Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 30

Tema: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

  1. #1
    Obećava Ascaso (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    99
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Horkhajmerove (Horkheimer) reči s kraja 30-tih godina “Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu” bile su najava i ostale moto snažne struje istraživanja ekonomskih izvora fašizma koja je prevazilazila krug marksističkih naučnika. Nolteova (Nolte), pak, parafraza ovih reči skoro pola stoleća kasnije “Ko želi da govori o fašizmu ne sme da ćuti o boljševizmu” sažeto ukazuje na dominantnu promenu usmerenosti istraživanja u sklopu novih teorija o fašizmu. Bilo bi pogrešno misliti da je ovaj zaokret rezultat samo unutarnaučnog sazrevanja, a još manje da je definitivno učvršćen pristup. Obnova teorija o totalitarizmu 90-tih godina je pretežni opšti idejno-politički okvir objašnjenja fašizma osnažen trijumfalističkim uverenjem o definitivnom porazu socijalizma. Teorije o totalitarizmu odavno su u Zapadnoj Evropi i SAD, a naročito u SR Nemačkoj, postale sastavni deo političke socijalizacije, gde službena ustavnopravna doktrina polazi od polarnih suprotnosti demokratije i totalitarizma (Grebing, 1971; Habermas 1987: 118; Jaschke, 1991). Odnos prema levom i desnom ekstremizmu u SR Nemačkoj od kraja 2. svetskog rata je nepromenjen. Država na levicu reaguje daleko odlučnije i doslednije nego na desnicu. Levi militarizam bezrezervno se etiketira kao terorizam i ideološki i ustavnopravno osuđuje, dok se desni ekstremizam pretežno moralizatorski osuđuje po obrascu holokausta. Desničarski ekstremizam individualizuje se i svodi na pojedinačne akte, a protiv levice se primenjuju sistematske zakonske mere poput zabrane prava na zaposlenje (Berufsverbot) (Jaschke, 1991: 59).

