Vizantija
Strana 1 od 7 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 157

Tema: Vizantija

  1. #1
    Zainteresovan član C-E-Z-A-R (avatar)
    Učlanjen
    01.04.2006.
    Lokacija
    Na Forumu
    Poruke
    128
    Reputaciona moć
    44

    Exclamation Vizantija

    [FONT=Times New Roman]Ako znate nesto zanimljivo o Vizantiji pisite[/FONT]
    Poslednji put ažurirao/la C-E-Z-A-R : 06.04.2006. u 14:30



  2. #2
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Ову тему си поставио само да нас отераш са теме о Риму, а?!

    Има много тога занимљивог... Написаћемо нешто...

  3. #3
    Zainteresovan član C-E-Z-A-R (avatar)
    Učlanjen
    01.04.2006.
    Lokacija
    Na Forumu
    Poruke
    128
    Reputaciona moć
    44

    Talking Re: Vizantija

    Otprilike si u pravu (bez ljutnje) Ajde pisite nesto zanimljivo, bice mi od koristi, posto sam se ja opredelio samo za istoriju Rima
    Poslednji put ažurirao/la C-E-Z-A-R : 06.04.2006. u 21:07

  4. #4
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Dodacu i ja nesto kasnije.

    @C-E-Z-A-R

    Nema potrebe da pises toliko velikim slovima.

  5. #5
    Neproveren član Oximoron (avatar)
    Učlanjen
    05.11.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.607
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Pa i dalje nisi smanjio.Stawi normalna slova jbt...

  6. #6
    Veoma poznat Mitternachtsträumer (avatar)
    Učlanjen
    28.02.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pale, Srpska / Wien, Österreich
    Poruke
    12.795
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    171

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Citat Original postavio AKHENATON
    Dodacu i ja nesto kasnije.

    @C-E-Z-A-R

    Nema potrebe da pises toliko velikim slovima.
    Akhenaton, ti si istorijski najpotkovaniji na ovom podforumu, ako si pratio nasu raspravu o Romejskom Carstvu na topiku Stari Rim, bas bi me zanimalo sta ti imas da kazes o tome!

  7. #7
    Neproveren član Oximoron (avatar)
    Učlanjen
    05.11.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.607
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Vizantija

    slazhem se.

  8. #8
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Nisam pratio, ali evo sad cu da pogledam.

  9. #9
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Хајде да почнемо са занимљивостима:
    Током средњег века у целој Европи, па и у Византији, била су популарна разноразна пророчанства (мислим да ни данас није другачије). За време владавине династије Комнина (1081-1183) било је популарно пророчанство које се вртело око грчке речи крв - ΑΙΜΑ (аима, чита се ема). Династија ће бити на власти, тврдило је пророчанство, све док
    на власт буду долазили цареви чија имена почињу словима која се садрже у речи ΑΙΜΑ
    и то баш тим редоследом. Тако је и било.
    Оснивач династије звао се Алексије. Њега је наследио син Јован (Иоанис). Јован је имао неколико синова и ни једном од њих име није почињало на слово М, сем најмлађем сину Манојлу. Десило се да су Јовану умрла 3 старија сина и круна је припала најмлађем чије име је почињало на слово М, баш онако како је предвиђало пророчанство. Знајући све ово, Манојло је свом сину наденуо име Алексије. Када је Манојло умро, на власт је дошао његов малолетни син. Међутим, Манојлов брат од стрица Андроник је преузео власт и убио легитимног, младог цара.
    Три године Андроникове владавине биле су изузетно крваве јер је цар био заслепљен бесом и сурово се разрачунавао са свима за које је мислио да имају нешто против њега. И он сам је завршио трагично - народ га је ухватио, па су га прво бичевали на болесној камили а затим су га растргли.

  10. #10
    Neproveren član Oximoron (avatar)
    Učlanjen
    05.11.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.607
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Nisam ovo znao,zanimljiwo.

  11. #11
    Veoma poznat Mitternachtsträumer (avatar)
    Učlanjen
    28.02.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pale, Srpska / Wien, Österreich
    Poruke
    12.795
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    171

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Kako nekad tako i sad, granica izmedju Istocnog i Zapadnog Rimskog Carstva je bila reka Drina. Kada se sada pogleda mapa religija jasno se vidi da otprilike ista granica stoji i danas, jezivo....

  12. #12
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Vizantija

    За све који би желели да проучавају историју Византије, кренућу овде да правим списак виз. извора и аутора. Наводићу све то хронолошки и временом ћу допуњавати списак.
    Кренимо...

    ВИЗАНТИЈА 4 - 8. век


    Еузебије, Евсевије из Цезареје
    Живео је од око 265. до 340. године. Био је епископ малоазијског града Сезареје. Написао је на грчком једну Хронику која иде до Никејског Сабора 325. године. Затим једну општу Црквену историју (Historia ecclesiastica) у десет књига. Она иде до 324 године. Познат је и као аутор биографије Константина Великог (Via Constantini). Евсевије отвара ред писаца који пишу са хришћанског аспекта.

    Амијан Марцелин (330-400)

    Последњи представник античке историографије. Родио се у Антиохији, у угледној грчкој породици. Био је паган. Учествовао у походу Јулијана Отпадника (Апостате) против Персијанаца 363 године. После повратка повукао се из службе, настанио у Антиохији, а касније у Риму и посветио се писању. Његово дело носи назив Res Gestae. Оно је излагало историју Рима од 96. године где престају Такитове Историје, до смрти цара Валенса у битци код Једрена 378 године. Од тридесет и једне књиге Амијанових дела сачувано је последњих седамнаест. Тај део обухвата период од 353 до 378 године. Описује догађаје чији је Амијан био савременик. Његово дело је квалитетно и објективно. Био је добро обавештен. У погледу стила, Амијан подражава Такита.

    Приск
    је живео у 5. веку. Био је византиски дипломата, бавио се реториком и филозофијом. Године 448 је као секретар Максимина, посланика цара Теодосија II путовао у Рим, Дамаск и Александрију. Његово дело се зове Византијска историја и о Атили. Од тог дела сачувани су само фрагменти. У стилу његовог дела се одражава утицај Тукидидов и Херодотов. Приск, судећи по његовом делу, био је високо образовани интелектуалац објективних и либералних погледа. Његов утицај на византиску историјографију је велик, али њиме ду др послужили и западни писци и то Касидор и Јорданес.

    Прокопије из Цезареје
    Родио се крајем 5. или почетком 6. века. Био је ретор, а 527 г. постао је секретар војсковође Велизра кога прати у п рвом персијском и вандалском рату у Африци. Ту остаје до 536 године када се опет прикључио Велизару који је тада ратовао у Италији. Када је 540 г. Велизар пао у немилост цара Јустинијана и био смењен, Прокопије се настанио у Цариграду. Умро је око 565 г. Његова дела су:

    De bellis - Говори о ратовима. Ту се говори о Јустинијановим ратовима. Дели се на осам књига I-II Bellum Persaicum, III-IV Bellum Vandalicum, V-VII Bellum Gotlicum, а VIII је допуна свима. Прокопије наглашава у предговору да настоји да пише sine ira et studio у чему је и успео. Дело је објективно написано и представља најдрагоценији извор свога времена.

    Historia Arcana - Тајна Историја. То је требало да буде допуна Историји ратова. Он у овој књизи напада Јустинијана, Теодору и њихов двор. Заслепљен мржњом приписује им грехове чији узроци нису они, прећуткује али не измишља.

    De aedificus - О грађевинама. Дело написанао око 554. године у шест књига. Ово је опис Јустинијанових грађевинских делатности. То је панегирик цару. Он овде велича Јустинијанове заслуге. У овом делу Прокопијев језик је тежак и говорнички извештачен. Као што је у Тајној историји претерао у оцрњивању цара, тако је овде претерао у величању. И поред тога његова дела су драгоцен документ. Прокопије помиње и Словене и њихове упаде на територије царства.

    Теофилакт Симоката живео је у 7. веку Био је високи функционер на двору цара Ираклија. Бавио се природним наукама. Поред тога написао је и збирку песама под називом "Писма". Најзначајније дело му је "Историја" у осам књига. У њему описује владу цара Маврикија. Дело је писано између 628 - 638. године. Симоката се служио и старијим, данас изгубљеним изворима. Он представља основни извор за византиску историју 6. века. Спомиње и борбу Византинаца против Авара и Словена.

