Treba li se cuditi
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Treba li se cuditi

  1. #1
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Treba li se cuditi

    Усташе из кабинета


    Та провала мржње и употребе допола сахрањених стереотипа из оног рата само указује у којој мери је Србија остала заглављена између сопствених заблуда, западног схватања балканске историје и овдашњих западњака који мисле да је историја наука која на Балкану заправо не постоји

    Бећковић: А кад на вашем митингу, кад се изговори Борис Тадић, кад се изговори Војислав Коштуница, кад се изговори Вук Драшковић, кад ваше присталице вичу – усташе, усташе, јесу они вас нешто погрешно схватили или су вас добро разумели? Да ли ви верујете да су они усташе? И да ли вам је непријатно када то чујете и да ли бисте им рекли – чекајте, нешто се нисмо добро разумели, нисам то мислио...

    Николић: Не могу то да им кажем кад су потпуно у праву. Дуго сам имао ту дилему, један од мојих најближих сарадника је на митингу у Крагујевцу пре можда седам година рекао – те усташе, и онда је мени било мало... После митинга ја му кажем – како могу да буду усташе кад су из Београда, а он каже – шефе, полако, кад буде опредељивање између Срба и Хрвата они ће да се определе за Хрвате. И ми смо сад негде у тој позицији.

    Бећковић: Коштуница је усташа?

    Николић: Нисам ја чуо... кад бисте Коштуничино име само изговорили не би викали – усташе, али кад бисте Тадића изговорили, викали би, а кад саставе Коштуницу уз Тадића, шта ће онда, с ким је онакав је, тако да онда добије што заслужује.

    Бећковић: Чекајте, Борис Тадић је усташа?

    Николић: Потпуно.

    Бећковић: И не осећате се глупо кад то изговорите?

    Николић: Зашто?

    (Извод из емисије Утисак недеље,

    лица су аутор емисије Бећковић Оља и Николић Томислав, лидер најпопуларније странке у Србији, а усташе су председник државе, председник владе и министар спољних послова.)

    Није прошло ни 24 часа од поменуте емисије, а Скупштина Србије је већ једногласно демонстрирала јединство око косовског питања што је за друштво самлевено у разменама тешких речи и лаког морала између самопроглашених патриота и оклеветаних усташа морало да представља неку врсту тешке халуцинације или шока који разара темеље политичког друштва у Србији. Свеједно је тај чин првог српског јединства остао у сенци седмог хапшења Ратка Младића, Европе која тврдоглаво одбија да уведе санкције и птичјег грипа који никако неће да стигне у Србију. Али та провала мржње и употребе допола сахрањених стереотипа из оног рата само указује у којој мери је Србија остала заглављена између сопствених заблуда, западног схватања балканске историје и овдашњих западњака који мисле да је историја наука која на Балкану заправо не постоји.

    Радикали су, дакле, после одласка Војислава Шешеља у Хаг веома успешно направили пластичну хирургију сопственог имиџа и истовремено сачували све Шешељеве присталице. Али све то ублажавање реторике, прилагођавање новим околностима, ангажовање америчких саветника који су, изгледа, истовремено помагали ружичастој телевизији и бившим Ђинђићевим пријатељима које данас не признаје ни Зоранова породица ни Демократска странка, није превише помогло српским радикалима под западним стетоскопима. Они су и даље остали главни симбол Србије која се не одриче злочина, а прихвата сваког хашког оптуженика под своју заштиту. У тој радикалској игри нипошто не треба занемарити чињеницу да је цвет српских либерала готово панично реаговао када су некадашњи Шешељеви пулени покушавали да промене курс, носећи компјутере Исламској заједници у Београду, сарађујући са војвођанским Мађарима и говорећи да и они желе да уђу у Европску унију. Цвет српске демократије је тада одлучио да, уместо да их у потпуности увуче у политички систем, објасни како је главни циљ српског друштва заправо спречавање доласка радикала на власт. У томе су се понашали скоро као Милошевићеви пропагандисти – од срамног измишљања информација које говоре како је лидер радикала убијао старце у селу Антин, преко добијања стана од клуба Партизан које је ипак добио покојник који се звао исто као лидер радикала, до чињенице да нико од великих хуманиста у Србији не каже да није у реду што Шешељ три године чека у Хагу да му уопште почне суђење. Та врста либералног екстремизма и унутрашња, много пута демантована партијска борба за Шешељево наслеђе само је помогла првом човеку радикала да објасни како је човек који је победио на председничким изборима заправо усташа. На другој страни, Влада Србије и њени лидери никако нису смели да прећуте ту врсту увреде председника без обзира колико се са њим не слагали, јер такав напад на демократски изабраног председника није забележен у последњих сто година европске историје. На трећој или, ако баш инсистирамо, првој страни у последњих сто година западне демократије није забележено да се премијер и чланови демократски изабране владе систематски оптужују за подршку убиства премијера, дочим се те ситне, симпатичне и ничим неспутаване квалификације о клерофашизму овдашње власти доживљавају као мала ноћна музика за српску демократију.
    „Ko ne voli Dabić Rašu, popušio karu našu“ Kustendorf



  2. #2
    Iskusan Duh Sekire (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    斧神
    Poruke
    6.638
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Treba li se cuditi

    Тешке речи и још теже оптужнице, које понекад делују као да се ослањају на сурове и веома инспиративне народне пословице (спава као заклан, ил’ пуковник ил’ покојник) само упућују да се садашња Србија приближава излазу из дугог тунела где ће већ бити потребно пронаћи доброг и поузданог кривца. Није се још нашао нико озбиљан који би рекао да Србија треба сада и безусловно да замоли Запад да је ослободи Косова, али је тачно да исти Запад, када је реч о Косову, још није обавештен да Милошевић више није председник Србије. Та ситница, то банално питање што су преостали Срби на Косову у присуству западне демократије лишени елементарних људских права и што им је спаљено стотинак цркава, само помажу српским радикалима да коначно дођу на власт. Простачки говор мржње о усташама само открива баналну чињеницу да су радикали били и остали на власти када је њихов газда Милошевић пустио НАТО да окупира Косово под заставом УН. Али та сасвим једноставна питања – зашто западни свет никако не схвата да се Милошевић налази у Хагу, како прихватити резултате преговора о Косову ако се у њима газе сва правила међународног права, говоре да улазимо у време у којем нико неће смети да прихвати одговорност за било коју политичку одлуку. Пошто нам је маневарски простор драматично сужен, у њему има места и за велике издајнике.

    Батић Бачевић

    Коментар: Рецимо само да они који говоре "смрадикали" не треба много да се чуде када му се одговори са "усташе".
    „Ko ne voli Dabić Rašu, popušio karu našu“ Kustendorf

Slične teme

  1. Odgovora: 242
    Poslednja poruka: 20.10.2011., 16:25
  2. Rusija treba EU, EU treba Rusiju
    Autor andeli apokalipse u forumu Politika
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 27.12.2008., 02:59
  3. Treba mi pomoc....cackala sam nesto sto ne treba :)
    Autor Ivanana u forumu Internet
    Odgovora: 56
    Poslednja poruka: 30.06.2007., 10:00

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •