ЧУДО БОГОРОДИЦЕ У СИРИЈИ

Децембра 2004., Саудио-арабијац, муслиман, појавио се пред неколико новинских агенција да би испричао следећи невероватан догађај који је искусио и који је променио његов живот (ова прича је пренета преко ТВ и радио станица, Интернета, и раширена у свим средствима информисања широм целе Саудијске Арабије, Сирије, Палестине, и сигурно у свим суседним државама).
Пре неколико година, овај човек се оженио веома богатом муслиманком, али нероткињом. Како су године пролазиле, и упркос свим њиховим напорима и знатним медицинским трошковима (са многим докторима), они су остали бездетни. Његови родитељи су му саветовали да се ожени другом женом (пошто локални закон дозвољава до 4 брака).
Иaко изморен од свега, забринут, и сломљен, он не прихвата родитељски савет, него, са својом женом, путује на одмор у Сирију. Тамо, они изнајмљују ауто са возачем који је уједно био и водич по местима која су планирали да посете. Како је одмор одмицао, возач је приметио да је Саудио-арабијски пар пун горчине, патње и жалости. Зближивши се са њима, он их је бојажљиво питао зашто изгледају тако утучено - да ли то није зато што су незадовољни његовом услугом? Пар се поверио возачу да је разлог њихове несреће то што они не могу да имају деце. Онда им је возач, који је исто био муслиман, рекао да у Сирији Православни хришћани, имају манастир Пресвете Богородице и многи људи који немају деце пронађу уточиште код Њене чудотворне иконе. Они оду у манастир и добију уље из кандила које гори пред чудотворном иконом. А онда "Марија" даје хришћанима према њиховој вери, шта они желе.
Видно узбуђени, Саудио-арабијац и његова жена замолили су возача да из одвезе до манастира "Владичице хришћана" у Сајднају и обећали су:“ Ако добијемо дете, онда ћу се ја вратити овде и даћу теби 20.000 долара, а манастиру 80.000.“ Они су отишли у манастир и поступили су као што им је наложено. Касније, вратили су се у своју домовину и после неког времена жена је остала трудна. Неколико месеци касније она је родила предивног дечака. То је истинито чудо Наше Владичице Богородице!
Убрзо пошто се његова супруга породила Саудио-арабијац се враћа у Сирију да испуни обећање које је дао. По његовом доласку он је позвао истог возача и замолио да се нађу на аеродрому у Дамаску. Али возач, лукав и покварен, убедио је своја два пријатеља да оду са њим на аеродром, да сачекају богатог Саудио-арабијца, узму његов новац и да га убију. Он је, док су га возили, не знајући да су планирали да га убију, обећао и пријатељима возача да ће и њима дати по 10.000 долара. Они незадовољни овим, скрећу са пута који води ка манастиру, одлазе у пусто место и убијају Саудио-арабијца, одсецајући његову главу и комадајући друге делове тела (руке и ноге).
Заслепљени страшћу и савладани ужасним чином који су управо починили, они стављају његове телесне остатке у пртљажник аута, плашећи се да их оставе ту. После узимања његовог новца, сата, и свега што је он имао, они траже друго, још пустије место да баце тело.
На главном путу, на сред пута, њихов ауто се гаси. Три човека излазе да утврде зашто је мотор стао. Један пролазник стаје да им помогне, али они, уплашени да њихов страховити чин не буде откривен, праве се да им није потребна никаква помоћ. Пролазник одлазећи примећује крв како капље са задње стране аута и зове полицију да интервенише јер му је цела сцена, са ова три човека, изгледала сумњиво.
Полиција долази и угледавши крв испод аута, и на путу, наређује да се пртљажник отвори. Када су отворили пртљажник, гле, чуда, Саудио-арабијац је изашао напоље, више него, очигледно и чудесно, жив, у пуној снази, и рекао им: Баш сада, ПРЕСВЕТА је завршила ушивање мог врата, овде десно (показује им простор своје Адамове јабуке), пошто је претходно зашила моје остале делове тела".
Видећи ово, три криминалца су одмах изгубила разум - полудевши. Полицајци су их привели, а криминалци су почели бунцати како није могуће да Саудио-арабијац кога су они убили, отсекли главу и убили опет буде жив.
Саудио-арабијац је дошао на клинику да прође испитивања лекара који су потврдили и посведочили да су шавови који су сачињени веома савршени и нови, па је то потврдило чудесност догађаја. Шавови су били, а и још су, видљиви!
Када је Саудио-арабијац изашао из пртљажника он је видео, буквално, себе поново састављеног, што он непрекидно тврди и исповеда - да је ПРЕСВЕТА вратила његово тело и васкрсла га уз помоћ Њеног Сина.
Одмах после овога, позвао је своје сроднике да дођу у Сирију и они су отишли заједно у манастир Пресвете Сајданајске и принели молитве, хвале и слављења, и уместо првобитног дара од 80.000 долара (као што је обећао), дао је 800.000 долара Пресветој Богородици.
Данас, кад овај човек прича детаље овог огромног чуда, он почиње своју причу са речима: "Када сам био муслиман десило ми се ово..." што указује да он више није муслиман, нити ико у његовом породици.
Ово чудо је запрепастило цели арапски/муслимански свет и цели Блиски Исток.
ОЖИВЉАВА ГОСПОД НАШИ БОГ, ГОСПОД ХРАНИТЕЉ!
Братство Св. Гроба, Јерусалимска патријаршија

