Grcka mitologija
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 35

Tema: Grcka mitologija

  1. #1
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Grcka mitologija

    Posto znam da dosta ljudi zanima grcka i jos neke mitologije,a nevidim ovde takvu temu, resila sam ja da je postavim.
    Dakle,ako neko zeli da zna nesto iz grcke mitologije neka pita,a ako zna bilo bi lepo da to ovde objavi.....



  2. #2
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Iz Haosa su nastali Tartar (bezdan); Eraba (vecni mrak) i Njukta (noc) od kojih su nastali Etar (vecna svetlost) i Hemera (dan); i Geja, boginja Zemlja, koja je rodila Nebo (Uran), Planine i More. Uran se ozenio Gejom i imali su 18-oro dece-3 kiklopa, 3 storuka dzina i mocne titane (12): Okeana i Tetidu (doneli su na svet reke i Okeanide, morske boginje), Hiperiona i Teju (na svet doneli Sunce-Heliosa, Mesec-Selenu i Zoru-Auroru), Astreja (koji sa Aurorom stvori sve zvezde i sve vetrove), Hronosa i Reju (doneli na svet bogove Olimpljane-Hestiju, Demetru, Heru, Hada, Posejdona i Zevsa), Japeda i Temida (boginja zakona, majka mojri, boginja sudbine, i majka Prometeja, Epimeteja i Atlasa), Mnemosinu (boginju pamcenja)

  3. #3
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Atena


    (Grč. Athena i Athene, lat. Minerva - kći Zevsa, boginja mudrosti i pobednosnog vođenja rata, zaštitnica pravnog poretka, pravičnosti i umetnosti)

    O Ateninom rođenju iz starih mitova saznajemo malo. Homer kaže samo toliko da je rođena od Zevsa, bez majke. Prema Hesiodu, rodio ju je Zevs iz svoje glave, pošto je pojeo boginju razuma Metidu, kako bi je sprečio da rodi kćerku koja bi ga, prema proročanstvu, premašila u mudrosti, i sina koji bi ga nadjačao snagom i svrgnuo s prestola. Još mlađi mitovi kažu čak i to kako je Zevs rodio Atenu. Kad je pojeo Metidu, toliko ga je zabolela glava da je pomislio da će mu se rasprsnuti. Zbog toga je pozvao boga Hefesta (prema drugoj verziji boga Hermesa, pa titana Prometeja) da mu sekirom raskoli glavu. Čim je Hefest to učinio, iskočila je iz Zevsove glave sjajna boginja u punoj ratnoj opremi - Palada Atena.

    Prema mitološkoj simbolici Atena je, dakle, bila utelovljenje Zevsove snage i mudrosti. Vladar bogova i ljudi nju je voleo više nego ostale svoje kćeri. Razgovarao je s njom kao sa svojim mislima, nikad pred njom ništa nije tajio i uvek bi udovoljio svakoj njenoj molbi. Atena je bila svesna te Zevsove naklonosti. Neprekidno je bila u njegovoj blizini, nikada nije poželela drugog boga ili muškarca i nikada se nije udavala, iako je bila prelepa i uzvišena. Ostala je Devičanska Atena - Athena Parthenos.

    Zbog svog porekla i Zevsove ljubavi Atena je postala jedna od najmoćnijih boginja grčkog panteona. Od najstarijih vremena bila je pre svega boginja rata, što je proisticalo iz njene funkcije zaštitnika od neprijatelja. Za rat je, doduše, bio merodavan Zevsov sin Ares, ali Ateni to nije smetalo. Ares je, tačnije rečeno, bio bog jarosnog rata i bitaka, a ona je bila boginja mudro, promišljeno vođenog rata koji se uvek završava pobedom, što se za Aresove ratove ne bi moglo reći. Kao boginju rata Grci su je poštovali pod imenom Athena Enoplos (Naoružana Atena) ili Athena Promahos (Atena koja poziva u boj). Kao boginju pobedničkog rata nazivali su je Atena Nike (Atena Pobednica).

