Definicija poštovanja

Vidim ima pitanja šta je poštovanje....
Evo jednog radikalnog odgovora.....

"Poštovanje je kada se neko trudi prema vama , a ima utisak da se trudi zbog sebe."

Ovo sam izveo iz odnosa koji vladaju kod prijateljstva, pošto je poznato da je kod prijateljstva uvek prisutan lični interes, tj. osoba mora imati utisak da ispunjava svoje potrebe.

-Kod ljubavi i teme "prevara = poniženje" , javilo se povezivanje sa poštovanjem...
-Kod Srba se uvek postavi pitanje , što mora da se postaviš gord, da bi te više poštovali....
Ta gordost, ustvari poštovanje prema sebi, moglo bi se reći proističe iz gornje rečenice...

Očekujem oštre kritike i komentare....

paaa...patche...poshtovanje i trud nekako ne idu uvek jedno s drugim...dosta ljudi poshtujem a da s njima nemam apsolutno nikakav kontakt...da i lichni interes ako je prisutan kod prijateljstava prisutan je u svemu...znachi majke radjaju decu iz interesa...nije da mi je do neke oshtre kritike...al ja se ne slazhem ama bash ni mrvu...

jap..ni ja...postovanje je stav prema nekom, ne ophodjenje..kazes dobar dan zato sto si pristojan, i ucinis uslugu zato sto volis sa da cini ljudima..ali, da li nekog postujes nekog ili ne , to zavisi od celokupnog odnosa prema njemu..i to postovanje ne mora nikad da se iskaze...prakticno..ostaje samo kao lep , lep odnos prema nekome...

ja se ocaram kad osetim da se u meni radja postovanje prema nekome..to je plemenito osecanje, ne moze da se isfabrikuje ni na koji nacin..i nema prakticne koristi od njega, ni za mene ni za njega...
izuzev sto ce u mom pogledu, osmehu i pozdravu osetiti potvrdu-da je vidjen, i prihvacjen..recimo...tesko je tu napraviti ostra razgranicenja, jel

naravno, pri tom pravimo veliku razliku izmedju elementarne pristojnosti, i postovanja

Poštovanje nije uvek baš plemenito :?
Ima li ljudi koje poštujete, ali ih baš i ne volite?
To su ovi prijatelji koje je Patak pomenuo... Ali on kao da je prevideo postojanje pravih prijatelja... Poštovanje u kombinaciji sa istinskim simpatijama prema određenom čoveku jeste dobitna kombinacija upravo za tog čoveka koji je poštovan.

Postovanje je biti iskren.

Tuzni_patak:

Vidim ima pitanja šta je poštovanje....
Evo jednog radikalnog odgovora.....

"Poštovanje je kada se neko trudi prema vama , a ima utisak da se trudi zbog sebe."

Ovo sam izveo iz odnosa koji vladaju kod prijateljstva, pošto je poznato da je kod prijateljstva uvek prisutan lični interes, tj. osoba mora imati utisak da ispunjava svoje potrebe.

-Kod ljubavi i teme "prevara = poniženje" , javilo se povezivanje sa poštovanjem...
-Kod Srba se uvek postavi pitanje , što mora da se postaviš gord, da bi te više poštovali....
Ta gordost, ustvari poštovanje prema sebi, moglo bi se reći proističe iz gornje rečenice...

Očekujem oštre kritike i komentare....

Kliknite za proširenje...

Citiranje definicije postovanja iz Birsovog "Djavoljeg recnika" je lep primer nepostovanja drugih ucesnika foruma.

A ti o nepoštovanju, barem, sve znaš :rolleyes:

Lexa:

A ti o nepoštovanju, barem, sve znaš :rolleyes:

Kliknite za proširenje...

Pratis me,zaintrigirao sam te - moze,al` prvo promeni malo poglede na zivot i recnik.

Ja tebe pratim?

pa ne bese te bas na ovom topicu 8-)

Stvarno? Hajd' pogledaj malo bolje...

Sorry,sad mi ubi sujetu.`Si srecna.

NIsam. To je uvek žalosno.

Odakle kažeš da je ovo citirano, pošto nisam imao nameru nikoga da citiram....?

I nisam zaboravio pravo prijateljstvo , tu je ono , samo je idealizovano....zamagljeno ......Možda navedem i primer gde se vidi prijateljstvo, ali sa obelodanjenim ovim malim detaljčićima.....

Lexa:

Poštovanje nije uvek baš plemenito :?
Ima li ljudi koje poštujete, ali ih baš i ne volite?
To su ovi prijatelji koje je Patak pomenuo... Ali on kao da je prevideo postojanje pravih prijatelja... Poštovanje u kombinaciji sa istinskim simpatijama prema određenom čoveku jeste dobitna kombinacija upravo za tog čoveka koji je poštovan.

