Esej

Da li putopis spada u esej? I ukoliko moze da mi nadje nesto o eseju (u mojoj enciklopediji nema nista - samo neke glupe dve recenice koje ne kazu nista). Unapred zahvljujem.

Budi na vezi, pokušaću da ti pomognem, ali mi treba vremena.

cekam

Pretpostavljam da si pronašao onu definiciju: Esej je opit, pokušaj...
Definicije obično više štete nego što koriste, jer, prvo, znaju da budu mutne podrazumevajući stvari i znanja koja se, u stvari, uopšte ne podrazumevaju.
Drugo, ali i najvažnije, definicije su destruktivne, jer sužavaju prostor.

Putopis, naravno, da može da bude esej. Ali tada ne opisuješ samo lepote pejzaža, ne opisuješ samo tradicionalnu nošnju, folklor, cene piva u kafićima i kvalitet peškira u hotelima. Ukoliko je to tvoj putopis, da bi od toga nastao esej, moraš da se poigraš sa svojim zabeleškama, sa svojim sećanjima, prosto, da napraviš eksperiment. U eseju je najmanje važno da li će se ostali složiti sa tobom, jer esej i nije tu da bude tačan. Esej je tu da otvori nove vidike, dimenzije, mogućnosti, bez obzira da li su oni realno mogući i ostvarljivi. Da i ja ne upadnem u zamku definisanja.

Fenomenu, umetničkom delu ili turističkoj destinaciji, naučnik pristupa ozbiljno i strogo, komičar komično, a istoričar istorično. I sva dela će imati istu manu, suženu perspektivu.
Tu nastupa esej. Definicija kaže eksperiment, ja bih rekao - igra.

Primer: Matematičar se upušta u proučavanje Mocartovog dela, ali se pritom fokusira na razvoj notnog sistema kroz istoriju, pa tako stigne do Rusoa koji je jedan od pristalica matematičkog prikaza muzike...

Čoveče, kako sam se zapetljao, već peti put brišem.
Romani su (uglavnom) fikcija, a naučna dela su pretendenti na konkretno dokazljivu istinu. Esej stoji između njih. On je na pola puta od oba. Esej shvatamo ozbiljno, kao pretendenta na istinu, ali bez konkretnih dokaza, već samo kao mogućnost, novi prostor koji će nas možda, ukoliko ga otvorimo, odvesti i do konkretnih argumenata.

Ne znam da li sam uspeo da ti pomognem. Možda da ti meni pomogneš pitanjima.

Hvala ti puno. Mnogo si mi pomogao. Zadovoljavajuc i opsiran odgovor. Jos jednom hvala.

Inače, veza mi je užasna, jedva sam se vratio. Na Svaštari sam postavio "Mili mi si skipili isti" kao neku vrstu eseja o predefinisanoj komunikaciji i sad čitam i čekam, pa šta ispadne.
Pozdrav

pozdrav
i ja imam zadatak da napise esej ja sam izabrao temu putopis...
ovo mi je prvi put da pisem esej....
da li neko moze da mi pomogne

Da je putopis esej zvao bi se esej, a ne putopis.
Naravno da nije isto.
Putopis je zapis o nekom putovanju, opis ljudi i zemalja itd.
Esej je književna kontemplacija na bilo koju temu.
Mogu to dvoje i da se kombinuju, ali to nije lak žanr. Onaj Zebald je to radio, recimo.

Нејасно ми је какав сте задатак у вези с путописима и есејима добили, али пробаћу да дам користан одговор...

Путопис не улази под категорију есеја, али код оба жанра се могу наћи исте особине, нпр. казивање о утисцима, изношење личних ставова, и можда најважније - спајање чињеничног (историјски, географски, археолошки подаци) са субјективним (вероватно је ово треће суштина вашег задатка).

Ако нисам помогла теоријским образложењем, проучите тата-мате за то: Дучића и Црњанског.
Благо цара Радована за есеј, и Градови и химере за путописе од Јована Дучића, и Писма из Париза друга Црњанског.

esej je književno naučna vrsta u kojoj autor objedinjuje naučni pristup
i književnu obradu s nastojanjem da izrazi lični stav prema temi o kojoj piše.
to je obično kratka forma u kojoj se posmatra kulturni ili društveni fenomen.

putopis je uglavnom prozna književna vrsta u kojoj su putovanje
i izgled proputovanih predela ili zemalja povod za umetničko oblikovanje zapažanja,
utisaka i razmišljanja o svemu što je putopisca zaokupilo na putovanju.
putopis može biti napisan književno-umetničkim,
naučno-popularnim ili novinarskim (publicističkim) stilom.