Писани извори на интернету и литература - Strana 33
Strana 33 od 33 PrvaPrva ... 232930313233
Prikazujem rezultate 801 do 820 od 820

Tema: Писани извори на интернету и литература

  1. #801
    Poznat
    Učlanjen
    22.06.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.339
    Reputaciona moć
    119

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература




  2. #802
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    35.414
    Reputaciona moć
    543

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Citat Original postavio Vasilij Zajcev Pogledaj poruku
    Може ли ми неко предложити пар добрих књига о историји Француске?
    Istorija Francuske od najranijih vremena do 1774. godine, Peroa, Duse, Latrej.

    https://www.scribd.com/document/324254115/Peroa-Duse-Latrej-Istorija-Francuske-I-Beograd-1961-Kolokvijum-Istorija-Franacke-i-Francuske
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  3. #803
    Početnik
    Učlanjen
    02.06.2018.
    Pol
    muški
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Da li neko ima od Paul Cartledge The Spartans? Bio bih zahvalan kad bi postavio pdf

  4. #804
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    35.414
    Reputaciona moć
    543

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Studija Šana Vina o vinčanskom pismu (tj. znakovima:

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Ko je zainteresovan može pročitati rad Šana Vina o dunavskom pismu:


    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  5. #805
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.466
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    577

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Darko Hudelist, Rim, a ne Beograd. Promjena doba i mirna ofenziva Katoličke Crkve u Hrvatskoj u Titovoj SFR Jugoslaviji (1975.- 1984.), Alfa, Zagreb 2017, 808 str.
    http://www.darkohudelist.com.hr/
    https://www.academia.edu/37634296/Da...b_2017_808_str
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 26.10.2018. u 18:23
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  6. #806
    Klaudije II Gotski nije na forumu
    тешко истини у време када све може да буде истина
    Primećen član Klaudije II Gotski (avatar)
    Učlanjen
    23.01.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    701
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Jasna Vuković, „Život je ljubav“:vinčansko pismo i izmišljanje baštine, Etnoantropološki problemi n.s. god. 13, sveska 3 (2018).

    https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/892/810?fbclid=IwAR3AIejYmj5Ov0Ptmh1p5DjvGPGHx91PqIZiVaniWaeY-qS8jE7CrTmGWEE

  7. #807
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    11.627
    Reputaciona moć
    671

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Ни бомбе ни гласања не избрисаше Лазара.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  8. #808
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    35.414
    Reputaciona moć
    543

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Dobar sajt sa literaturom i izvorima koji se koriste na osnovnim akademskim studijama: http://www.igorgirajanosevic.com/istorija/
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  9. #809
    Domaćin Bajo Pivljanin (avatar)
    Učlanjen
    14.09.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    3.807
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Иако сте друге вјере ви сте браћа наша, јер у жилама вашијем тече српска крв. (Књаз Никола, прокламација Херцеговцима 1876, део за Мухамеданце)

  10. #810
    Početnik
    Učlanjen
    11.07.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Poljska
    Poruke
    11
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Dragan Nagorni, Die Kirche Sv. Petar in Bijelo Polje (Montenegro). Ihre Stellung in der Geschichte der serbischen Architektur, München 1978.
    Simpozijum o srednjovekovnoj medicini u Srbiji posvećen 600-godišnjici kosovske bitke: zbornik radova, ured. Dragoslav Savić, Ljubiša Baščarević, Milorad Velisavljev, Budimir Pavlović, Priština 1989.
    Relja V. Katić, Srpska srednjovekovna medicina, Gornji Milanovac 1990.
    Da li ima neko od Vas navedene knjige u elektronskom obliku? Ili bar neke fragmente?

  11. #811
    Zainteresovan član Vend (avatar)
    Učlanjen
    20.03.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Kragujevac
    Poruke
    203
    Reputaciona moć
    17

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    UJEDINJENJE ILI SMRT!

  12. #812
    Veoma poznat Лички гусар (avatar)
    Učlanjen
    08.04.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.426
    Reputaciona moć
    256

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    "Свијетом иде, свуђе кавгу тражи,
    Ђе је кавге, да се онђе нађе ..."

  13. #813
    Vasilij Zajcev nije na forumu
    Кад снајпериста намигне, то увек обара с ногу.
    Moderator Vasilij Zajcev (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Великий Новгород
    Poruke
    8.953
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    366

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Може ли неко препоручити добру е-књигу о историји Римског царства?
    До свиданья, друг мой, до свиданья.

  14. #814
    Zainteresovan član Gledston (avatar)
    Učlanjen
    27.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    348
    Reputaciona moć
    13

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Има ли игде књига Гидеона Грајфа Јасеновац - Аушвиц Балкана?
    Battı balık yan gider.

  15. #815
    Zainteresovan član Ipposthenis (avatar)
    Učlanjen
    11.08.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    241
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Da li neko ima da podeli fototipsko izdanje prizrenskog i/ili atonskog rukopisa Dusanovog zakonika? Hvala!
    Ljudskost po strani

  16. #816
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    11.627
    Reputaciona moć
    671

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Racial Science in Hitler's New Europe, 1938-1945, edited by Rory Yeomans, Anton Weiss-Wendt, 2013, USA

    Ни бомбе ни гласања не избрисаше Лазара.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  17. #817
    Veoma poznat Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    11.627
    Reputaciona moć
    671

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Dubrovačka književnost ni u kojem smislu nije sastavni dio srpske književnosti - Mario Grčević

    Jovan Popov tvrdi da je u srednjem vijeku iz „srpskih zemalja“ došao znatan dio dubrovačkih žitelja, „koji su doneli svoju tradiciju, običaje i jezik“. Uporabu ćiriličnoga pisma smatra specifičnom tradicijom „srpskih zemalja“ pa spominje da je ćirilicom napisan najstariji sačuvani dubrovački pjesnički fragment iz 1421. Popovljeva argumentacija tipična je velikosrpska argumentacija koja nema uporišta u činjenicama. Srba katolika u Dubrovniku prije 1815. nije bilo

    Što je lingua serviana?

    Za razliku od hrvatskoga etnonima i lingvonima, srpski je etnonim i lingvonim bio isključen iz etnogenetskih procesa u katoličkom Dubrovniku. To na prvi pogled nije prepoznatljivo zbog izraza lingua serviana koji u argumentaciji Jovana Popova predstavlja jedini prividno ozbiljan argument. Popov tvrdi da se u Dubrovniku „jezik slovenskog življa u zvaničnim aktima na više mesta… naziva lingua serviana“. Međutim, nije riječ o „zvaničnim aktima, već o komentarima dubrovačkih pisara, uglavnom Talijana, koji se odnose na dokumente pisane ćirilicom. Za te dokumente dubrovački pisari od kraja 15. stoljeća sporadično bilježe da su napisani „in lingua serviana“. Oni u istu svrhu u 16.
    stoljeću rabe i izraz „lingua rasciana“ (rašanski, od Raška, Rascia), čime također označavaju ćirilicu. Isključeno je da bi se time označavao „rašanski“ nacionalno-jezični identitet Dubrovnika jer je za Dubrovčane u 16. stoljeću postati Rašanin ili Srbin značilo postati pripadnikom „srpske crkve“. I sam Milan Rešetar, koji je dubrovačku baštinu u nekoliko navrata određivao kao „srpsku“ pokušavajući tako svojoj srbokatoličkoj orijentaciji podariti povijesni legitimitet, u svojim je radovima jasno dao do znanja da se izrazi tipa „lingua serviana“ odnose na ćirilicu i da nisu odraz jezično-etničke samoidentifikacije u starom Dubrovniku. Unatoč jednoj možebitnoj potvrdi iz 1638. u kojoj se u Dubrovačkoj kancelariji izraz lingua serviana barem na prvi pogled ne odnosi na ćirilicom pisani tekst, učestalost toga izraza opada recipročno nestajanju ćirilice na prostoru Dubrovačke Republike i ne ostavlja nikakva traga ni utjecaja u etnogenezi Dubrovnika. To je tako jer se Dubrovčani i nositelji slavenske dubrovačke kulture nisu identificirali sa srpstvom i jer nisu komunicirali s njegovim predstavnicima.

    Ćirilično pismo ne označava srpski jezik

    Za razumijevanje uporabe izraza „lingua serviana“ kao oznake za ćirilicu i ćirilicom pisanih tekstova, treba uzeti u obzir da je u prvoj polovici 16. stoljeća u Europi bilo uobičajeno pojedine „egzotične“ jezike mehanički titulirati prema imenima njihovih pisama. Bitan poticaj širenju toga dao je francuski polihistor Guillaume Postel knjigom Linguarum duodecim characteribus differentium alphabetum iz 1538. U njoj je usvojio legendu hrvatskih glagoljaša o Sv. Jeronimu kao tvorcu glagoljice pa glagoljicu zove „jeronimskim pismom“ („Alphabetum Hieronymianum“). Jezik koji se piše tim pismom Postel zove „jeronimskim jezikom“ („De lingua Hieronymiana“). Ćirilicu zove „srpskim pismom“, a iz imena pisma izvodi ime jezika koji se piše tim pismom. Ćirilicom pisani jezik mu je stoga „srpski jezik“ („Lingua Tzerviana“), isto onako kao što mu je glagoljicom pisan jezik „jeronimski jezik“. Postel fantazira da je „srpski jezik“ nastao iz „jeronimskoga jezika“ tijekom crkvene shizme u kojoj su se pripadnici „grčke crkve“ počeli orijentirati prema grčkomu pismu svojih susjeda Grka. Kao „srpsko pismo“ Postel donosi bosančicu za koju su i Milan Rešetar i povjesničar i filolog Petar Kolendić, također srbokatolik, u više navrata naglasili da se njome nisu služili pravoslavci, već samo katolici i muslimani. Postel je svoje informacije o glagoljičnim i ćiriličnim slovima očigledno dobio od hrvatskih svećenika koji su se služili glagoljicom i ćirilicom. Budući da je glagoljica slovila kao ekskluzivno „hrvatsko pismo“, vrlo je vjerojatno da su Postelovi informatori svoju ćirilicu zvali njima neproblematičnim nazivom „srpsko pismo“, prema imenu susjeda Srba u kojih je ćirilica bila jedino pismo, ne sluteći da će ih jednoga dana netko zbog toga izdvajati iz cjeline kojoj pripadaju i posrbljivati. U Dubrovniku se za ćirilicu proširio naziv „srpsko pismo“ i zato što se ondje naziv „ćirilica“ u 14/15. stoljeću rabio kao oznaka za glagoljicu. Dodatni čimbenici bit će opisani u proširenoj inačici ovoga članka, koji je nastao na temelju predavanja Značenje izraza lingua serviana... održana 2012. na skupu Hrvatska ćirilična baština u Zagrebu.
    http://www.matica.hr/vijenac/516%20-%20517/Dubrovačka%20književnost%20ni%20u%20kojem%20smislu%20nije%20sastavni%20dio%20srpske%20književnosti/
    Ни бомбе ни гласања не избрисаше Лазара.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  18. #818
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    05.01.2019.
    Pol
    muški
    Poruke
    205
    Reputaciona moć
    4

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Citat Original postavio Akay Pogledaj poruku
    Dubrovačka književnost ni u kojem smislu nije sastavni dio srpske književnosti - Mario Grčević

    Jovan Popov tvrdi da je u srednjem vijeku iz „srpskih zemalja“ došao znatan dio dubrovačkih žitelja, „koji su doneli svoju tradiciju, običaje i jezik“. Uporabu ćiriličnoga pisma smatra specifičnom tradicijom „srpskih zemalja“ pa spominje da je ćirilicom napisan najstariji sačuvani dubrovački pjesnički fragment iz 1421. Popovljeva argumentacija tipična je velikosrpska argumentacija koja nema uporišta u činjenicama. Srba katolika u Dubrovniku prije 1815. nije bilo



    http://www.matica.hr/vijenac/516%20-%20517/Dubrovačka%20književnost%20ni%20u%20kojem%20smislu%20nije%20sastavni%20dio%20srpske%20književnosti/
    Ma, dal' je moguce? Ja nadjoh i na hr. da su srbi stigli autobanom i porobili domaće internet potrošače. Ta " elitna" hrvatska ustanova
    je prosto generator pesmica, bajki i ostalih umotvorina.

  19. #819
    Aktivan član Пилипенда (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.568
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Citat Original postavio Akay Pogledaj poruku
    Dubrovačka književnost ni u kojem smislu nije sastavni dio srpske književnosti - Mario Grčević

    Jovan Popov tvrdi da je u srednjem vijeku iz „srpskih zemalja“ došao znatan dio dubrovačkih žitelja, „koji su doneli svoju tradiciju, običaje i jezik“. Uporabu ćiriličnoga pisma smatra specifičnom tradicijom „srpskih zemalja“ pa spominje da je ćirilicom napisan najstariji sačuvani dubrovački pjesnički fragment iz 1421. Popovljeva argumentacija tipična je velikosrpska argumentacija koja nema uporišta u činjenicama. Srba katolika u Dubrovniku prije 1815. nije bilo
    Što je lingua serviana?

    Za razliku od hrvatskoga etnonima i lingvonima, srpski je etnonim i lingvonim bio isključen iz etnogenetskih procesa u katoličkom Dubrovniku. To na prvi pogled nije prepoznatljivo zbog izraza lingua serviana koji u argumentaciji Jovana Popova predstavlja jedini prividno ozbiljan argument. Popov tvrdi da se u Dubrovniku „jezik slovenskog življa u zvaničnim aktima na više mesta… naziva lingua serviana“. Međutim, nije riječ o „zvaničnim aktima, već o komentarima dubrovačkih pisara, uglavnom Talijana, koji se odnose na dokumente pisane ćirilicom. Za te dokumente dubrovački pisari od kraja 15. stoljeća sporadično bilježe da su napisani „in lingua serviana“. Oni u istu svrhu u 16.
    stoljeću rabe i izraz „lingua rasciana“ (rašanski, od Raška, Rascia), čime također označavaju ćirilicu. Isključeno je da bi se time označavao „rašanski“ nacionalno-jezični identitet Dubrovnika jer je za Dubrovčane u 16. stoljeću postati Rašanin ili Srbin značilo postati pripadnikom „srpske crkve“. I sam Milan Rešetar, koji je dubrovačku baštinu u nekoliko navrata određivao kao „srpsku“ pokušavajući tako svojoj srbokatoličkoj orijentaciji podariti povijesni legitimitet, u svojim je radovima jasno dao do znanja da se izrazi tipa „lingua serviana“ odnose na ćirilicu i da nisu odraz jezično-etničke samoidentifikacije u starom Dubrovniku. Unatoč jednoj možebitnoj potvrdi iz 1638. u kojoj se u Dubrovačkoj kancelariji izraz lingua serviana barem na prvi pogled ne odnosi na ćirilicom pisani tekst, učestalost toga izraza opada recipročno nestajanju ćirilice na prostoru Dubrovačke Republike i ne ostavlja nikakva traga ni utjecaja u etnogenezi Dubrovnika. To je tako jer se Dubrovčani i nositelji slavenske dubrovačke kulture nisu identificirali sa srpstvom i jer nisu komunicirali s njegovim predstavnicima.

    Ćirilično pismo ne označava srpski jezik

    Za razumijevanje uporabe izraza „lingua serviana“ kao oznake za ćirilicu i ćirilicom pisanih tekstova, treba uzeti u obzir da je u prvoj polovici 16. stoljeća u Europi bilo uobičajeno pojedine „egzotične“ jezike mehanički titulirati prema imenima njihovih pisama. Bitan poticaj širenju toga dao je francuski polihistor Guillaume Postel knjigom Linguarum duodecim characteribus differentium alphabetum iz 1538. U njoj je usvojio legendu hrvatskih glagoljaša o Sv. Jeronimu kao tvorcu glagoljice pa glagoljicu zove „jeronimskim pismom“ („Alphabetum Hieronymianum“). Jezik koji se piše tim pismom Postel zove „jeronimskim jezikom“ („De lingua Hieronymiana“). Ćirilicu zove „srpskim pismom“, a iz imena pisma izvodi ime jezika koji se piše tim pismom. Ćirilicom pisani jezik mu je stoga „srpski jezik“ („Lingua Tzerviana“), isto onako kao što mu je glagoljicom pisan jezik „jeronimski jezik“. Postel fantazira da je „srpski jezik“ nastao iz „jeronimskoga jezika“ tijekom crkvene shizme u kojoj su se pripadnici „grčke crkve“ počeli orijentirati prema grčkomu pismu svojih susjeda Grka. Kao „srpsko pismo“ Postel donosi bosančicu za koju su i Milan Rešetar i povjesničar i filolog Petar Kolendić, također srbokatolik, u više navrata naglasili da se njome nisu služili pravoslavci, već samo katolici i muslimani. Postel je svoje informacije o glagoljičnim i ćiriličnim slovima očigledno dobio od hrvatskih svećenika koji su se služili glagoljicom i ćirilicom. Budući da je glagoljica slovila kao ekskluzivno „hrvatsko pismo“, vrlo je vjerojatno da su Postelovi informatori svoju ćirilicu zvali njima neproblematičnim nazivom „srpsko pismo“, prema imenu susjeda Srba u kojih je ćirilica bila jedino pismo, ne sluteći da će ih jednoga dana netko zbog toga izdvajati iz cjeline kojoj pripadaju i posrbljivati. U Dubrovniku se za ćirilicu proširio naziv „srpsko pismo“ i zato što se ondje naziv „ćirilica“ u 14/15. stoljeću rabio kao oznaka za glagoljicu. Dodatni čimbenici bit će opisani u proširenoj inačici ovoga članka, koji je nastao na temelju predavanja Značenje izraza lingua serviana... održana 2012. na skupu Hrvatska ćirilična baština u Zagrebu.

    http://www.matica.hr/vijenac/516%20-%20517/Dubrovačka%20književnost%20ni%20u%20kojem%20smislu%20nije%20sastavni%20dio%20srpske%20književnosti/
    Грчевић је мој омиљени кроатиста. Годинама ради нешто што ме силно забавља. Воли да загризе значајну тему, да јој приступи као да ће он ријешити нешто што многи прије њега нису... а онда се тако запетља да то постане врхунска сатира. Сатра човјек чега се год дохвати.
    Ево, у овом примјеру „јасно доказује” да lingua serviana никако није српски језик него „само” ћирилично писмо. Језик је, наравно, био хрватски. Дакле, Дубровчани су писали хрватски језик ћириличним писмом. Ајде нека буде, одавно сам огуглао на то да је „тисућљетни суверени народ” бројности пола Београда одвајкада говорио трима различитим матерњим језицима и писао трима различитим писмима (латиснки, мађарски и њемачки да и не помињем), није то ништа ново што би Грчевића издвојило од осталих кроатиста, али начин на који он то „објашњава” је оно што текст претвара у врхунску спрдњу:

    „Za razumijevanje uporabe izraza ,lingua serviana’ kao oznake za ćirilicu i ćirilicom pisanih tekstova, treba uzeti u obzir da je u prvoj polovici 16. stoljeća u Europi bilo uobičajeno pojedine ,egzotične’ jezike mehanički titulirati prema imenima njihovih pisama.”
    Ето, час посла човјек доказа да је хрватски језик у Дубровнику био – чиста егзотика!
    Још поносно стоји и никог не бенда Пилипендиног Пилипенде Пилипенда

  20. #820
    Početnik
    Učlanjen
    15.01.2019.
    Pol
    muški
    Poruke
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Писани извори на интернету и литература

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Studija Šana Vina o vinčanskom pismu (tj. znakovima:
    oov je odlicno!

Slične teme

  1. Литература о српској војсци
    Autor pinosavac u forumu Istorija
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 01.02.2010., 17:26
  2. АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ИНТЕРНЕТУ
    Autor Милунка Савић u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 27.05.2009., 13:22
  3. Odgovora: 53
    Poslednja poruka: 18.04.2008., 10:21
  4. Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 12.05.2007., 00:08
  5. Православна литература
    Autor Marty Misterija u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 21.03.2006., 02:18

Oznake

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •