Fajtanje

E žene, devojke i devojčice...:smile:
Sa kim se najčešće svađate, ko vas najlakše izvede iz takta; zbog čega se najviše nervirate?

Oko čega se najčešće svađate sa mamama, braćom, sestrama, muževima, momcima, decom, svekrvama, koleginicama, komšijama, drugaricama, prijateljima, šefovima...................

I kakve ste u svađi? Lako planete, ali se brzo smirite; ili dugo ćutite i skupljate u sebi, pa kad puknete ne opraštate... Da li lete tanjiri i saksije, ili ne znate da povisite ton, pokušavate da rešite sve mirnim razgovorom?

Свађам се искључиво са ближњима и понекад планем ако сам у неком реду, а неко хоће да се убаци, а ја баш надрндана. Али тада све остане на једној реченици, са све персирањем.

Са мамом и татом око кућних послова, око моје лењости, али најчешће око неких глупости.

Са братом око још глупљих ствари, ко ће да седне за комп, ко ће да усисава или да баци ђубре итд. или се просто издеремо једно на друго уместо поздрава, пошто обоје имамо тежу нарав.

Са момцима се нисам свађала, имала сам ту срећу да су увек ћутке отрпели моје изливе беса, па ме је брзо пролазила воља да се свађам сама са собом.

Јако лако планем, боље рећи експлодирам, али у стању сам да заборавим чим се окренем. Исто тако лако и праштам, свима и све. једноставно заборавим да сам била бесна и повређена.

Не бацам ствари, нити се разрачунавам физички, могла бих некога само из шале да звекнем, али то би било као да сам га помазила. Углавном почнем да се дерем, а у тежим стадијумима да сикћем и онда обично кажем нешто ужасно заједљиво што ми не би пало на памет да нисам у афекту. Значи, док се дерем, добро је. Кад кажем нешто тихо, е то је већ отров. Свађам се и кад знам да нисам у праву, користим логичке цаке да збуним противника. Моја мора бити последња у свађи, иако знам да грешим и чак сам спремна да то исправим.

Са ауторитетима на послу и сл. се никада не свађам, нити подижем тон. Кад ме на послу изнервирају, отрпим, а иживљавам се код куће.

Са друштвом се углавном не свађам, понекад подигнем тон, али само ако сам јако изнервирана, рецимо кад ме испале за летовање или тако нешто.

mackica ns:

E žene, devojke i devojčice...:smile:
Sa kim se najčešće svađate, ko vas najlakše izvede iz takta; zbog čega se najviše nervirate?

Oko čega se najčešće svađate sa mamama, braćom, sestrama, muževima, momcima, decom, svekrvama, koleginicama, komšijama, drugaricama, prijateljima, šefovima...................

I kakve ste u svađi? Lako planete, ali se brzo smirite; ili dugo ćutite i skupljate u sebi, pa kad puknete ne opraštate... Da li lete tanjiri i saksije, ili ne znate da povisite ton, pokušavate da rešite sve mirnim razgovorom?

Kliknite za proširenje...

Izbegavam ljude koji me nerviraju tj. s kojima bih mogla non stop da se svadjam. Sa Mikijem se raspravljam oko gluposti,ali sve se brzo zavrsi poljupcima, sa mamom se ne svadjam ali me naljuti ako znam da se iznervirala na poslu pa je sad nervozna prema meni, sestra mi je uglavnom nervozna pa cim krenu neke varnice obe postajemo obazrive...na baku sam se naljutila jer nije imala nikakav raylog da ne dodje na moj rodjendan (nikad ne dolazi jer eto ja sam mladja, pa je obilazim svake druge nedelje tokom cele godine), sa svekrvom se ne svadjam ali jednostavno zatezem koliko god mogu da ona oseti moj stav i bez svadje, s komsijama-ludacima iznad sam se svadjala dok nisam ukapirala da su to seljoberi i da oni ne kontaju sta im mi pricamo, na poslu se ne svadjam (drzim se onoga da je sef uvek u pravu)...U stvari na svim frontovima sam za to da svako ima svoje misljenje i da to treba znati i uvazavati ali pustiti druge da zive svoj zivot...

Pa ne znam oko cega se svadjam... uglavnom oko gluposti. Sa bliskim ljudima i nema nekih velikih problema ( fala Bogu za to). Moj najludji razlog za svadju je bila kocka cokolade (99% kakaoa) koju sam stavila u usta svom decku i on krenuo da pravi mucenicke face kao grozno je, gorko je.. kao da sam htela da ga otrujem

U svadjama uglavnom izvucem deblji kraj jer nisam u nekom heavy fazonu kada su svadje u pitanju... nisam spremna za teske reci i vrlo brzo zaboravim sve, tj. tipican sangvinicar sam.

Iznad svega mrzim kada neko provlaci neke stvari iz svadja... over and over, kada sve pamti, kao da zapisuje, a ja ne mogu ni da uzvratim napadom jer sam sve ono lose zaboravila, niti se secam razloga za svadju, niti znam koja je steta meni nacinjena... I move on.

Ja već pomislio neka nova sexualna tehnika koju ne poznajem.....

Mama, mesto broj jedan.
Mada se ne svađam sa njom... samo mi izvuče živac u milisekundi.
Sestra, mesto broj dva.
Kapiram da je to od horoskopa...

Ostali ljudi... slabo se svađam... ako izuzmemo PMS faze i naslina buđenja,
prilično sam staložena osoba. Volim rasprave, uživam u njima... ali to i nisu svađe.

Previdela sam ovo - oko čega... Oko sitnica uvek. Zašto sam peglalasada a ne juče ili sutra, i tako... ona/one protiv organizacije mog vremena...

ja uglavnom cutim i trpim... i trpim... i trpim...
a onda puknem i posvadjam se sa svima oko sebe...
samo sto se vise niko i ne ljuti na mene, navikli su na te moje ispade...

Baš mislim da imam visok prag tolerancije - ali nisam mutava, uf... ne forsiram svoje mišljenje i ne svađam se s okolinom da bih isterala neko svoje viđenje pravde.

Najviše se svađam na poslu, tu sam najdrčnija i najosetljivija na kritike - jer znam šta radim i stojim iza toga pa me one užasavaju ili ono masovno zadiranje u privatnost, potencijalne tračeve sečem u korenu, na bilo kakvo obraćanje koje iskače iz određene forme ponašanja koje je tipično za poslovnu komunikaciju reagujem oštrije u stvari.

- S dečkom se ne svađam nikad, da za svo ovo vreme nismo imali ni jednu svađu - kapiramo se totalno

- S roditeljima retko, baš retko - naučila sam ih da me ne diraju i da veruju mojim izborila, razvilo se neko međusobno poverenje koje stvarno ima čvrste korene ali kad se iz nekog x razloga i desi to je onda stvarno, stvarno pakleno.

Gde me nadje s temom
Poslednja tri dana moja majka je nadrndana na mene, i to mnooogo mrzim. Stalno je nadrndana i svi su joj krivi-a zasto-to ne znamo. Prvi put u zivotu sam razbila nesto u ljutnji, bacila sam telefon na pod, valjda sam zelela da ga pokvarim da ne moze da me zove nekoliko dana.
Ali majka je dobra u odnosu na ostale. Posvadjala sam se i sa babom. Otisla sam da je obidjem i ona opet kuka, nesrecna je, uvek bila i kad joj je sve bilo potaman kao i sad. Nabacila mi je po hiljaditi put grizu savesti sto je ne obilazim. A ne volim da je obilazim, to radim samo zbog grize savesti. Iznerviram se u trenutku kad samo pomislim kako manipulise sa mnom. I digla sam malo prasinu dok sam bila kod nje, pokusala da joj stavim do znanja da mi nije lako da se organizujem da dodjem do njenog smrdljivog sela, i da imam puno obaveza i NEMEM vremena da dolazim stalno, na sta se ona nasmejala kao da se ja salim. Mogla sam glavu da joj razbijem. Ispratila me je sa komentarom:"Pa sine, kad ces da dodjes ponovo?Nemoj da cekas ovoliko da prodje".
I tako, porodicni vikend prodje, ne ponovio se nikad. Ovo oslikava zasto i sa kim se svadjam i ko me nervira. U celoj toj prici ne volim taj osecaj nevoljenosti, to sto npr. moja majka ume da bude gruba na recima, (barem su meni to grube reci). A te svadje bez naknadnog izvinjenja mogu mnogo da ohlade odnos.
Desilo mi se da se posvadjam sa jednom drugaricom i to je bio kraj, nisam zelela da predjem preko toga sto je ona radila.
Joj, i sa najboljom drugaricom sam se posvadjala, malo, po prvi put u zivotu, ali sutradan smo otisle na kafu i sve je bilo o.k.
Zvezde su mi bile naklonjene za svadju ovog vikenda.8)I

ne svađam se u RL
ako se s nečim ne slažem, tražim argumente zašto to nieje onako kako ja zamišljam da treba da bude, što je prilično nezgodno za one koji nisu navikli na moj metod - izbacim seriju pitanja i potpitanja, nateram ih da iiiizuzetno brzo misle i govore, i to konkretno i direktno, bez okolišanja....i onda uglavom klonu i polože oružje
To kad se fajtam. Inače sam ok ako samo polemišemo. Neki ne znaju razliku, ali to niej moj problem.

U diskusijama uzivam, medjutim kad one prerastu u svadju i licni obracun -> povlacim se istog momenta. Ponekad upotebim tajno oruzje zvano "šala" ili "ma, nema veze", a nekada se i fizicki distanciram.To bude dovoljno u vecini situacija, jer mrzim glupe rasprave koje nemaju svoj smisao i kraj.

Umem da povisim ton, planem ko djavo himself ...ali se vrlo brzo i smirim i sve zaboravim. Uglavnom.

Mrzim napete situacije, negativne atmosfere, "nerasciscene racune"..to me izludjuje.

u ne znam shta mi je, neshto se ne svadjam u poslednje vreme ni sa kim :shock:
uglavnom sam upozorila okruzhenje da me ne vuku za jezik, tako da trenutno zhivim u harmoniji sa svima

U stvarnosti se sad svadjam samo sa dragim. Uglavnom oko nebuloza, pa to prestane u roku od odmah. Lepo se izvicemo, ja njemu on meni. Kad smo se preselili, vikala sam sto ne vraca stvari na svoje mesto, a onda sam shvatila da ga radim na zenstvenost, ja sklanjam stvari, al' eno ga sad on usisava i to redovno. Doduse, kritikujemo se medjusobno, al' se onda ne svadjamo. S prijateljima se ne svadjam.

Svadjuckala sam se i sa roditeljima dok sam zivela sa njima, s caletom retki, ali zestoki fajtovi, s kevom to nije svadja, to je neslaganje. A oko cega, morala bih da upregnem mozak da se prisetim. S bakom samo kad sam bila mala, stalno sam joj vikala "Nemoj ti meni da komandantujes!" , sad joj sve popustam, branim je i mazim, i kad nije u pravu. :razz:

Gledam da kad god mogu izbegnem svadju, a tako problemi ostaju nereseni, i tako u krug. Znam da to ne valja :?

Jedina osoba sa kojom se redovno svadjam je - MOJA MAMA )))
Inace ne volim da se svadjam, ali ona i ja jednostavno nikako ne funkcionisemo...
Svadjamo se oko svacega, bilo da su sitnice, bilo da je nesto krupnije.

Ufff.. pa dobro, to sto ja radim nije svadjanje, nego rasprava... a onda se ona druga strana naljuti uglavnom (ako nije moj tata ili mama... oni se isto nikada ne svadjaju, vrlo razumni ljudi)... i onda krene da se svadja sa mnom, ali ja i dalje ostajem prisebna. Par puta sam se u zivotu uvukla u svadju, onako da sam se stvarno svadjala... i to je bilo pogubno za ljude sa druge strane
Ljudi koji me dobro poznaju trude se da ne prave takve stvari sa mnom, mada delujem jako fino i prijatno imam opasnu i preciznu jezicinu i kada krenem da bacam vatru... a to radim samo ako sam spremna da zapalim mostove za sobom... ufff to je mnogo gadno... nije dzabe mene moja cimerka zvala ubica decjeg lica
Samo neka naivcina moze da se zaleti i krene na mene mislim na RL, nemam zivaca da se ovde borim sa nevidljivim ljudima
uostalom, besmisleno je

Naivčine... oprez... iz iskustva...

Jednom sam cak i fizicki napala neku devojcicu... mislim da sam bila 6 ili 7 razred osnovne skole... mrzelo me da se raspravljam sa njom, samo sam joj prisla i bez reci opalila samarcinu, a kada je pocela da place, okrenula se i tako valjda krenula kuci cmizdreci... ja sam je sutnula u zadnjicu da je finisiram i kada se zateturala na stepenistu i pocela jos glasnije da place bila sam zadovoljna... ehhh

Posle su me jurili njeni roditelji

marlon:

Naivčine... oprez... iz iskustva...

Kliknite za proširenje...

cmok!

ali da ne mislite da sam spremna da se tucem samo sa devojcicama... jednom je pijani policajac maltretirao mog tatu, ja sam izasla iz kola i krenula da branim mog tatu i mislim da je pijani cajac ostao bez teksta... pustio nas je na miru, ali smo ipak tuzili stoku za to sto nas je dirao
cika je bio kaznjen posle

ali to je tipicna pijana kukavica, naoruzan i mlati rukama ispred lica mog tate

Sa ocem definitivno imam najžešće rasprave, nisu svađe. Žučna prepirka koja traje oko 3 minuta na sva moguća pitanja, nije bitna tema - mi ćemo da se zakačimo. I niko se ne seća povoda.
Onda...sa bratom od strica sam se non-stop svađao ranije, i sad, kako su nam brkovi odavno porasli i desile se neke stvari, postali smo bliski, vezani smo, počinjemo da ličimo na svoje očeve. Zanimljivo je to...
Sa Anom se svađam jer smo besni i razmaženi, to nije ni svađa, samo dizanje perja oko gluposti.
Ovi ostali, baš me briga za njih... sa kumom se mlatim na fudbalu,. Sport je lek za višak besne energije i zauzdavanje temperamenta, makar na pola dana : )

Sa mamom... Obozavamo se i svadjamo, kao lude...
Moja komsinica zavidi mami, zato sto joj tepam - Maki...
Njena kcerka nema tih izljeva njeznosti... To je tako tuzno...

Sa mamom najvise. A nije to ponekada ni svadja samo sto mi ta zena izvuce zivac u sekundi, ne znam kako joj uspeva.
Sa bratom sam se svadjala kada smo bili manji i tukli smo se dok on nije ojacao. Glavno oruzje mi je bio daljinski upravljac.
Sa drugaricama se posvadjam ponekada, ne cesto, mozda bih se svadjala cesce da ih imam vise.

Teske sam naravi, brzo planem, uvek sam spremna na svadju ako me neko isprovocira. Uglavnom nikada ne zaboravljam, zlopamtilo sam, ali umem da oprostim. Ali to me ne sprecava da sledeci put nabijem na nos nesto od pre 100 godina. Moja mora biti zadnja iako nisam u pravu. Ne popustam prva. Mrzim nepravdu i brzo se zapalim kada je tako nesto u pitanju. Uhhhhh teska sam kao crna zemlja i priznajem, mene mogu voleti samo oni koji me dobro poznaju. Sa mnom treba umeti! A tima sto umeju treba dati Nobelovu nagradu. :wink:

етотако:

Jednom sam cak i fizicki napala neku devojcicu... mislim da sam bila 6 ili 7 razred osnovne skole... mrzelo me da se raspravljam sa njom, samo sam joj prisla i bez reci opalila samarcinu, a kada je pocela da place, okrenula se i tako valjda krenula kuci cmizdreci... ja sam je sutnula u zadnjicu da je finisiram i kada se zateturala na stepenistu i pocela jos glasnije da place bila sam zadovoljna... ehhh

Posle su me jurili njeni roditelji

Kliknite za proširenje...

Ja imam slican blam iz osnovne skole. Igrale smo basket na casu fizickog i mene jedna neartikulisana toliko gurala, 3 puta sam je opomenula da to ne radi. Posto nije vredelo, gurula sam je jace, na sta je ona nasrnula na mene. Ja sam je uhvatila za ruku i zesce uvrnula. Posle bilo sranje po skoli, ova kao nosila zavoj, a mene prozvali Bruce Lee.
A pisala sam davno kako sam se sibala sa Artakom u Americi.

етотако:

Jednom sam cak i fizicki napala neku devojcicu... mislim da sam bila 6 ili 7 razred osnovne skole... (

Kliknite za proširenje...

A u yebote što si dobra - ja sam to poslednji put uradila u 4. godini srednje, pre toga ihihiii
Mnogo me je nervirala - a ništa me nije razumela šta joj pričam.