    Atena je od početka do kraja antičkog sveta bila zaštitnica Grka, posebno Atinjana, koji su joj bili najmiliji. Kao Palada Atena štitila je, osim Atine, gradove koji su u hramovima imali njene posvećene kipove, tzv. paladijume. Dokle god je paladijum bio u gradu, grad je bio neosvojiv. Takav paladijum u svom gradu su imali i Trojanci. Da bi osvojili Troju, Ahejci su morali da ga ukradu i odnesu, što je pošlo za rukom Odiseju i Diomedu. Kao što je to činila u ratu, Atena je štitila Grke i njihove gradove i u miru. Bila je zaštitnica skupštine i prava, brinula se za decu i bolesnike, donosila ljudima blagostanje. Njena pomoć neretko je bila vrlo konkretna. Atinjanima je, na primer, darovala maslinu i postala utemeljivač jedne od najvažnijih grana grčke poljoprivrede - do danas jedne od najvažnijih. Osim toga, Atena je bila boginja umetnosti i zanatstva (te dve reči Grci nisu razlikovali - rad vajara, klesara i obućara označavali su istom rečju "tekhne", veština). Naučila je žene pletenju i tkanju, muškarce kovačkom zanatstvu, zlatarstvu i bojadisanju. Pomagala je i graditeljima hramova i lađa. U zamenu za svoju pomoć i zaštitu tražila je poštovanje i prinošenje žrtava, što je bilo pravo svakog boga. Nepoštovanje i uvrede je kažnjavala, ali se mogla umilostiviti pre nego ostale boginje.

  4. #4
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    U živote bogova i ljudi Atena se uplitala često i delotvorno, pri čemu je svaki njen potez vodio do ishoda kakav je sama želela. S bogom mora Posejdonom sukobila se radi vladanja nad Atikom i Atinom. Pred savetom bogova, koji je za sudiju odredio prvog atinskog kralja Kekropa, taj spor je dobila jer je darovanjem masline osigurala sebi Kekropovu naklonost. Kad ju je trojanski kraljević Paris uvredio, tj. kad joj u svađi s boginjama Herom i Afroditom nije priznao prvenstvo u lepoti, osvetila mu se tako što je pomogla Ahejcima da pobede nad Trojom. Kad se njen poštovalac Diomed u bici na trojanskoj zaravni našao u smrtnoj opasnosti, sama je zauzela mesto vozača njegovih bojnih kola i naterala u beg svog brata Aresa. Pomogla je itačkom kralju Odiseju da se, nakon zauzimanja Troje, protiv volje boga mora Posejdona vrati u otadžbinu. Pomagala je i Odisejevom sinu Telemahu, Agamemnonovom sinu Orestu, a uz druge junake i Belerofontu i Perseju. Svoje vernike nikada nije napustila, uvek je pomagala Grcima, posebno Atinjanima, a podjednaku pomoć je pružala posle i Rimljanima, koji su je poštovali pod imenom Minerva.

  5. #5
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Nikta

    (Grč. Nyks, lat. Nox - kći prvobitnog Haosa, boginja noći i otelotvorenje noći)

    U mit je pre svega ušla po svojim potomcima. S bogom večne tame Erebom rodila je Etera, večito svetlo, i vedri dan Hemeru, a posle je na svet bogova i ljudi donela manje ugodna bića. Kad je titan Kron osakatio svog oca Urana i oteo mu vlast, Nikta je, obuzeta srdžbom, sama od sebe rodila boga smrti Tanatosa, kere, boginje nasilne smrti, Eridu, boginju svađe, Apatu, boginju obmane, boga sna i snova Hipnosa, Nemezu, boginju odmazde, i druge. Prema nekim predanjima, njene kćeri su bile i boginje osvete Erinije i Hesperide, čuvarice Herinog drveta sa zlatnim jabukama. Ljudima je Nikta bila više sklona nego njeni potomci: smirivala je uzburkane strasti, donosila spokojstvo, a bodrila je i podsticala misao. O Nikti je inače poznato da je s olimpskim bogovima učestvovala u borbi protiv pobunjenih Giganata.

  6. #6
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Erida


    (Grč. Eris, lat. Discordia - kći boginje noći Nikte, boginja svađe)

    Mrzeli su je i bogovi i ljudi, osim boga rata Aresa i kera, boginja nasilne smrti. U mitovima Erida ima važnu ulogu. Osvećujući se zato što je bogovi nisu pozvali na svadbu ftijskog kralja Peleja i morske boginje Tetide, bacila je među prisutne boginje Heru, Atenu i Afroditu zlatu jabuku sa stabla Hesperida, na kojoj je napisala "Najlepšoj!". Sve tri boginje odmah su posegnule za jabukom i svaka je želela da je ima za sebe. Iz toga se izrodila svađa, koja je dovela do trojanskog rata. Inače za Eridu je poznato da je s boginjom ratnog ubijanja Enijom pratila u bitkama boga rata Aresa. Imala je običaj da juri ispred njegovih kola i seje kavgu među borcima.

    Kći Eride bila je boginja obmane i zaslepljenosti, Ata. Otac joj je, prema Homeru, bio najviši bog Zevs. Njenim kćerima smatrane su i boginje Lite, otelovljenja molbe.

  7. #7
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Erinije


    (Grč. Erinyes, lat. Furiae - boginje osvete i prokletstva, službenice boga podzemnog sveta Hada i njegove žene Persefone)

    Njihovo poreklo nije sasvim razjašnjeno. Homer o njemu ne kaže ništa. Rodile su se iz prvog krvnog delikta na svetu, iz kapi krvi boga neba Urana, koga je ranio njegov sin Kron. Te kapi krvi su pale na boginju zemlje Geju i tako je oplodile. Ishil ih naziva kćerima tamne noći Nikte. Sofoklo kćerima boga tmine Skotosa i boginje zemlje Geje. Stariji pesnici ne navode ni njihov broj ni imena. Homer na jednom mestu spominje samo jednu Eriniju, a drugde nekoliko njih. Takođe i Euripid piše da ih je bilo tri, a kasniji autori navode i njihova imena: Alekta, Tizifona i Megera.

    Glavni zadatak Erinija bio je da progone počinioce zločina u kojima je pala krv, kao i one koji su nasilno prekršili neotuđiva čovekova prava. Progonile su, dakle, ubice, provalnike, krivokletnike, buntovnike i one koji su razarali porodične veze. Kažnjavale su nepravde, štitile siromašne, nezaštićene ljude, posebno strance bez otadžbine, i siročad. Na zemlju su dolazile iz podzemnog sveta, zaogrnute gustom maglom, koja ih je činila nevidljivima. Obilazile su sela i puste krajeve tragajući za krivcima, a kad bi ih našle, nemilosrdno su ih mučile. Pred njima se nije moglo uteći, pa čak ni u podzemni svet, jer su i tamo imale jednaku moć kao na zemlji. Pred njima je bila nemoćna i kraljevska, sveštenička i svaka druga vlast. Čak i sami bogovi su morali da budu na oprezu pred njima.

    Zanimljivo je da su Erinije mrzeli i bogovi i ljudi, iako pravedni nisu morali da ih se boje. Možda je koren toga u činjenici da niko na svetu ne može čiste savesti reći da se nikada ni o šta nije ogrešio. Ili jednostavno zato što su Erinije progonile i one koji su zločin počinili nesvesno, ili čak i protiv svoje volje. Prema nekim autorima, na zločin su i same navodile. Te njihove negativne osobine očigledno su prevladavale pozitivne, slično kao što ljudi grižu savesti ne mogu da umire iako učine i poneko dobro delo.

    Osim tih strašnih i nepomirljivih Erinija grčki mitovi i legende poznavali su i pomirljive Erinije, koje su se nazivale Eumenidama, tj. "Dobrohotnima". Čini se da je to u vezi s dvostrukom naravi tih boginja kao utelovljenja griže savesti, ali je jednako moguće da su Erinije u davno doba imale prijatniju, blažu ćud. Pesnici klasičnog doba objašnjavaju tu dvostruku narav Erinija njihovom sposobnošću da menjaju obličje. Eshil, na primer, time što ih je udobrovoljila boginja Atena, koja je štitila progonjenog Oresta. Uprkos tome, u grčkim mitovima i kultu kasnijih vremena prevladalo je prvo poimanje Erinija, onih pogubnih razaralačkih i nepomirljivih boginja. I zločinačke žene i one iz sveta legendi i iz stvarnog sveta, takođe su nazivane Erinijama, na primer Klitemnestra, Medeja i druge. Uostalom, njihovim latinskim imenom Furije i danas se označavaju jarosne i agresivne žene.

  8. #8
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Eros


    (Grč. Eros, lat. Amor ili Cupido - bog ljubavi i sama ljubav. Prema starijim mitovima otelovljenje životne snage koja se rodila iz prvobitnog Haosa. Prema mlađim mitovima, sin boga rata Aresa i boginje ljubavi i lepote Afrodite)

    Šta zaista znamo o poreklu ljubavi? Je li stvarno tako stara kao svet? Upravo to tvrdi Hesiod: Eros se rodio istovremeno sa boginjom zemlje Gejom. Da li je istinita tvrdnja da bez ljubavi ne bi bilo života na zemlji? Prema Hesiodu, upravo je Eros spojio raspršene začetke stvari iz kojih su ponikla sva živa bića, bogovi, ljudi i životinje. Zar se ljubavi zaista ne može odoleti, iako donosi i radost i tugu? Ona je upravo onakva kakav je Afroditin sin Eros koji vlada nad svima i svuda: uzleće na zlatnim krilima naoružan lukom i strelama, bira sebi žrtve, a koga pogodi svojom strelom, taj podlegne ljubavi koja mu donosi radost, patnju, ili oboje. Iskustvo u ljubavi objašnjava zašto ljudi za njim čeznu, o njemu pevaju i zašto ga proklinju.

    Najviši bog Zevs dobro je znao šta će sve svetu doneti ljubav, kao i to da Erosovim strelama ni sam neće odoleti. Zato je odlučio da ga ubije čim se rodio. Ali Afrodita je malog Erosa sakrila u duboku šumu gde Zevsovo oko nije pronilko i poverila ga brizi divljih lavica. Kad je odrastao, vratio se Zevsu na Olimp i svi bogovi su mu poželeli dobrodošlicu zbog njegove dobre ćudi i lepote. Postao je Afroditin pomoćnik. Imao je posla preko glave, a umešao se u život gotovo svakog boga i svakog čoveka. Prema mlađim mitovima, mora je sebi da pronađe pomoćnike: erose ili amore. Bila su to, navodno, njegova braća. Brat mu je, prema mlađim mitovima bio i Anteros ("Protivljubav").

    Ali protiv ljubavi, bez Anterosove pomoći, bio je nemoćan i sam Eros. Zna se za nekoliko njegovih ljubavnih zgoda. Najlepša je, kao i kod ljudi, priča o njegovoj prvoj ljubavi. Zaljubio se protiv svoje volje svoje majke u prelepu devojku Psihu, koja je bila obična smrtnica. Iz toga su nastale razne komplikacije i oboje su puno pretrpeli, ali se na kraju ipak sve dobro završilo jer je najviši bog Zevs primio Psihu na Olimp među bogove i time je potvrdio kao Erosovu zakonitu ženu.

  9. #9
    Nov član boris0230 (avatar)
    Učlanjen
    22.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Konoha
    Poruke
    1.546
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Shta znas o karakteristikama Spartanaca ?
    "TO BE A CHAMP, YOU HAVE TO BELIEVE IN YOURSELF WHEN NOBODY ELSE WILL."

  10. #10
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    E ovako:
    Spartanci su bili ratnicki narod.Radjani su samo za svrhu drzave.Od sedme godine su pristupali vojsci,a tamo su bili obucavani za ratnicki zivot.Morali su da budu savrseno fizicki razvijeni.Zenili su se tako sto nebi ni videli svoje buduce zene,posto su tamo zene koriscene samo u svrhe radjanja dece,po mogucnosti muske.Zene nisu imale nikakva prava.Spartanici su se ponosili najvise svojom dugom kosom koju su gajili od rodjenja,ako bi koji od njih osramotio vojsku kosa bi im bila odsecena sto bi za njih znacilo neopisivu sramotu,a neretko bi bili i ubijani.Svu decu koja su imala neke fizicke nedostatke su bacali.Najvise su bili protiv Atine.Mrzi me da dalje pisem,a i ovo sam dosta konfuzno napisala pa cu priloziti jos nesto:

  11. #11
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Sparta ~ Uvek sa štitom

    Opasnost od Persije 480. godine pre Hrista ujedinila je helenske gradove u odbrambeni savez u kojem je prvenstvo pripalo ratničkoj Sparti. Bitkom kod Mikale 479. Persijanci su konačno proterani iz Helade i od tada želje članica saveza postaju različite - Atina je želela nastavak rata, a Sparta je sanjala mir.

    Kralj Leotihida, Spartanac koji se nalazio na čelu savezničkih pomorskih snaga, povukao je svoje brodove 478. godine. Smatrao je da je rušenjem mosta preko Helesponta opasnost od varvara otklonjena i da je ratni cilj ispunjen.

    Povlačenje
    Spartanci, ipak, nisu potpuno istupili iz saveza već su poslali Pausaniju da bude novi vođa flote. Ovaj vojskovođa, pobednik kod Plateje, bio je bratanac legendarnog kralja Leonide i tutor njegovog maloletnog sina kralja Pleistarha. Opisan je kao grub i surov vođa. Saveznici su se žalili da je uveo telesne kazne, da je najveći deo plena zadržavao za sebe, ali i da se oblačio i ponašao kao Persijanac. Neki nezadovoljnici su čak pokušali da potope njegov brod i da ga ubiju. Nisu uspeli, ali to je nateralo Spartance da ga povuku iz flote i Sparta zvanično istupa iz saveza.

    Pohod na vlast
    U Lakedemonu, period posle grčko-persijskih sukoba obeležavaju politička previranja i veliko nezadovoljstvo, kako potlačenih helota tako i mnogih Spartijata. Društvo ove zemlje nije više bilo društvo koje su, u šestom veku, opisivali pesnici. Moć eforata, koji nije stvorio Likurg, neprestano je jačala i mnogi su se bunili zbog toga.

