Kineska mudrost

Duh Sekire

Iskusan
Poruka
6.686
"Мисао која је претрпела критику векова остаје као трајна вредност целокупне цивилизације и као таква представља неисцрпан извор и данашњим генерацијама. Наизглед једноставна запажања ондашњих мислилаца представљају основу на којој се развијала будућа наука, технологија, индустрија, уметност..."
Тако је управо речено у уводу књиге из које преносим мисли по свом избору. Не бих се задржавао на релативизму вредности или "слабом субјекту" који су карактеристични за кинеску мисао. Уосталом, погледајте сами:


И небо и земља и хиљаде других ствари рођене су из постојања, само постојање рођено је из непостојања. Лао Це.

Ветар је зањихао заставу пред светилиштем, и два калуђера почеше да се препиру око тога. Један рече да се заства креће, а други рече да се ветар креће. Чувши то, шести патријарх рече: „Ни ветар, ни застава; ум се креће“. Калуђери на то занемеше.
Ветар се креће, застава, ум.
Све је то исто.
Када уста отворе,
Све је погрешно.
Мумон

Најбоља акција која се може предузети јесте не предузимати ништа. Чуанг Це

У битци постоје само две врсте јуриша, неортодоксни изненадни напад и ортодоксни отворени напад, али варијација неортодоксног и ортодоксног има безброј. Неортодоксно и ортодоксно су узајамно условљени, као круг без почетка и краја – ко би их могао исцрпети. Сун Цу

Разум који може да се схвати није вечни разум, биће које може да се именује није највише биће. Лао Це

Хтети избећи неизбежно значи повећати своју бол. Чуанг Це

Сви су цветови будућости у семену садашњости.

Ловци на јелене не троше своје стреле на зечеве.

Оно што је тешко остварити захтева месец, кадгад и године.
Оно што је немогуће, захтева само мало више.
Лао Це

Ако је природа снажнија од образовања, човек остаје припрост. Ако је образовање снажније од природе, човек постаје добар чиновник. Ако између природе и образовања постоји равнотежа, појављује се мудрац. Конфучије

Савршен човек користи свој ум као огледало. Оно не докучује ништа; оно не одбија ништа. Оно прима, али не задржава. Чуанг Це

Најбоља употреба речи је потпуно ћутање. Чуанг Це

Каже се да је Хуј Чуј (умро 775), кад је требало да дебатује са неким другим калуђером, напросто попео на столицу и ћутао. Други калуђер онда рече: „Молим те, изложи своју тезу како бих могао да расправљам“. Хуј Чунг одговори „Већ сам изложио тезу“. Калуђер упита: „Шта је твоја теза?“. Хуј Чуј рече: „Знам да превазилази твоје поимање“, и с тим речима сиђе са столице.
Записи о преношењу светлости, књига 5

Једно једино „ево ти“ вреди више него десет „нека ти небо помогне“. Лао Це

Највиша доброта је води налик,
Помаже свему и тихо тече
Местима презреним од људи,
Али баш таква, блиска је природи пута.
Лао Це

Кравља балега кориснија је од свих догми, од ње се барем може начинити гнојиво за усеве. Мао Це Тунг

Држава која скупља сву своју снагу у једну песницу, моћна је. Држава (чији владар) воли (празне) речи, биће распарчана. Шан Јан

Стисни зубе, али дуг не узимај.

Испред свега треба поставити дужност, а други ред плод који се њоме постиже. Конфучије

Са практичног становишта филозофија је бескорисна, али нам може пружити једно становиште које је врло корисно, а то је „Корисност бескорисног“. Чуанг Це

Добар говор налик је уметнику који обрађује жађ не повлачећи ниједан сувишан потез.

Онај који лепо говори не говори увек најбоље.

Ако једна реч не погоди у циљ хиљаду речи губи смисао.

Залутати и погрешити, а не променити правац коначно погрешити.

Хаос је искон свих ствари и прапочетка. Феј Ку

Лудо храбар гине, мање храбар живи. Од ово двоје, једно користи, друго штети.

Не чини истина човека великим, него обратно човек чини истину великом. Конфучије

Једна од главних дужности човекових је да разгори својом снагом у себи оно блиставо начело које добијамо од бога.

 
Као што се у огледало нечији лик може показати, тако се из протекле историје садашњост може упознати.

Бржи је један језик него две ноге.

Лакше је преместити реку него променити јој ћуд.

Људи који живе расипно лако могу постати снобови (или уображени), а људи који живе једноставно лако могу постати вулгарни. Више волим вулгарне од снобова.
Конфучије

Ко се боји казне не постаје тако лако зао.

Недочитана књига је што и неокончан пут.

Књиге су сложене од речи. Речи вреде само по мислима. Мисли имају своје порекло, које се не може изразити саммим речима. Према томе разговори што их људи стављају у књиге и што их они сматрају драгоценим заправо су без вредности.
Чуанг Це

Мудар човек гледа на пространство и не сматра ало тако малим ни велико тако великим, јер он зна да димензије немају грнаице.
Лао Це

Це Кунг је волео да критикује људе, а Конфучије му је одговорио: „Ах, Це ти си заиста паметан, зар не? Ја немам времена за такве ствари.“

Нема већег лажљивца од оног који говори о себи.

Паметан лекар никада сам себе не лечи.

Може се излечити тело али не и душа.

И лепи цветови лепи су за неко време.

Чим негде приметиш смерност и проницљивост, знај да ће се ту родити лицемерство.

Пун чајник ћути, напола празан шуми.

Кад човек има љубави нема страха.
Љубав се храни надањем.
Лао Це

Кад волиш, чини ти се и мајмун леп, а кад не волиш не мариш ни за лотосов цвет.

У жене тражимо врлине, а у љубавнице лепоту.

Треба знати да су за љубавника начела битке иста као и за војске: онај који је способан да упозна противника, тај зна да распореди своје трупе. Ли Ју


Када ТАО влада светом коњи тегле запрежна кола.
Када ТАО нестане са лица земље на поља се изводи коњица.
Нема већег греха од мноштва жеља.
Нема горег зла од незаситости.
Нема грдније мане од похлепе.
Зато знати када је доста представља извор трајног задовољства.
Лао Це

Свет можеш упознати не напуштајући кућу своју,
Пут можеш сагледати не отварајући прозоре.
Што се више крећеш, све ћеш мање знати.
Сходно томе Мудар човек сазнаје без кретања,
Види и кад не гледа, све обавља без делања.

Беба посматра свет по цео дан а да не трепне; то је зато што њене очи нису усредсређене ни на један посебан предмет. Она иде не знајући куда и зауставља се не знајући шта чини. Она се стапа са околином и покреће заједно са њом. То су принципи менталне хигијене.

Ко је уљудан преко мере постаје досадан.
Ко је опрезан преко мере изгледа страшљив.
Ко је одважан преко мере, проузрокује неред.
Ко је искрен преко мере, делује окрутно.
Конфучије

Такозвани мир заправо је интервал између два рата.
Чу Шујен Лусин

Ако човек не мења своје мисли или је врло мудар или је будала.

Не дозволимо да понављамо грешку и да верујемо да постоји тотално добро и зло.
Лао Це

Човек који мрзи особу коју ти мрзиш теби је добар човек.
Чу Шујен

Мудрац оно што хоће тражи у себи. Прост човек то тражи у другима.
Конфучије


 
Truman:
Iz koje knjige su citati? Ko je bese autor knjige "Umece ratovanja" ili tako nesto?

КИНЕСКЕ МУДРОСТИ
изреке и пословице
Издавач: Ушће

Truman:
Kako zamisljate raspravu istocnjackog i zapadnjackog filozofa?

Хух, филозофске расправе...
Ја иначе пишем трилогију Три гоблина, која је некакав наставак Господара прстенова. Пошто сам је преокренуо стране, ту има доста уплива таоизма и уопште тих кинеских мудрости ... међутим, користим и друге системе који су били јеретички, као што су магија или гностици...
У склопу тога предвиђам једну филозофску расправу између присталица различитих идеја - рецимо пантеизма и нихилизма... Биће то тежак задатак.
 

Мудрац не зна много ствари; онај ко зна много ствари – није мудрац.
Лао Це

Три пута воде до мудрости: размишљање оно је најплеменитије; одгој – он је најлакши и искуство – оно је најнеугодније.
Конфучије

Познавати друге је мудрост, познавати самога себе је врхунска мудрост.
Лао Це

Мудар човек се не занима ниским задовољствима чула.
Конфучије

Лакше је померити планине и реке, него измеити сопствену нарав.

Насилан човек умреће насилном смрћу.
Ово ће бити суштина учења.

Ко жели бити ослобођен свих брига, нека се окани науке.
Лао Це

Неправедно није оно шро можемо заборавити.
Конфучије

Више вреди познавати одлике свог непријатеља него своје грешке.

Несрећа је изврстан лек који одједном лечи од многих болести.

Бљесак муње,
Пљусак варница!
Један трептај ока
И ништа нисте видели.

Човек који не размишља и не планира унапред наићи ће на невољу одмах испред својих врата.
Конфучије

Незнање је ноћ духа, ноћ без звезда и месеца.

Новац понекад уклања неприлике али их и ствара.

Женске хаљине су компромис између признате жеље да би биле обучене и непризнате жеље да би се разголитиле.
Лин Ју Танг

Не заборављај своје неуспехе у часу успеха.
Опрост је лудост само за оне који се нису осветили.

Све се опрашта онима који себи ништа не опраштају.

Чнити зло за зло. Ли Ју

Одреци се учености па нећеш знати за патњу. Лао Це

Ако желиш пити, посматрај пијанца док се трезни.

Племенит човек није посуда која је само једној употреби намењена.
Конфучије

Похлепан човек увек мучи двоструку муку: како да згрне новац и како да га потроши.
Лао Це

Племенит човек боји се три ствари. Он се боји заповести неба, боји се великих људи, боји се мудраца.

У дугој игри нема победника.

У победи нема лепоте.
Лао Це

Најбоље је победити без борбе.
Сун Цу

Политика је рат без проливања крви, рат је крвава политика.
Мао Це Тунг

Онај који одмах сваком одобрава ретко ће кад доћи у могућност казати властиту реч.
Лао Це

Сви су људи добри ако од њих не тражиш помоћ

Ко жели слатко треба да поднесе горко.
Лао Це

И у тајној соби подвргнут си суду: настој да не учиниш ништа због чега би поцрвенео па макар те само таваница посматрала.
Лао Це

Не говори о свом успеху пред особом која није успела.


 
Duh Sekire:

Књиге су сложене од речи. Речи вреде само по мислима. Мисли имају своје порекло, које се не може изразити саммим речима. Према томе разговори што их људи стављају у књиге и што их они сматрају драгоценим заправо су без вредности.
Чуанг Це
Ova misao, nakaradno pretpostavljena i u formi paradoksa, obezvredjuje samu sebe i onoga ko u nju poveruje dovodi u situaciju da ne prihvati nekolicinu mudrosti koje su zaista ovde napisane.
 
Та мисао је парадокс типичан за зен-будизам. Зен-будизам је иначе изворно кинеско учење, које је касније раширено у Јапану. Најпоједностављеније идеја зен-будизма је да је свет илузија или ништа. Међутим, као решење не нуди се (само) аскеза већ просветљење кроз (наизглед) бесмислена решења парадокса.

Ево о једном кинеском мислиоцу:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Лао_Це
 

Породицу не упропаштавају глупи синови него паметни.

Најбоље су затворена она врата која можемо оставити отворена.

Излечити се може једним ударцем мача, али никако једним ударцем језика.

Пуно је оних који разна јела кушају, али мало је оних који осећају њихов укус.
Конфучије

Апетит долази док једете. Лао Це

Стара мачка никад се не опече. Лао Це

Није важно које је боје мачка, важно је да лови мишеве.
Денг Сиао Пинг

Ко ме иза леђа куди, тај ме се боји; а ко ме у очи хвали, тај ме презире.

Ко види небо у води, тај види и рибе на дрвету. Лао Це

Где нема крава, диве се козама. Конфучије

Добар путник не зна где иде. Савршен путник не зна одакле долази.
Лао Це

Обавештени људи не раде у тами.

Без обзира на то колику мрежу човек рашири, птица се увек ухвати само у једну рупу.

Добар тркач не подиже за собом прашину.

Освајач других је моћан, победник над самим собом је јак.

Добар коњ потрчи чак и на сенку од бича.

Нико не може да пресипа мед, а да не полиже прсте.

Све су гљиве јестиве, али неке само једном.

Погрешна жеља највећи је непријатељ среће.

Дошапнута реч се чује миљама унаоколо.

Мада се десет хиљада ствари улива у море, оно никада није пуно.

Земљорадник се нада киши, путник лепом времену.

Језик је мек и остаје, зуби су тврди и испадају.

Боље обожавати пећ, него клањати се олтару.
(Другим речима: Боље је додворавати се правим властодршцима него наименованим)

Сена се шета тамо где сунце жели.

Ако сте већ у сосу онда бар уживајте у њему. Конфучије

Не заборављај своје неуспехе у часу успеха.

И небо и земља и хиљаде других ствари рођене су из постојања, само постојање рођено је из непостојања. Лао Це

Немој се нимало жалостити што те људи не познају, већ напротив што ти њих не познајеш.

Правда је као блудница, неће се дати ономе ко нема пара.

Поштовање оних који су вреднији, више вреде од нас, највиши је израз осећања правде.

Од земље се праве лонци, али она празнина у лонцу даје својство лонца.
Лао Це

Тешко је сачувати се ударца из потаје.
Да би се ухватио лопов, треба се докопати плена. Да би се ухватили прељубници треба их затећи на делу.
Ли Ју

Рана коју ти зада пријатељ никада не зацели.

Владар државе Сунг једном затражи од неког вештог занатлије да од комада жада изрезбари лист дрвета. Након три године, занатлија је довршио посао, а када је вештачки лист стављен на дрво, био је тако чудесно урађен да га нико није могао разликовати од правог лишћа. Владар је био веома задовољан. Али када је за то чуо Лије Цу, рекао је: „Кад би природи било потребно три године да начини један лист било би мало лиснатог дрвећа“.

По својој природи људи су једни другима блиски, понашање их удаљава. Конфучије

Све пролази као ова вода; ништа не стаје ни дању ни ноћу. Конфучије

 
Duh Sekire:

Породицу не упропаштавају глупи синови него паметни.




Kako objasnjavate ovu misao?

Inace, pre dosta vremena sam postavio teme na filozofiji "Zen prica" ili "Zen price" pa koga interesuje nek pogleda. Bilo je i zanimljivih komentara. Duse ako imas neku dobru zen pricu ostavi na tu temu!
 
http://www.rider.edu/~suler/zenstory/zenstory.html
Па ко воли нек тражи. Ако нема прекопираних постова одатле у међувремену, прекопираћу ја неки кад завршим циклус "мудрости".

"Породицу не упропаштавају глупи синови него паметни."
Већ сам то једном цитирао. Мислим да је то слично ономе "пут у пако поплочан је добрим намерама". Вероватно се мисли да паметни синови могу доћи под утицај идеја које могу уздрмати "породицу" (или рецимо нацију). Такође, може да им се укаже некаква "пречица" ради остварења личног или "општег" добра.
 
Na slican nacin sam i ja razumeo ovu misao. Tacnije, shvatio sam je kroz tu filosofiju "nedelovanja". "Glupi", oni koji nemaju znanje, stvari prihvataju onakve kakve su i ne remete ih. "Pametni", svojim razmisljanjem nastoje da unaprede postojece stanje i samim tim "kvare" ustrojstvo.
Ali nesto drugo sam hteo da kazem... Apsolutno mi je jasna osnovna poruka misli koju sam ranije citirao i jos nekih koje se vode istom idejom. Razumem taj nacin za ostvarivanje cilja, koji ide obrnutim putem od onoga koji je zastupljen u Zapadnoj civilizaciji. Dakle, umesto da se nastoji sakupiti sav Svemir u sebe, namera je sebe, tj. svoj sadrzaj isprazniti u njega i pomesati se s njim, na taj nacin se ujedinivsi (molim da se kao autor ove misli navodi Ju Li An). Ono sto mi je zasmetalo kod pojedinih pricica (misli), je nacin na koji je ideja predstavljena. Mislim da je to ucinjeno prilicno nespretno. Ne znam da li je za to kriva vremenska distanca, odnosno, da li je vremenom izvorna prica iskrivljena. Konkretno, u primeru gde se mudrac penje na stolicu i cuti... a zatim daje objasnjenje na nacin na koji to radi. Tako opisana manifestacija, onome kome treba da priblizi propagiranu ideju, ostavlja sasvim neprimeren utisak. Kompletna scena odaje utisak gordosti i uobrazenosti, umesto da bude suprotno. Mislim da je scenario prilicno lose zamisljen.
A misao o recima i mislima, koju sam citirao, neodoljivo me podseca na vic, u kojem Mujo, pocevsi od pitanja vezanog za akvarijumske ribice - dokazuje Hasi da je *****. To cak nije ni paradoks, jer karike koje povezuju zakljucke nisu od istog materijala. Jednostavno, na polovini procesa zakljucivanja, ubacuje se pretpostavka i zakljucak koji ne stoji:
"Књиге су сложене од речи" - Tacno. Razuman zakljucak.
"Речи вреде само по мислима" - Takodje tacno. Recima izrazavamo misli.
"Мисли имају своје порекло, које се не може изразити самим речима" - Recimo da je i to tacno, ali je diskutabilno. Ako bilo koju misao mozemo izraziti recima, a to autor tvrdi, znaci da i misao o poreklu mozemo izraziti recima - ako smo elokventni.
"Према томе разговори што их људи стављају у књиге и што их они сматрају драгоценим заправо су без вредности" - Zakljucak koji je donet iznebuha i za koji ne nalazim uporise u bilo kojoj od ranijih tvrdnji. Cak i ako prihvatimo ideju da poreklo misli ne mozemo izraziti recima, to ne znaci da misli ne postoje. Autor ovom tvrdnjom negira i postojanje misli, mada to ne zeli, a ne bi ni mogao. Ne mozemo negirati postojanje necega, cinjenicom da ne znamo genezu njegovog nastanka.
Nadam se da nikome ne smeta ovo moje mozganje na zadatu temu. Verujem da nikoga ne interesuje, a meni je zanimljivo da analiziram.
 

Свака ствар застари пошто је достигла врхунац. Лао Це

Ако хоћеш да промениш свет, почни од себе. Конфучије

Само две категорије људи могу да избегну свакој промени: веома мудри и веома глупи људи.
Конфучије

Кретање Пута састоји се у повратку;
Слабост је његова највећа врлина.
Из оног Што – јесте, цео свет је створен,
Али оно што јесте створено је из онога Што – није.

Кад су палате врло раскошне, житнице су сасвим празне. Лао Це

Нема ничег горег од беспомоћног непријатеља, они су ти који нас поразити могу.

Ако некога победиш аргументом, то још не мора да значи да си га уверио.
Чуанг Це

Највећи освајач је онај који зна победити без борбе.
Лао Це

Револуција није ни гозба, ни књижевно стваралаштво, ни сликање, ни везење. Она се не може изводити тако елегантно, тако полагано и културно, тако умерено, добродушно учтиво, уздржљиво и попустљиво. Револуција то је побуна, то је насилни акт којим једна класа свргава другу.
Мао Це Тунг

Такозвани мир је интервал између два рата.
Чу Шујен Лусин

Речи не итражавају ствари
Нити откривају поруку срца.
Ако дословно примиш речи, изгубљен си;
Ако објашњаваш реченицама,
Нема просветљења у овом животу.
Мумон

Уман човек не мора бити учен, а учен човек не мора бити уман.
Лао Це

Да схватиш љубав родитеља, треба да сам имаш децу.

Боље је да родитељи завиде деци него да деца завиде родитељима.

Данас одлазим у државу Јие, а стигао сам јуче. Ово поставља да су данас и јуче релативни појмови. Јучерашњица данашњег дана била је данас јучерашњег дана, а данашњица данашњег дана биће јуче сутрашњег дана. У томе почива релативност садашњости и прошлости.

Права љубав према људима могућа је само у самоодрицању. Само оно не пропада што не живи за себе? А због чега живи онај ко не живи за себе? Не живети за себе може само онај ко живи за све. Само кад живи за све, човек може да буде и бива спокојан.
Лао це

Ако сте током читавог живота сачували мирну савест, не морате стрепети кад вам неко у поноћ закуца на врата.

Богаташ троши новац, а сиромах снагу.

Онај ко зна да му је довољно – довољно, увек ће имати довољно.

Ако живот и смрт подносиш не придајући им важност, не требаш се бринути да ли ћеш умрети раније или касније. Јанг Чу

Још ни живот не познајемо, а како можемо познавати смрт?
Конфучије

Какву су дивну представу о смрти имали стари: она је била починак за добре и ужас за зле.
Смрт је дакле била искушење врлине. Лијен Це

Све на свету расте, цвета и враћа се своме корену.
Враћање своме корену значи умирање сагласно са природом.
Сагласно са природом значи вечно; према томе, рушење тела не садржи у себи никакве опасности.
Лао Це

Судити спорове могао бих као и сваки други. Али свакако учинити да не буде више спорова, зар не би то било боље? Конфучије

Свет можемо упознати, а да не отворимо врата.
Смисао неба можемо спознати, а да и не погледамо кроз прозор.
Лао Це

Ономе који зна праву природу ствари од какве је користи учитељ?
Ономе који је прешао реку од какве је користи чамац?
Лао Це

Кад у земљи постоји ред, беда и понижење су срамота.
Кад у земљи влада неред, онда су углед и богатство срамота.
Конфучије

 
Ајде после одсуствовања са овог подфорума да додам свој допринос.

Julian_Duranona:
Na slican nacin sam i ja razumeo ovu misao. Tacnije, shvatio sam je kroz tu filosofiju "nedelovanja". "Glupi", oni koji nemaju znanje, stvari prihvataju onakve kakve su i ne remete ih. "Pametni", svojim razmisljanjem nastoje da unaprede postojece stanje i samim tim "kvare" ustrojstvo.
Ali nesto drugo sam hteo da kazem... Apsolutno mi je jasna osnovna poruka misli koju sam ranije citirao i jos nekih koje se vode istom idejom. Razumem taj nacin za ostvarivanje cilja, koji ide obrnutim putem od onoga koji je zastupljen u Zapadnoj civilizaciji. Dakle, umesto da se nastoji sakupiti sav Svemir u sebe, namera je sebe, tj. svoj sadrzaj isprazniti u njega i pomesati se s njim, na taj nacin se ujedinivsi (molim da se kao autor ove misli navodi Ju Li An). Ono sto mi je zasmetalo kod pojedinih pricica (misli), je nacin na koji je ideja predstavljena. Mislim da je to ucinjeno prilicno nespretno. Ne znam da li je za to kriva vremenska distanca, odnosno, da li je vremenom izvorna prica iskrivljena. Konkretno, u primeru gde se mudrac penje na stolicu i cuti... a zatim daje objasnjenje na nacin na koji to radi. Tako opisana manifestacija, onome kome treba da priblizi propagiranu ideju, ostavlja sasvim neprimeren utisak. Kompletna scena odaje utisak gordosti i uobrazenosti, umesto da bude suprotno. Mislim da je scenario prilicno lose zamisljen.
A misao o recima i mislima, koju sam citirao, neodoljivo me podseca na vic, u kojem Mujo, pocevsi od pitanja vezanog za akvarijumske ribice - dokazuje Hasi da je *****. To cak nije ni paradoks, jer karike koje povezuju zakljucke nisu od istog materijala. Jednostavno, na polovini procesa zakljucivanja, ubacuje se pretpostavka i zakljucak koji ne stoji:
"Књиге су сложене од речи" - Tacno. Razuman zakljucak.
"Речи вреде само по мислима" - Takodje tacno. Recima izrazavamo misli.
"Мисли имају своје порекло, које се не може изразити самим речима" - Recimo da je i to tacno, ali je diskutabilno. Ako bilo koju misao mozemo izraziti recima, a to autor tvrdi, znaci da i misao o poreklu mozemo izraziti recima - ako smo elokventni.
"Према томе разговори што их људи стављају у књиге и што их они сматрају драгоценим заправо су без вредности" - Zakljucak koji je donet iznebuha i za koji ne nalazim uporise u bilo kojoj od ranijih tvrdnji. Cak i ako prihvatimo ideju da poreklo misli ne mozemo izraziti recima, to ne znaci da misli ne postoje. Autor ovom tvrdnjom negira i postojanje misli, mada to ne zeli, a ne bi ni mogao. Ne mozemo negirati postojanje necega, cinjenicom da ne znamo genezu njegovog nastanka.
Nadam se da nikome ne smeta ovo moje mozganje na zadatu temu. Verujem da nikoga ne interesuje, a meni je zanimljivo da analiziram.

Оно за однос "глупи-паметни" се може подвести под принцип "Веи Ву Веи" - делање кроз неделање. Посебна филозофија која се заснива баш на ономе што си рекао - не ремећењу природног тока ствари.

Чињеница је да речи не могу ваљано изразити мисли. У свакодневном животу то се не примећује, јер је говор ту само још један од органа - онај који служи комуникацији. Међутим, што више идемо ка апстракцијама ту настају проблеми. Јер апстракција значи "занемаривање детаља". Што више детаља замагљујемо то се више ствара један наш поглед на ствари, који се разликује од погледа неког другог - јер он замгљује друге детаље. Зато говоримо исто, а мислимо другачије.

Пример за то би била библијска дефиниција Бога: "Ја сам Онај који Јесте." Кажу да се на однову тога не може говорити о томе шта је заправо Бог. Али већ из саме те дефиницје сазнајемо да је Бог мушко. Да ли би онда правилније било рећи "Оно које Јесте"... но то би било за посебну тему.
 
Јес рече ми један чо'ек на једном месту... на рођендану мог другара, како га је неки Црногорац удавио причама.... мада је тај био из Мојковца, па је говорио - то је од МОЈ КОВАНИ НОВАЦ... као тамо је измишљен новац, дукати, шта га знам... испад Мојковац старији до Вавилона.
 
Bas mi se svidjaju ove mudrosti! Najvise od svega je fascinantno sto su ljudi strasno davno napisali sve one stvari koje su psiholozi i sl. otkrili u "skorije" vreme :!:
Meni su najvise privukle paznju stvari sto sam i sama skontala i znam da su veoma tacne-

-Сви су цветови будућости у семену садашњости.
-Ловци на јелене не троше своје стреле на зечеве.(moram reci bas je kao sto bih ja danas rekla- Me too ritch to argue with bitch ;) )
-Мудар човек гледа на пространство и не сматра ало тако малим ни велико тако великим, јер он зна да димензије немају грнаице.
-Несрећа је изврстан лек који одједном лечи од многих болести.
-Пуно је оних који разна јела кушају, али мало је оних који осећају њихов укус.

No, ne svidjaju mi se one koje na neki nacin ogranicavaju coveka... Mislim, stvar jeste u tome da to treba da se shvati na ispravan nacin ali ovako opste gledano ne svidjaju mi se neke stvari ovde-

Нема већег греха од мноштва жеља.


Свет можеш упознати не напуштајући кућу своју,
Пут можеш сагледати не отварајући прозоре.
Што се више крећеш, све ћеш мање знати.
Сходно томе Мудар човек сазнаје без кретања,
Види и кад не гледа, све обавља без делања.

У победи нема лепоте.
 
uh.... moja sestra je isla kao mala i kao bas joj je pomoglo.... ali ja sam skroz zaboravila princip.... mislim, pokace ti one cackalice po cakrama i ti valjda treba da se "iskljucis".... prf..... tematiku sam skroz zaboravila.... :roll:
 
sensual:


Свет можеш упознати не напуштајући кућу своју,
Пут можеш сагледати не отварајући прозоре.
Што се више крећеш, све ћеш мање знати.
Сходно томе Мудар човек сазнаје без кретања,
Види и кад не гледа, све обавља без делања.



Zanimljivo da je ovako nesto pricao i Aristotel. On je govorio da je vrhunac ljudskog postojanja
u necinjenju. tj. sampo u promisljanju.
 

Back
Top