    Чуда Светог Димитрија је хагиографски спис. Важан је за 7. век. Састоји се од две збирке. Прва је настала до 620 г. написао је солунски митрополит Јован. Он излаже аваро-словенску опсаду за време цара Маврикија, и друге догађаје, као на пример глад у Солуну. Друга збирка настала је у другој половини 7. века, а написао је један свештеник. О словенима пише са много мање мржње неко његов претходник. Ова дела су значајна за историју македонских Словена.
    Poslednji put ažurirao/la vazon : 11.04.2006. u 13:32

  13. #13
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Vizantija

    http://www1.fhw.gr/chronos/10/en/index.html

    Ово је одличан линк ка сајту посвећеном позној историји Византије. На Енглеском је, па неби било лоше да свако од нас преведе неки чланак и постави га овде. Шта кажете?

  14. #14
    Neproveren član Oximoron (avatar)
    Učlanjen
    05.11.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.607
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Vizantija

    To tje biti na qkovo leto...

  15. #15
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.04.2006.
    Lokacija
    Pert
    Poruke
    386
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Ja sam spreman da prevedem sadrzaj tog sajta i dodam odje, imam iskustva u tome. Nemogu da obecam da cu moci sve da prevedem ima puno gradiva. Clanci su o Kasnom Vizantijskom Periodu 1204-1453. Clanci su o Politici, Ekonomiji, Zajednici i Kulturi. I ja da doprinesem edukaciji. Ako bude nekih gresaka u prevodu oprostite mi, i ispravite me ako zelite. Hvala.

  16. #16
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Citat Original postavio knindza88
    Ja sam spreman da prevedem sadrzaj tog sajta i dodam odje, imam iskustva u tome. Nemogu da obecam da cu moci sve da prevedem ima puno gradiva. Clanci su o Kasnom Vizantijskom Periodu 1204-1453. Clanci su o Politici, Ekonomiji, Zajednici i Kulturi. I ja da doprinesem edukaciji. Ako bude nekih gresaka u prevodu oprostite mi, i ispravite me ako zelite. Hvala.
    Свака ти част! Преведи нешто, па постави овде... За грешке се не секирај, снаћемо се!

  17. #17
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.04.2006.
    Lokacija
    Pert
    Poruke
    386
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Vizantija

    POLITIKA:

    1204-1259

    Osvajanje Konstantinopolja od strane Latina u 4tom Krstaskom ratu, Aprila 13oga AD 1204, formira vazno obelezje u istoriji Vizantijske drzave. Pad jednog od najvaznijih gradova, kao rezultat planova o ekspanziji Zapadnih vladara, pa i sama slabost Vizantije pri kraju 12tog veka, zapecatilo je pad Vizantijskog Carstva. Latinski osvajaci, odmah posle samog pada Konstantinopolja, bili su brzi pri osvajanju zemlje, koja je njima bila dosudjena kroz Partitio Romaniae ( dokument o paktu, potpisan od Latina 4tog Krstaskog rata izmedju 12tog Aprila i 9tog Maja 1204, i osnivanju Latinskog Carstva Konstantinopolja), i o organizaciji njihovih akvizicija u skladu sa feudalnim standardima. Novi sistem drzava je bio u toku osnivanja.

    Vizantijsko Carstvo je bilo zamenjeno sa Latinskim Carstvom Konstantinopolja koji je okupirao pet osmina zemlje glavnog grada, Sjevero-Zapadnu malu Aziju i Trakiju. Baldwin od Flandersa je imenovan novim carem. Mnogo malih Latinskih drzava se razvilo oko grada, koje, iako su bili subjekti Baldwinu, su odrzale neku vrstu autonomije. Najvznije od njih su bile drzave Bonifacija od Montferrata u Makedoniji i Tesaliji, kao i dve hegemonije u Centralnoj Grckoj i na Peloponezu. Venecijanci su bili ti koji su najvise izvlacili koristi kroz distribuciju Vizantijskog Carstva. Strateski delovi koji su sluzili njihovim komercijalnim interesima, tj. tri osmine zemlje Konstantinopolja je palo u njihove ruke.

