''Voli se samo jednom''mi je bezveze izjava, koliko i ono da ti neko napravi haos u zivotu, a ti treba do kraja zivota da u sebi zalivash to drvo''nepostojece ljubavi''i pratish tu osobu, nadash se nechemu tj. zaglupljujesh se nekim ko to ne zasluzuje...naravno, to nisu trenutne stvari, ima vrijeme patnje i ''detoksikacije'', ali posle nekog vremena stvarno ''zaboravish i oca i majku'', a pogotovo takve padove.
Naravno da svako ima fazu odrastanja, kad voli nekog ''kao telence'', bez veze s mozgom, zashto voli, shta se dogadja itd, je li to ljubav ili ''kachenje'',''navika'', ''idolatrija''itditd, ali koliko puta se promjenimo u zivotu, preispitujemo, sazrijevamo, logichno je da jednom volish ti, kao takav i takvu osobu, a da posle par godina nisi vishe isti ti, vec drugachiji i drugachije posmatrash svijet i ljude, kad ''odslushash neke dodatne chasove''. To mislim, kad ljudi ne ostanu zajedno, pa svako prati svoj put...Ali, ovo je moje vidjenje, a znam da su mishljenja oko svega toga raznolika...