By Father Ignatios, Abbot Holy Monastery of The Shepherds

Bt Ahur-Bethlehem

GREAT LENT, MARCH 2005

Преносим текст са манастира Лепавине са новим детаљима у Богородичином чуду у Сирији.

Слава Богу!

Комисија се према речима тог лекара бавила истраживањем јединственог случаја – у буквалном смислу васкрсења човека из мртвих. После тога како су га убили и одсекли руке, ноге и главу, тај човек је био поново зашивен на основу неких, човеку још непознатих технологија. Првобитну обдукцију пострадалог су у Дамаску спроводили локални лекари, а затим су им се прикључили и војни лекари из САД-а. Америчка страна је на крају извела закључак да је то што се десило последица “мешања НЛО-а”, и заташкала је слуцај. “А наши су се прекрстили и рекли:”И слава Богу!” – рекао је Александар…

Прича је следећа. Тај човек, о коме се говори, - неки Ш.Д., је био богати арапски шеик из Саудијске Арабије. И његова супруга је била правоверна муслиманка из имућне, познате породице. Та арапска породица се могла назвати срећном, али … нису имали деце. Ш.Д. је веома желео наследника. Обраћао се за помоћ лекарима, више пута је одлазио у Меку са женом, издвајао је велики новац за изградњу и обнављање дзамија, али ништа није помагало …

Његов клан и традиција су све више захтевали развод, али тај шеик је своју жену волео више од свега на свету. Перспектива скорог и неповратног развода са њом га је ужасавала. Напослетку су супрузи одлучили да оду на своје заједничко путовање у Сирију, како би се поклонили локалним муслиманским светињама. По доласку у Дамаск узели су такси, и таксиста им је предложио да неколико дана обилазе земљу. Сазнавши о свему, водич их је посаветовао да бораве неко време у старом женском манастиру код Дамаска, који се зове Панагхиа Саиднаyа. Нека их не смућује то што је манастир православни, јер се тамо налази чудотворна икона Пресвете Богородице, испред које долазе да се помоле људи најразличитијих конфесија и уверења. А Мајка Божија посебно често помаже бездетним породицама, рекао је водич. Ш.Д. га је замолио да га одвезе у Сиднајски манастир, обећавши да ће у случају испуњења његове молитве даровати манастиру 80 хиљада долара, а водичу – још 20 хиљада.

Кроз девет месеци је у арапској породици родјен наследник. Срећни шеик се одмах упутио у Дамаск да испуни обећано, повезао се са оним истим водичем и замолио га да га сачека на аеродрому. Водич је дошао са двојицом “телохранитеља”. На путу у манастир аутомобил је неочекивано скренуо ка пустом месту, после чега су се ова тројица сурово окомила на шеика, одсекавши му ноге, руке и главу. Новац и драгоцености су узели за себе, а остатке несрећника су ставили у пртљажник, како би их одвезли на безопасније место. Прешавши неколико километара, аутомобил је одједном стао. Човек који је у том тренутку пролазио поред је понудио своју помоћ, али је био грубо одбијен. Медјутим тај Сиријац је осетио да нешто није у реду и позвао је полицију. Снаге реда су зауставиле тројицу сарадника. Али сви су били још више шокирани, када су после отварања аутомобилског пртљажника угледали да се непокретно и крвљу заливено тело одједном покренуло, оживело, и стало на ноге. Прве речи које је тај човек рекао су биле: “Само што је Сама Богородица завршила ушивање мога врата, ево овде…”. Водич и његови “телохранитељи” су после тога изгубили разум.

Арапин је после тога причао да је видео све што се са њим дешавало, али некако као посматрач са стране. Он се све то време сад већ по навици молио Пресветој Богородици. И према речима шеика, Мајка Божија је поново “сјединила” његово тело и оживела га уз помоћ Њеног Сина. Лекари у Дамаску су потврдили да су шавови урадјени заиста сасвим недавно. При чему је најчудније било то како је све било сједињено перфектно до самих нервних завршетака и најмањих крвних судова! Сазнавши о томе шта се десило, потрешени родјаци и ближњи тога човека су се из ислама обратили у православну веру.

…Поред приче већ поменутог лекара који је био у манастиру Филотеј, вест о чуду Мајке Божије у Сирији је пре неколико месеци пронео по светогорским манастирима старац схиархимандрит Јефрем из грчког манастира Св.Антонија Великог у Аризони (САД), ученик и саподвижник старца Јосифа Исихаста, раније бивши игуман манастира Филотеј. Схиархимандрит Јефрем, који је оформио и руководио 21-им православним манастиром у Северној Америци, пише да је први пут сазнао о томе од игумана Игњатија, намесника православног грчког манастира у Витлејему.

Поред тога из званичних (хришћанских или муслиманских) извора нема документарне потврде о истинитости сиријског чуда. У саопштењима, која су стављена на арапским интернет-форумима, позивају се на емисију која је приказивана на првом сиријском ТВ каналу.

Српски новинар Стефан Бранисављевић, који је живео у главном граду Јордана Аману ми је написао да је “такодје чуо за чудо у Сирији из српских извора. У православним земљама – Србији, Бугарској, Грчкој, на грчком Кипру се већ пронела вест о том догадјају. А ево арапска средства масовног информисања ништа не говоре о томе, што уосталом није ништа чудно, јер тај догадјај не доприноси укрепљењу ислама. Ја никада нисам чуо да се то спомиње на арапским ТВ каналима, како саудијским тако и сиријским…”

И још нешто. О овом чудесном случају је причао познати српски богослов, владика Атанасије (Јефтић), када је на јесен прошле године наступао пред житељима Сретењског манастира и на конференцији “Црква и есхатологија” у Москви. На лето 2005 године владика Атанасије је био у Сирији и чуо ту причу од тамошњег епископа.

…Додајмо још само да се у Сиднајском женском манастиру под Дамаском заиста чува древна чудотворна икона Пресвете Богородице, коју је насликао још апостол-јеванђелист Лука у I веку н.е. И најразличитији људи по својим молитвама добијају испред ње исцељење – то је такође документно потврђено.

П.С.

Према речима послушника, Александра Логинова, грчки лекар који је ту информацију саопштио у поверљивом разговору у манастиру, замолио је да се не спомиње његово име јер се боји компликација. За Арапинову даљу судбину се ништа не зна. Старац отац Херувим, који је имао разговор са тим православним лекарем, недавно је постао отшелник – отишао је из манастира Филотеј “на “келију”. Сада је отац Херувим у Солуну. Александар Логинов га је молио да му достави пакет са материјалима закључака медицинске комисије при ООН. У случају да се појаве нова сведочанства, Александар је обећао да ће позвати редакцију… Поздрав