Како сам доживео нарко-аџуванску 5.- октобарску ДОС-манлијску револуцију 2000, најсрамнији, најкукавичкији и најбогохулнији догађај у вишемиленијумској историји Срба и Србије !?
Браћо Срби и сестре Српкиње,
Негде око 19. часова прохладног 5. октобра 2000. лета Господњег завршио сам свакодневне обавезе на факултету и имао намеру да кренем у свој стан. Замном, као опарена, готово вриштећи, улетила је моја асистентикња Романа, узрујано дограбила даљински управљач од ТВ-апарата, мислим да је пронашла ТВ „Пинк”... Боже, кад тада нисам умро од муке, стида и беса нећу никад. Некакав неуредни, верујем да је смрдио као твор, изопачени и веома агресивни нарко-аџуван млатећи у нешто што би се, можда, могло назвати добош, је анимално вриштао: „Србија је слободна !!! Побићемо Милошевићеве криминалце!” Ускоро се том нарко-манијаку придружио и некаква анимална и видно пијана згурена, полуписмена и крезуба наказа, мислим да се представио као багериста Џо, мумљајући нешто неразговетно и машући некаквом згужваном сликом, вероватно истргнутом из некаквих страних новина, Зорана Ђинђића. Том подивљалом, примитивном и антисрпски расположеном двојцу су се веома брзо придружили истомишљеници. Из самог ТВ апарата је просто заударао непријатан воњ нарко-аџуванских комуњарско-антисрпских револуционара. Тешко је тада било бити човек, а поготово Србин!
Нарко-аџуванско-комуњарска теревенка се ускоро, када су се појавили „водећи револуционари”, деца у крви огрезлих броз-комуњарских проусташких џелата српских, претворила у дивљачки, богохули и срамни јавни судски процес српској нацији, српским патриотама, херојима и браниоцима Срба и Србије, дотадашњој демократски изабраној власти и СПЦ. Згрбљени багериста је балавећи као пуж величао свој удео у нарко-аџуванској револуцији, прљави добошар је нешто анимално гестикулирао вриштећи као звер као што будале обично и чине, а мали Чеда, вечити студент 1. године, је упућивао безброј претњи, уцена и криминално-издајничко-полписменим вокабуларом наговештавао како ће се крваво обрачунати са Србима у Србији који не подржавају његову примитивно-дивљачко-антисрпску хорду зликоваца...Тај процес вођен је, а шта друго и очекивати од примитиваца, аџувана, туђинских плаћеника, кукавица и српских испрдака, стаљинистички, мафијашки, балкански и арбанашко затуцано назадњашки. Никада нисам видео толико бруталности и бескрупулозности у међуљудским односима; никада толико примитивне и дивље страсти за влашћу, за очувањем насилнички придобитих позиција, за стицањем поена недемократским методама у овој смени снага у оквиру бирократске олигархије нисам тако згуснуто и очигледно доживео; никада толиког и таквог одсуства разборитости, објективности, спремности за тражење истине и напора за правду и правичност нисам доживео у људском колективу, као тада... Без икаквог људског и грађанског достојанства, неозбиљно, неискрено, простачки, аџувански и руљашки, понашало се „руководство” ДОС-манлија, та србомрза, бедна и кукавна „колективна памет” која се прогласи једином „нацијом” у светој земљи Србији. Мали Чеда је предводио фуриозни напад на Србе, српске јунаке и СПЦ. ДОС-манлијско „револуционарно водство” га је у свему подржавало, просто су се међусобно надметали у испаљивању простаклука, увреда, претњи и прекора против оних правих и правоверних Срба „величајући и дивећи се државничкој мудрости” Солане, усташких и арбанашких вођа и других непријатеља Срба и Србије...
Тог дана у свој дневник сам записао: „ Не знам да ли су ово арбанашки лобисти, али, више него сигуран сам у то, имају истог газду ! Ови имају једну једину намеру да униште Србе и Србију !” И тада и сада осећам се посрамљен задо што нисам ништа учинио да до те мрље у историји Срба и Србије не дође. Волео бих када би сви Срби из свете земље Србије из овога извукли некакво наравоученије да се догађај сличан овоме никада више не понови. Све треба, апсолутно све, учинути да се Борис Тадић – Францетић, Вук Драшковић и њихове антисрпске нарко-аџуванске банде што пре истребе из Србије. Време је да после седам деценија Србе и Србију предводе и представљају прави правцати ортодоксни Срби који су у сваком тренутку спремни и живот свој уложити за бољитак Народа, Вере и Отаџбине. Овога трена за то су једино способни СРПСКИ РАДИКАЛИ, једина истинска српска странка на политичком небу Србије.
проф. др Крстан Ђ. Ковјенић
_________________
С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О, уједињење свих земаља С Р П С К И Х и РАДИКАЛНО БОЉЕ сутра за СРБЕ, мајку СРБИЈУ и све друге земље С Р Б И Н О В Е !!!
