PAC-PAC
Domaćin
- Poruka
- 3.894
Споменик Српској мајци – хероини
Како је све лутала иницијатива да се одужимо овој жени, јунакињи са Космета
Дана 30. марта 1999. године, преко листа "Политика", покренуо сам иницијативу за подизање споменика "Српској мајци" на Калемегдану, на месту где се налази споменик захвалности Француској, са ликом жене која се одважила да, са пушком о рамену и дететом у наручју, за време титоизма чува своје световно прадедовско огњиште, Косово и Метохију.
Та слика која је изашла 22. октобра 1988. године у листу "Интервју" под насловом "Косовска голгота" обишла је цео свет и верујем да се свако дивио њеној храбрости и одважности.
Ову моју иницијативу преко листа "Политика" свесрдно је подржао велики број читалаца, сем двојице који су мишљења да не треба дирати споменике. Подршку овој иницијативи су дали и многи наши из дијаспоре. Из историје добро знамо како су Французи наплатили то њихово пријатељство и да су нам за време Првог светског рата слали неодговарајућу муницију, коју је српска влада морала да прерађује у Крагујевцу.
За подршку овој мојој иницијативи обратио сам се тадашњем градоначелнику Војиславу Михаиловићу и доставио му цео текст и слику храбре "Српске мајке", која би била симбол храбрости и одважности. Та моја молба за подршку заведена је 29. марта 1999. године под бројем К-306. Од Михаиловића нисам добио никакав одговор док је био градоначелник.
Доласком на дужност градоначелника госпође Радмиле Хрустановић, дана 20. августа 2001. године, обратио сам се за помоћ писмом које је заведено под бројем К-896 и од ње до данашњег дана не добих никакав одговор, што сматрам да је била дужна да учини, као грађанин ове земље, а поготову и као мајка и жена.
Не знајући коме више да се обратим, дана 3. априла 2002. године, обратио сам се Његовом краљевском височанству престолонаследнику Александру ИИ Карађорђевићу, за помоћ и подршку да се "Српској мајци" подигне споменик у парку између председништва Србије и Скупштине Београда а преко пута Скупштине Србије (између старог и новог двора) па би тако улепшао празнину у парку, а истовремено сматрам да је то место најподесније за нашу "Српску мајку - хероину".
21. маја 2002. године од Канцеларије Њ.к.в. престолонаследника Александра ИИ добио сам одговор у коме љубазно захваљује на писму, и да је Њ.к.в. престолонаследник упознат са овом мојом иницијативом, као и чињеницом да је моја иницијатива на разматрању код Градске комисије за споменике, улице и тргове и да ће та комисија дати званичан став поводом ове иницијативе, а престолонаследник ће с пажњом пратити како се иницијатива развија. Нажалост, до данашњег дана не добих никакав званични став комисије.
Да је покренута иницијатива за подизање споменика било којој мајци а не "Српској мајци" споменик би био већ одавно подигнут. Ако и даље тако наставимо, не дај Боже, може да нас задеси судбина Курда или Јевреја који су расути широм земљине кугле. Хвала Богу и Јевреји добише своју домовину Израел.
Не знајући коме више да се обратим за ову моју иницијативу, пре извесног времена посетио сам председника Кола српских сестара госпођу Љиљану Миливојевић и она поздравља и подржава иницијативу за подизање споменика Мајци али као споменику свих мајки света а не само нашој "Српској мајци". Оваквим одговором био сам запрепашћен и о овоме нисам хтео да разговарам, а од Кола српских сестара сам највише очекивао.
Верујем да ни једна мајка на кугли земаљској није била тако у жалости и тузи као наша, јер јој је судбина одредила само тугу и жалост. Нека живи наша славна мајка, "Српска мајка - хероина" и подигнимо јој одговарајући споменик који је заслужила.
Борољуб Трбушковић, Београд
http://www.snp-miletic.org.yu/modules.php?name=Forums&file=viewtopic&topic=584&forum=1
Како је све лутала иницијатива да се одужимо овој жени, јунакињи са Космета
Дана 30. марта 1999. године, преко листа "Политика", покренуо сам иницијативу за подизање споменика "Српској мајци" на Калемегдану, на месту где се налази споменик захвалности Француској, са ликом жене која се одважила да, са пушком о рамену и дететом у наручју, за време титоизма чува своје световно прадедовско огњиште, Косово и Метохију.
Та слика која је изашла 22. октобра 1988. године у листу "Интервју" под насловом "Косовска голгота" обишла је цео свет и верујем да се свако дивио њеној храбрости и одважности.
Ову моју иницијативу преко листа "Политика" свесрдно је подржао велики број читалаца, сем двојице који су мишљења да не треба дирати споменике. Подршку овој иницијативи су дали и многи наши из дијаспоре. Из историје добро знамо како су Французи наплатили то њихово пријатељство и да су нам за време Првог светског рата слали неодговарајућу муницију, коју је српска влада морала да прерађује у Крагујевцу.
За подршку овој мојој иницијативи обратио сам се тадашњем градоначелнику Војиславу Михаиловићу и доставио му цео текст и слику храбре "Српске мајке", која би била симбол храбрости и одважности. Та моја молба за подршку заведена је 29. марта 1999. године под бројем К-306. Од Михаиловића нисам добио никакав одговор док је био градоначелник.
Доласком на дужност градоначелника госпође Радмиле Хрустановић, дана 20. августа 2001. године, обратио сам се за помоћ писмом које је заведено под бројем К-896 и од ње до данашњег дана не добих никакав одговор, што сматрам да је била дужна да учини, као грађанин ове земље, а поготову и као мајка и жена.
Не знајући коме више да се обратим, дана 3. априла 2002. године, обратио сам се Његовом краљевском височанству престолонаследнику Александру ИИ Карађорђевићу, за помоћ и подршку да се "Српској мајци" подигне споменик у парку између председништва Србије и Скупштине Београда а преко пута Скупштине Србије (између старог и новог двора) па би тако улепшао празнину у парку, а истовремено сматрам да је то место најподесније за нашу "Српску мајку - хероину".
21. маја 2002. године од Канцеларије Њ.к.в. престолонаследника Александра ИИ добио сам одговор у коме љубазно захваљује на писму, и да је Њ.к.в. престолонаследник упознат са овом мојом иницијативом, као и чињеницом да је моја иницијатива на разматрању код Градске комисије за споменике, улице и тргове и да ће та комисија дати званичан став поводом ове иницијативе, а престолонаследник ће с пажњом пратити како се иницијатива развија. Нажалост, до данашњег дана не добих никакав званични став комисије.
Да је покренута иницијатива за подизање споменика било којој мајци а не "Српској мајци" споменик би био већ одавно подигнут. Ако и даље тако наставимо, не дај Боже, може да нас задеси судбина Курда или Јевреја који су расути широм земљине кугле. Хвала Богу и Јевреји добише своју домовину Израел.
Не знајући коме више да се обратим за ову моју иницијативу, пре извесног времена посетио сам председника Кола српских сестара госпођу Љиљану Миливојевић и она поздравља и подржава иницијативу за подизање споменика Мајци али као споменику свих мајки света а не само нашој "Српској мајци". Оваквим одговором био сам запрепашћен и о овоме нисам хтео да разговарам, а од Кола српских сестара сам највише очекивао.
Верујем да ни једна мајка на кугли земаљској није била тако у жалости и тузи као наша, јер јој је судбина одредила само тугу и жалост. Нека живи наша славна мајка, "Српска мајка - хероина" и подигнимо јој одговарајући споменик који је заслужила.
Борољуб Трбушковић, Београд
http://www.snp-miletic.org.yu/modules.php?name=Forums&file=viewtopic&topic=584&forum=1