gladiolica
Zainteresovan član
- Poruka
- 282
Znam da mi je text malo predugacak, ali zaista imam dosta pitanja a nigde odgovora.Pocela sam da trazim sebe u vezi jer mislim da sam se totalno izgubila i vise nisam svoja.ovo su pitanja koja ja mislim da u jednom trenutku zivota svako sebi postavi.pa da vidimo vase odgovore...
Koliko brzo prodje svez miris veze?Kad iskre pocinju da jenjavaju?Posle koliko vremena leptirici zaspe?
Da li je dovoljno samo uvoditi novotarije u vezu kako bi je odrzali,ili je tu potrebno i jos dosta truda sa obe strane?Koliko cesto se zapitamo tako nesto?Da li uopste treba ramisljati o tome ili sacekati da to samo “prodje”?
Iskustvo koje vucem iz,uskoro,cetvorogodisnje veze govori mi da nije dovoljno samo voleti vec je potrebno jos dosta truda,i to sa obe strane podjednako.Ne znam kad je prestalo da bude dovoljno samo se gledati,kada je prestalo da mi godi da se cujemo pet puta dnevno,ali znam da sam pocela da se borim za samostalnost i sopstveni napredak.Koliko ce to da steti vezi?Koliko uopste borba za sopstvenu slobodu pomaze ili odmaze vezi?!
Koliko podrske je potrebno dobiti od druge strane da bi osecaj ugrozenosti postepeno nestao?Koliki minimum podrske je tu potreban?Da li vredi uopste boriti se da je dobijes?
Posle tri godine veze pocela sam da se ogradjujem u mnogim stvarima osecajuci se ugrozeno u smislu da druga strana gusi moj slobodni prostor.Pocela sam da zahtevam ise slobodnog vremena, slobodne aktivnosti sam pocela da obavljam sama, pocela sam da se borim za svoju samostalnost.Ali pitanje je da li postoji samostalnost u vezi gde ste navikli da sve radite u paru?Koliko je pametno to sto vam je potrebno malo vise sopstvenog mira, aktivnosti koje ne ukljucuju drugu stranu kao npr: samo zensko drustvo koje ce isljucivo razmenjivati zenske teme, cesti izlasci u grad bez partnera, bavljenje hobijem, odlasci na treninge i kozmeticke tretmane.Sve to odvlaci dosta vremena i tako dolazimo do formule da ostaje manje vremena za partnera.Da li je racunica valjana?
Postovanje,razumevanje,podrska,kompromis-sve su to glavne karakteristike jedne ljubavi, ali namece se pitanje kolika doza je potrebna da odrzi ljubav da ne predje u rat?
Ako je vase samopostovanje vece nego sto ga pruzate drugoj osobi da li je to stetno po vas i po tu drugu osobu?Da li kad volite umete da volite drugu osobu vise nego sebe, ili ste ipak sami sebi na prvom mestu-sami sebi najbitniji?Da li je to moralno ispravno?Da li je to dozvoljeno u vezi koja je ozbiljna, koja tezi tome da postane bolja i koja tezi uostalom jednog dana braku?Da li ste, zarad ljubavi, spremni da udjete u brak sa osobom koja je sve manje spremna na kompromise, koja sve manje razume vase postupke, koja se sve manje trudi da vas podrzi i na kraju koja pocinje da postuje vise druge nego vas?Koliko ljubav sve to moze da nadjaca i da li uopste moze?Dokle treba ici u borbi za sopstvena nacela, za sopstvenu slobodu unutar veze?Da li u ljubavi “cilj opravdava sredstvo”?!Da li je moguce da osobu koju ste toliko voleli sada pocnete da mrzite?Da li zaista od ljubavi do mrznje ima tako malo? Zasto dolazi do prezasicenja u vezi? Kada treba napraviti pauzu? Da li je moguce ostati svoj u jednoj vezi, ili zarad veze treba gaziti sebe? Koliko treba pogaziti sebe da bude taman dovoljno da ostanes svoj a postignes kompromis sa drugom stranom?
Koliko brzo prodje svez miris veze?Kad iskre pocinju da jenjavaju?Posle koliko vremena leptirici zaspe?
Da li je dovoljno samo uvoditi novotarije u vezu kako bi je odrzali,ili je tu potrebno i jos dosta truda sa obe strane?Koliko cesto se zapitamo tako nesto?Da li uopste treba ramisljati o tome ili sacekati da to samo “prodje”?
Iskustvo koje vucem iz,uskoro,cetvorogodisnje veze govori mi da nije dovoljno samo voleti vec je potrebno jos dosta truda,i to sa obe strane podjednako.Ne znam kad je prestalo da bude dovoljno samo se gledati,kada je prestalo da mi godi da se cujemo pet puta dnevno,ali znam da sam pocela da se borim za samostalnost i sopstveni napredak.Koliko ce to da steti vezi?Koliko uopste borba za sopstvenu slobodu pomaze ili odmaze vezi?!
Koliko podrske je potrebno dobiti od druge strane da bi osecaj ugrozenosti postepeno nestao?Koliki minimum podrske je tu potreban?Da li vredi uopste boriti se da je dobijes?
Posle tri godine veze pocela sam da se ogradjujem u mnogim stvarima osecajuci se ugrozeno u smislu da druga strana gusi moj slobodni prostor.Pocela sam da zahtevam ise slobodnog vremena, slobodne aktivnosti sam pocela da obavljam sama, pocela sam da se borim za svoju samostalnost.Ali pitanje je da li postoji samostalnost u vezi gde ste navikli da sve radite u paru?Koliko je pametno to sto vam je potrebno malo vise sopstvenog mira, aktivnosti koje ne ukljucuju drugu stranu kao npr: samo zensko drustvo koje ce isljucivo razmenjivati zenske teme, cesti izlasci u grad bez partnera, bavljenje hobijem, odlasci na treninge i kozmeticke tretmane.Sve to odvlaci dosta vremena i tako dolazimo do formule da ostaje manje vremena za partnera.Da li je racunica valjana?
Postovanje,razumevanje,podrska,kompromis-sve su to glavne karakteristike jedne ljubavi, ali namece se pitanje kolika doza je potrebna da odrzi ljubav da ne predje u rat?
Ako je vase samopostovanje vece nego sto ga pruzate drugoj osobi da li je to stetno po vas i po tu drugu osobu?Da li kad volite umete da volite drugu osobu vise nego sebe, ili ste ipak sami sebi na prvom mestu-sami sebi najbitniji?Da li je to moralno ispravno?Da li je to dozvoljeno u vezi koja je ozbiljna, koja tezi tome da postane bolja i koja tezi uostalom jednog dana braku?Da li ste, zarad ljubavi, spremni da udjete u brak sa osobom koja je sve manje spremna na kompromise, koja sve manje razume vase postupke, koja se sve manje trudi da vas podrzi i na kraju koja pocinje da postuje vise druge nego vas?Koliko ljubav sve to moze da nadjaca i da li uopste moze?Dokle treba ici u borbi za sopstvena nacela, za sopstvenu slobodu unutar veze?Da li u ljubavi “cilj opravdava sredstvo”?!Da li je moguce da osobu koju ste toliko voleli sada pocnete da mrzite?Da li zaista od ljubavi do mrznje ima tako malo? Zasto dolazi do prezasicenja u vezi? Kada treba napraviti pauzu? Da li je moguce ostati svoj u jednoj vezi, ili zarad veze treba gaziti sebe? Koliko treba pogaziti sebe da bude taman dovoljno da ostanes svoj a postignes kompromis sa drugom stranom?
ako ko ima kakav prijedlog
