АНТОНИО ГАУДИ

E, ja upravo kupila neku knjigu o gospodinu pod imenom Antonio Gaudi, i covek je ( nazalost, bio ) TOTALNI GENIJE!!!
Ako neko zna nesto o njemu xtra, PM neka posalje, jer sam totalno odlepila!
ULTIMA

jest' bogami, genije je bio .......
malo opichen, ali to je to
samo, bash su mi njega i Kucu Mila dali odma' na prvom kolokvijumu da analiziram ..... :?

da nije mozda velika zuto plava knjiga u pitanju?Rajner Cerbst
gledala sam pre nekoliko god. reportazu o Gaudiju ili nesto slicno i videla neke gradjevine koje je radio. Zbog utiska koji je ostavio na mene cu probati da upisem arhitekturu sledece god.

reci sta te odredjeno zanima?
covek jeste OK, zaista je mastovito gradio, i veruj mi gradjevine mu jos bolje izgledaju uzivo nego na slikama. samo steta sto je gradio skoro iskljucivo u barceloni.
inace evo ti tek onako nesto sa njegovih studija...
dali su im rad na temu kapija na groblju, idejno resenje. njegov rad se sastojao u tome sto je nacrtao ofrlje neku bezveznu kapiju, a ceo crtez je ispunio savrseno detaljno izradjenim mrtvackim kolima...i pored ovakvih ispada zavrsio je studije

Gaudi je genije koji je uneo igru pokreta u građevine.Predlažem posetu fantastičnom objektu CASA MILA ili poznatija kao La Pedrera!!!Nemoguće je doživeti je putem fotografije.A to što je gradio samo u Barseloni, to samo pokazuje koliko nije bitno obići svet da bi gradio na svetskom nivou!Mašta čini delo

JA IMAM 15 GODINA, I NEGDE SAM U KUCI ISKOPALA KNJIGU O ZIVOTI I DELU DOTICNOG ARHITEKTE,BILA SAM ODUSEVLJENA!! ZAISTA NISTA NE ZNAM O ARHITEKTURI ALI OD NJEGOVIH GRADJEVINA ZASTAJE DAH!!!!!

Gauda je jedan od kultnih umetnika,to si verovatno vec ukapirala,mogu da ti preporicim da se raspitas za" La Sagrada Familia"(najbolja katedralana svetu Sveta Familija) i "Talas kucu",najlepse projektovanu kucu u Barceloni.Ja licno sam samo zbog Gaude isla 1991 u Barcelonu da uzivo vidim i jedno i drugo.Ako te interesuje imam neke fotke koje sam licno slikala(ima ih dosta i temeljne su) Svete Familije kada sam bila.Moj mail je elenea@sezampro.yu a i jos ponesto.Drago mi je da se jos ljudi interesuje za Gaudu.Pozdrav Aleksandra.

A. Gauda je mastovit, hrabar, " iscasen" i prelep. Ne poznajem pokusaj da se zivotni prostor osmisli u sestouglu ili zakrivljenom krugu, a da to bude i funkcionalno i prijatno sem od strane njega. Cela Barcelona je zapravo njegov umetnicki atelje... Naravno da je vremenom postala stvar prestiza imati neki kutak koji je on otsanjao a zatim projektno odradio. Posebna prica je njegov nacin kolorisanja .
No Sagrada Familija ce sigurno ostati za sva vremena , bez obzira sto kazu da nikad nije dovrsena do kraja.

A znate li jednu malu zanimljivost o njemu...

Naime veliki arhitekta se setao Barselonom i razgledao okolne zgrade i njihove fasade, u toj umetnickoj zanesenosti nije primetio tramvaj koji ga je nazalost usmrtio

No od toga dana njemu u cast Barselonom vise ne idu tramvaji

АНТОНИО ГАУДИ



Антони Гауди (Antoni Gaudí i Cornet) (25. јун 1852. – 10. јун 1926.) био је каталонски архитекта познат по свом јединственом стилу и изузетно индивидуалистичком дизајну. На енглеском и шпанском, а често и код нас, зову га Антонио Гауди.

Рођење и детињство

Гауди је рођен у малом градићу Реус, провинција Тарагона, (Шпанија) 1852. године. Око његовог места рођења данас се надмећу градићи Риудомс и Реус, иако већина његових биографа сматрају да се родио у Реусу. Родитељи су му били Францеск Гауди Сера и Антонија Корнет Бертран.

Гауди је био најмлађе од петоро деце, а од раних дана је био болестан од реуме. Најчешће због болова није могао да хода, тако да је морао да јаше на магарцу.

Рано образовање

Гауди није био међу бољим ђацима, а нарочито занимање је показао за геометрију.

Високо образовање

Гауди је студирао архитектуру на Вишој техничкој школи Архитектуре (La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) у Барселони од 1873 до 1877.

Са 17 година стиже у Барселону са намјером да студира Архитектуру. Због недостатка новца, упоредо са студијама, ради као технички цртач и понекад као дизајнер намјештаја. Пошто је те послове одлично радио, за различите пројекте га примају двојица познатих каталонских архитеката, Ђозеп Фонтсере и Ђоан Марторељ.

У 26 години дипломира, те за почетак у професији ради као дизајнер интеријера и декоратор. Једна од витрина коју је дизајнирао за познато обданиште, Каса Корнеља
(katal. Casa Cornellà) у Барселони, бива изабрана за Универзалну изложбу у Паризу, 1878 године. Тај чин прави заокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија. Еусеби Гуељ, један од уважених послодаваца текстилне индустрије у Каталонији, био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине, те је постао Гаудијев главни клијент и мецена, по коме ће касније добити име и Парк Гуељ.

Касне године

У каснијим годинама се посветио искључиво изградњи свог ремек дела - катедрале Света породица (Sagrada Familija).

Дана 7. јуна 1926. године, Антонија Гаудија је прегазио трамвај. Због његовог лошег изгледа и празних џепова таксисти су одбили да га возе у болницу бојећи се да неће моћи да им плати вожњу. Нико није препознао најславнијег архитекту Барселоне, док га пријатељи нису пронашли у болници за сиромашне следећег дана. Када су хтели да га преместе у бољу болницу он је то одбио. Умро је два дана касније, ожаљен од целе Барселоне.

Најзначајнији радови

• Каса Висенс (1878—1880)
• Палата Гуељ (1885—1889)
• Терезијански колеџ (1888—1890)
• Каса Калвет (1899—1904)
• Каса Батљо (1905—1907)
• Каса Мила (Педрера) (1905—1907)
• Парк Гуељ (1900—1914)
. Саграда Фамилија (1884—1926)

Многи његови радови се налазе у центру Барселоне. Осам их је УНЕСКО прогласио за светску баштину.

Парк Гуељ

Парк Гуељ (оригинално Park Güell) је парк са архитектонским елементима који се налази на брду Ел Кармел У Барселони. Пројектовао га је каталонски архитекта Антони Гауди од 1900 до 1914. Под заштитом је УНЕСКА као Светска баштина.

Парк је првобитно био део комерцијално неуспешне стамбене зоне – идеја грофа Еусебија де Гуеља. Инспирисан је британским парковима и због тога је добио енглеско име парк. Касније је претворен у градски врт. До њега се долази из подножја, иако су станице на извесној удаљености, редовним аутобусима или туристичким аутобусима. Док је улаз у парк слободан, улаз у Гаудијеву кућу, у којој се налази намештај који је он дизајнирао, се плаћа.

Пројекат парка израдио је архитекта Гауди у свом препознатљивоом стилу.

Таласасти облици, слични лави, на местима сличним дрвећу или у облику дорских стубова или сталактита, понекад су издашно украшени мозаицима од поломљених керамичких плочица, посебна техника коришћена превасходно у каталонском модернизму,тренкадис. Предео парка је у сагласју са природним тереном; стрме падине и гребени су остали, с кривудаим путељцима, усецима и пећинама које су додате природном амбијенту.

Иако звучи необично, парк је вешто пројектован да би омогућио мир и спокој који се од парка очекује. Зграде, иако врло оригиналне и упечатљиве, релативно су неупадљиве, када се узму у обзир друге грађевине које је Гауди пројектовао. Имају кровове фантастичних облика с необичним врховима. Кључно место у парку је главна тераса, окружена дугом клупом у облику морске змије. Гауди је употребио нагог човека, који седи у глини, да би пројектовао клупу. Кривине стварају већи број енклава, које стварају атмосферу дружења.

Велики пролаз на највишој тачки парка нуди најбољи поглед на Барселону. С њега се пружа панорама града, са Саграда фамилијом и брдом Монжуик у даљини.

Гауди, Барселона - Парк Гуељ

Фонтана у облику змаја на улазу у парк Гуељ - Барселона



Детаљ фонтане

Каса Батљо

Каса Батљо (Casa Batlló) је кућа коју је пројектовао Антони Гауди и која је направљена 1905–1907. Налази се у улици Passeig de Gràcia 43 у Барселони.

Становништво Барселоне је назива Casa dels ossos (кућа од костију). Била је пројектована као породична кућа средњег сталежа.

Кућа је типичан пример Гаудијеве архитектуре. Неправилни облици доминирају архитектуром овог здања. Велики део фасаде је прекривен мозаицима направљеним од поломљених керамичких плочица, који се зове тренкадис, техника такође веома типична за скоро сва Гаудијева дела. Кров је лучан и подсећа на леђа змаја (змај је један од типичних симбола Гаудијеве архитектуре).

Каса Батљо - Барселона

Каса Батљо - Барселона



Кров Касе Батљо, као леђа змаја

Ентеријер Касе Батљо, врата дневне собе



Ентеријер, детаљ

Sagrada Familija

Sagrada Familija (katalonski - La Sagrada Família) ili ( španski - La Sagrada Familia) ili Sveta porodica je crkva u izgradnji koje se nalazi u Barseloni, Katalonija, Španija, remek delo Antoni Gaudija.

To je katolička bazilika napravljena u gotskom stilu. Crkvu je počeo da gradi arhitekta Fransesk de Paula del Viljar (Francesc de Paula del Villar), da bi 1884. godine projekat preuzeo i u potpunosti promenio Gaudi. U to vreme lokacija na kojoj je počela izgradnja je bila 1,5 km udaljena od Barselone.

Gaudi je na projektu radio 40 godina, od toga poslednjih 15 je radio isključivo na tom projektu.

Gaudi je umro 1926. godine, a na crkvi je nastavljen rad do današnjih dana. Po sadašnjim predviđanjima trebala bi da bude završena do 2020. godine. Većina Gaudijevih skica i projekata crkve je uništena za vreme Španskog građanskog rata.

Sagrada Familija je uvršćena na listu UNESKO-ve Svetske baštine.

Prema španskim novinama, Sagrada Familija je sa 2,26 miliona posetilaca u 2004. godini najposećenija turistička atrakcija u Španiji ispred madridskog muzeja Prada i grada Alhambre, prestonice mavarske (arapske) države.




izgled bazilike



detalj fasade



detalj ukrasne plastike

Takodje detalj,sa Sagrada Familie

Kuća El Kapričo

Na španskom "el kapričo" znači kapric ili ćef. Možda su i naziv i izgled ove kuće nastali iz kaprica, ćefa, dobrog ili lošeg raspoloženja. Projektovana je za bogatog neženju, pa je stoga i relativno mala. U središtu kuće, kao kakva zimska bašta, smešten je ogromni salon, veoma visokog plafona. Cela kuća je preplavljena svetlošću koja dopire kroz mnogobrojne velike prozore.



Kuća El Kapričo izgleda neobično i prekrasno, kao da je stigla iz nekog drugog sveta ili kakve bajke, okružena gustim zelenilom.

Gaudi je rad na ovoj kući započeo 1883, a završio 1885 godine

Takodje El Capicho

Bravo, devojke! Gaudi je chudo, obozavam ga! Kakva imaginacija pretvorena u arhitekturu - cista bajka!

Goscica:

Bravo, devojke! Gaudi je chudo, obozavam ga! Kakva imaginacija pretvorena u arhitekturu - cista bajka!

Kliknite za proširenje...

Гаудија сам имала среће да видим уживо, пошто сам била у Барселони, која је стварно прелеп град, међутим, његове зграде, односно уметничка дела у форми зграда, чак и у једном тако лепом граду каква је Барселона, одскачу својом лепотом... Остла сам без даха. Он није архитекта, већ чаробњак.
И већ дуже време сам размишљала о томе да му посветим тему, заслужио је.

Каса Мила

Каса Мила (Casa Milà), популарно названа Ла Педрера (катал. La Pedrera, "каменолом") дело је каталонског архитекте, Антонија Гаудија. Изграђена је између 1906. и 1912. године у стилу каталонског модернизма. Налази се у улици Пасео де Грасија (катал. Passeig de Gracia) у самом центру Барселоне. Кућа је изграђена по наруџби брачног пара Мила.

Кућа је изграђена у типичном Гаудијевом стилу, са веома мало правих линија и површина, и са веома много облина и кривина. Одаје утисак пустињских дина или морских таласа. Цела фасада је урађена у природном камену, осим крова који је покривен белим керамичким плочицама. Комбинација камена и белих плочица чини да зграда делује као планина под снегом. На крову се налазе степенишни излази и димњаци који, прекривени стаклом разбијених флаша, личе на главе ратника под шлемовима.

По лепоти се посебно истиче ковано гвожђе на балконима које има облик пузавица. Кућа има пет спратова, таван који је цео украшен сломљеним луковима и већ поменути раван кров, као и два велика унутрашња дворишта и неколико мањих.
Данас је ова кућа власништво једне штедионице која је у више наврата предузела радове конзервације и рестаурације. Кућа је отворена за јавност и могу се посетити станови на четвртом спрату, таван и тераса на крову. На осталим спратовима се налазе канцеларије или у њима још увек живе старе каталонске породице. Године 1984. УНЕСКО је Педреру прогласио светском баштином.

Каса Мила