Браћо Срби и сестре Српкиње,
Негде око 19. часова прохладног 5. октобра 2000. лета Господњег завршио сам свакодневне обавезе на факултету и имао намеру да кренем у свој стан. Замном, као опарена, готово вриштећи, улетила је моја асистентикња Романа, узрујано дограбила даљински управљач од ТВ-апарата, мислим да је пронашла ТВ „Пинк”... Боже, кад тада нисам умро од муке, стида и беса нећу никад. Некакав неуредни, верујем да је смрдио као твор, изопачени и веома агресивни нарко-аџуван млатећи у нешто што би се, можда, могло назвати добош, је анимално вриштао: „Србија је слободна !!! Побићемо Милошевићеве криминалце!” Ускоро се том нарко-манијаку придружио и некаква анимална и видно пијана згурена, полуписмена и крезуба наказа, мислим да се представио као багериста Џо, мумљајући нешто неразговетно и машући некаквом згужваном сликом, вероватно истргнутом из некаквих страних новина, Зорана Ђинђића. Том подивљалом, примитивном и антисрпски расположеном двојцу су се веома брзо придружили истомишљеници. Из самог ТВ апарата је просто заударао непријатан воњ нарко-аџуванских комуњарско-антисрпских револуционара. Тешко је тада било бити човек, а поготово Србин!
Нарко-аџуванско-комуњарска теревенка се ускоро, када су се појавили „водећи револуционари”, деца у крви огрезлих броз-комуњарских проусташких џелата српских, претворила у дивљачки, богохули и срамни јавни судски процес српској нацији, српским патриотама, херојима и браниоцима Срба и Србије, дотадашњој демократски изабраној власти и СПЦ. Згрбљени багериста је балавећи као пуж величао свој удео у нарко-аџуванској револуцији, прљави добошар је нешто анимално гестикулирао вриштећи као звер као што будале обично и чине, а мали Чеда, вечити студент 1. године, је упућивао безброј претњи, уцена и криминално-издајничко-полписменим вокабуларом наговештавао како ће се крваво обрачунати са Србима у Србији који не подржавају његову примитивно-дивљачко-антисрпску хорду зликоваца...Тај процес вођен је, а шта друго и очекивати од примитиваца, аџувана, туђинских плаћеника, кукавица и српских испрдака, стаљинистички, мафијашки, балкански и арбанашко затуцано назадњашки. Никада нисам видео толико бруталности и бескрупулозности у међуљудским односима; никада толико примитивне и дивље страсти за влашћу, за очувањем насилнички придобитих позиција, за стицањем поена недемократским методама у овој смени снага у оквиру бирократске олигархије нисам тако згуснуто и очигледно доживео; никада толиког и таквог одсуства разборитости, објективности, спремности за тражење истине и напора за правду и правичност нисам доживео у људском колективу, као тада... Без икаквог људског и грађанског достојанства, неозбиљно, неискрено, простачки, аџувански и руљашки, понашало се „руководство” ДОС-манлија, та србомрза, бедна и кукавна „колективна памет” која се прогласи једином „нацијом” у светој земљи Србији. Мали Чеда је предводио фуриозни напад на Србе, српске јунаке и СПЦ. ДОС-манлијско „револуционарно водство” га је у свему подржавало, просто су се међусобно надметали у испаљивању простаклука, увреда, претњи и прекора против оних правих и правоверних Срба „величајући и дивећи се државничкој мудрости” Солане, усташких и арбанашких вођа и других непријатеља Срба и Србије...
Тог дана у свој дневник сам записао: „ Не знам да ли су ово арбанашки лобисти, али, више него сигуран сам у то, имају истог газду ! Ови имају једну једину намеру да униште Србе и Србију !” И тада и сада осећам се посрамљен задо што нисам ништа учинио да до те мрље у историји Срба и Србије не дође. Волео бих када би сви Срби из свете земље Србије из овога извукли некакво наравоученије да се догађај сличан овоме никада више не понови. Све треба, апсолутно све, учинути да се Борис Тадић – Францетић, Вук Драшковић и њихове антисрпске нарко-аџуванске банде што пре истребе из Србије. Време је да после седам деценија Србе и Србију предводе и представљају прави правцати ортодоксни Срби који су у сваком тренутку спремни и живот свој уложити за бољитак Народа, Вере и Отаџбине. Овога трена за то су једино способни СРПСКИ РАДИКАЛИ, једина истинска српска странка на политичком небу Србије.
проф. др Крстан Ђ. Ковјенић
_________________
С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О, уједињење свих земаља С Р П С К И Х и РАДИКАЛНО БОЉЕ сутра за СРБЕ, мајку СРБИЈУ и све друге земље С Р Б И Н О В Е !!!
