Prokopije o Justinijanovoj zeni Teodori u delu Tajna Istorija (Historia Arcana)

Pošto kasnim sa Prokopijevim izveštajem o Slovenima, a dobio sam molbu privatnom porukom da navedem neki citat Iz Tajne istorije u kome Prokopije opisuje Justinijanovu ženu Teodoru kao bludnici evo navešću jedan citat. Ovde takodje možete videti da Prokopije pomalo preteruje, posebno molim one koji su uključeni u raspravu o Slovenima u izvorima zvanične istoriografije da obrate pažnju na to, jer je to značajno za raspravu o Prokopijevoj ličnosti, o kojoj ćemo takođe voditi raspravu kad objavim tekst.


Dakle:

“…….Sa svojim ljubavnicima je orgijala i izazivala njihovu pohotu uvek pronalazeći nove načine polnog opštenja. Tako joj je uvek uspevalo da pridobije razuzdane ljude. Ona čak nije smatrala potrbnim da to čeka da urade ljudi sa kojima je bila nego je naprotiv sama razuzdanim šalama i grubim pokretima kukova izazivala sve prolaznike, naročito ako su to bili golobradi mladići. Zaista, gori rob strasti u svim oblicima se nikad nije rodio. Često je odlazila na zajedničke ručkove sa deset ili više veoma snažnih mladića, koji su se kurvali s njom; ona je ležala sa svima čitavu noć, a kad bi svi klonuli i više nisu mogli da vrše taj posao, odlazila bi njihovim slugama kojih je bilo oko tridesetak i sa svakim od njih spavala, ali se nikako nije mogla zasititi u bludu.
Jednom prilikom je ušla u kuću jednog od uglednih ljudi za vreme gozbe. Kako pričaju, ona se pred svima popela na onaj deo sofe na kojoj su uzvanici ležali, gde se nalaze njihove noge, podigla je pred svima haljinu, ne oklevajući da pokaže svoju razuzdanost. i mada je uvek radila na sva tri “otvora“ ona je prebacivala prirodi što joj nije podarila I dublje rupe na grudima, kako bi mogla da izmisli neki novi način i da na ovom mestu polno uživa. I mada je više puta ostala trudna uvek je pronalazila i izmišljala neki način kako da izvrši pobačaj……..“



________________________________

Razmislio sam malo, pa resio da ovde dodam detalje iz Prokopijevog zivota koje sam spremio za temu Sloveni u zvanicnoj istoriografiji.

1. Ko je bio Prokopije?

Osnovne podatke od njegovom životu saznajemo upravo iz njegovih knjiga, gde jasno piše o sebi kao bliskom Velizarovom saradniku. Dodatne podatke o njemu saznajemo i iz dela njegovih mladjih savremenika: Evagrija, Agatija Miranejskog, Jovana Epifanijskog, Menandra Protektora i Teofilakta Simokate koji potvrdjuju da je on autor pomenutog dela.
Palestinska Cezareja, poznati lučki grad u istočnom Sredozemlju, sredina u kojoj su se helenski uticaji preplitali sa istočnim, rodno je mesto Prokopijevo. Smatra se da je rođen na kraju V ili na početku VI veka, negde izmedju 490. i 507. godine, u uglednoj i imućnoj porodici. U mladosti je stekao sjajno svestrano obrazovanje, u samoj Cezareji i kasnije u poznatoj retoričkoj školi u Gazi. Pored grčkog i latinskog, odlično je poznavao i sirijski, persijski, gotski, hebrejski i jermenski jezik.
Karijeru je započeo kao advokat, ali je već 527. godine postao sekretar vizantijskog vojskovođe Velizara, što je bilo presudanog značaja za njegovu životnu sudbinu. Kao član štaba velikog vojskovođe, bio je gotovo na svim bojištima kako na Istoku tako i na Zapadu, imajući uvid u najpoverljivije dokumente i posmatrajući izbliza mnoge istorijske događaje. Sve te događaje zabeležio je u svom delu De Bellis.

Istorija ratova (De Bellis), svakako je njegov najznačajniji spis. Ovo delo ne svodi se samo na suvoparno ređanje događaja, već je protkana obiljem podataka iz etnografije, demografije i kulture rane Vizantije kao i sveta koji je okruživao. Glavni junak ovog dela nije Justinijan I, već Velizar, čuveni Justinijanov vojskovođa i predvodnih svih velikih ratova vođenih u Justinijanovo doba. Delo je podeljeno u osam knjiga (poglavlja), međutim tu podelu nije izvršio sam Prokopije, već je podela izvršena veštački u XII veku.

Kako je na neki način bio dvorski istoričar, da bi sačuvao glavu na ramenima, morao je da u delu De Bellis veliča Velizara i njegovu ženu Antoninu, kao i Justinijana i Teodoru, iako nije imao baš sjajno mišljenje o njima, posebno o Teodori i Antonini. Međutim i pored toga, prilikom pažljivog čitanja ovog dela može se videti da je u pojedinim rečenicama vrlo suzdržanim, uspeo da ubaci po neku oštriju primedbu na račun Justinijana i Teodore. Medjutim, i pored toga u njemu je tinjala želja da prikaže mračnu stranu ovih ličnosti, što se na kraju i usudio da uradi. Napisao je drugo delo poznato pod nazivom Historia Arcana (Tajna Istorija) gde se obrušio na Velizara i Justinijana, a posebno na njihove žene Antoninu i Teodoru. Uz istinoljubivost i mržnja je naterala Prokopija da napiše ovo delo, pa stoga nije ni čudo što na nekim mestima ima popriličnog preterivanja, a možda i prećutkivanja.

Treće njegov delo De Aedificiis (O građevinama), u kome veliča graditeljsku delatnost Justinijana.

Zbog ovakvih drastičnih razlika prikazivanja Justinijana u svojim delima, razvila se polemika o Prokopijevoj ličnosti. Ta mišljenja su vrlo oprečna: dok neki istraživači smatraju da se zalagao za istinu ali je ipak morao da čuva glavu, drugi smatraju da je bio dvoličan i prevrtljiv, a treći idu u drugu krajnost smatrrajući da je bio podvojena ličnost. Ja lično, nisam toliko drastičan, ali iskreno ne mogu da se odlučim kom mišljenju da se priklonim.Nekako u svakom od njih kao da ima pomalo istine, što ćete uostalom videti u onome što piše o Slovenima. Mnoge stvari, na izgled banalne, govore da nije baš bio načisto sa sobom. Recimo, prezire sujeverje, a sam je više nego sujeveran. Nisam psiholog, pa se ne bih upuštao u nekakvu moju analizu njegove ličnost, ali smatram da nije loše da se neki psiholog upusti malo u proučavanje njegovih dela i iz toga izvuče jednu podrobnu analizu Prkopijeve ličnosti. To bi verovatno dosta pomoglo istoričarima.

NAPOMENA: Sva ova dela (De Bellis, Historia Arcana i De Aedificiis) u originalu pisana su na starogrčkom jeziku, ali je latinski prevod doveo do njihove afirmacije, jer je latinski jezik mnogo više bio zastupljen u srednjovekovnoj Evropi.

Evo, ja bih prva!
- Ovaj opis Teodore me podseća na, stade mozak sad al ti ćeš se setiti imena, mislim Kaliguline žene ime joj počinje sa M...., i ona se ponašala vrlo slično! Ovo samo potvrdjuje moje mišljenje da ovi, barem "prvi" Vizantinci nisu bili ništa bolji tj. hrišćanskiji od onih rimskih od kojih su i nastali;
Ako je tačno to što je pisano o onoj gore navedenoj Rimljanki, zašto bi ovo bilo preterano?
Čak mi se čini da je Prokopije opisivao Teodoru baš kao ovu ženu;
- Kako sam nešto slično i ja pročitala o njoj, naravno ne u tajnoj nego "javnoj"istoriji-nešto od toga je svakako istina;
- I Periklova ljubav je bila sumljivog morala, koliko se sećam držala je javnu kuću i bila vrlo poznata,i to je Atinjanina poslužilo da ga unište.

Setila sam se: MESALINA !

Za Mesalinu sam čitala da se takmičila, pazi izraz-takmičila sa još nekom ženom, koja će od njih dve više izdržati muškaraca. Navodno je ova druga pobegla rekavši da Mesalina nema utrobu već nešto što liči na vojničku čizmu. Vidim ti bacaš akcenat na Prokopijevu ličnost:
- E sad, da li je Prokopije prepisao život Mesaline opisujući Teodoru ili je i Teodora bila takva?
- Izvini, kad je on živeo? U Justinijanovo doba ili posle? Ako je živeo u njegovo doba a, pisao ovako o njegovoj ženi-carici, onda je stvarno imao onu stvar ili je to bila puka istina. Ako je živeo posle, da li se ovim opisom njegove žene zbog nečeg svetio caru?

Ajd, sad malo i vi komentarišite jednu ženu makar ona bila carica! Šta ste se uplašili, vidite kako istorija može biti vrlo zanimljiva.
Pozz

Bi2, slazem se sa tobom.Prokopije ne da je imao m..., ako je to zaista on pisao.svaka mu cast, trebalo je to mapisati.
A sta reci za bludnicenje, nista novo.Jasno je da se to mnogo duze zadrzalo nego sto se misli.Nisu orgijali samo Rimljani, nego evo vidimo i Vizantinci, ti uviseni, svetli Vizantinci.

Kako su zene pozudne a?

Mislim na preterivanje u smislu spavala sa 10 mladica, oni iznemogli a ona se dovatila sa slugama spavala sa njih 30 i jos se nije zasitila nego bi htela jos. Ma daj, fizicki neizdrzljivo, preterivanje.

Da je verovatno bila bludnica i da se sexsala sa svima to stoji.

Prokopije je inace ziveo u vreme Justinijana i nadziveo ga je. Bio je licni sekretar Justinijanovog vojskovodje Velizara, dakle veoma blizak dvoru. Ali kad budem objavio detalje o njegovom zivotu videcete da postoje sumnje da Prokopije nije bas bio nacisto sa sobom.

Nemam komentara na ovo! Mislim....... sve je tako preterano i preuvelicano da mi deluje kao pricao o Marku Kraljevicu i vili Ravijojli!

Mislim.....treba fizicki izdrzati toliki broj ljudi! Izuzetaka svuda ima, ali ovo sto je napisano je zaista preterivanje! E sada, zbog cega je preterano ne znam, ali je verovatno postojao dobar razlog! Satire i parodije su izmisljene mnogo pre Vizantije tako da ja ovo mogu da shvatim samo kao karikaturu...

Ne reče mi Akhenaton da li ovaj Teodorin opis liči na Mesalinin? Ako je ovo preterivanje, onda je neko preterivao opisujući Mesalinu slično?
-Znači, Prokopije je posle Justinijanove smrti pisao ovo? Da li je u tom slučaju namerno preterivao sveteći se pok.caru ovako?

Naravno da lici na Mesalinu i tu ima preterivanja. Bludnicenje je bludnicenje pa opisi istog i kd Mesaline i kod Teodore i kod Antonine lice jedni na druge.

Prokopije je ovo delo pisao za vreme Justinijanove vladavine, pre dela O gradjevinama, ali je delo objavljeno tek posle smrti Justinijana i Prokopija.

Kao sto rekoh o Prokopiju nije ga samo istinoljubivost naterala da napise delo vec i mrznja pa nije ni cudo sto ima preterivanja a mozda, odnosno sigurno i precutkivanja.

Aha, bila sam blizu, drago mi je.
- Sveti mu se zbog mržnje, a povod mu je bilo ženino bludničenje. Kako nije realno, sigurno gde ima preterivanja ima i skrivanja nečega. Zar to ne govori samo o odnosu Prokopija prema Caru? Mislim, ako je preterivao o carici, ne mora da znači da je preterivao i o nečem drugom.Možda je ovim hteo da kaže kako je Car bio slab prema ženi pa joj je sve to dopuštao, ili je uopšte bio slabić pa je dopuštao još ko zna šta.

Hajde sad daj, ako imaš vremena, još neki njegov tekst.

Bi2:

Aha, bila sam blizu, drago mi je.
- Sveti mu se zbog mržnje, a povod mu je bilo ženino bludničenje. Kako nije realno, sigurno gde ima preterivanja ima i skrivanja nečega. Zar to ne govori samo o odnosu Prokopija prema Caru? Mislim, ako je preterivao o carici, ne mora da znači da je preterivao i o nečem drugom.Možda je ovim hteo da kaže kako je Car bio slab prema ženi pa joj je sve to dopuštao, ili je uopšte bio slabić pa je dopuštao još ko zna šta.

Kliknite za proširenje...

Problem je u tome sto ne mozemo ovako da komentarisemo samo na osnovu ovog o odnosu prokopija prema caru njegovoj zeni, Velizaru i Antonini, Prokopijevoj istinoljubivosti. Polemike koje su se razvile o Prokopijevoj licnosti razvile su se na osnovu njegovog pisanja u sva tri dela. Da bi uopste mogli da raspravljamo o tome treba svi da procitaju njegova dela ili ja da navedem sve njegove recenice koje pokazuju da nije bas bio nacisto sa sobom, kad budem i ako budem imao vremena.

Napisacu za nekih sat vremena jos neki redak o Teodori i nesto o Antonini.

Ljudi, ubih se trazeci knjigu, al nemam pojma gde sam je ostavio. Kad je nadjem dobijate jos.

Prokopije je ziveo u vreme cara Justinijana i o njemu je napisao 3 dela: istorija ratova, Tajna istorija i O građevinama.Nemoj da misliš da je imao muda da objavi sve ovo o caru i carici jer je to pisao u najvećoj tajnosti(zato se i zove Tajna istorija),čak ni njegovi najblizi rođaci nisu znali šta piše.Delo je objavljeno posle smrti Prokopija, iako je Justinijan umro pre njega, ali se on ipak bojao za svoj zivot.Pa čak i kada je objavljena, Tajnu istoriju je mogao da ima samo ograničen broj čitalaca.

Istoričar:

Prokopije je ziveo u vreme cara Justinijana i o njemu je napisao 3 dela: istorija ratova, Tajna istorija i O građevinama.Nemoj da misliš da je imao muda da objavi sve ovo o caru i carici jer je to pisao u najvećoj tajnosti(zato se i zove Tajna istorija),čak ni njegovi najblizi rođaci nisu znali šta piše.Delo je objavljeno posle smrti Prokopija, iako je Justinijan umro pre njega, ali se on ipak bojao za svoj zivot.Pa čak i kada je objavljena, Tajnu istoriju je mogao da ima samo ograničen broj čitalaca.

Kliknite za proširenje...

Znači li to da ipak ima puno istine u njoj? Ili, čovek nije bio baš najnormalniji?

Bi2:

Znači li to da ipak ima puno istine u njoj? Ili, čovek nije bio baš najnormalniji?

Kliknite za proširenje...

Na to pitanje treba da odgovore psiholozi. Istine sigurno ima u velikoj meri, ali u sva tri dela postoje stvari zbog kojih se sumnja da kao sto sam vec rekao on nije bio potpuno nacisto sa sobom.

Sto se tice tajne istorije, cini mi se da je isuvise bio opijen mrznjom dok je pisao, da je sve bar duplo preuvelicao.

Tražiš li knjigu? Ovo je baš interesantno. Pozdrav

E dosao sam u pi, knjioga mi je ostala u Nisu i nisam uspeo d je nadjem. U pi sam do cetvrtka, tako da ne mogu do tad nista da objavim.

Dobro. Oni tamo kazu do petka, ti do cetvrtka.... Vozdra druze

AKHENATON:

Ljudi, ubih se trazeci knjigu, al nemam pojma gde sam je ostavio. Kad je nadjem dobijate jos.

Kliknite za proširenje...

Druže, tražiš li tu knjigu? Vidim da bez tebe nema "istorije" ovde. Zamrlo.
Pozdrav

Bi2:

Druže, tražiš li tu knjigu? Vidim da bez tebe nema "istorije" ovde. Zamrlo.
Pozdrav

Kliknite za proširenje...

Da, da trazim. Onako telepatski, posto smo knjiga i ja udaljeni nekih 70km

Nasao sam knjigu:

Prokopije o Velizarovoj zeni Antonini:

“….Velizar je imao ženu koju sam pomenuo već u ranijim knjigama. Njen deda i otac bili su vozači na trkama koji su svoju veštinu prikazivali u Carigradu i Solunu, njena majka je bila jedna javna žena koja je obavljala svoj zanat u timeli. Ova žena (Antonina) je u ranijim godinama živela raskalašnim životom i postala je razuzdanog karaktera, ne samo što se mnogo družila sa čarobnjacima u krugu njenih roditelja, nego je i stekla znanje o svemu što joj je kasnije bilo potrebno.Kasnije se udala za Velizara, pošto je pre toga postala majka mnogobrojne dece. Od samog početka je dakle odlučila da postane preljubnica, ali je veoma vešto prikrivala svoj posao, ne zbog toga što bi se stidela svojih postupaka, niti što se uopšte plašila ukoliko se to ticalo njenog muža (jer ona nikada nije osećala ni najmanji stid ni zbog onoga što je radila, a pomoću magije je stekla potpunu vlast nad svojim mužem), nego što je strahovala od kazne koja bi je mogla snaći od strane carice. Jer Teodora je bila sklona i da nad njom iskali svoju srdžbu i da pobesni. Ali pošto ju je učinila pitomom i popustljivom jer joj je činila usluge u najpotrebnijim stvarima - ona je u prvom redu raspolagala Silverijem na način koji ću kasnije opisati, a zatim je dovela do propasti Jovana Kapadokijskog, kao što sam u svojim ranijim knjigama opisao – tako ona na posletku nije oklevala da bez straha i ne krijući više sprovodi svakakva nevaljalstva.
U Velizarevoj kući živeo je nekakav mladić iz Trakije, po imenu Teodosije, koji je vodio poreklo iz porodice koja je ispovedala veru Evnomijanaca. Kad se velizar spremao u pohod u Libiji, okupao je ovog mladića u svetom kupatilu, iz kog ga je svojeručno podigao, i na taj način ga učinio usvojenkom svojim i svoje žene, onako kao što hišćani usvajaju decu. I žena mu, Antonina, je posle toga zavolela Teodosija kao da joj je sin rođeni i sa velikom ljubavlju čuvala ga je pored sebe. Međutim, u toku same prekomorske plovidbe, ona se preko mere zaljubila u njega i pošto je bila nezasita u svojoj strasti, odbacila je od sebe strah i poštovanje svega što je božansko i ljudsko, pa je sa njim vodila telesnu ljubav, najpre u potaji, a posle čak i u prisustvu slugu i služavski. Naime, pošto ju je sad obuzela strast, ona u tome nije videla nikakav prestup.
Jednom prilikom u Kartagini, Velizar je uhvati na delu, ali je dobrovoljno dozvolio da bude prevaren od žene. Jer, mada ih je oboje zatekao u jednoj podzemnoj odaji i bio lud od besa, ona je ne izigravajući kukavicu niti pak pokušavajući da prikrije sramno delo rekla: “Sišla sam dole da bih uz dečakovu pomoć sakrila najdragocenije stvari iz plena, da car o tome ne bi saznao. “ Ona je to kazala naravno kao izgovor, ali on se zbog slepe ljubavi prema njoj pravio da ga je odgovor zadovoljio i ostavio ženu na miru, mada je video da je odvezan kaiš koji je držao dečakove pantalone, koje su i prikrivale dečakov organ. Iz ljubavi prema toj ženi, Velizar nije želeo da veruje u ono što je rođenim očima video.
Ova razuzdanost je postala sve gora i gora, dok nije izbio nečuven skandal, i mada je narod, koji je posmatrao šta se događa, uglavnom ćutao, ipak je neka robinja po imenu Makedonija prišla Velizaru u Sirakuzi, zaklela svog gospodara najstrašnijim zakletvama da to nikad ne oda njenoj gospodarici i ispričala mu čitavu priču, a kao svedoke dovela je dvojicu mladića kojima je bila poverena dužnost oko spavaće sobe.
Kad je ovo saznao Velizar je naredio nekima iz svoje pratnje da ubiju Teodosija, ali ovaj je to nekako saznao i pobego u Efes. Ubrzo nakon toga Antonina je služeći se mađijama ili zavođenjem ubedila muža da su optužbe one devojke bile lažne. Velizar je Teodosija odmah pozvao natrag i pristao da preda Makedoniju i sluge u ruke svoje žene. Priča se da je ona najpre svima odsekla jezike, a onda im sekla tela komad po komad, stavljala u džakove i bacala u more....... “