    Frankfurtski istraživači političke socijalizacije Hans-Gerd Jaške i Peter Dudek (Dudek) prilično su ubedljivo pokazali da se iza savremenog nemačkog parlamentarizma krije zamisao i praksa borbene demokratije koja stoji u tradiciji doktrine o totalitarizmu: demokratija je ugrožena sleva i zdesna i brani se svođenjem različitih protivnika na isti imenitelj. Politička kultura borbene demokratije u SR Nemačkoj je snažno oblikovala naučni pristup fašizmu. Jaške je diferencirano pokazao na koji način apstraktna negacija “totalitarizma”, zamisao “slobodnog demokratskog poretka” i “borbene demokratije” pružaju ustavu i državi SR Nemačke ideološku legitimnost, jer ova, naime, per legem trajno proklamuje građanska prava i slobode, ali ih istovremeno i ograničava novom verzijom teze da nema slobode za neprijatelje buržoaske demokratije. Militantno vrednosno opredeljenje za slobodni demokratski poredak je neka vrsta super legalnosti koja opstaje iznad osnovnog zakona i pruža državnim službama gotovo nekontrolisano oruđe za isključenje opozicionog mišljenja (Jaschke, 1991: 71). Martin Grajfenhagen (Greiffenhagen) je u vrednosno određenom ustavnom poretku i načelima borbene demokratije uočio duboko istorijski utemeljen deficit političke kulture SR Nemačke. Borbena demokratija počiva na razvijenim i definisanim vizijama javnog neprijatelja, a u tom sklopu teorije o totalitarizmu imaju direktivno institucionalnu ulogu: neprijatelji su svi pokreti u tradiciji boljševizma i nacizma, a aktivnosti instanci “unutrašnje sigurnosti” sistematski održavaju zvaničnu viziju neprijatelja države. Ko je u SR Nemačkoj obeležen kao politički ekstremist, isključen je iz javne rasprave i podvrgnut različitim sankcijama (Jaschke, 1991: 109). Ova idejno-politička klima, prožeta lokalnim isključivostima, posle 1990. raširila se po Evropi i u trijumfalističkom antisocijalizmu stvarala nove stereotipe koji su sprečavali razlikovanje “crvenog od mrkog totalitarizma”. Opšta borbena liberalnoburžoaska potkultura prodirala je i u nauku o politici, a u etniziranoj klimi građanskog rata na Balkanu ispoljavala se u izopačenom borbenom suočavanju slepih šovinističkih “patriota” s jedne i “izdajnika” (mondijalista i mirovnjaka) s druge strane. Važnu podršku pomenutoj antitotalitarnoj doktrini i političkoj kulturi već dugo pružaju raznovrsne eklektičke teorije o totalitarizmu, prisutne u misli o politici. U ovim teorijama polazi se od suštinske srodnosti ili istovetnosti radikalne levice i desnice i njihovog shvatanja demokratije, što se osmišljava različito obrazloženim dugim istorijskim procesima (od Rusoa i Francuske revolucije, preko boljševizma do Hitlera, ili samo od Marksa pa do Gulaga i Aušvica). Kritički prigovori su pokazali neistoričnost i formalizam pomenutih gledišta, koja manje ili više isključivo apsolutizuju liberalnoburžoasku elitističku višepartijsku demokratiju (u čijoj je osnovi ekonomska moć različitih struja kapitala), naime ne razlikuju egalitarnu neposrednodemokratsku levičarsku viziju demokratije (ravnopravno učešće u obavljanju zajedničkih poslova) od plebiscitarne, narodnjačke “demokratije” koja počiva na homogenosti, tj. na etničkoj i krvnoj istovrsnosti sunarodnika i vođe. U više navrata pokazana je razlika između etničkog shvatanja nacije kao zajednice po poreklu (svojstvenog desnici) i političkog shvatanja nacije kao građana (svojstvenog levici). Formalno i neistorično poistovećivanje levice i desnice ne uočava ključne razlike između prosvetiteljskih i antiprosvetiteljskih potencijala ovih kategorija. Levičarska vizija neposredne direktne demokratije ne mora da znači podudaranje vladajućih i podvlašćenih (istovetnost nalik amorfnoj fašističkoj homogenosti), već racionalno saučestvovanje (Grebing). Levica posmatra rat kao besmisao koja se protivi humanizmu. Za nju su sinonimi rata osvajanje, podjarmljivanje i nadmoć. Za ekstremnu desnicu rat je uzvišena vrednost, kolektivna snaga nacije, mistični socijaldarvinizam i istinski ispunjeni život. Kod levice je revolucija socijalna, a kod desnice prostorna. U ideološkom pogledu komunistički pokret nije nikada u istoriji raspolagao monopolom na marksizam već je vladao pluralizam marksizama (Terray, 1997). Hitler je imao ciničan i pragmatičan odnos prema ideološkom učenju izuzev nekoliko trajnih opsesija: antikomunizam, antisemitizam i opsednutost ratom. U odnosu prema socijalnom pitanju bio je oportunist jer nacistička ideologija nije imala filozofsku osnovu niti političku teoriju. Marksizam i boljševizam su bili teorijski znatno sadržajniji. Npr. nema fašističke kritike hitlerizma, ali postoji razuđena marksistička kritika staljinizma.

    Nije bilo teško uočiti da su teorije o totalitarizmu odmah posle 1945. imale aktivnu političku ulogu u rasterećenju, samoopravdanju i rehabilitovanju buržoaske demokratije od fašističkog iskustva. Trebalo je istovremeno osloboditi se fašističke prošlosti i odbraniti od komunizma koji je 1945. bio na vrhuncu međunarodnog ugleda. Na postojano grubo i neistorično izjednačavanje levice i desnice u udžbenicima i nastavi nisu uticale rasprave o naučnoj vrednosti teorija o totalitarizmu jer je učvršćenje “antitotalitarnog” pogleda na svet imalo složenu ustavno-bezbednosnu ulogu: (1) učvršćenje građanske demokratije kao jedine alternative nacizmu i boljševizmu i njeno izuzimanje iz kritike, (2) izdvajanje nekonformističkog mišljenja time što će se etiketirati kao totalitarno i ekstremističko, (3) poistovećivanje levih i desnih oblika protesta i njihovo dnevnopolitičko demoniziranje (izjednačavanje levih Zelenih i desnih Republikanaca u SR Nemačkoj). Istorijska odgovornost Nemačke za fašizam relativiše se skretanjem pažnje na totalitarni boljševizam, a dihotomna struktura mišljenja u dimenzijama prijatelj-neprijatelj jača autoritarni potencijal borbene demokratije. Ujedinjenje Nemačke 1990. još više je učvrstilo ovaj političko-didaktički kanon, koji se u misli o društvu ogledao u potiskivanju društvenonaučne perspektive ustavnopravnim pogledom. Ustavnopravna vizija je u osnovi post festum perspektiva koja ne polazi od analize društveno-političke stvarnosti već od osude predočenih slučajeva prema utvrđenim kriterijima. Zato Jaške zapaža da ovaj pristup nije određen opisom i analizom nego samo klasifikacijom i razvrstavanjem, jer individualizuje složene uzročne spletove i zapostavlja sklopove društvene uslovljenosti.



  2. #2
    Obećava Ascaso (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    99
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    U Italiji sve do polovine 60-tih godina nije bilo upadljive podele na leve i desne teorije o fašizmu, jer su od komunista pa do hrišćanskih demokrata svi bili na poziciji resistenza - antifašizma. Razilaženja počinju od polovine 60-tih sa radovima Renca de Feličea (Felice) i polemikama oko “konformističkog antifašizma” koji je obuhvatao niz tumačenja od personaliziranja fašizma preko Musolinija do teze da je fašizam izum antifašista (Uesseler, 1994). U Francuskoj, kao reakcija na jun 1968, dolazi do svojevrsne intelektualizacije i modernizacije ekstremne desnice u radovima A. de Benoa (Benoist) i ostalih pripadnika nove desnice. Zalaganje za kulturnu revoluciju zdesna i aristokratski moral, zatim antikomunizam, antiamerikanizam i vizija bele Evrope kao obnovljenog Franačkog carstva bili su svojevrsna neutralizacija fašizma, a neretko i njegova apologija (Pfahl-Traughber, 1994). U nešto drugačijem obliku i u Jugoslaviji, zahvaćenoj građanskim ratom početkom 9O-tih, odnos prema fašističkoj prošlosti se kristalisao oko pitanja da li je istorija prosvećivanje ili oslonac nacionalnom identitetu (J. Koka). Revizionizam ili snažno konvertitstvo, nošeno razbuđenim nacionalnim romantizmom, u jugoslovenskoj misli o društvu, a naročito u istoriografiji, zahvatilo je i odnos prema fašizmu. U Hrvatskoj je službeni revizionizam radikalno izmenio odnos prema ustaškom fašizmu neutralizujući ustaški genocid, a u srpskoj istoriografiji teče paralelni proces revidiranja odnosa prema domaćim kvislinzima i četništvu (premda konzervativno-monarhistički četnički pokret D. Mihajlovića nije bio fašistički). U Hrvatskoj je 90-tih godina Jasenovac pretvoren u spomen svim palima za Hrvatsku (jednako nedužnim civilima i njihovim ubicama). Slično Frankovoj politici i bitburškoj ceremoniji, hrvatska normalizacija fašizma je nazvana “miksanjem kostiju”. Ustaše su postale “oslobodilačka vojska”, a partizani “zločinci” i krivci za “hrvatski križni put”. Umesto Jasenovca svetilište je postao Blajburg (mesto razbijanja kvislinške vojske l945). Ponet burnim ideološkim promenama, bez odmerenosti i uočavanja dublje, ne uvek neprotivrečne funkcije političkih pokreta, niz domaćih istoričara učinio je snažan konvertitski obrt iz jednog apologetskog stava (bezostatna apologija komunističke politike) u drugi (demonizacija komunista i rehabilitacija šovinističkih i fašističkih “patriotskih” snaga). Verovatno bi se podrobnijim uporednim istraživanjem mogao pokazati visoki stupanj podudarnosti ovog procesa u Srbiji i Hrvatskoj 90-tih godina: široki luk zaokreta od bezrezervnog levičarskog antifašizma ka normalizovanju i veličanju šovinističkih i fašističkih pokreta iz 2. svetskog rata. U zanosu slepog patriotizma, navedeni zaokreti bili su sasvim prirodni, teorijski antifašizam spleo se sa imperativima tekuće politike, a kriterij naučne objektivnosti sa “patriotskim” politikantstvom. Zaokret udesno jugoslovenske misli o društvu praćen je kritikom levičarskog antifašizma kao “fatalne internacionalističke zablude” ili “nepatriotske izdajničke aktivnosti”. Težnja za prevrednovanjem komunističke istoriografije još uvek se odvija u obliku raznorodnih isključivosti. Revizionizam je lako prelazio u spontano konvertitstvo, a u odnosu prema fašizmu moguće je pratiti dramatične obrte pojedinaca, naučnih jedinica i širih struja. U Hrvatskoj, utemeljenje nove državne nezavisnosti iziskivalo je izmenu odnosa prema ustaškom fašizmu, a slična potreba u Republici Srpskoj je nametala revidiranje odnosa prema četništvu. U istoriografiji, novo viđenje istorije arhivski je kićeno novim “krupnim otkrićima”, a u sociologiji i misli o politici prihvatanjem pomodnih antilevičarskih teorijskih konstrukcija okruženja. Za razliku od SR Nemačke, u državama bivše Jugoslavije idejni otpor levice je bio paralisan agresivnim konformističkim ”patriotizmom”. U građanskom ratu svaki oblik internacionalizma ili kritičkog patriotizma bilo je lako prokazati kao izdaju, a ugroženoj naciji je svaki saveznik dobrodošao, pa i fašistički. U savremenoj jugoslovenskoj istoriografiji ne bi teško bilo pokazati pravac i obrasce revizionizma, snažnog idejno-političkog obrta lišenog teorijske i metodske osmišljenosti, koji su slepe patriotske i pomodne struje u sociologiji i misli o politici neubedljivo pratile teorijskim konvertitstvom, ponajviše kritikom marksizma. Idejni most zaokreta udesno izražen u pitanju: “Da li su Nemci krivi za sve?”, odgovara nacionalno romantičarskom revizionizmu najnovije srpske istoriografije, ispoljenom još u zahtevu tzv. Memoranduma da se sa srpskog nacionalizma skine hipoteka, a Tuđmanovo neutralizovanje ustaških zločina je ogoljenija verzija Nolteovog relativisanja Aušvica. Službeno izmirenje žrtava i zločinaca u Bitburgu više je nalik nacionalnom pomirenju u Hrvatskoj nego u Srbiji. Cilj prvog ceremonijala je američko-nemačko zbližavanje, težnja SR Nemačke da postane ravnopravan član NATO pakta i zajednički blok protiv levog i desnog ekstremizma, dok je u hrvatskom slučaju raskid sa prošlošću trebalo da ojača nacionalnu svest, državnu nezavisnost i izvlačenje iz pogubnog jugoslovenskog zagrljaja. U poslednjem građanskom ratu na Balkanu prodor etničkog poimanja nacije (kao prirodne zajednice po poreklu, krvi i tlu), umesto komunističkog u osnovi političkog shvatanja nacije, zbližio je suprotstavljene pristalice ranijih ideoloških protivnika (partizana i ustaša i partizana i četnika). Spona je bio mit o obespravljenom narodu, zavedenom internacionalizmom (čiji je osećajni izraz sintagma o “ostacima zaklanog naroda”). U Nemačkoj je bitburški čin trebao da obeleži kraj sa prošlošću i obavezu odbrane demokratije od obe verzije totalitarizma. U Jugoslaviji 90-tih godina unutarnacionalna izmirenja teku u mitiziranom sklopu građanskog rata i epsko-oslobodilačkog folklora (grobovi kao granice država, u borbi osvedočena veza porekla, krvi i tla, konfesionalna mistika, gusle i zastave, zakletve ratnih dragovoljaca, samorazumljiva genocidna odmazda i sl.), a šovinistička misao o društvu i publicistika su pravdali sva sredstva u homogenizovanju etnički shvaćenog nacionalnog bloka. Genocidni fašizam u Jugoslaviji (srpski, hrvatski i muslimanski) direktno je na frontu prevođen u patriotizam, a razbuđena nacionalna romantika je učinak njihovih preteča (Pavelića i nekih genocidnih četničkih grupa) isticala kao važne trenutke nacionalne istorije. Ostala je borba protiv ostataka levog internacionalizma i “plaćeničkog mondijalizma”, a crveni totalitarizam je gori od mrkog. Na idejnom planu, nova srpska desnica oslobađa ljotićevce fašističke hipoteke, prevodi ideologiju srpskog fašizma u tobožnju organsku misao i time neutralizuje i normalizuje fašizam iz knjige Todora Kuljica "Prevladavanje proslosti"

  3. #3
    Iskusan King 7 (avatar)
    Učlanjen
    23.05.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.307
    Reputaciona moć
    103

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    ZIvela privatna svojina!

  4. #4
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.477
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    И само после неко нека ми каже како је БЛ, Михајло, Димитрије, или Јуниор "ОВАКАВ ИЛИ ОНАКАВ"... погледајте овај сулуди агитпроповски покушај наглабаторске индоктринције комуњарским сатанским мислима... какво блебетање и ментална онанија... чему то...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  5. #5
    Primećen član James 007 (avatar)
    Učlanjen
    08.10.2005.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    612
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Gospodine eremita, predlažem da pogledate poruke navedenih korisnika (nabrojali ste upravo one koji su netolerantni) a pogotovo vaše poruke. Onda, razmislite šta je to u poređenju sa odgovorima ostalih korisnika.

  6. #6
    Elita Strela (avatar)
    Učlanjen
    09.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Бели Град
    Poruke
    17.335
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Jel ovo skraćena verzija "Rata i mira"?
    Mislim, naravno na uvodne tekstove... 8-)

  7. #7
    Iskusan King 7 (avatar)
    Učlanjen
    23.05.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.307
    Reputaciona moć
    103

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Kommunjarska naglabatorska doktrina je ta koja nam je zapaprila corbu uvlaceci se prvo u kafane a potom gimnazije u prvoj polovini proslog veka kujuci najgori oblik kvaziinteligencije a potom i kvazigradjanstine. Sam naslov teme je nebulozan kao i njihov dijalog koji su ustanju da vode satima nepovezano. Valjda im je cilj da ovladaju, okreceni grobovi...

  8. #8
    Obećava Ascaso (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    99
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio Strela
    Jel ovo skraćena verzija "Rata i mira"?
    Mislim, naravno na uvodne tekstove... 8-)
    Ако нећеш да читаш, ћути.

  9. #9
    Elita Strela (avatar)
    Učlanjen
    09.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Бели Град
    Poruke
    17.335
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio Ascaso
    Ако нећеш да читаш, ћути.
    Vrlo zanimljivo, novopridošlica deli lekcije.... :wink:

  10. #10
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.477
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio King 7
    Kommunjarska naglabatorska doktrina je ta koja nam je zapaprila corbu uvlaceci se prvo u kafane a potom gimnazije u prvoj polovini proslog veka kujuci najgori oblik kvaziinteligencije a potom i kvazigradjanstine. Sam naslov teme je nebulozan kao i njihov dijalog koji su ustanju da vode satima nepovezano. Valjda im je cilj da ovladaju, okreceni grobovi...
    Ја мислим да они у ствари пате од логореје а то ти је болест, када узмеш ваздух и не затвараш уста сатима... у ствари то ти је дијареја али на уста...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  11. #11
    Buduća legenda Psihologue (avatar)
    Učlanjen
    11.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    36.316
    Reputaciona moć
    410

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Jel ovo izdavanje neke knjige ?

  12. #12
    Primećen član drvasic (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2005.
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    887
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Stvarno je "malo" previše. Možda je i nešto pametno napisano ali baš me mrzi da čitam.
    Broj poslatih poruka ne znači i broj pametnih poruka kao i količina teksta.

  13. #13
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.477
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio James 007
    Gospodine eremita, predlažem da pogledate poruke navedenih korisnika (nabrojali ste upravo one koji su netolerantni) a pogotovo vaše poruke. Onda, razmislite šta je to u poređenju sa odgovorima ostalih korisnika.
    Господине Јамес 007, заиста ми је жао ако моје поруке видите као израз нетолеранције... ја само имам оштар језик у супротстављању мишљења...

    п.с. покушај реинкарнације идеје "комунизма и комуниста" је више него узалудан посао, па макар то било и "на фин начин"...
    ... не видим да сте Ви господине упутили свој одговор на ову "дивну" тему...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  14. #14
    Primećen član drvasic (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2005.
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    887
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio eremita
    Господине Јамес 007, заиста ми је жао ако моје поруке видите као израз нетолеранције... ја само имам оштар језик у супротстављању мишљења...

    п.с. покушај реинкарнације идеје "комунизма и комуниста" је више него узалудан посао, па макар то било и "на фин начин"...
    ... не видим да сте Ви господине упутили свој одговор на ову "дивну" тему...
    Kakva se tolerancija očekuje u politici? To može biti samo uvlačenje.

  15. #15
    Iskusan King 7 (avatar)
    Učlanjen
    23.05.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.307
    Reputaciona moć
    103

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio eremita
    Ја мислим да они у ствари пате од логореје а то ти је болест, када узмеш ваздух и не затвараш уста сатима... у ствари то ти је дијареја али на уста...
    Fantasticna dijagnoza, zasluzila je ozbiljnu analizu. Mozda je bolest jako ozbiljna ali ja sam umro od smeha...

  16. #16
    Poznat gigule (avatar)
    Učlanjen
    15.04.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    mesto za kukce,wilme i sve dobre stvorove
    Poruke
    7.228
    Reputaciona moć
    122

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    @ascaso
    možeš biti sve ovde ali anrhista ni-ka-ko.
    bolje idi odavde.
    i tako će se samo sprdačiti sa tobom i tvojim stavovima.

  17. #17
    Iskusan Архангел (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2004.
    Lokacija
    u pampers brigadi
    Poruke
    5.857
    Reputaciona moć
    109

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio gigule
    @ascaso
    možeš biti sve ovde ali anrhista ni-ka-ko.
    bolje idi odavde.
    i tako će se samo sprdačiti sa tobom i tvojim stavovima.
    Ма, хајде откуд ти то... :wink: Нећемо се спрдачити, ми волееемоо анархисте, давно их нисмо имали на менију.

    Још ако су левичари, и-хај!

  18. #18
    Poznat gigule (avatar)
    Učlanjen
    15.04.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    mesto za kukce,wilme i sve dobre stvorove
    Poruke
    7.228
    Reputaciona moć
    122

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    pa anrhisti niada nisu desničari...
    anarhisti nisu komunisti...groze ih se.
    anrhisti su pacifisti, jesu protiv svih ratova / ne nekih ...kao neki licemeri / i revolucija i to je zeznuto kod njih, jer nikada neće postići cilj -oni računaju na ljudusku svest i savest.
    njima je čovek merilo svega, početak i kraj. dobar život za sve ali to je u ovom stadijumu ljudskog razvoja /primitivnog/ nemoguće. dakle njihov svet je svet bez drastičnih razlika među ljudima, bez gladi ... krvorpolića... bez zagađenosti etc. neki anarhisti idu čak tako daleko da su i vegetarijanci ...
    protiv su manipulacija. oni nisu šovnisti, rasisiti isl. - to su pojave ovog sistema koje opstaju da bi se ljudima lakše manipulisalo ...
    anarhija ne znači rasulo i haos. nego urušavanje trenutnih sistema vrednosti.

    baš sam se malo interesovala o tome jer nemam pojma i ne želim da pričam napamet o tome...kao neki.

  19. #19
    Iskusan Архангел (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2004.
    Lokacija
    u pampers brigadi
    Poruke
    5.857
    Reputaciona moć
    109

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio gigule
    pa anrhisti niada nisu desničari...
    anarhisti nisu komunisti...groze ih se.
    anrhisti su pacifisti, jesu protiv svih ratova / ne nekih ...kao neki licemeri / i revolucija i to je zeznuto kod njih, jer nikada neće postići cilj -oni računaju na ljudusku svest i savest.
    njima je čovek merilo svega, početak i kraj.dobar život za sve ali to je u ovom stadijumu ljudskog razvoja /primitivnog/ nemoguće. dakle njihov svet je svet bez drastičnih razlika među ljudima, bez gladi ... krvorpolića... bez zagađenosti etc. neki anarhisti idu čak tako daleko da su i vegetarijanci ...
    protiv su manipulacija. oni nisu šovnisti, rasisiti isl. - to su pojave ovog sistema koje opstaju da bi se ljudima lakše manipulisalo ...
    anarhija ne znači rasulo i haos. nego urušavanje trenutnih sistema vrednosti.

    baš sam se malo interesovala o tome jer nemam pojma i ne želim da pričam napamet o tome...kao neki.
    То "као неки" се односи на......мене?

    ОК, колико си се заинтересовала, толико си их и описала.Прочитај болдовано још једном...Хмммм...Познато ?

  20. #20
    Poznat gigule (avatar)
    Učlanjen
    15.04.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    mesto za kukce,wilme i sve dobre stvorove
    Poruke
    7.228
    Reputaciona moć
    122

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    mislim na sve koji o anarhizmu znaju samo iz tendecioznih tekstova recimo sa foruma ... što bi se uvredio / ti ili bilo ko drugi/ ako ti dobro poznaješ anarhizam i njihove ideje?
    ja ih znam samo malo...prosto zainteresovalo me je da saznam šta to ujedinjuje komuniste i fašiste levičare i diesničare ... jer su ovi,anarhisti nekao pretnja za sve ..mada su oni svugde u svetu na marginama pa je interesantno odkuda takve rekcije velkih i moćnih na ove marginalce /...hm...pitam se jesu li onda baš tako nebitni?/

    boldovano te podseća na šta? komunizam? socijalizam?
    a ti meni kaži zašto je loše želeti svet bez ratova? bez gladi? šta ima loše u miru? šta ima loše u težnji da se iskoreni patnja i bol drugih? šta ima loše u tome da se iskoreni koncept manjevrednih naroda/ljudi/zemalja?
    meni to mnogo bolje zvuči nego svet u kome živim sada. čuj rekla sam zvuči. ni sama ne znam da li je to moguće...
    ali ok ne želim da se svađam niti nekoga ubeđujem u nešto.... svako ima svoje prioritete i nekom je možda dobro ovo ovde i sada...

  21. #21
    Zainteresovan član Angelico_Payne (avatar)
    Učlanjen
    01.02.2006.
    Lokacija
    Србска Федерација
    Poruke
    401
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    капитализам и фашизам нису исто!!!! једно је политички облик организовања, а други је економски облик уређења...

    демократија (друге половине 20 века, и раног 21 века) = фашизам (више нацизам, фашизам је још и умерен)

  22. #22
    Obećava Ascaso (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    99
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio gigule
    pa anrhisti niada nisu desničari...
    anarhisti nisu komunisti...groze ih se.
    Друштвено уређење за које се анархисти боре је слободарски (либертерски) комунизам - Анархија, која се понекад назива и бездржавни комунизам. Анархисти су против сваког ауторитета, власти и присиле, и због тога су супротстављени бољшевизму и К партији. Анархисти се удружују у економске организације - анархо-синдикате.

    anrhisti su pacifisti, jesu protiv svih ratova / ne nekih ...kao neki licemeri /
    Тачно, анархисти су антимилитаристи, и то донекле разликује од пацифизма, али то је отприлике то.

    anarhija ne znači rasulo i haos. nego urušavanje trenutnih sistema vrednosti.
    tome...kao neki.
    Мислим да би свима користило да прочитају нешто на ту тему:

  23. #23
    Obećava Ascaso (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    99
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio Angelico_Payne
    капитализам и фашизам нису исто!!!! једно је политички облик организовања, а други је економски облик уређења...

    демократија (друге половине 20 века, и раног 21 века) = фашизам (више нацизам, фашизам је још и умерен)
    Фашизам је настао као покушај да се стабилизује капитализам који је почетком ХХвека био у озбиљној кризи, фашизам је у томе и успео а притом је и сузбио револуционарни раднички покрет у земљама у којима је освојио власт. Фашизам је чедо капитализма.

  24. #24
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.477
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    Citat Original postavio gigule
    pa anrhisti niada nisu desničari...
    anarhisti nisu komunisti...groze ih se.
    anrhisti su pacifisti, jesu protiv svih ratova / ne nekih ...kao neki licemeri / i revolucija i to je zeznuto kod njih, jer nikada neće postići cilj -oni računaju na ljudusku svest i savest.
    njima je čovek merilo svega, početak i kraj. dobar život za sve ali to je u ovom stadijumu ljudskog razvoja /primitivnog/ nemoguće. dakle njihov svet je svet bez drastičnih razlika među ljudima, bez gladi ... krvorpolića... bez zagađenosti etc. neki anarhisti idu čak tako daleko da su i vegetarijanci ...
    protiv su manipulacija. oni nisu šovnisti, rasisiti isl. - to su pojave ovog sistema koje opstaju da bi se ljudima lakše manipulisalo ...
    anarhija ne znači rasulo i haos. nego urušavanje trenutnih sistema vrednosti.

    baš sam se malo interesovala o tome jer nemam pojma i ne želim da pričam napamet o tome...kao neki.
    А како се зове ова секта ???

    Миссим... ако се анархисти залажу за принципе које си навела ЗАР ИМ НИЈЕ БИЛО ЈЕДНОСТАВНИЈЕ ДА СЕ САМО КРСТЕ И ДА БУДУ ХРИШЋАНИ... јер све то што си навела је суштина Новог завета !!!
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  25. #25
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.477
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu

    @ Ascaso

    Извини, а КО је на слици Твога аватара ???
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


Slične teme

  1. Album koji bi trebalo čuti!
    Autor usernamed u forumu Muzika
    Odgovora: 43
    Poslednja poruka: 11.11.2007., 20:47
  2. Opasnosti u braku u kapitalizmu - vol 2.
    Autor commodore u forumu Muškarci
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 14.10.2005., 17:43
  3. Opasnosti u braku u kapitalizmu - vol 1.
    Autor commodore u forumu Muškarci
    Odgovora: 111
    Poslednja poruka: 12.10.2005., 19:23
  4. Spomenik fašizmu nasred Prištine
    Autor BodoniuS u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 09.05.2005., 02:40

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •