
Ne znam kako bih bolje rekla...
Zanimljivo, tema koja do sada nije bila, ili se ne sećam

to su valjda neki nadrazhaji...mislim to je vishe za medicinu neg filozofiju?...

mada si napomenuo vrste...e ne mogu u zadnje vreme da mislim o nechemu ono bash da mislim da sednem i da se zamislim...nego sve nekako ako mozhe na prepad...

PA jedno je sigurno, kada ne bi bilo bola, na bi bilo ni zadovoljstva...

Kada sam u srednjoj imao filozofoju, bas smo svasta ucili interesntno, ali nazalost nisam se mnogo posvetio tome...

A ima i ona stvar... Nesto sto je u sustini bolno za neki deo, licnosti za celog coveka je korisno.. Primer sa zubom. kada ides kod zubara to ce da te boli, naravno, ali je za celo telo jako korisni, jer ces popraviti zub.

Nije bas da se ovaj primer uklapa u ovu temu, ali... Ne znam zasto toga se cesto setim, kada sam poceo da pisem mislio sam da ce se bolje uklopiti.

zavist - izlecivo je
potrebno volje, ako je nema, da li to onda mozda vodi do ludosti?
ali mislim da je to nesto kao zavist

Bol nas uči introspekciji.
Posmatranje lepe i mirne okoline zna da boli uočavanjem same dubine estetike u stvarima. Zadovoljstvo i bol bi se mogli posmatrati kao vid kompezacije ako bol predugo traje.Kada se prihvate sve te paradoksalnosti, verovatnije je da će sam čovek lakše prihvatiti pojave oko sebe.
Može biti da je ta dualnost vid ambivalencije usmeren na sam subjekt, self. Takođe ne bih odbacila ni pojavu samosažaljevanja, destrukcije, opet manje-više ka sebi..

Bol kao zadovoljstvo potiče od malena, tj. od vaspitanja i odrastanja....

Jedan od načina nastanka može biti i "radi mojeg dobra".
Na primer:
Uzimanje gorkih lekova koji pomažu, odvratnog ukusa spanaća, ribljeg ulja, presoljene ribe ili tako nekih stvari u detinjstvu mogu da stvore refleks....
Ne razvijanjem dobrih i novih "refleksnih radnji" u smislu novih dogadjaja i ispunjenosti života i same ličnosti, osoba može "rešiti" da se okrene prošlosti i "vrednostima" u prošlosti.
Ponavljanjem rutine, rituala, pokušava da unapredi sebe i trenutnu situaciju.
Tako vremenom može doći do čistog refleksa i uživanja u bolu....
Ponavljanjem batina , posle kojih je kao dete bio "bolji" takodje mogu dovesti do mazohizma.A i do sadizma, zavisno od strukture ličnosti (aktiva ili pasiva).

Vaspitanjem se takodje može doći do sličnog.
Poštovanje prema starijim , uz inat kao karakternu crtu, ali recimo uz kombinaciju nesigurnosti i osećanja velike zaštite od strane roditelja, može uz razmaženost na prvi pogled doneti i sklonost edipu i samokažnjavanju u smislu ne bola nego više "nemanja sreće" čak i kada se ima sreće.
Neka vrsta samosažaljenja....Nastala od nadurenosti i "vraćanja roditeljima kroz ljutnju i tugu , ćutanje, neraspoloženje (u nadi da će pitati šta ti je i kasnije dobiti neku vrstu nagrade u obliku mita).

Uživanje u bolu , može da potekne i u uživanju u moći koja se javlja posle bola.
Bez obzira da li se bol nanosi sebi ili drugima....
Bol daje moć , jer osoba teži da ga izbegne, i učiniće sve da ga izbegne...
Kod jakih ličnosti (bez obzira da li su normalne ili ne,stvar vaspitanja) nekad i fizička moć dodaje efekat "uživanja u bolu". Doduše u malom bolu , ali razvijanje i gradacija su uvek prisutni....U nedostatku ispunjenja.
Posle fizičke boli se oseća i fizička snaga i to može da dovede do jačanja agresivnog traženja boli, koje ne često dovode do projekcije prema drugima sebe radi. Tako od agresivnog fizičkog postaje agresivno i kasnije sadističko.....

Dobra strana boli u smislu vaspitne mere i paljenja prirodnog alarma izazivaju strah i postoje oblici kada i takva vrsta adrenalinske injekcije može da se smatra uživanjem , ali će ženski rod ovde žestoko reagovati , mada sam u praksi video baš takve slučajeve.....

Hvala vam svima na vasim misljenjima.

Zadovljstva nema kao sto kaze veliki Sopenhauer. Zadovoljstvo je samo negacija patnje ili da bi uzivao u hrani prethodno moras trpeti glad. Sto je veca glad vece je i "zadovljstvo" u hrani. AKO NEMA GLADI nema ni zadovljstva. Ovo vazi za ama bas svaku situaciju u zivotu.
Zadovoljstvo je obicna negacija.

Bol i patnja je ono pozitivno. To je alhemicarska vatra kroz koju svako mora proci na putu spasenja. Da bi dosli do ruzinog cveta mora se proci kroz ruzino trnje.
Velika patnja i veliki bol pretvara svakog coveka u sveca.
Patnja i bol je onaj plameni mac koji nam cuva povratak u Izgubljeni raj.
Ili da bi se spasli iz ovog brloga svetovne egzistencije koji zovemo "ZIVOT" jedini izlaz je kroz trnje. To je cena prvobitnog greha i ispunjenja vecne pravde.

Isus na krstu na vrhuncu patnje i bola predtstavlja sliku i priliku onoga sto moramo proci ne bi li dosegli carstvo nebesko.
"Buda koji se kaje" pretvoren u kost i kozu kroz askezu nosi takodje istu poruku.

Zapitajte se zasto svako intutivno oseca skoro neobjasnjivo , skoro metafizicko divljenje prema stradalniku koji je pretrpeo ogromnu patnju ? Zato sto je isti prosao kroz ono sto sve nas ceka. Mada nemojte brinuti. "Zivot je pakao" kaze Sopenhauer. Hteli vi ili ne hteli zivot ce se pobrinuti da ga nikada vise ne pozelite i da kad tad negirate volju i prekinete tragikomediju vecnog radjanja i umiranja.

i zato..



I don't know just where I'm going
But I'm goin' to try for the kingdom if I can
'Cause it makes me feel like I'm a man
When I put a spike into my vein
Then I tell you things aren't quite the same

When I'm rushing on my run
And I feel just like Jesus' son
And I guess I just don't know
And I guess that I just don't know

I have made very big decision
I'm goin' to try to nullify my life
'Cause when the blood begins to flow
When it shoots up the dropper's neck
When I'm closing in on death

You can't help me not you guys
All you sweet girls with all your sweet talk
You can all go take a walk
And I guess I just don't know
And I guess I just don't know

I wish that I was born a thousand years ago
I wish that I'd sailed the darkened seas
On a great big clipper ship
Going from this land here to that
I put on a sailor's suit and cap

Away from the big city
Where a man cannot be free
Of all the evils in this town
And of himself and those around
Oh, and I guess I just don't know
Oh, and I guess I just don't know

Heroin, be the death of me
Heroin, it's my wife and it's my life
Because a mainer to my vein
Leads to a center in my head
And then I'm better off than dead

When the smack begins to flow
Then I really don't care anymore
About all the Jim-Jims in this town
And everybody putting everybody else down
And all of the politicians makin' crazy sounds
All the dead bodies piled up in mounds, yeah

Wow, that heroin is in my blood
And the blood is in my head
Yeah, thank God that I'm good as dead
Ooohhh, thank your God that I'm not aware
And thank God that I just don't care
And I guess I just don't know
And I guess I just don't know

Ja se ne slažem, jer sam video da se može biti srećan i shvatati svoju sreću i bez one srpske "ne znaš koliko vredi dok ne izgubiš".
Za borbu i očuvanje te sreće već možda važi da je jača ako znaš koliko vredi, ali koliko vredi zadovoljstvo je sasvim druga stvar od samog osećanja zadovoljstva.....

mozda ti ovo nece biti od koristi,ali ja cu reci nesto iz svog iskustva. npr boli te glava i onda opalis rukom o zid i mnogo ti je lakse, preusmeren si na ruku... no to je bezveze...
znam da covek iz patnje moze sebi da nanosi bol, da prizeljkuje bol, da npr zamislja neke bas bolne i jezive fantazije. cesto se desava da od neke grize savesti,npr ispao si budala i onda sebi olaksavas i osecas bol kao zadovoljstvo.
e sad imas i one malo zesce patologije o koima nemam pojma

Pa najpre bih podelila na dusevni i telesni bol, dusevno i telesno zadovoljstvo. Podela je napravljena cisto zbog same dualisticke prirode coveka. Kako te dve prirode nisu nezavisne jedna od druge tako i telesni bol moze izazvati dusevni i obratno, slicno za zadovoljstvo. Medjutim postoje takve relacije i izmedju bola i zadovoljstva.

oziman:

Zadovljstva nema kao sto kaze veliki Sopenhauer. Zadovoljstvo je samo negacija patnje ili da bi uzivao u hrani prethodno moras trpeti glad. Sto je veca glad vece je i "zadovljstvo" u hrani. AKO NEMA GLADI nema ni zadovljstva.

"Zivot je pakao" kaze Sopenhauer.

Kliknite za proširenje...

Istovremeno, da nikada nisi bio gladan, da li bi znao kada si sit? Da nikada nisi bio sit, da li bi znao kada si gladan? Kao što nema zadovoljstva bez patnje, a nema, nema ni patnje bez zadovoljstva. Prilično sam sigurna da bi vremenom naučio da živiš i u "večnom ognju", NE ZNAJUĆI ZA BOLJE.
A za ljude koji tvrde da je život pakao verujem da imaju velika očekivanja, da su sanjari i da kod njih, svakako, "nada umire poslednja", drugim rečima - takva rečenica (život je pakao) nije ništa drugo do - uteha...

Dobro je ovo pitanje da se ljudi samodefinisu....

Ovo kažem kao suprotnost verovanju da takva jedna rečenica ustvari predstavlja vrhunsku mrzovolju i prezir prema žitovu.

Sopenhauer je bio pesimista stoga mozemo ocekivati tako nesto od njega.

"Zadovoljstvo je vrsta bola ."

citat Fridrih Nice

Rece i polude........

Nice je tvrdio da bol i zadovoljstvo nisu suprotni, sto je tacno. Mozes imati manjak bola i manjak zadovoljstva ili visak bola i visak zadovoljstva. Zadovoljstvo je u sustini dobro. A sto je jos cudnije i bol je dobar. Osobe koje su patile u zivotu su jace. Apstinencija moze biti opasna zavisi do osobe. Ko uziva u bolu ili u nanosenju bola drugoj osobi pati od neke mentalne bolesti, ovo iskljucuje religijske rituale koji se izvode pogotovo na Istoku gde osobe sebi nanose bol da bi se duhovno priblizile Bogu. A osobe koje stalno uzivaju su uglavnom osobe sa niskim moralnim standardima. Ovo moze dovesti do moralnog raspadanja. Treba sve raditi umereno.

Toliko od mene.

...glad, žeđ i libido ne spadaju u bolove... tako da taj Šopenhauerov trip da se svako zadovoljstvo sastoji u otklanjanju bolova nije ispravan...

Bol je bol... isto kao što je boja - boja i zvuk - zvuk... jednostavno - oni se ne definišu... tako da tu ne može biti neke dalje priče...

Patnja je kad čovjek ne može ono (nešto konkretno) što hoće... bol čini patnju samo onda kada čovjek hoće a ne može da ga otkloni... znači bol uvijek ne predstavlja patnju... tipičan primjer za to je odlazak kod zubara... gdje iako zub može boljeti dok se popravlja... čovjek ne mora patiti za to vrijeme... barem ja ne patim... osim ako bol nije baš baš jak...

Zadovoljstvo se sastoji u kontroli/ moći/ slobodi...

Čulna uživanja ne treba posebno objašnjavati, samo valja napomenuti da ne moraju obavezno činiti zadovoljstvo... dokaz tome je recimo da kad želim da se bavim nečim drugo osim tim uživanjima... tada ona čine patnju a ne zadovoljstvo... i doživljavam ih kao gubljenje vremena...

Bol nije suprotan zadovoljstvu... a što se prevodi kao da zadovoljstvo ne mora isključivati bol... niti bol mora isključivati zadovoljstvo.

Patnja je suprotna zadovoljstvu/ sreći (kontroli/ moći/ slobodi)...
...jer patnju čini smanjenje kontrole a zadovoljstvo povećanje kontrole...