Sta uraditi kad ti se svet pocne rusiti pod nogama i kao da ti kola krecu nizbrdo i kada te ljudi koji te okruzuju pocinju smarati? Sta onda uraditi? Da li jednostavno prolaziti pored svega toga nabaciti lazni osmeh i smejati se svaki put kada tog coveka zelis da posaljos do djavola ili jednostavno se praviti da taj covek ne postoji ili biti sa njim na distanci! Neki ce verovatno pomisliti da su ovo kompleksi, ali da bih vas razuverio dacu vam primer. Hansu umire zena od raka, on je cuo za lek koji je jako skup i on nema toliko para da skupi za taj lek, u nedoumici je da li da ukrade taj lek da bi spasio zenu ili da ga ne ukrade da ga drustvo ne bi osudilo! Svi cete verovatno reci da bi vi to uradili, a koliko ste se puta uhvatili da jednostavno prolazite pored necega i okrecete glavu, jer to nije vasa stvar, neka to sami resavaju oni koji su to i zapoceli. :-|
Posle svega ovoga moje pitanje je da li smo ono sto jesmo ili se samo pretvaramo, pokazujemo i glumimo neke licnosti koje mi nikad nismo bili niti cemo ikad biti?
Posle svega ovoga moje pitanje je da li smo ono sto jesmo ili se samo pretvaramo, pokazujemo i glumimo neke licnosti koje mi nikad nismo bili niti cemo ikad biti?
))))
