MALODUSNOST

Dok sam radila imala sam prilike da upoznam jednog divnog mladica bolesnog od cerebralne paralize. Izasla mu je zbirka pesama, ljudi moji, ja nisam videla osobu puniju zivota! Pala sam na dupe, bio mi je inspiracija danima. Takvim ljudima je upravo njihov hendikep pozitivni pokretac za sve sto rade i kako rade!
Fenomenalni su! :D
Padanje u malodusnost je sasvim normalna stvar, dok ne predje u hronicnu bolest.
 
da, hvata me...
isamaram se i kazem ustaj lenji skote...
mada se trudim da shvatim uzok i posledicu...ne dolazi malodusnost bezveze...onda se trudim da to racionalizujem ali pokusam i da u isto vreme ne napravim sebi opravdanje za malodusnost...
to je malo tezi deo :)
 
mi smo tako nebitni samo zrnce peska u univerzumu i kada tako gledam sve postaje relativno
a i smrt je neminovna i ne znaš kada će doći i šta se sad tu žalim i ke.njam kako mi je ovo ili ono...ovo malo beznačajnog glupog života što imam treba da provedem skenjana? i onda kažem e vala nećeš i tako...
 
anakin:
da, hvata me...
isamaram se i kazem ustaj lenji skote...
mada se trudim da shvatim uzok i posledicu...ne dolazi malodusnost bezveze...onda se trudim da to racionalizujem ali pokusam i da u isto vreme ne napravim sebi opravdanje za malodusnost...
to je malo tezi deo :)
Kliknite za proširenje...
... i onda odteturaš do kompa, proćitaš par " Pera " i dobiješ NESLUĆENU motivaciju, pa makar i po NEGATIVITETU, a ??? :lol:
 
ja isto tako mislim...kad treba da donesem neke odluke ili kad me nesto iznervira kazem sebi "da li ce ti na samrtnoj postelji biti bitan ovaj zagoreo pasulj?hoces li ga se uopste setiti?ali bice ti bitno da li si posvetila vreme i pokazala ljubav svojim najblizima"
 
gigule:
mi smo tako nebitni samo zrnce peska u univerzumu i kada tako gledam sve postaje relativno
a i smrt je neminovna i ne znaš kada će doći i šta se sad tu žalim i ke.njam kako mi je ovo ili ono...ovo malo beznačajnog glupog života što imam treba da provedem skenjana? i onda kažem e vala nećeš i tako...
Kliknite za proširenje...
... a na OVO će Jagodica, obavezno da doda PRIGODAN amandman .... :lol:
šala, šala ... :lol:
 
gurmanci:
Da li vam se nekad desava da vas obuzme malodusnost? Znate ono kada ste sami sebi naporni, jadni, nemotivisani, samosazaljivi?
Kliknite za proširenje...
Ne znam, ne pamtim kada mi se to desilo poslednji put. Mozda zbog posla kojim se bavim, mozda je to samo splet zivotnih okolnosti..
 
Nema osobe koje se tako ne oseca( barem ponekad: kada mislis da imas sve, uvek ti treba nesto vise i kada i to priustis, ostvaris, postignes...Opet ti ni to nije dovoljno...i tako ukrug. Sustina je u tome da vecina ljudi ne ceni ono sto moze i ono sto ima zato sto nisu svesni niti razmisljaju da je njihova zivotna prica mogla da izgleda i drugacije.
 
gurmanci:
Ali kako sa tim izaci na kraj? Kako se izboriti za jos malo snage kada sve izgleda nemoguce? Sta vas dize?:P Da, naravno da se svi trgnemo posle nekog drasticnog primera, ali se to brzo zaboravi... :roll:
Kliknite za proširenje...

Kad sam tako raspoložena (tj. neraspoložena) obično mi pomaže ako sam fizički aktivna-šetnja, teretana, ribanje kupatila i slično, ili gledam neki film pa mi trenutno skrene pažnju. Često tada imam potrebu da mi neko priča bilo šta, samo da nema nikakve veze samnom-npr. kako su se upoznali njegovi baba i deda, ili čega se igrao kada je bio mali i tako. I griz sa čokoladom i cimetom (tako je toplo i utešno).
 
Desava se naravno i uvek trazim uzrok tome da bih uradila nesto po tom pitanju, ako nista drugo ono bar razgovor sa nekom meni dragom osobom. I kao sto neko rece, sledeceg jutra bude sve ok.
 
...ima dana...hm...ko da neshto teshko bude u vazduhu...i ne moze se udahnuti poshteno, ni smijati iskreno...smijeshno zvuchi, al' kad je frka meni ili drugima, nema se vremena za to...hehe, izgleda da je najcheshce pri''mirovanju, shta sad, kud sad...nije valjda da mi je dobro...(jel' to moguce?) :D ''i onda misli...misli...misli...iz nekih budjavih hodnika mozga...ako ikako mogu da izbjegnem priche, razgovore, jer sve mi je tuznjikavo,sivkasto, bez mirisa i ukusa..muljavo...pa malo da napunim baterije, a da ne odgovaram na pitanja''shta ti je, shta ti je...''...muzika...muzika...muzika...i onda opet napon se podigne u mrezi i pichi dalje...pa opet...
 
Dešavalo se.
I dešavaće se verovatno.

To su normalne faze... Ništa specijalno.
Jedino što imam, što sam uvežbala godinama za sve loše faze jeste svest o tome da će one - PROĆI. Za dan, dva, pet ili deset.
I kad me uhvati, tako razmišljam.
Više se u njih ne udubljujem.
 
Desava se, ne tako retko, i onda razmisljam sta mi sve nije uspelo, kako sam u proslosti mogla nesto drugacije da uradim, pa kako bi sadasnjost onda bila drugacija... :?
To traje neko vreme, a onda se obicno desi neka lepa sitnica, i ja se setim da verovatno postoji neki razlog zasto je sve ovako kako jeste i to mi vrati osmeh na lice :razz:
 
i ja sam gledala emisiju. sjajna je bila, zaista. :D
pokusah sa nekim ljudima da picam o tome juce, kada naidjoh na reakciju - joj, 'ajde o necemu drugom. bezveze. pa je i mene prosla volja, ali valjda cu ponovo dobiti inspiraciju na ovoj temi. ;)
 
glorya:
Nema osobe koje se tako ne oseca( barem ponekad: kada mislis da imas sve, uvek ti treba nesto vise i kada i to priustis, ostvaris, postignes...Opet ti ni to nije dovoljno...i tako ukrug. Sustina je u tome da vecina ljudi ne ceni ono sto moze i ono sto ima zato sto nisu svesni niti razmisljaju da je njihova zivotna prica mogla da izgleda i drugacije.
Kliknite za proširenje...

malodušnost je po definicije kad sve omalovažavaš?
Grozno je ako se to odnosi na CEO ŽIVOT.
Ja jesam ponekad obeshrabrena (tako ja to zovem, tu malodušnost), ali ne tako generalno...mislim, i prođe to, sve prođe. Najduže do kraja dana ili noći, i toga treba biti svestan - da će da prođe, i da to nije REALNA slika nego - malodušna projekcija, netačna dakle.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top