Разлика је у вољи, жељи, мотивацији, али не само онако...декларативно...него у истрајности, упорности...
Е сад, неко стартује са боље позиције или има боље предиспозиције...
Мене ужасно нервира што сам отегао овај факс, што ми аутоматски одлаже неке видљивије успехе на пословном плану. Велико разочарење је било и кад сам престао активно да тренирам. Мислим јесам ја крупан, брз...али сам некако...јбно...пикљав, лако повредљив...мораш да се помириш са тим...
На емоционалном плану нисам имао разочарења...више је то неки трип...
јао мамлазе...какву си девојку на тацни испустио зато што си хтео нешто друго...мислим све је то на неком платонском и безазленом нивоу...
Ту сам имао среће...али се све нешто мислим...кад ме стрефи онако
из неба па у ребра кад будем био најрањивији, кад не очекујем...да се изнивелише...
Изгубио сам једног доброг пријатеља...
...ту сам се жешће изглупирао...баш сам погрешио (и огрешио
)...
Све у свему...верујем да је потребан неки баланс. Мислим у чему је поента да радиш 16 сати дневно, не шта ти се своди живот, у чему је смисао? (осим ако нема другог избора
). Баланс, време, воља, организација, могућност прилагођавања...а све то уз неки твој унутрашњи, душевни мир...
Још једна ствар...све што радиш те на неки начин детерминише. Сваки одгледан филм, прочитана књига...или пак, сра*а и грешке које си направио...све су то као мале коцкице које се слажу...све то долази на своје место...