    To nemirno doba želeo je da iskoristi i Pausanija. On je znao je da nikada ne može postati pravi vođa Sparte dok važi Likurgov ustav. Zbližio se sa ostrakovanim Temistoklom i počeo je da priprema politički prevrat nalazeći sledbenike među siromašnim Spartancima i helotima.
    Spartanska vlada nije mogla mirno da posmatra njegovu delatnost i optužila ga je zbog saradnje sa Persijom. Osuđen je na smrt, ali pre nego što su ga uhvatili jedan efor mu je javio presudu i savetovao ga je da se skloni u hram. Po svim zakonima bilo je zabranjeno ubiti čoveka u kući bogova.

    Pausanija se sklonio u hram Atine Halkiokos. Kako ne bi prekršili zakon, njegovi gonioci ga nisu napali, ali su zazidali vrata i prozore. Ulovljeni ratnik, pobednik kod Plateje, osvajač Vizanta i Helesponta, bez vode i hrane nije mogao dugo da opstane. Posle nekoliko dana je klonuo, a neprijatelji su ga izneli ispred hrama gde je i preminuo kao poslednji otpadnik.

    Zamljotres
    Uklanjanjem Pausanije sukobi među Spartijatima prestaju, barem neko vreme. Postojale su i druge opasnosti. Stalna su bili heloti, ali i Atinjani su postali previše moćni.
    "Sparta treba da vodi, ne da prati", verovali su Lakedemonjani. Zato su planirali napad na Atiku i podstakli su Tasos, koji je bio deo atinske pomorske imperije, da 465. godine pre Hrista podigne ustanak.

    Kada je buknuo ustanak oni nisu bili u stanju da pomognu. Peloponez je pogodio jak zemljotres, mnoge kuće bile su srušene i heloti su to iskoristili. Munjevito su se naoružali i napali grad Spartu. Jedino zahvaljujući mudrosti kralja Arhidama Spartanci su uspeli da se odbrane. On je na vreme postrojio moćne spartanske hoplite u bojni red i reagovao je kako treba.
    Ipak, ustanak nije ugušen. Heloti su se utvrdili na planini Itomi, a Lakedemonjani nisu bili vični opsadama, pa se rat se odužio.

    Ratovi
    Kada su uspeli da skrše otpor na Itomi Spartanci su dozvolili pobunjenicima da izađu iz Lakedemona. To su iskoristili Atinjani i naselili su ih u Naupaktu, gradu na najužem delu Istma. Ovim potezom i saradnjom sa Megarom Atinjani su zagradili Spartancima prolaz u Srednju Grčku i još više isprovocirali iskusne ratnike. Kralj Nikomed je 457. sa 11.500 hoplita prešao Istam i ulogorio se kod Tebe. Atinjani i Tesalci su im izašli u susret sa još više hoplita - bilo ih je 14.000. Međutim, u sukobu kod Tangare iskustvo Lakedemonjana bilo je presudno. Spartanci su pobedili, ali su se vratili na Peloponez i posle nekih manjih akcija potpisano je primirje.
    Već 447. počeli su novi sukobi. Spartanci su ponovo ušli u Srednju Grčku pod izgovorom da žele da pomognu Delfima, ali započeli su novi rat. Pridružile su im se i mnoge druge države i Atina nije imala snage da im se suprotstavi. Prema mirovnom sporazumu koji su potpisali na molbe Atinjana interesne sfere dva polisa su razgraničene. Ipak, ovo je značilo da je imperijalna moć Atine skršena, ali ne potpuno. Očekivao se novi rat.


    Sparta - Povratak slavnih

    Posle neuspešnih Agisovih reformi onima koji su želeli da Sparta ponovo postane sila od koje drugi zaziru, sve je izgledalo beznadežno. Dugovi jesu bili oprošteni, ali zemlja nije ponovo podeljena. I od nedovršenih reformi koristi su imali samo bogati oligarsi kojih je sada bilo još manje nego pre Agisovog dolaska na vlast. Ipak, nada je došla odakle je niko nije očekivao - iz kuće kralja Leonide II.

    Ženidba

    Kada je kralj Leonida ubio svog suvladara i najljućeg protivnika Agisa i njegovu majku, nije želeo da se na isti način osveti Agisovoj ženi Agijati. Pošto je bila naslednik velikog imanja rešio je da je oženi svojim sinom Kleomenom. Nije mu smetalo to što je dečak premlad za brak i što Agijata nije želela da se ponovo udaje. Sila je bila na njegovoj strani.

    Međutim, ispostavilo se da mladi Kleomen nije želeo da se prema svojoj ženi ponaša bahato i surovo. Čak naprotiv. Bio je nežan i oni su se zavoleli. Agijata mu je često govorila o Agisovim idejama i ukazivala mu na šta je nekad najmoćnija država Helade spala. I ideja o podeli zemlje i njemu je delovala kao jedino logično rešenje.

    Na tronu

    Posle smrti kralja Leonide 235. godine pre Hrista Kleomen stupa na kraljevski presto. Naravno, po starom spartanskom običaju, on je imao suvladara iz dinastije Europontida, a vlast su mu ograničavali efori i geruzija. Zato i nije mogao odmah da sprovede svoju reformu već je želeo da prvo stekne ime kao ratnik.

    Krenuo je na sever Peloponeza u rat protiv Ahajskog saveza. I u početku je imao zavidan uspeh. Njegova vojska zauzela je grad Metidrij, a zatim je, kod Palacija, pozvao vojskovođe Ahajskog saveza na borbu. Njegova samouverenost oduševila je Arata, vođu Ahajaca, i on je rešio da se povuče, uprkos brojnoj nadmoći. Ovo je imalo veliki odjek u grčkom svetu. Pogotovo u Sparti. Stanovnici Lakedemona setili su se stare izreke da Spartanac ne pita koliko ima protivnika već gde su oni.

    Reforme

    Iako Kleomenovi vojni uspesi nisu bili toliko veliki koliko se to na prvi pogled činilo, njegova slava u Lakedemonu je porasla. I kada se vratio u svoj grad, on je rešio da poveća svoju vlast. Prvo što je uradio bilo je ukidanje eforata. Četvoricu od petorice efora je ubio i sam je preuzeo njihove dužnosti, pozivajući se na Likurgov ustav, u kome nije bilo pomena o ovoj instituciji. Zatim je ukinio i geruziju, veće staraca, svog suvladara Arhidama V svrgnuo je s vlasti, a drugu krunu dao je svom bratu Eukleju.

    Tek sada kada je sva vlast bila u njegovim rukama rešio je da sprovede reforme. Nekolicinu bogataša naterao je da državi predaju svoja imanja, a onda je svu zemlju podelio na jednake delove. Lakedemon je ponovo postao zemlja jednakih. Svaki Spartijat je sada želeo da bude vojnik. Imao je svoju zemlju i imao je razloga da je brani.

    Osvajanja

    Kleomen je izvršio i vojnu reformu, i to prema makedonskom modelu. Umesto nekadašnjeg velikog koplja, vojnici su morali da se služe kraćim kopljem, a štitove više nisu držali za ručke već su ih vezivali za ruke. Da bi se ponovo stvorila velika Sparta, bilo je potrebno naterati ljude da žive onako kako se nekad živelo. On je ponovo uspostavio škole u kojima su i mladići i devojke pripremani za rat. Kao što se to nekad činilo.

    I njegove reforme imale su rezultat: snaga Lakedemona je ponovo uspostavljena. A vojska koju je sam Kleomen poveo uspela je da osvoji Arkadiju, Korint, Argos i Argolidu i u bici kod Dime porazi vojsku Ahajskog saveza. Sparta je, posle vek i po, ponovo hrlila ka hegemoniji. Izgledalo je kao da Kleomena niko ne može da zaustavi.

    Selasija

    Ahajske vođe koje su nekada proterale Makedonce sa Peloponeza sada su se za pomoć obratile upravo Antigonu Dozonu, makedonskom kralju. I Etolskom savezu. Nova koalicija je bila sklopljena i saveznici pod vođstvom Antigona krenuli su na Spartance.

    Do borbe je došlo kod Selasije 222. godine. Kleomen se, sa 10.000 Spartanaca, suprotstavio armiji od skoro 30.000 ljudi. Uprkos dobroj taktici i hrabroj borbi šanse za uspeh gotovo da nije ni bilo. Saveznička armija razbila je spartansku - preživelo je svega nekoliko stotina Lakedemonjana, a kralj Kleomen je pobegao u Egipat, gde je ubrzo i ubijen.
    Ahajska i makedonska vojska ušla je u Spartu i ukinula Kleomenove reforme, predajući vlast lakedemonskim oligarsima.

  12. #12
    Zainteresovan član Stark_85 (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2006.
    Lokacija
    Obronci Rudnika
    Poruke
    289
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Sta ti je entuzijazam!!!! Jel ti to sve kucas ili samo kopiras odnekle????????

  13. #13
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Nesto kucam,nesto kopiram,pa imam samo 10 prstiju (ako ne racunamo nozne,njima nekucam cisto iz razloga sto me mrzi da skidam carape) ..........

  14. #14
    Zainteresovan član Stark_85 (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2006.
    Lokacija
    Obronci Rudnika
    Poruke
    289
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    wow svaka ti cast!

  15. #15
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Hvala

  16. #16
    Nov član boris0230 (avatar)
    Učlanjen
    22.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Konoha
    Poruke
    1.546
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    The_411, svaka ti cast. Zavidim ti.
    "TO BE A CHAMP, YOU HAVE TO BELIEVE IN YOURSELF WHEN NOBODY ELSE WILL."

  17. #17
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Nemas na cemu.......ali hvala na komplimentima!

  18. #18
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Alkestida

    Alkestida je bila kćer kralja Pelije koji je poslao Jasona i Argonaute po Zlatno runo. (Btw, ona jedina nije nasela na Medejinu slatkorečivost, i nije pristala da učestvuje u ubistvu svog oca, za razliku od onih ćurki od njenih sestara...ali to nema veze sa ovom pričom). Udala se za Admeta, kralja Fere, pošto je on jedini uspeo da ispuni Pelijin uslov i upregne u ista kola lava i medveda. U tome mu je pomogao Apolon, s kojim je bio u velikom prijateljstvu, pošto mu je ovaj dugovao uslugu od ranije, ali neću sad o tome da davim jer je to drugi mit...u svakom slučaju, u želji da se oduži Admetu, Apolon je uspeo da nagovori Mojre da u njegovom slučaju prekrše svoja pravila, tako da on ne mora da umre kad mu je suđeno. Naravno to nije išlo tek tako, nego je postojao uslov da mora da se nađe neko ko će pristati da umre umesto Admeta kad za to vreme dođe. Dakle, svi su na to zaboravili, Alkestida je srećno živela s mužem i decom, ali pošto ništa savršeno ne traje dugo, po Admeta je uskoro došao Tanatos (kud njega nađe, Margiloth?! ali sad da ne prekidam priču...) mnogo ranije nego što su se nadali, i jedini izlaz je bio da on u roku nađe nekog da ga zameni. Obišao je sve prijatelje i rođake, ali niko nije pristao, čak ni njegovi stari roditelji. Jedina je Alkestida bila spremna da se žrtvuje, što opet naravno Admetu nije bilo po volji, ali nju ništa nije moglo od toga odvratiti, i pošto se oprostila s mužem i decom, uputila se za Tanatosom u Had.

    U tom trenutku pojavio se deus ex machina, ovaj put u obliku Herakla, koji je ne sluteći ništa u intervalu između neka dva od onih 12 zadataka svratio usput kod prijatelja u goste. Kuća je bila u žalosti, a Admetu sigurno nije bilo do pirovanja, ali nije hteo da izneveri zakone gostoprimstva i naredio je da se svi znaci žalosti poskidaju, a da se Herakle ugosti kao da su najbolja vremena i da mu niko ništa ne spominje. Kako domaćin nije bio u stanju da mu pravi društvo, Herakle se morao zadovoljiti robovima koji su ga služili, a koji su takođe bili snuždeni jer su svi voleli pokojnu gospodaricu. Tako je to ispala prilično žalosna gozba, i na kraju je čak i Herakle primetio da nešto nije u redu, pa je uskoro izvukao celu istinu. Dirnut Admetovim gestom, rešio je da mu se oduži i to odmah i sproveo u delo, u svom poznatom stilu, što znači da je prosto otišao u grobnicu, stigao Tanatosa, zgrabio ga za vrat i prisilio ga da mu vrati Alkestidu, koja je bila skoro sahranjena po svim propisima. Tako je Alkestida sa samog Hadovog praga preoteta i vraćena svojoj porodici,

  19. #19
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Faeton


    (Grč. Phaethon, lat. Phaethon - sin boga sunca Heliosa i njegove ljubavnice Klimene)

    Zračio je lepotom poput sunca i bio ponosit kao bog. To se nimalo nije sviđalo Zevsovom sinu Epafu, zato ga je u svađi, koja se među njima zametnula, nazvao potomkom ništavnog smrtnika. Faetona su te reči duboko uvredile, ali sigurnost kojom je to Epaf izjavio pobudila je u Faetonu sumnju. Njegova ga je majka, međutim, uveravala u njegovo božansko poreklo, a ako ne veruje, neka ode Heliosu, koji sigurno neće poreći da je njegov otac.

    Faeton je otišao u Heliosovu palatu gde ga je bog sunca ljubazno primio i javno potvrdio da mu je otac. Ali ni ta izjava nije umirila Faetona. Tražio je dokaz. Helios je na to ustao i kraj svetih voda reke Stiksa zakleo se najsvetijom zakletvom da će mu ispuniti svaku želju. Faeton je na trenutak razmišljao, a zatim izrekao neverovatnu želju: da mu Helios na jedan dan pozajmi sunčana kola u kojima se vozi nebeskim svodom. Helios se zaprepastio, odvraćao ga od toga i uveravao sina da neće moći da vlada krilatim konjima ni da savlada strah koji će ga obuzeti kad pogleda s nebeskog svoda. Faeton je, međutim, ustrajao u svojoj želji, a kad nije hteo da prihvati nijedan od ponudjenih očevih dokaza, Helios mu je želju ispunio. Faetonova vožnja završila je upravo onako kako je prorekao Helios: kratko se radovao tome što osvetljava Zemlju. Krilati su konji osetili da njima ne upravlja čvrsta ruka i skrenuli sa svoje uobičajene staze kojom su svakodnevno prolazili. Uzleteli su visoko prema sasvežđima Škorpiona i Bika, a kad su se našli pred Kentaurom, prestrašili su se od njegovog nategnutog luka i sleteli sasvim nisko ka zemlji. Od žara sunčanih kola uzavreli su Eufrat i Oront, Ister i Tibar. Nil je pobegao na kraj sveta i sakrio svoj izvor tako da ga niko (sve do prošlog veka) nije uspeo da nađe. Oganj Heliosovih kola koja su se obrušvala spržio je plodne ravnice Arabije, Nubije i Sahare i pretvorio ih u peščane pustinje. Stanovnicima Afrike opržio je kožu tako da su zauvek ostali crni. No katastrofa time jos nije bila završena: od sunčane jare počelo je sahnuti more, zemlja je popucala i otvorilo se Hadovo podzemno carstvo. Tada se podigla gnevna majka zemlje Geja i preteći pozvala najvišeg boga Zevsa da svemu tome učini kraj, inače će izgoreti svet, srušiti se nebesa i sve će se sunovratiti u prvobitni haos. Najviši bog poslušao je Geju: munjom je oborio Faetona u bezdan. Njegove sestre Helijade, ožalošćene njegovom smrću, pretvorile su se u topole. Od njihovih suza koje su padale u hladne vode reke Eridana, pored koje je Faeton našao svoj grob, nastao je, kažu, ćilibar.

    Faeton je umro da na zemlji ne bi izumro život. S obzirom na sudbinu čovecanstva, to je, nema sumnje, bilo spasonosno. Međutim, Faetonovoj hrabrosti divili su se mnogi. Nimfe, koje su našle njegovo sprženo telo pokraj reke Eridana, postavile su natpis nad njegovom grobnom humkom, stihove kakve nalazimo na spomenicima junaka: "Pao je, ali na velikom, hrabrom delu".

  20. #20
    Početnik
    Učlanjen
    20.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    17
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    imas nesto o slovenskoj ili nordiskoj mitologiji

  21. #21
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Podrudicu se da nadjem!

  22. #22
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Otvoricu novu temu za Slovensku mitologiju.

  23. #23
    Veoma poznat
    Učlanjen
    03.01.2004.
    Poruke
    10.984
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    e posto vidim znas odlicno grcku mitologiju, treba mi jedna potvrda. Opkladio sam se sa drugom da su u grckoj mitologiji sirene polu zene polu ptice, dok on tvrdi da su i polu ribe polu zene, kao sto je to danas rasprostranjeno u svetu.

    Hvala

  24. #24
    Zainteresovan član The_411 (avatar)
    Učlanjen
    07.03.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    valjevo
    Poruke
    168
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    Da stari grci su verovali da su sirene polu zene polu ptice..........

  25. #25
    Zainteresovan član Stark_85 (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2006.
    Lokacija
    Obronci Rudnika
    Poruke
    289
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Grcka mitologija

    A Odisej i one sirene?? Ili je to neka greska u prevodu?

Slične teme

  1. Словенска митологија
    Autor The_411 u forumu Istorija
    Odgovora: 203
    Poslednja poruka: 06.02.2017., 12:59
  2. Grcka mitologija
    Autor dnk90 u forumu Istorija
    Odgovora: 163
    Poslednja poruka: 05.03.2007., 14:39
  3. grčka mitologija
    Autor Elvin u forumu Zanimljivosti
    Odgovora: 46
    Poslednja poruka: 10.01.2006., 18:33
  4. Mitologija
    Autor Kejt u forumu Istorija
    Odgovora: 92
    Poslednja poruka: 29.08.2005., 20:41
  5. Slovenska mitologija
    Autor panasonic u forumu Istorija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 28.08.2005., 17:10

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •