Перо, мрка капа. На жалост, руски ми је далеко од савршеног, кинески не знам... Читам, слушам и гледам углавном материјале из Најлепшег Од Свих Светова (а ти знаш где је то ;-) ) и зато и мислим то што мислим о њима и остатку света. Не кажем да сам у праву 100%, али, макар ми је интересантније него вама који есхатолошки тријумф историје видите у махању плавим заставицама, уз мелодије шведског победника Евровизије, Ахмеда Абадинаџада (ово карикирам, не знам ко је шведски лауреат те сељачке приредбице). Веровао или не, "Америка" и "Запад" нуде мало шири идејни спектар од дирљивих песмица које ти & Ко. овде рецитујете ("према независним истраживањима, прозападне демократске опције окупљају углавном младе реформске кругове", извор: Б92 и Фондација "Фридрих Еберт"). Мислим, ти ми делујеш као добар лик, али, брате, пронађи ИЈЕДАН свој коментар који није на Линији Којој Треба, и појешћу тастатуру.
…najjace su mi te izvaje,tipa “zrtve glasa amerike,b92,danasa..”..sta li ti gledas i chitas?iz moje percepcije,ti si samo jedna od mnogih zrtava previshe propagande rts-a devedesetih,kombinovano sa velikom srbijom i propagandom raznih “nacionalnih” boraca…
Ето, како си ме прецизно разоткрио. Добра ствар је што макар ти ниси жртва пропаганде, јер су ти чике на семинару објасниле да су националисти зли, и да
тумороу билонгз ту ју...
sad je blam rechi da nisi nekad propustao drugi dnevnik)..
Ма да, али, техника са мрског ми запада ради за мене 8) ... Ево, све сам то нарезао, па понекад спустим ролетне (чисто од блама), убацим дивикс у комп и слушам саопштење ЈУЛ-а Црне Траве из 1997 у пуном трајању. Ето... И шта ја сад теби да причам да у време "тог" РТС-а нисам био ни у годинама ни у варијанти да седим и гледам Дневник, али из оних пар гледања сам запамтио довољно да ми се и ови сада гаде подједнако... Твој политички универзум је лепо подељен у "зле 1990-те" и "добре реформисте који нас воде у ЕУ", и ко сам ја те убеђујем у супротно, све и да могу? Ево, ИЗВИНИ што ми деведесете нису прошле у оптирању за иједну од супротстављених фракција Осме седнице (а ти ЈЕСИ део једне од њих, па био или не био свестан тога), у проучавању мисли Борке Павићевић и сличних, у звиждању и лупању у шерпу на тераси кад ме Весна Пешић обавеже на тај вид "грађанског" протодемократског сељачења које ни Лампедуза не би боље описао, нити би га сви Престони Старџиси на свету верније пренели на филм... Него, ето, тада сам гледао филмове и читао књиге које нису биле на листи Б92, него на
листама до којих ми је било много више стало. Знам да су многим људима 1990-те донеле много зла, и то САМО због тога што су живели коју стотину километара западно или јужно од мене и припадали народу којем и ја припадам (што је и био разлог да прођу тако). Дакле, моја и твоја сећања на рестрикције струје 1994 су срамотно банална у поређењу с њима. Ако неко има право да прича о тадашњој власти с огорчењем, то су они, а њих не примећујеш да некрофилно славе по форумима.
samo ne znam odakle ti pravo da mislis da posmatras sa pozicije neutralnosti ili znanost?
Зато што имам објективнији приступ. Ти и екипа нећете да признате да је цар го и да се Гвоздена завеса преселила у Вашингтон (Ди-Си), са све Политбироом. Дакле, вама је НЕОДВОЈИВА категорија попут "слободног опредељења" од синтагме "подршка Вашингтона", отуд толика жуч према СВАКОЈ земљи која није по укусу петог секретара Дика Чејнија и помоћне асистенткиње собарице Конди Рајс. О томе се данас говори чак и међу америчким РЕПУБЛИКАНЦИМА, обашка остатак света, једино се од Србијице прави мали резерват где се о "демократији" прича на поставкама Драгољуба Мићуновића, Пешићке, Загорке Голубовић, Небојше П. и сличних диносауруса који су - изгледа - преспавали 1960-те, 1970-те и остале деценије, и нико им није јавио да су се ствари на Западу мало промениле од Џона Стјуарта Мила наовамо. Ето, то ми је тужно; кад видим да се "западна" опција у Србији мери Вуком, Чанком, Бебом и Чедом (Наташа Мићић нотуитстендинг), дакле, екипом чијим би се "ставовима" на Западу грохотом насмејали, а онда их послали да се диве Рашмору и Либерти Белу о трошку Фонда Владе САД за помоћ неразвијеним регијама... Али, ја уопште нисам пледирао на "објективност" кад је Украјина у питању (ти си ме прогласио за објективног :wink: ) и не спорим ово што кажеш:
ovo su politicki stavovi,dakle,vrednosno ne-objektivni,normativno obojeni;ja imam svoj,ti svoj,e sad,da li smo,i ko je chija zrtva,pitanje je…nikakva uzvisenost tu nije potrebna,mani me toga..
Наравно, моја "симпатија" за Јануковича је крајње субјективне природе: део Украјине који он представља историјски је срце руске културе и државе, а, крајње оперативно, много више волим да видим Украјину у (природној) руској зони интереса, него као полигон за изанђале НАТО-системе.
mislim da sam tamo bio bi za juliju 