Kliknite za proširenje...

khm....nije plemenito samo "duzno" postovanje..kao u replici-ukazite mu duzno postovanje..ili..."ne moras da me volis, ali si duzan da me kao oca postujes":-?
to je pre strahopostovanje...

pravo postovanje koje kao uzrok ima neki ljudski kvalitet, jeste plemenito..jer smo uspeli da u nekom sagledamo nesto kvalitetno i lepo..svaka afirmacija coveka je plemenita...

duboko sam svesna koliko je moje shvatanje postovanja uvrnuto, i nema veze sa mozda pravim znacenjem reci

Kod prijateljstva a i kod ljubavi , postoji interes da se zadovolje lične potrebe.
Iz tog interesa , sledi da bez zadovoljenja tog interesa ne postoji dalja potreba za prijateljstvom , bez obzira da li ocena karaktera druge osobe pozitivna i dobra ili nije.
Tako i kod dobrica prestaje prijateljstvo , ne zbog izigranosti već zbog prestanka zadovoljavanja lične potrebe, ili pak zbog utiska jednog od prijatelja da se to dešava.
Znači , tek ako prijatelj oseća , ima utisak da zadovoljava jednu od svojih potreba preko tog druženja, postoji mogućnost za nastavak prijateljstva.

Otkud gordost u prijateljstvu?
Možda otuda, što ljudi više cene nešto oko čega se trude.
Tako su više cenjene one želje u koje je više uloženo, i koje se duže i teže ostvaruju.
Bukvalno gledano , čovek ceni nešto uglavnom po uloženom trudu u to....
Tako ispada da prijateljstvo treba «opteretiti» prohtevima , zahtevima, i opasnostima koji zahtevaju neki trud , ali i nagradu za dobro izvoženu turu, trku....

Tako poštovanje postaje samo nastavak cenjenja prijateljstva, a cenjenje je posledica uloženog u tu emotivnu tvorevinu , da ne nazovem to vezom...

Poštovanje postoji kao sastavni deo ljubavi. Postoje gledišta da se i tu poštovanje shvata kao mera uloženog truda i veličine prepreka (karanfil i ruža sa trnjem ). Tako ljubav postaje mešavina požude , sujete(u smislu samopouzdanja) i poštovanja i posvećenosti.

Da li onda i kod ljubavi i kod prijateljstva treba postavljati prepreke koje znate da mogu biti predjene, samo radi izazova i stvaranja osećaja zadovoljstva zbog uspevanja , truda i stvaranja i razvijanja nečega.Ponekad zgaziti , da bi se više cenilo.

Prepreke su i kapricioznost i tvrdoglavost i nepopustljivost i godost, taština......

Poštovanje je trud radi nas , koji čine sa uverenjem da je trud radi ispoljavanja njihovih potreba.
Pri tome trud ne obuhvata samo fizičku pomoć, već svaki trud (recimo uzdržavanja od nečega radi nevredjanja nas, da bi opstalo njihovo ispoljavanje nečega što ispoljavaju u druženju sa nama , ili će im biti potrebno da ispoljavaju , a mogu to sa nama) napor, uskraćivanje, požrtvovanje.
Ni potrebe nisu samo koristoljubive prirode, već su i mentalne prirode, recimo potreba za boljim mišljenjem o sebi, socijativnost, potencijalna mogućnost, ili snobizam ili gordost.Ispoljenje i dobra i zla....Često se zanemaruje potreba ispoljenja zla u osobama.Trač je jedan od lako objašnjivih , ali takodje potrebnih ispoljenja zla....

Poverenje je verovanje drugih u nas, koje imaju zbog ispoljavanja njihovih mentalnih socijalnih potreba , (koje mogu biti posledica fizičkih , svesnih i podsvesnih) ili na osnovu zaključivanja istih.

Kontra:
Tako je moguće stvoriti vrlo efektne iluzije i prevare. Jednostavno pročitati potrebe, i stvoriti mogućnost za njihovo ispoljavanje u vašem prisustvu. Pročitati Animu i Animusa, tradiciju , ugradjene reflekse i tendencije....Sa druge strane , mora se stvoriti utisak kod pojedinca da je on sastavni deo nečega, da to mora da se razvija i u njega ulaže. Da povećavanjem vrednosti te tvorevine, raste vrednost i samog pojedinca....Strah je sastavni deo ovoga , jer ako se javi kao logičan rezultat neulaganja u stvaranje poštovanja i celog tog rituala on je posedica i koristoljubivog ili shvatanja neuspešnosti , ili straha nastalog iz mentalnih ili verbalnih ucena (iz kaprica ili gordosti ili ......)
Odgovornost?

Beskompromisno i Tolerantno

Možda je ovde mesto da kažem i ovo.

Na pitanje šta je zajedničko i utisak koji ostavljaju generacije starije od 24 god. odgovorio sam jednom prilikom "Beskompromisno na neodgovarajućem"....

Beskompromisi postoje i oni čine jednu osobu . Javljaju se i nestaju kao razbijene zablude jednog vremena , koje kasnije proglasimo odrastanjem , bez obzira kad se to vreme desilo.
Mnogo je beskompromisnih stavova nastalo iz današnjih društvenih odnosa, iz uticaja TV i ostalih medija. Loše je što su ti beskompromisi zablude i razarajući za samu osobu....

Buntovništvo je verovatno sastavni deo mnogih u periodu 16-19godina. Tada mu je i vreme. Problem je kad ostane deo ponašanja i kasnije...
Osuda društvene stvarnosti i društvenih vrednosti se prometnula u BUNT. Ali bunt gde mu nije mesto. U beskompromis odbijanja društvenih normi i formi (i konformizmi i šabloni i "tako treba da bude"). Tako je bez(ili "bes-")kompromis mnogo danas povezivan sa "slobodom" bez obzira što sama osoba ne shvata koliko greši u zahtevanju te slobode i koja upravo uništava mnoge za nju vrednije stvari.....

Zatim se poveže "sloboda" sa ugrožavanjem identiteta i eto nevolje. Zabluda postane uzrok neispunjenosti. Postaje ogroman zahtev za tolerancijom....Jer kad ostale osobe iz okoline , sazrevanjem dodju do toga da "ipak neke stvari treba raditi na stari proveren način" ili "možemo malo da se lažemo da bi prešli preko ove deonice, da bi se izgradilo nešto veće i bolje" , ove osobe ostaju "tvrdoglavo beskompromisne" jer je njihova zabluda postala njihov identitet, ispunjenje....

Primer:
Kad se ovakvim osobama samo pomene njihov izbor, odmah se smatraju ugroženim u svojim slobodama i spremne su da ponište sve dobre i klimave medjuljudske odnose koji postoje i izmedju njih i okoline i izmedju ostalih u okolini bez nje...

--------------------------------------------------------------
Tako se namnožilo osoba kojima je potrebna izuzetna tolerancija , i koje uglavnom mašu tolerancijom , a zbog kojih se tolerancija pretvara u izbegavanje i što je više moguće izolaciju.....
Kapriciozno, a opet karakterno ne i tvdoglavo , više posledica jednog društvenog toka i stanja , ali problem koji postoji.....

P.S. Da ne pomislite da sam licemeran. Ovde na forumu se ponašam u skladu sa istraživačkim namerama koje imam, dok je sasvim drugačije ponašanje u realu , kad negujem realne medjuljudske odnose.....

Meni je drago što pominješ da je priča od dela nešto, ne obavezno, ali često različito.
Lepa ti je psihoanaliza, problem je što opet ne počinješ od sebe. Ako misliš da su tvoji postovi tu da ostanu, a život je nešto drugo, poveruj da je tako i sa drugim ljudima i da nisu svi svoj bunt pretvorili u ličnu revoluciju ponašanja, osim uma.

Imaš ponašanje i imaš suštinu. Horoskop bi rekao podznak i znak.
Suština je lepa, divna, jedina časna, ali je često u senci. I, nerado govorim o ovome, nužno je sakriti suštinu u društvu koje je ugrožava, baš da bi ostala tako lepa i čista. U većini slučajeva, ona se okrnji, kasnije to pripišemo iskustvu i mudrosti, a ne odricanju, što zapravo i jeste.
A šta je kome za dobro, takođe ostaje suština nekog drugog pojedinca jer, srećom, imamo tu ptivilegiju da kreiramo u senci sopstveni moral i da u njemu uživamo sami. Ili – koliko ljudi toliko ćudi... Obavezno će u svakom pojedincu nametanje tuđeg skrivenog mišljenja dovesti do potresa sopstvenog. To se ne mora tako odraziti, spolja.

Poštovanje bi, u svemu tome, bilo izbegavanje nametanja. Koliko god je to moguće. Ako je za tebe to bunt sa naročitim posledicama to je, opet, jedno mišljenje koje se samo buni protiv onoga za šta se zalaže. Možda je jednostavnije napisati – većina zna „kako se treba ponašati“, ali niko ne zna kako treba misliti.

SINDI;

Mislila sam na strahopoštovanje, ali ne samo na to. Recimo, studenta profesor obori, jer ga je uhvatio da se okreće na ispitu. Student je besan, iznerviran, okrenuo se da zatraži gumicu za brisanje, ali je bio izbačen kao da je prepisivao.
Razuman student će, svakako, ubrzo shvatiti da je sam kriv što je izbačen. On nije uplašen od profesora, on je iznerviran, u trenutku ga gotovo mrzi, ali i dalje zna da je bio u pravu.
Kada sve to prođe, dotični će se profesor u još par navrata pokazati kao sasvim pravičan čovek, i student će to videti. Mržnja će proći, ali teško da će ikada više gajiti simpatije prema tom čoveku. Poštovanje, međutim, ima šansu da opstane.
(Ovo je sasvim izmišljen primer )
Ali pogledaj ovaj Forum, na primer... Imala si priliku da se sa nekim raspravljaš, najverovatnije... Imala si priliku da pročitaš stavove koji se tako dijametralno razlikuju od tvojih, da ne možeš poverovati. Toliko su različiti da ne bi mogla toj osobi biti prijatelj, uopšte. Ali ne možeš osporiti kvalitet tih reči, njihov, drugačiji, ali ipak smisao, ne možeš reći da je glupa ta osoba, ili da se ponaša kao idiot...
Sa druge strane ima ljudi koji, sami po sebi, ne izazivaju potrebu za poštovanjem u drugim ljudima, niti žele da ga imaju, niti se trude.
Ne moraš, uvek, voleti osobu koju poštuješ. Ima nešto „viteški“ u tome, da, ali to te neće sprečiti da „ubiješ neprijatelja“, zar ne?

Tuzni_patak:

Vidim ima pitanja šta je poštovanje....
Evo jednog radikalnog odgovora.....

"Poštovanje je kada se neko trudi prema vama , a ima utisak da se trudi zbog sebe."

Ovo sam izveo iz odnosa koji vladaju kod prijateljstva, pošto je poznato da je kod prijateljstva uvek prisutan lični interes, tj. osoba mora imati utisak da ispunjava svoje potrebe.

-Kod ljubavi i teme "prevara = poniženje" , javilo se povezivanje sa poštovanjem...
-Kod Srba se uvek postavi pitanje , što mora da se postaviš gord, da bi te više poštovali....
Ta gordost, ustvari poštovanje prema sebi, moglo bi se reći proističe iz gornje rečenice...

Očekujem oštre kritike i komentare....

Kliknite za proširenje...

ja bih ispravila boldiranu recenicu: postovanje je kada neko ima utisak da se trudi prema vama, a trudi se u stvari zbog sebe.sve uvek i radimo zbog sebe. u osnovi.mada se sa ovom definicijom postovanja bas i ne slazem.nekako mi nije smislena.povrsna je.nekako olako prevaljena preko tastature.sto ne znaci tuzni da si ti povrsan.ogranicila sam se na samu izjavu.
potreba da ponizis nekoga je apsolutni nedostatak postovanja.i samim tim je razumljiva na temi o prevarama.i ne samo nedostatak postovanja.
gordost je jedan od smrtnih grehova.mozda smo zbog toga pred istrebljenjem?gordost nema veze sa realnoscu i istinskim postovanjem sebe.onaj ko je zakoracio na put istine i svesti, odbacice gordost kao posast sopstvenog bica.

Postovanje, bi se u nekom savremenom srpskom drustvu, moglo ogledati kroz jedan balanan primer.
Recimo:
-"Jedi BRE **vna!"
Gde ce kao odgovori dobiti izraz dubokog postovanja:
-"Hvala, ja postujem tvoja **vna i rado se sluzim istim."
Tim se na odlican nacin pokazuje izraz dubokog postovanja prema "konobaru" a samim tim i prema sebi samom.
Htedoh reci, da se postovanje ne poklanja... vec zasluzuje. Svakako se prvi kontakt sa nekim zasniva na velikom uzajamnom postovanju, sto je odraz opste kulture ophodjenja sa ljudima. Kasnije sve to moze da zataji...

ne slazem se nikodime da prvi kontakt pocinje sa velikim uzajamnim postovanjem, zapravo sam si lepo nastavio da je to samo prihvacena norma ponasanja, radi ostavljanja dobrog utiska na sagovornika. tu mozemo, ponovo, da se vratimo na pricu o osnovi svega, a to je zadovoljavanje licnih poriva.

Na mogu nekom posle dve razmenjene reci reci da ga "volim"... ili da mi se dopada kako razmislja... ili da ge mrzim... Jednostavno se drzimo uobicajenih sablona u komunikaciji.
Kako to kaze legendarni Ilija Cvorovic:"Ja njemu rec, on meni rec... E pa nosicemu se prijatelju moj, pa ko kome dodje glave..."

Mada... ne bih rekao da je to zadovoljavanje licnih poriva (samo licnih poriva da budem precizniji, mislim da se tu ogleda i niz drugih cinilaca), jednostavno.... valjda se izvesna doza kulture i postovanja u samoj komunikaciji podrazumevaju, same po sebi, bez zelje da se ostavi bilo kakav utisak ili pribave izvesni poeni. Nalik necemu sto se podrazumeva... kao i zadovoljavanje dnevnih potreba za hranom, vodom...