Igra - sastavi priču

Gospel
Saturnovi prstenovi
Koral
Karl Sagan
Baklava
Kašmir

Danima ne može da odluči koji motiv da naruči za sliku na zidu radne sobe. Stalno se vraćala na tri motiva: crveni koral, talas "uhvaćen" kamerom u momentu formiranja ili obronak posut poljskim cvećem, sa planinskim vencem u pozadini na čijim vrhovima se beli sneg.
Misli da će talas odneti pobedu, zbog osećaja koji ta slika u njoj izaziva, kao da se ne radi o statičnom momentu nego o procesu u koji je uvučena. Najveće ushićenje zbog napretka tehnologije oseća baš tad, kad je njegov rezultat približavanje prirodi ili važno medicinsko otkriće.
Msili joj prekinu glasna muzika iz susedne sobe. Njen sin se priprema za čas muzičkog vaspitanja i na redu je gospel.
"Stavi slušalice", dovikuje mu.
"Ne mogu, stavi ti!", stiže automatski odgovor.
Njeno nečujno gunđanje prekinu zvono telefona. Majka je mami pozivom na kafu i baklavu. Ne, baklavu će preskočiti.
"Ali, sa lešnicima je...tvoja omiljena."
Tiho, samo za sebe, gunđanje se nastavlja dok se obuva i omotava meki šal od kašmira.
Usput pušta misli da slobodno nastanjaju njeno gnezdo, ali one doleću i odleću brzo, praveći mesta jedne drugima.
Baklave moraju postati prošlost. Uh, baš joj se pije kafa. Da, da...
To je na njenoj poslednjoj TO DO listi. Ovo je najozbiljnija do sad. To je ta laganini lista. Ima i ona druga. Uh.
Ali, laganini na način fini kaže: juni - haljine tri, forumi - jedan put u sedmici, vrtni radovi -svi naredni vikendi i td...
Nije smela da je prepuni, od panike sve pobrka.
Baklave su out. Totalni.Kako inače da ostvari taj cilj: do juna tri modela haljina. Za Grčku. Kakva boja haljine najviše pristaje Grčkoj? Uh, ima da skine sav višak, kao što se Saturnovi prstenovi sporo, ali ipak tope i pretvaraju u paru. Jun. Ona nema vremena kao Saturn. Vraća se maštanju. Taj divni Karl Sagan, taj je čovek shvatao moć mašte! Lepo je rekao, kako ono...ne seća se, ali tačno zna šta je čova mislio.

Eh...kako li je lepo sedeti na obali, u bašti nekog grčkog kafea...jutro je vedro, ona ima šešir na glavi, čita knjigu i pije kafu.
Povremeno gleda pučinu i ribare koji se pripremaju za svakodnevnu borbu za život.
Noge su joj prekrštene, obukla je laganu haljinu...Boja, boja???
Uh. Od sutra. Jer, sad je kasno. Dve reči joj prave uzbunu: mama i lešnici.

silikoni
medaljoni
medenjaci
protekcionizam
tendencija

silikoni
medaljoni
medenjaci
protekcionizam
tendencija


- Mama mama daj mi one kolače što si pravila! - potrča mala devojčica sa kikicama ka mami..
- Ne može Saro.. to je previše šećera. Znaš i sama da smeš da jedeš kolače samo vikendom - odogovi mama sa rukama u brašnu..
- Ako mi ne budeš dala pitaću tatu - odgovori Sara i otrča..

(dva minuta kasnije)

- Tata tata daj mi one kolače što je mama pravila! - isti ton, ista scena..
- Jel si pitala mamu? Šta ti je ona rekla.. - rečeotac koji je gledao fudbal na TV-u.
- Ako mi ne daš kolače reći ću mami šta si radio sa onom tetom dok je ona juče bila na poslu..
Dejan se seti silikonskih grudi komšinice i obli ga hladan znoj a potom joj preplašeno stavi ruku na usta.
- Dobro, dobro.. psssst.. dobićeš kolače.. - i ode u kuhinju..

- Vera? - reče Dejan.. - Gde nam stoje kolači? Nešto mi je pao šećer..
- Gore u visećem delu.. uzmi sam ruke su mi umazane.. - reče Vera.

Dejan se pope na prste i dohvati kutiju i iz nje izvadi medaljone i medenjake..

- SVE ćeš to da pojedeš? - pogleda ga Vera ispitivački.. - Ne verujem ti! Nosiš Sari sigurno..! Priznaj!
- Čovek ništa od tebe ne može da sakrije.. NI-ŠTA! - Dejan se nasmeši u sebi - Pa šta neka jede dete.. Jedno dete imamo.. i ti si jela kolače kad si bila mala..
- Čist protekcionizam.. - reče Vera gunđajući. - Razmazićeš nam dete..

Dejan uđe u sobu.

- Evo ti kolača.. samo.. znaš i sama.. nikad nikad nikom da ne kažeš šta si videla juče ok? - Pogleda je ispitivački.
- Ok tata.. - reče Sara već punih usta.. pa dodade..- čini mi se da će tendencija naših odnosa samo rasti.. kkikikkikiii

Dejan se namršti. Današnja deca...

Grožđe
Gajde
Brkovi
Administrator
Berza
Praćka

Grožđe
Gajde
Brkovi
Administrator
Berza
Praćka

Kamenčić prolete tik kraj majčinog nosa i pade na nepoznatu lokaciju, negde u dnevnoj sobi.
"Jovane!", viknu mati usplahireno " koliko puta sam ti rekla da praćku neću da vidim u kući?!"
"Izvini, mama!", Jovan viknu trčeći u pravcu zamišljene putanje kamenčića. Hteo je da ga pronađe pre nego što otac dođe s posla.
Baba i deda su sedeli na foteljama; baba je lagano žvaćući jela grožđe iz činije na stolu, a deda je poskočio ugledavši unuka.
"Oh, oh, dođi, dedino.Šta si sad napravio?", prodrmusao je Jovana koji se nameštao u najdraže krilo.
Dečak samo slegnu ramenima, kružeći očima po kauču, stolu i podu. Kamenčić kao da je u zemlju propao.
Deda ga poljubi a on se zasmeja: "Škakljaju me brkovi!" i deda nastavi da ga ljubi izazivajući veseo dečiji smeh koji celu kuću ispuni radošću.
"Pričaj mi deda opet ono o gajdama, kako si pravio sa onim čikom."
"Ih, sto puta oćeš istu priču iz Svrljiga", frknu baba, "Aj da ti baba jednu ispriča."
"Ćuti, stara", deda namignu unuku i poče...
Dok je deda pričao, unuk je svaki čas ustajao i saginjao se, njuškajući poput psića ćoškove i prstima pipajući tepih, pa se vraćao u krilo.
"UH!", poznatu priču prekinu babin jauk. "Kuku...kuku ako sam slomila vilicu", baba pokaza kamenčić koji je zamalo progutala s grožđem.
U tom momentu se otvoriše vrata i otac uđe u kuću.
Kao da ga je neko ispalio iz praćke, Jovan skliznu iz krila, protrča pored majke, očeša ramenom oca i izjuri vani. U prolazu je čuo ljutit očev glas kako govori nešto. I opet je čuo berza i administrator , to je često govorio pa je Jovan lako zapamtio.
Nije dobro što je došao ljut, pomisli Jovan, još sad kad baba počne...
Srce mu je snažno udaralo dok je smišljao rečenice koje će mu uskoro trebati.

kanjon
rafting
kanuist
kamp
specijalitet

kanjon
rafting
kanuist
kamp
specijalitet

Istog onog trenutka kada je centralna procesorska jedinica uključila sabrutinu za prolazak podataka kroz gejtvej.. paketi se upustiše u entropijski tok cyber magistrale prvog prioriteta. Superjuzer Konj_na_belom_princu odahnu. Sada mu onaj dosadni Administrator pod pseudonimom "D|g|tAl KaNu|sT" ovim konjtinuiranim prolaskom paketa ili takzvanim strimingom kroz digitalni kanjon u ovoj verziji bitskog raftinga ne može ništa. Džabe svi fajervoli. Uzalud svi IP protokoli.. Ovog trenutka on postaje nevidljiv za kompletnu mrežu. I sada je sve potpuno moguće. Sada može sasvim opravdano sebi nagomilati par ruting protokola da ih niko ne primeti i napraviti pravi pravcati netvork kamp u kojem će spacijalitet kuće biti ni manje ni više nego čitanje svih privatnih poruka na krstarici. Da.. zar su mislili da je njihov server sasvim bezbedan.. zar to nije hurbis.. prema tebi konju.. pa da li su svesni kakve sve eksploite on ima u rukavu.. Očigledno nisu. Na pustimo sad to.. Treba smisliti nove reči.

Tajanstven
Magla
Zamak
Aždaja
Čarobnjak
Čarolija

...
ove nove reči traže veću posvećenost...ne može to tako (vajta)

divne reči...sad će priča

Tajanstven
Magla
Zamak
Aždaja
Čarobnjak
Čarolija

Najbolja vračara u Obrenovcu je smućkala spsonosni napitak za njeno usamljeno devojačko srce...Ne bi ona nikad posegnula za tim oružjem da tetke i strinke nisu tako uporno navaljivale na nju da se uda.
Spasiće je čarolija, na kraju. Ne iskrena ljubav, ne sudbina, ne tajanstveni prekrasni mladić u zamku (prev: stan u centru grada).
To sve nestaje u magli dok čeka presudu te ženetine
Strašni ženski čarobnjak kojem baba dade celu penziju će biti njen prst sudbine
i ona neće dobiti ljubav, nego neku aždaju u želucu kad god pogleda tog ...nekog
Nije to tako htela!
Zaplakala je gorkim suzama
I onda se "čarobnica" ljutito okrenu i reče njenoj babi:" Ona je luda! Kod nje ovo neće da deluje - ona to neće
U glavi su joj neki oblaci - uzmi te pare nazad
PIIIh...ovo još videla nisam, ovako ludo žensko!"

dvoglav
neodliven
tovar
vozačka
saobraćajna

dvoglav
neodliven
tovar
vozačka
saobraćajna

- Vozačku i saobraćajnu - reče policajac..
Ludo žensko poče da pretura po tašni..
- Izvolite - reče i nasmeši se kao da pokušava da se šarmom "nisam znala" izvuče iz situacije - jel sam napravila neki prekršaj?
Policajac pogleda dokumenta a potom reče.
- Izađite iz kola molim Vas..
Ona otvori vrata i izbaci štiklu na asfalt.
- Otvorite gepek - reče neumoljivim glasom.
Ludo žensko preblede..
- Ali.. ako ni je problem ja ne bih.. - odgovori i bespomoćno se opet nasmeši - znate.. unutra se nalazi specifični tovar.. vrlo osetljivog karaktera.. višak sunčeve svetlosti može poremetiti svu koncepciju.. i sve uništiti..
Policajac je pogleda ispod oka.. pogledom "mene si našla mala.."
- Ipak otvorite.. - nastavi da insistira..
Dođavola.. - promrmlja ludo žensko u sebi.. i ubaci ključ u gepek..
KLIK!
Ludo žensko otvori gepek..
Policajac se nagnu i pogleda unutra..
- Ali.. ovde nema ničeg? - reče on zbunjeno i pomalo razočarano..
- Kako? Zar ne vidite? - ona će zgranuto.
- Da vidim šta? - nastavi policajac.
- Pa ovu nedovršenu neodlivenu statuu dvoglavog zlatnog zmaja..
Policajac vrati ženi dokumenta..
- Slobodni ste.. i smanjite brzinu kad vozite..
Ona uze dokumenta i opet se nezgrapno nasmeši..
Policajac prommrlja u sebi..
- Lude li žene..
Luda žena spusti gepek i uđe u kola i zatvori vrata.. a potom se okrenu na zadnje sedište na kojem nije bilo nikog.. i reče:
- Mir tamo ale i bauci.. inače ću da vas prvo sve pretvorim u vidljive a onda vratim sve u bajku..
A potom upali auto i iz auta izađoše velika krila i nestade na očigled zgranutog policajca.

Bromazepam
Rubikova kocka
Laser
Fikus
Kilimandžaro
Safari

Bromazepam
Rubikova kocka
Laser
Fikus
Kilimandžaro
Safari

Sutradan se pojavila na istom mestu, iz suprotnog pravca.
„E sad ćeš malo na rentgen“, pomisli policajac i oštro podiže znak STOP.
Ludo žensko zaustavi automobil i otvori prozor. IZ unutrašnjosti zatrešta „Living on a pray“
„Gasi to, i izlazi napolje“, odseče policajac.
Ona ga bez reči posluša i onda se „najlepšim osmehom“ iz arsenala obrati svom, već bi se moglo reći, dobrom poznaniku.
„ Danas smo lepe manire ostavili u stanici?“
„Ajde, ajde...dosta ćaskanja. Izlazi i stani kod mog auta. Otvori prvo haubu i gepek “ , pokaza palicom.
Mazno poput mačke je izvršila naređenje, odlučivši se za ćutanje.
Pregledom haube je pronašao Rubikovu kocku i odlučio da je izuzme pod sumnjiv sadržaj pri tom je značajno pogledavši.
Prišla mu je i samo slegnula ramenima. Palicom joj pokaza da se vrati nazad. Ipak, glavom mu proleti misao da bi se mogao zakleti da je juče imala bar dva broja manje poprsje.
Pregled auta je potrajao, naročito se dugo zadržao na vratima.
„Nisam lud. Juče su iz ovih vrata izrasla krila“, ovu žensku mora privesti ali na osnovu čega, ko će da mu poveruje. Vrata su bila sasvim obična, bez ikakvih proreza.
Ludo žensko je za to vreme „snimalo“ sadržaj auta svog poznanika.
Na sedištu su strpljivo čekala dva izdanja Harry Pottera, jedina zanimljivost.
„ Kakvo je ovo cveće?“, pokazao je palicom na gepek.
„Fikus.“, napućila je usne kod „U“.
„Ponela si ga tetki, pretpostavljam?“, konačno se „nasmešio“, ali to je naravno bio deo psiho taktike.
„Kako znate?“, razgoračila je oči. Lepe oči, pomislio je, čak i ovako velike.
„A laser je za tetka.“
„KOJI laser?“, procedio je kroz zube.
„Pa taj, pored fikusa.“ , mahnula je rukom
„Proverite dozu koju pijete“, pokazao je na kutijicu Bromazepama pored menjača. „Slobodni ste. Vozite oprezno.“
Uzela je dokumenta koja joj je pružio i lajt osmehom , zagledavši mu se u oči izrecitovala:
„Niko nije razjasnio šta je leopard tražio na toj visini.“
„Šta sad ????“, jedva je prikrivao opasno naraslu nervozu.
„Snegovi Kilimandžara, Hemingvej“, pročitajte, „to je knjiga za vas. Čuli ste valjda za njega? Voleo je safari“, uzdahnula je setno.
Ovog puta se odvezla „normalno“ a on će celo popodne provesti analizirajući taj tip automobila, njene tablice i baciće onu glupost od knjige na koju ga je kći nagovorila.

Pola sata posle...

Skinuvši periku i prezuvši se u martinke , sa olakšanjem je sela u zadnji deo restorana. Dok je čekala kafu, otipkala je šifrovan izveštaj. Tajna je bila u tome da šifre nisu postojale, osim brojeva. Njen izum, takođe.
„ Dečaci i dalje više vole tehničke nauke. Put 856 DŽ pojačati ženskim sadržajem. Paket uspešno prenešen u gornjoj zoni. Želim preći na level Carinik. Odjava“
Nakon dva minuta stiže poruka.
„ Level zauzet. Dodeljen vam je plaćeni odmor od sedam dana. Odjava.“
OK. Taman da razmisli o tome da li je pogrešila što nije stavila sočiva. Amaterska greška. Predugo je zadržao pogled na njenim očima. Možda je bio u pravu za bromazepam.

Nebuloze
Kajdanka
Uverenje
Potpis
Raport

Nebuloze
Kajdanka
Uverenje
Potpis
Raport

" Kakve su sad ovo nebuloze", ljutito je pomislila čitajući poslednju poruku na ekranu prenosnog komunikatora.
A tamo je pisalo nešto zaista neverovatno :
" Zbog mogućeg proboja sistema, u cilju zaustavljanja curenja informacija, od 18:47 pa do daljnjeg, obustavlja se sva elektronska komunikacija. Svi operativci prelaze na nivo JEDNOROG."
" Glupi nivo JEDNOROG! To mora da je zbog onog sumnjičavog policajca! E, nećemo tako, sad tek počinje igra"..
Besno je izašla iz restorana i, osvrnuvši se oko sebe, svratila u knjižaru preko puta. Plan se rađao u njenoj glavi.
" Dobar dan, izvolite?", prodavačica je bila mlada i profesionalno ljubazna.
" Molim vas, vodene boje, blok broj 4 i kajdanku",odvrati i ona ljubazno. Pokupila je tražene stvari, platila i požurila do kuće. Uletela je pravo u kupatilo, skidajući se usput. Brzo tuširanje čini čuda.
Izvadila je potrebne rekvizite iz fioka, sela ispred velikog ogledala i bacila se na posao.
Saobraćajni policajac je sedeo u svom patrolnom vozilu i prelistavao Harija Potera.
" Kakva glupost", pomisli.
"Čarobnjaci, nije nego.. U ovo ni deca ne veruju.."
Za to vreme, vešto manevrišući, spustila je krilati automobil između drveća u šumici, ni sto metara od policajca. Izvela je neophodan potez rukom, a onda se izvezla na put 856 DŽ u blistavom, crnom, velikom automobilu. Parkirala je tik iza službenog policijskog vozila.
"Dobar dan, policajče!", zagrme gromki glas pored vozačevih vrata. Iznenađen, policajac podiže pogled i poče da trepće. Pored vrata je stajao direktor policije lično. Brzo izađe iz auta, a Hari Poter mu ispade pred direktora.
"Čitaš u slobodno vreme, a? Dečije knjige!? "
Zbunjeni policajac i dalje je treptao. Reči mu, jednostavno, nisu dolazile..
"Slušaj me čoveče! Ti si sramota za službu! Na dužnosti čitaš dečije knjige! Kako to objašnjavaš?"
Na žalost, mogao je samo da muca.
" Nemaš reči, jel? Slušaj, koliko sutra da se javiš na pregled kod psihijatra! Bez uverenja da si sposoban za posao mi se ne pojavljuj u stanici! Jel jasno? "
" Da, gospodine, jasno.. "
" Sa tim uverenjem i potpisom psihijatra sutra ujutru kod mene na raport! A sad, nazad u stanicu. Tvoja smena je gotova! "
Dok se zbunjeno vozio ka stanici, sve mu je izgledalo kao čudan ružan san. A direktorove oči su izgledale tako poznato..

Konj
Most
Veliki park
Električni automobil
Labelo

Konj
Most
Veliki park
Električni automobil
Labelo

Konj na belom princu je jednom rukom upravljao najnovijim Tesla električnim automobilom a druga mu je ležerno padala na kofer u kojem se nalazilo dva miliona evra. Na licu mu je trepereo blagi osmeh poput kakve devojačke pletenice sačinjene od zadovoljstva obavljenim poslom i potvrde sopstvenih vrednosti. Niz vrat mu su mu klizile labelo usne Amber Heard sa ukusom borovnice.. dok mu je noga bila zakovana na gasu do dna. Bandere su letele takvom brzinom poput kakvog karusela a pred njegovim očima smenjivale su se slike lordovog zamka i njegovog velikog parka.. njegove radne sobe.. umetnicke slike ispod kojeg je bio sef.. dokumenta.. nakit.. mikrofilmovi.. Isprekidane bele linije su bile sve brze.. Imao je dovoljno vremena da odnese novac u sejf haus.. Još samo 5 minuta i ovaj posao biće gotov a onda će moći da se vrati pecanju sabljarki na floridi.. ...ali? Šta je ovo? Dođavola! Policija mu je napravila blokadu na mostu.. Konj skinu ruke Amber Heard sa svog vrata i reče joj.. Veži se. Ona ga pogleda polu uplašeno polu zaljubljeno. Konj ubaci u veći stepen prenosa a onda naglo okrenu volan na polovini mosta i podiže ručnu dok je auto probivši ogradu mosta leteo pravo u reku.. Auto pade u vodu i automatski poče da tone.. Konj se okrenu Amber.. Jel si dobro? Amber džeći se za sedište klimnu glavom. Konj potom ispritiska par crvenih i plavih pravougaonika na displeju automobila i auto škljocnu i poče da se kreće poput kakve podmornice a na šoferšajbni se izbistri slika na kojem je stajala nova putanja i prazan prostor u koji je treblo uneti šest novih reči kao password. Konj unese prvo što mu pade na pamet:

Mapa
Logor
Burmut
Albatros
Kazino
Lokvanj

Mapa
Logor
Burmut
Albatros
Kazino
Lokvanj

" Uništićeš me ovim lazanjama", uz uzdah je ustala od stola.
Baka je pogleda zadovoljno.
"Mršavice, više sam volela kad si bila punija"
"Ne podsećaj me, molim te. TAd sam svoje telo osećala kao da je logor."
Pokupila je posuđe i zatvorila kuhinjska vrata, uverivši se prethodno da baka još uvek sedi.
Tad je uključila govornu poštu. Paket stiže.
"Prileći ću pola sata", viknula je baki otrčavši na sprat.
Dobro se snašao, pomislila je, pročitavši zapisnik.
" Ne čitam na dužnosti. Ovaj posao obavljam već 15 godina, bez ijedne primedbe na moj rad. Tog dana su se pomenute knjige slučajno zadesile na mom sedištu, jer ih je moja kćerka izvadila iz školske torbe uz molbu da ih odnesem kući."
Zatim je pogledala snimak njegovog stola i zida. Zumirala je zahvalnicu na zidu i novinski članak.
Ugrizla se za usnu. Naletela je na lokalnog heroja. Pogled joj odluta prema fotografiji na njenom zidu. Sa slike su je posmatrala nasmejana lica starijeg muškarca i plave devojčice Nosila je nekoliko brojeva veće gumene čizme, sestrine. U jednoj ruci je držala mrežu u kojoj se jedva nazirala žaba. Kasnije su je vratili na lokvanj, na kojem se sunčala. Pecaćemo danas žabe...kroz tunel prošlosti je jasno čula taj glas.

Kad ju je baka ugledala u sportskoj opremi, s nevericom je viknula:
"Opet ideš na trčanje? PA već si trčala jutros! "
"Lazanje, dušo...", već je bila vani.
Nisu lazanje bile razlog. Ali savest jeste. Uspešno je krila tu slabost da ne ugrozi profesionalnost. Uspevala je. A na ličnom planu je to rešavala fizičkim umorom. Trčanjem, žestokim treningom a nekad samo plesom uz glasnu muziku.
" ...rizikujući život spasio troje ljudi i zapaljene diskoteke "Kazino"" pisalo je u članku.
Ne, ne želi da ga diraju. On će mirovati. Opomena i vrlo neugodan zapisnik će biti dovoljni. Ali, zaista!
Pa u grudnjaku je mogla preneti bebu slona, čovek ne bi reagovao.
Na uzvišenju je,zadihana, zastala. Sela je na kameni zid. Pogled na seoce sa tog mesta joj je bio više nego poznat. Sunce će uskoro zaći, moraće se vratiti. Otpivši gutljaj vode, uzela je telefon i otipkala:
" Vox. Lektiru za put 856 DŽ staviti na mirovanje. Odjava."
Nije joj bilo žao što je na njega iskoristila ovogodišnji voluntary opposite x. Krivica je bila njena.
Iako je to značilo da se odmor automatski prekida.

"Sutra idem.", zagrlila je staricu dok su, ušuškane jednim ćebetom, sedele na kauču i gledale Poteru, omiljeni kviz.
"Već? Ali, rekla si sedam dana..."
"Znam, ali ...zovu, moram izveštaje da završim. Znaš kakvi su privatnici. "
"Ajde, dobro, bar radiš normalan posao. Kad se samo setim kako si htela biti policajac kao tvoj deda! Inspektor!"
"Agent- to sam htela biti", jednim uhom je pratila odgovore lovca na ekranu.
"Srećom, nomalna si žena. "
"Da, srećom", nasmejala se zvonko.

U ponoć je stigla poruka. "Burmut. Albatros." Dualni kod. Osetila je navalu adrenalina. Ulaganje Vox a joj je uvek donosilo nagradu (glavešine su to tretirale vrstom kazne) u vidu opasnog zadatka.
ZAmenom slova U u A I T u S, te zamenom drugog samoglasnika u , pa, u drugi samoglasnik,ukucala je pasword: Barmes. Na ekranu se pojavila slika simpatičnog hotela.
Hotel les Barmes de l Ours.
Njena nova lokacija. Otvorila je mapu u posebnom programu.

francuski
naglasak
barmen
šešir
čip

francuski
naglasak
barmen
šešir
čip

Napolju je padala odvratna kiša. Ona teška, najgušća. Konj je ušao u bar.. i stresao kišobran. Jednim brzim i kratkim pogledom stavio je do znanja barmenu da mu sipa njegovo omiljeno piće. Barmen je već znao šta treba da radi. On je bio uverziran a naposletku konj je bio stari gost. Konj skinu šešir a potom krajeve kaiša od mantila stavi u njegove džepove. Dok je odlučnim koracima prilazio starom mestu, stolici pored šanka, pogledom je osmotrio ambijent. Kao i obično.. puno dima. Uglavnom iste - drugačije face. Svako u svom problemu. Svako iz svoje muke utopljen u nepreglenim tugama i dubinama čaše. Sažaljevao je taj narod. Ponekad bi mu se i gadio. Ali se nikad nije osetio drugačijim od njih. Sedajući za barsku stolicu.. Konj izvadi tabakeru i iz nje pažljivim pokretima izvadi cigaretu i lupi je dva puta o sto da sabije duvan. Voleo je te sitne male rituale. Potom izvadi šibice, jer je nalazio nešto više u tome što je više voleo šibicama da pali cigaretu nego upaljačima.. i zapali cigaretu, optuhnu dubok dim.. a onda čašu prinese usnama i prepusti se čarima čula ukusa dok je prvi talas alkoholong pića pokušavao da preplavi njegov jezik.

Gde li samo grešim? - po hiljaditi put postavljao je pitanje sebi Konj dok mu je u odrazu čaše stalno nešto šaputao njen lik. Toliko se trudim oko nje da to postaje tragikomično. A opet ništa. Kao da ne postojim. Konj je tonuo dublje u misli.. sve dok u jednom trenutku nije začuo zvonki zvuk visokih potpetica kako prilazi džuboksu. Bilo je nešto u tom hodu.. u načinu u kojem je novčić padao u tu čudesnu mašinu.. a potom pesma...


Potom se smešeći, sudbinskom sigurnošcu u sebe, lucidnom energijom koju je crpeo iz psihilogije da život ionako jako brzo prolazi.. vrati do Moane..
- Da li ste za jedan ples? - Konj pruži ruku.. u kojoj je bilo samo pregršt vazduha i ništa više.

Moana se na tren zbuni a potom nasmeja, pristade i ispruži prste.

Dok se plesali ćutali su... Tišina je bila konačna. I konačno je jedna priča bila ispisana do kraja. I to bez reči. Makar jedna.

Napitak
Ljubav
Otrov
Srce
Pergament
Tajna

Napitak
Ljubav
Otrov
Srce
Pergament
Tajna

Što je gore to je dole. U ovom svetu ogledala. U ovom izgovoru za život. U ovom plesu senki. U ovoj zaboravljenoj noći. Duboko u toplini usana. Izgubljeni i nađeni u rebusima kože. Sakriveni u davno zakopanim tajnama života. Te.. tvoje haski oči. Ti tvoji otrov prsti i ta tvoja koža što vrišti i tvoj bezglasni eho koji odzvanja frekvencijama naših isprepletanosti.. Ugrizi me. Uzmi me. Razboli me. Otvori me. Otvori moje umorno srce. Popij sve što ti prećutah. Sve što ti nikad nisam rekao. Razlij ovaj napitak duše, ovaj eliksir čežnji ovu izmučenu ljubav ovu bogatu glad. U ovoj zaboravljenoj noći. U ovom izgovoru za život. U ovom ugovoru sa đavolom. U ovoj krvi na pergamentu. U ovoj slici Dorijana Greja. U ovom svetu ogledala. Gde šta je dole to je i gore.

Gondola
Grad lavova
Strast
Kapela
Umetničko delo
Davidoff

Gondola
Grad lavova
Strast
Kapela
Umetničko delo
Davidoff


"E, kakav sam šmeker tada bio, nemate pojma.. Kakav Belmondo, kakav Alen Delon.. Devojke su se samo okretale za mnom. A ja stojim na gondoli, šatro zamišljen, pogled u daljinu.. He, he.."
" Na ćemu stojiš?"
Prezrivo ga pogleda, gotovo gadljivo :
" Na gondoli, to vam je onaj dugački čamac. To je glavno prevozno sredstvo u Veneciji. "
" A, tad si šanirao žabare, boli te uvo, he, he.. "
" Ma kakvi Italijani ; turisti, rođaci, to vam je šana prva liga. Svi ko cave, a džepovi puni.. Kinta samo ispada. Došli iz svojih sela da vide Grad Lavova, nafatirani, prosto mole da ih odradiš.. Moja strast su bile sredovečne Nemice i Šveđanke, njih sam radio iz čistog zadovoljstva," namignu im.
" A jel bilo svačega, a, hra, hra, hra? ", zagrokta ponovo najmlađi u grupi.
Prezriv, sažaljiv pogled :" A šta ti misliš, a? Nahrupe u Duždevu palatu njih stotinu, samo bleje, a ja ošacujem lovinu, pa je šmekam, pa ovo-ono, reč po reč i samo se izgubimo u kapelu u podrumu.. I dok ona očekuje nešto o čemu će da priča drugaricama, i ne shvata šta ju je snašlo. Ja nestajem kao duh, sa svim njenim parama i foto aparatom. "
" E, nikad mi nije bilo jasno, š'a ti ljudi tolko slikaju, a?"
" Pa, umetnička dela, budalo, neće valjda tebe! "
Smeh odjeknu prostorijom.
" E, rođaci, to vam je bio život.. Daj još jedan Davidoff, pa da se spava.. "
Sedeli su, njih petorica u maloj, skučenoj prostoriji, sa metalnim krevetima na sprat i metalnim ormarima uza zid. Udarac odjeknu o teška, okovana vrata i glas iz hodnika povika:
" Ajde, gasi svetla, spavanje! "
Dok su tiho psovali stražara, sva petorica poslušno legoše u krevete.


Autobus
Autokomanda
Tramvaj
Fontana
Kazino
Tiramisu

Autobus
Autokomanda
Tramvaj
Fontana
Kazino
Tiramisu

Srela ga je kod Autokomande. U prolazu joj se tek ovlaš javio. Žurio je na autobus. Ili na tramvaj?
Navodno.
Znala je ona šta to znači: hasta la vista, addio amore, ciao bellissima! I,ono najgore, značilo je: možeš da zaboraviš letovanje!
Nikad nije imala posla sa tolikim lažovom. Dok ju je zavodio u ljubavničko poslovnom smislu, tad su frcale reči, ruže, vina i sve drugo što uz to ide. Sve s njim je bila fontana neverovatnih poslastica za sva njena čula!
I sad se ta smešna spodoba krije od nje, beži kao tetkica.
Čula je da sav novac od prve rate za more potroši u nekom kazinu. Drugu ratu nikad ne uzima od „žrtve“, jer se između prve i druge više ne javlja. Menja broj telefona. Jednom je i kosu ofrabao. U žuto. Tad je imao posla sa nekom manje tolerantnom devojkom. Istresla mu je džepove, povratila svoj novac i, umesto kamate i nadoknade za duševnu bol, razbila mu je prozor na autu.
Oraspoložena tom uspomenom, sa zamišljenom slikom prozora razbijenog u paramparčad, vešto izbegnuta žena sa Autokomande uđe u poslastičarnicu i naruči tiramisu i limunadu.
Nek ide život, ionako od mora nema ništa ove godine, pomisli uz blagu gorčinu. Sasvim blagu, jer, iako to nikom ne bi priznala, gajila je ona i lepe uspomene na tog sitnog lopova. Bile su kratke, ali slatke, baš kao šećer na vrhu kašičice, koliko je ubacila u limunadu.

Ada će morati i ove godine tolerisati kilo gore - kilo dole, naivnom glavicom proleti misao dok je zadovoljno zaranjala viljušku u sveži tiramisu.

Kurcšlus
Rajsferšlus
Bojler
Grejač
Utakmica

, :?
aha:

Kurcšlus
Rajsferšlus
Bojler
Grejač
Utakmica

" Hoću jak kontakt, kost da puca! Fudbal je muška igra.. Jel me razumete?"
Nekada stub odbrane nacionalnog tima, a danas silom prilika selektor reprezentacije, stajao je na sred svlačionice. Autoritet je zračio iz njegovih reči, a još više iz stava i pogleda. Igrači su sedeli oko njega, mahom oborene glave, gledajući u vlažne pločice na podu. Niko se nije usudio da progovori. Tišinu je narušavalo samo šuštanje grejača iz velikih bojlera na zidu. Ćutali su i psihički se spremali za najvažniju utakmicu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
" Ajmo sad.. I, srce na teren!"
Svi su skočili i krenuli ka izlazu, osim P., igrača sa brojem 14. P. je i sam znao da je osrednji igrač i iskreno se iznenadio što je uopšte i pozvan večeras. Kad mu je trener, ranije tog dana, rekao da ga sačeka pre izlaska na teren, mnoge stvari su mu bile jasnije. Izgubio je i ono malo iluzija koje je gajio o sebi kao o fudbaleru. Znao je da će da dobije specijalni zadatak,ni malo fudbalski ni sportski..
" Slušaj me sad, sine. Ti znaš naravno S. i znaš kako on igra kad dobije prostor.. E, večeras nema prostora za njega! To je tvoj zadatak! Hoću da ga stalno čukaš, da mu praviš kurcšlus u glavi! Da ga spakuješ u džep i da zatvoriš rajsferšlus, razumeš? Neće mi se on večeras naigrati.. "
Zloban osmeh razvuče tvrdo, naborano lice trenera. P. je znao da nema svrhe da se buni. To je njegov zadatak.. To je čitav njegov život, kad bolje razmisli.. Stalno prljavi poslovi, neko natezanje. Definitivno, drugačije je zamišljao svoju karijeru. Sanjao je pune tribine, golove, skandiranje.. a postao je bedni kostolomac..
" Valjda je život takav", pomisli, a potom klimnu i glasno reče " Važi, šefe"..


Kavez
Fioka
Utikač
Linija
Šrafciger

Kavez
Fioka
Utikač
Linija
Šrafciger


Sačekao je noć. Jedva ju je dočekao. Bolje je da to što mora da uradi ne čeka puno. Pažljivo se dovukao do zadnjih vrata ciljane kuće i montirao na njih uređaj-prigušivač a onda oštrim potezom udario staklo koje ostalo da visi. Potom je tiho otvorio vrata. Stajao zaleđen nekoliko trenutaka pažljivo osluškujući okolinu. Oči su se lagano privikavale na mrak. Dobro je. Niko ga nije čuo. Sad tiho kroz mračan hodnik.. a onda pauza pored stepenica. Osmotrio je pažljivo sve oko sebe a onda je bešumnim pokretom izvukao utikač iz utičnice i lampica je prestala da blinka. Ok isključen je i ovaj primitivni sigunosni uređaj.. sad lagano uz stepenice.. Samo tiho da ga ne primeti. To ne bi valjalo. Dosta je već rizikovao što je upao u njegovu kuću. Ovo mora da odradi pažljivo, na liniji zadatka. Bez ikakvih ostavljenih tragova. Stepenice su jedva čujno krckale. On se znojio od muke. Na prstima je došao do sobe. Vrata su bila pritvorena. Taman toliko da može da baci pogled. Da.. njegov šef je bio tu. Spava. Ne sluti ništa. Zlurado se nasmešio a onda je zavukao ruku u mantil i iz njega izvadio šrafciger U dva koraka je skočio do kreveta a onda je bespomučno počeo da ubada jorgan ispod koga se koprcalo šefovo telo. Zaustavio se tek posle dvadeset uboda. Krevet je bio sav krvav. Skinuo je rukavice i izvadio najlonsku kesu u koju je stavio šrafciger i rukavice. Kasnije će ih zavrljačiti u reku ili zakopati u šumi. Svejedno je. Bitno da je šef bio mrtav. Imao je sreće prokletnik. Umro je u snu. Ko zna kakva će njegova smrt biti. Dohvatio je njegovu košulju koja je stajala na stolici i sa njom otvorio fioku. Pa da. Tačno kako je pretpostavio. Dokumenti su bili tu. Svi prljavi poslovi korporacije u Jermeniji. Nafta u Maliju. Sve je u. Smotao je dokumenta a potom se lagano spustio niz stepenice. Izašao je na ista vrata kroz koja je ušao. A onda je izvadio iz kese par ispušenih pikavaca i bacio ih ispred. Potom je izui cipele koje su bile broj veće i u čarapama lagano napustio mesto. U taksiju je pokrivao lice rukama. Platio ga je ne gledajući taksistu u oči. Ušao u kuću u pola tri ujutru. Nije hteo da pali svetlo. Iako je tiho zatvorio vrata papagaj iz kaveza.. se uznemiri i poče da grakće. "Ubico! gra gra Ubico!" On dohvati cipelu i zavrljači je u pravcu ptice. "Odvratna ptičurino. Jednog dana ću se i tebe ratosiljati!.. " A onda se zavuče u krevet i leže da spava sa tihim osmehom na usnama. Od sutra kreću bolji dani.

ego
ispunjenje
mistik
smisao
jagoda
tigar

Odlična priča!

ego
ispunjenje
mistik
smisao
jagoda
tigar

Proba nije bila uspešna, pa odlučiše da izađu na pozornicu.

Glumica udahnu duboko vazduh i poče:
„ O, ali najstrašnije....“, okreće se prema partneru, te se žurno nastavi kretati, „najstrašnije je što si se predstavio kao čovek pun tajni“.
Zaustavlja se ponovo, na istom mestu: „Mistik!“, poče da se naglašeno smeje.
Drugi glas: „Dušo, smiri se. Evo, ja ću...“
Glumica: „Ne!“, vrisnu više nego što je scena zahtevala.
Režiser: „Stop, stop! Nije dobro. Ona nije „toliko histerična“. Ponosna je, uvređena je, ljuta na sebe, ali nije histerična. Izlaziš iz njenog lika. Želiš pauzu?“
Odmahnu glavom i zauze ponovo stav.
„Ne!“, izusti ovog puta mnogo bolje.
Seda na sofu i smirenim glasom nastavlja:“ U jednom momentu sam pomislila da si ispunjenje svega onog što sam želela. Ali , mistik nikad nije ni postojao, zar ne?“
Drugi glas: „ Nije mi bila namera.“
Ona, ignorišući: „ Tvoj ego je pojeo sve druge tvoje uloge.“
Drugi glas: „Ja te želim, oduvek.“
Ona, opet ružno se smejući: „ Želja? Ti to zoveš željom? Zar je smisao u tome da skočiš kao tigar u jagode?!“

Zastade, zajapurena i okrenu se prema režiseru: „ Tigar u jagode????Pa ko može ovako nešto da napiše! Ne, ovaj komad nije za mene, odustajem.“

Uzima torbu, jaknu i maramu i kreće prema vratima.
Režiser: „ Jagodo“
Smeh u njegovom glasu je zaustavi.
" Ne možeš da radiš na dva projekta. Idi i vrati se kad budeš spremna. Dotad ću videti šta mogu da uradim sa tekstom.“

Glumica. „ Hvala, Tigre“

Kraj
Ptica
Sloboda
Obala
Pismo

Kraj
Ptica
Sloboda
Obala
Pismo

Moj otac je lovac. Moj otac je lovac na duhove. On je to naučio od svog oca. Velikog vrača... jednog od najhrabriih ljudi koji su čuvali svet ljudi od zlih duhova. On je prvi otvorio drugi svet i pokazao nam kako da vidimo nevidljivo. Niko ne zna ko je njemu pokazao tajnu. Sad ja učim od svog oca.

- Moraš biti miran, Sedriče.. Ona će se pojaviti u obliku bele ptice sa crvenim očima tačno u ponoć. Kad mesec bude pun pretvoriće se u divnu devojku. Ovo je četvrti dan četrvtog meseca četvrte godine od kako se pojavila na ovom istom mestu pored reke poslednji put kad je noć za noć sisala dušu onog jadnog čoveka u našem selu. Jadnik je mislio svaki put da spava sa očaravajućom lepoticom.. sve dok nije umro. Moraš biti hrabar i ne smeš pasti pod njen uticaj.. Kad ti dam znak.. Prosućeš na nju ovaj bokal sa ovim napitkom. Tako će ostati zarobljena u ovom svetu.. a ja ću je onda srediti zauvek.

- Da oče.. - klimnuo sam glavom a potom je sasvim lagan vetar pomiliovao moje lice.. i ja ugledah ogromnu prelepu paunicu kako je lagano mahala svojim velikim krilima kao u nekom snu. Naježih se i pogledah oca. On je prst stavio na svoje usne govoreći mi da ne pravim ni glasa. I da sam hteo nisam mogao. Noge su mi bile oduzete.

Mesec prosu svoje zrake i oko paunice se obavi lagana kristalna magla a kad se raziđe osta najlepša devojka koju sam ikad ugledao. Toliko je bila lepa da sam zaboravio gde se nalazim i šta treba da radim.

Ona lagano krenu ka kući jednog čoveka koji je spavao ne sluteći da mu se sprema kraj. Činilo se kao da je hodala u vazduhu a haljina je treperela poput zastava iz čuvenih bitaka o kojima mi je pričala baba.. Otac sačeka da nas prođe a onda isuka mač i stade na put iza nje. Ona se trgnu i okrenu. A onda se iskesi zlokobno. Otac mi doviknu.

- Brzo! Idi oko nje! Pokušaj da joj priđeš sa druge strane!

Jedva sam pokrenuo zamrzute noge.. trepereo sam od straha i pokušavao da joj zađem za leđa dok je moj otac jurišao sa mačem. Ona se otimala i borba se razbuktala. U jednom trenutku ona mu je izbila mač i mač se pobo u zemlju. A onda se okrenu i tad spazi mene. Oči joj svenuše. A onda mi se, na moje iznenađenje, nasmeši.

- Sad Sedriče, sad! Prospi čarobni napitak po njoj! - doviknu otac.

Stajao sam sleđen. Koliko od straha toliko od lepote. Nisam više bio u svetu ljudi kad mi se obratila..

- Ti si vrlo hrabar dečak.. Sedriče. - A onda se okrenula i pošla ka obali reke.

Otac pritrča i otme mi iz ruku bokal i prosu po njoj dok je ona već bila do pola u reci. Ona kriknu i potonu a ja se trgoh.

Otac me je gledao ljutito..

- Rekao sam ti da je poliješ.. gde ti je bila pamet? Sada nam je utekla.. - stajao je zadihan a potom me pogleda shvatajući situaciju i dodade - ali ok.. ipak smo je ulovili delimično. Sad je zarobljena pola u ovom pola u svetu duhova. Svakako neće moći više da napastvuje selo.

Meni je u glavi i dalje odzvanjao njen umili glas..

Prošlo je dvadeset godina i moj pokojni otac leži sad pored svog oca. Bogovi nek podare mir njegovoj duši. Kada sam slučajno preturao po očevim stvarima u jednoj maloj kutijici zaboravljenoj u prostoriji u kojoj se čuva oružije.. pronađoh neobično pismo adresirano na mene. Srce mi se steže kad ga otvorih i prepoznah očev rukopis..

- Sedriče. Kada ove reči budeš čitao ja odavno neću biti među živima.. želim samo da ti skrenem pažnju na jednu stvar. Sećaš li se one devojke polu-duha koja je nestala u reci? Ona je tvoja majka Sedriče. Žao mi je.. Tvoj otac je podlegao jednom njenoj lepoti i tako si se ti rodio ali.. ona je zao duh sine.. i mnogo je zla nanela svima. Ne zaboravi to kad se budeš opet sreo sa njom. A srešćeš se. Četrdeset četvrte godine u četvrtom mesecu četvrtog dana.. I budi spreman.

- Ne brini oče. Ovog puta me neće prevariti.. - i naslonih pismo na srce.. Žao mi je samo što nije stigao da vidi unuče.

Automaton
Tajna pregrada
Naliv pero
Žiroskop
Astrolab

Koliko dugo nema priče....