    Novi sistem drzava je bio zavrsen kroz male samostalne drzave, koje su vec bile formirane noc pre 4tog Krstaskog rata u Maloj Aziji, Grckoj i Rhodosu. Posle osvajanja u AD 1204, jos dve Grcke drzave su dodate u novi sistem drzava. Ove su bile Nikejsko Carstvo, u Maloj Aziji na celu sa Teodorom I Laskarisom, i Despotat Epirosa, na celu sa Majklom I Dukasom. Ove dve drzave, koje su obe sebe zvale naslednikom Vizantijskog Carstva, su postale dom izbjeglima iz Konstantinopolja. I zatim su poceli planovi za oslobadjanje Konstantinopolja. Nikejsko Carstvo je na kraju uzelo titulu naslednika Vizantijskog Carstva i vratilo je glavni grad nazad gde je uvjek bio, u Konstantinopolju.

  18. #18
    Zainteresovan član C-E-Z-A-R (avatar)
    Učlanjen
    01.04.2006.
    Lokacija
    Na Forumu
    Poruke
    128
    Reputaciona moć
    44

    Thumbs up Re: Vizantija

    Odlicno, hvala .. .
    Poslednji put ažurirao/la C-E-Z-A-R : 08.04.2006. u 15:59

  19. #19
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.04.2006.
    Lokacija
    Pert
    Poruke
    386
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Vizantija

    [IMG]www.fhw.gr/.../10/images/ p_pics/pa2apic1sm.gif[/IMG]

    Teodor I Laskaris 1204-1222

    Fondacija Nikejskog Carstva

    Anti-Zapadna osecanja naroda Vizantije su postala sve jaca, prateci pad Konstantinopolja u ruke Latinskih Krstasa, zbog okupacije i razlika u dogmi izmedju njih i njihovih okupatora. Iako su mnogi Vizantijski aristokrati ostali u Konstantinopolju kao i vecina naroda koji su sebe pripojili u novi Zapadni tip drazave, mnogi su izbjegli u regione koji su bili nenaseljeni. Zatim velika grupa Vizantijskih plemica prati Teodora Laskarisa u Malu Aziju gde on osniva Nikejsko " Carstvo u prognanstvu".

    Teodor je imao titulu despota. Naravno dosao je do sukoba sa lokalnim narodom koji je krivio prognanike za opadanje u bogastvu. Na kraju je bio prihvacen i osnovao je njegov stab u Nikeji, glavni grad novog Vizantijskog Carstva.

  20. #20
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.04.2006.
    Lokacija
    Pert
    Poruke
    386
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Inostrana Politika Nikejskog Carstva

    Ekspanzija Granica

    Glavni cilj u inostranoj politici Teodora I je bio ekspanzija granica Nikejskog Carstva na racunu Latina i Turaka u Maloj Aziji i, konacno ponovno dobijanje Konstantinopolja. Sve Teodorove aktivnosti su bile fokusirane na ostvarivanje ovoga cilja.

    Posle pobede nad Latinima u Adrianopolju i pritvaranje njihovog cara, Baldwina, u Aprilu 1205, Teodor I je uspeo da otera Franke iz Male Azije. Posle velikih ekspedicija Latina i Turaka protiv Teodora, Teodor je porazen od Latina 15tog Oktobra AD 1211.

    Posle velikih borbi, koje su umorile obe strane, najzad je doslo do mira. AD 1214 Teodor potpisuje sporazum sa Erikom, Baldwinowim naslednikom, koji je osigurao granice izmedju Vizantijskog i Latinskog Carstva. Sporazum je priznao status quo i oznacio pocetak perioda stabilnosti za Nikejsko Carstvo, koje je eventualno prosirilo vrhovnu vlast nad Paflagonijom.

  21. #21
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.04.2006.
    Lokacija
    Pert
    Poruke
    386
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Nastavicu sledeci put. Ako neko zeli isto da prevodi nek mi javi pa da se dogovorimo o delovima koji se trebaju prevoditi. Hvala.

  22. #22
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Одлично! Ако успемо довољно да преведемо могао бих да направим српску верзију оног сајта... отом потом.

    Да испричам још једну занимљивост везану за пророчанства.

    Сукоб између Јована Кантакузина и регентства Јована V Палеолога завршио се тиме што је постигнут договор да ће Кантакузин десет наредних година бити владар царства, а Јован Палеолог, легитимни наследник, биће му савладар. Након десет година, када малолетни Јован Палеолог одрасте, Кантакузин ће се повући и власт препустити легитимном владару. Шта је даље било није важно за ову прилику....

    Углавном, у том периоду савладарства Јован Кантакузин и његов имењак, млади Палеолог пролазили су кроз неку област у којој је живео монах за којег су говорили да има дар да погоди кога шта чека у будућности. Владари су свратили до побожног монаха и он је Јовану Кантакузину дао хлеб и црни и бели лук, а Јовану Палеологу је рекао да се не секира јер ће доћи на власт, међутим та дуга владавина која га чека неће му бити пријатна.
    Хлебом и луком су се хранили монаси, те су сви протумачили да старац предвиђа да ће Кантакузин постати монах. Тако је заиста и било. Пошто је изгубио власт у грађанском рату повукао се у манастир под именом Јоасаф и одатле је још око тридесетак година вршио утицај на збивања у царству и писао је доста.
    Јован V Палелог је дошао на власт, дуго је владао али његова владавина била је препуна проблема. Много пута су га његови најближи свргнули са власти, био је заробљен у Венецији због дугова, морао је да се понизи пред римским папом....

  23. #23
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.04.2006.
    Lokacija
    Pert
    Poruke
    386
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Veoma interesantno. Hvala na tome vazon. Ma samo polako. Mene ce uzeti dugo da prevedem. Odlicna ideja Vazon.

  24. #24
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    07.04.2006.
    Lokacija
    Pert
    Poruke
    386
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Unutrasnja Politika Nikejskog Carstva

    Organizacija Novog Carstva

    Kao osnovna potreba za Teodora I da postigne glavni cilj u inostranoj politici, ponovno zauzimanje Konstantinopolja, je bila prava organizacija Nikejskog Carstva. Administracija i carski dvor su bili organizirani u saglasnosti sa starom Vizantijskom tradicijom.

    Senat je bio renoviran, kao i svestenicka hijerarhija u Nikeji, dok su anticki dvorski rituali isto bili ozivljeni. Armija i sektori za upravljanje su bili u rukama sluzbenika, koji su uglavnom bili plemici iz Konstantinopolja, koji su u proslosti sluzili u istim pozicijama, upoznati sa administracijom drustvenih afera. Prognanici koji su dosli iz ostalih regiona isto su zauzeli mjesta u armiji i ministarstvu. Naplate za njihovu sluzbu su bili u formi poklona imanja. Tako je cjeli administrativni i vojni mehanizam bio osnovan na ratarskom smeru (rural policy) Laskarisa. Ovaj smer je bio poboljsan od Teodorovog osnivanja obicaja za nudjenje imanja -pronoiai- na velikoj skali. Pronoia je bilo parce zemlje dodeljeno idividualnoj osobi za odredjeno vreme, obicno cjeli zivot, u zameni za sluzbu te osobe u buducnosti.

  25. #25
    Primećen član vazon (avatar)
    Učlanjen
    24.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    536
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Vizantija

    Citat Original postavio knindza88
    ...Tako je cjeli administrativni i vojni mehanizam bio osnovan na ratarskom smeru (rural policy) Laskarisa..

    Теодоров наслединк, и најзначајнији државник никејског периода, Јован Дука Ватац нарочито се истакао организући ову привреду оријентисану ка земљорадњи.

    За његове владавине важило је правило "Да свима треба да буде довољно оно што даје ромејска земља и што ромејске руке производе.". Много је унапредио земљорадњу, а његов двор и лични посед су служили као пример осталима. Јован Ватац је продавао јаја са свог поседа и од новца зарађеног на тај начин начинио је својој жени круну. И сам је називао "круна од јаја".

    Поред тога уведене су мере штедње и свим поданицима царства било је забрањено да користе било коју луксузну робу.

    На овај начин Јован Ватац је створио здраву привредну основу на тлу Никеје и она ће бити важан чинилац невероватне жилавости византиске државе у свом позном периоду.

Strana 1 od 7 12345 ... PoslednjaPoslednja
Vrh strane

Slične teme

  1. Vizantija u doba Paleologa
    Autor Diman u forumu Istorija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 22.12.2004., 22:56

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •