Армије које су мењале свет (без XX века)

Армије које су мењале свет (без XX века)

  • Македонска фаланга

    glasova: 2 10,5%
  • Римски легионари

    glasova: 9 47,4%
  • Сасанидски катафракти

    glasova: 0 0,0%
  • Западноевропски витезови

    glasova: 2 10,5%
  • Монголски коњаници-стрелци

    glasova: 3 15,8%
  • Шпанске терциосе

    glasova: 1 5,3%
  • Oтомански јањичари

    glasova: 1 5,3%
  • Пруска армија Фридриха II

    glasova: 1 5,3%
  • Нешто што није наведено

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    19
  • Anketa je zatvorena .

DukeofSerbia

Domaćin
Poruka
4.720
Критеријуми за гласање су следећи:
Није битно да ли су те само армије побеђивале на бојном пољу, већ и нека друга достигнућа. И најбоља армија у рукама неспособног команданта је бескорисна. Значи, битно је да ли је дотична армија утицала на филозофију ратовања и да ли је остало нешто иза ње (наслеђе).

XX век не улази у обзир, јер су многи ратови намештени и контролисани.

Ја сам гласао за шпанске терциосе, мада сам мислио дати глас римским легионарима или Монголима.
 
1. Македонска фаланга – Филип II је измислио нови вид тешке пешадије и од непознате Краљевине Македоније, направио светску силу. Фалангу су чинили пезетери који су имали велике кружне штитове за заштиту тела и прилично дуга копља од бар 6-8 метара. Својом масом су потискивали непријатеља, али су били слабо покретљиви и рањиви на крилима. У дубини је било по 16 копљаника. Његов син Александар ће придодати тешку коњицу (компанионе) и направити супериорну армију тог времена.
Све до пада Египта под Рим за време Октавијана 30. ф.п.Х., фаланге ће живети као јединице и основа Диадоха (али и Понтуса и Бактрије), мада се битка код Пидне из 168.г.п.Х. сматра као година кад су фаланге отишле у историју (римски конзул Емилије Паул поразио краља Македоније Персеја).

2. Римски легионари – Од Маријевих реформи из 104. г.п.Х. до 193. г. је период врхунца римске надмоћи. Између републиканских и раних империјалних легија је било разлика, али ће овај пут бити занемарене. И поред мишљења да су легионари били кључ славе Рима, то баш није тако, а многе кључне битке су добијене помоћу савезника. Без обзира, римски војници су градили путеве, подизали логоре и утврђења од којих су настали многи градови, аквадукте, и ко зна све које грађевине. Римски легионари су пример асимилације најбољег из другим армија: још од пунских ратова је коришћен иберијски штит (scutum) и кратки мач (gladius). После су преузете кациге од Гала и многе легије ће их имати.

3. Сасанидски катафракти – Сасаниди су наставили традицију Парћана (и унапредили прилично) кад је у питању коришћење тешко оклопљене коњице, познатије као катафракти (латински clibinarii). Римљани ће копирати Сасанидске катафракте, а нарочито ће их користити Источна Римска Империја. Коњи су били прекривени од напред (или цели) оклопом од гвожђа. Коњаници су били прекривени потпуно оклопом. Имали су само излаз за очи и дисање на кацигама. Стреле им нису могле ништа. Од оружја за блиску борбу су користили дуго копље, мач или секиру. Имали су и два лука са тоболцом од 30 стрела.
Сасанидски катафракти су били директан прототип западноевропских витезова.

4. Западноевропски витезови
 
5. Монголски коњаници-стрелци – Најефикаснија и најдисциплинованија војна сила у историји, пре масовне употребе барута. Кроз највећи део XIII века, Монголи су били скоро непобедиви. Армија је била супер покретљива. Дисциплина је била суровија него код римских легионара и спартанских хоплита. Армије су биле састављене махом од коњаника стрелаца. За разлику од ранијих номадских империја, Монголи су масовно и прилично ефикасно користили опсадне справе, а од Кинеза су научили и да користе барут (за димне и „ватрене“ бомбе).

6. Шпанске терциосе – Представљају нови вид армије, који ће потпуно револуционисати борбу и начин ратовања. Од краја XV века, у биткама све више учествује пешадија наоружана копљима (у виду фаланге) и аркебузама, а од 1521. Шпанци употребљавају и мушкете. Витезовима је дошао крај употребом ватреног оружја, а вођење ратова су преузели владари, а не више феудалци.
Терциосе су биле прве јединице које су ефикасно користиле примитивне пушке и зато је мој глас отишао њима. Временом је расла ефикасност пушака, а самим тим је и број копњаника опадао. После ће их и други употребљавати, а врхунац у копирању (и надградњи) је учинио шведски краљ Густав II Адолф Ваза.

7. Отомански јањичари – Прва стајаћа армија у феудализму, која је омогућила експанзију Отоманима. Систем регрутације (узимањем немуслимана, махом хришћана) јањичара је био и од раније познат и он се примењивао и у другим муслиманским државама. Најпознатији пример су Мамлуци у Египту. Јањичари су чинили тешку пешадију Отомана и били су прилично ефикасни против тешке коњице.
Комплетан систем је функционисао скоро савршено до тренутка када су освајања Отомана стала. Јањичари су постали елеменат нестабилности, па су почетком XX века елиминисани.

8. Пруска армија Фридриха II – Фридрих II је завршио милитаризацију Пруске-Бранденбурга коју су започели његови претходници и створио најефикаснију армију новог века пре Француске револуције. Писао је да „ред, дисциплина и прецизност доприносе да трупе делују као часовник“. Константно је био међу војницима и вежбао са њима до бесвести маршеве. Казнени систем је био суров. Био је противник позиционог ратовања (после Седмогодишњег рата је променио мишљење) и армију је користио прилично офанзивно.
 
Glasao za legionare - Rimljani su uveli prvu funkcionalnu operativnu jedinicu višeg reda (legiju), koja ne samo da je imala disciplinu, već i mogućnost taktičkog manevra (svaki oficir mogao je da se stavi na čelo napada prema uočenom slabom mestu protivnika - to klasična falanga nije mogla, pa je Aleksandar zato morao da koristi konjicu).

Inače, da je bilo mogućnosti, ponajpre bih glasao za Napoleonove korpuse - to je bila najveća revolucija u istoriji ratovanja (posle njega više ništa nije bilo isto, što se za nijednu od ponuđenih varijanti za glasanje ne može reći).
 
. Римски легионари – Од Маријевих реформи из 104. г.п.Х. до 193. г. је период врхунца римске надмоћи. Између републиканских и раних империјалних легија је било разлика, али ће овај пут бити занемарене. И поред мишљења да су легионари били кључ славе Рима, то баш није тако, а многе кључне битке су добијене помоћу савезника. Без обзира, римски војници су градили путеве, подизали логоре и утврђења од којих су настали многи градови, аквадукте, и ко зна све које грађевине. Римски легионари су пример асимилације најбољег из другим армија: још од пунских ратова је коришћен иберијски штит (scutum) и кратки мач (gladius). После су преузете кациге од Гала и многе легије ће их имати.
ТХЕ БЕСТ
 
Oximoron:
Mislim da je falanga razvila saswim nowi nachin ratovanja,i zato je moj glas otishao falanzi.Ali mislim da si ispustio da stawish spartanske vojnike.Oni su ipak sprechili prodir persije u evropu,da nisu to bi bio ogroman preobrt u istoriji.

Нема Спартанаца, јер Спарта и није владала неком територијом, а њени ратници и нису се могли борити у великом броју због огромне количине робова коју су морали контролисати.
Та иста Спарта ће после ратовати са Атинском империјом, а Персија ће је издашно финансирати.
 
The Edge:
Glasao za legionare - Rimljani su uveli prvu funkcionalnu operativnu jedinicu višeg reda (legiju), koja ne samo da je imala disciplinu, već i mogućnost taktičkog manevra (svaki oficir mogao je da se stavi na čelo napada prema uočenom slabom mestu protivnika - to klasična falanga nije mogla, pa je Aleksandar zato morao da koristi konjicu).

Inače, da je bilo mogućnosti, ponajpre bih glasao za Napoleonove korpuse - to je bila najveća revolucija u istoriji ratovanja (posle njega više ništa nije bilo isto, što se za nijednu od ponuđenih varijanti za glasanje ne može reći).

Од Марија су прешли на кохорте које су биле тактиче јединице (пре су били манипули). Нарочито је била опасна прва кохорта која је носила и чувала орла.
 
Пошто је већина гласала за римске легионаре, ево једна битка.

Битка код Пидне 168. г.п.Х. – римски конзул Емилије Паул је поразио краља Македоније Перзеја. Само је један детаљ проблематичан, а то су шлемови македонских војника. Они су носили фригијске шлемове, а не такве као на илустрацији.



pidnaresize1wb.jpg
 
Don_Vito:
Rimljani su carovali skoro 1000 godina bez premca. :lol:
I Srbi za vreme DUSANA :idea:
Imam 2 ispravke za tebe Don! :p
Kao prvo Rimljani nisu mogli da "caruju" u bukvalnom smislu te reci 1000 godina jer ako nisi znao rimska civilizacija je prolazila kroz period kraljevstva,republike i carstva...
A druga ispravka je Dusan nije jedini srpski car!Nasledio ga je Uros...
 
Iako nisam glasao na anketi,mislim da su to bile definitivno rimske legije.
Kad ih neprijatelj vidi iz daljine onako rasporedjene, kao pod konac, nije mu bas svejedno.
Pogotovo kad posle izbacenih kopalja krenu u juris, protivniku ostaje samo da se preda ili da pobegne inace je smrt sigurna.

Legije su osnovni razlog zasto je rimsko carstvo bilo toliko veliko i mocno



:-P
 
C-E-Z-A-R:
Iako nisam glasao na anketi,mislim da su to bile definitivno rimske legije.
Kad ih neprijatelj vidi iz daljine onako rasporedjene, kao pod konac, nije mu bas svejedno.
Pogotovo kad posle izbacenih kopalja krenu u juris, protivniku ostaje samo da se preda ili da pobegne inace je smrt sigurna.

Legije su osnovni razlog zasto je rimsko carstvo bilo toliko veliko i mocno



:-P
Da,a onda ix Huni uwate i iskaraju maximalno...
 
C-E-Z-A-R:
Iako nisam glasao na anketi,mislim da su to bile definitivno rimske legije.
Kad ih neprijatelj vidi iz daljine onako rasporedjene, kao pod konac, nije mu bas svejedno.
Pogotovo kad posle izbacenih kopalja krenu u juris, protivniku ostaje samo da se preda ili da pobegne inace je smrt sigurna.

Legije su osnovni razlog zasto je rimsko carstvo bilo toliko veliko i mocno



:-P


:) a shta su onda makednonske falange, kad su protim mnogo mozcnijih protivnika od onih koje je rim imao postigle za 20 godina ono shto rim nije mogao vekovima?
 

Back
Top