Koliko ste puta izneverili nekog...

...evo baš čitam temu koja je suprotnost ove... Samo bre kukamo. Niko od nas nije samokritičan, kol'ko vidim...
Daklem, pitanje... koliko ste puta Vi nekog drugog izneverili, opravdano ili ne...
Ja lično mogu da se setim par puta, ali samo jedan put je bilo namerno. Ostalih puta sam uradio to da bih izbegao zulum.
Ajde. Da vas vidim.

E, svaka chast, jer zbog toga nisam ni odgovarala na ''suprotno'' pitanje, jer chovjek u razlichitim periodima zivota moze da se nadje u svim agregatni stanjima i situacijama. Iskreno recheno, nauchih (poslije brojnih lekcija i zvekanja od ledinu) da ochekujem''umjereno'', pa su u glavi vec spremne sve moguce varijante, pochevshi od najcrnjih, pa do onih boljih, a ako bude ok, onda veca radost (poput iznenadjenja)! Ali mi mnogo teze padaju brojna razocharenja koja drugim ljudima priredjujem, svjesno ili nesvjesno. Jer onda meni ostaju recke na savjesti i jedino pozitivno je zrno iskustva da ih vishe ne ponovim.Postoje i situacije, kad ljudi u svojoj glavi stvore sliku kako treba neshto da bude i uzalud, uporno razbijam to (jer me ponekad gushi), koliko god da se trudim, samo se vishe nerviram i bude mi bash teshko. Ponekad mi se chini da sve to nema nikakve realne veze sa mnom, ali...Prijatelji su zivi ljudi, i svako ima svoj pogled na zivot i zato su mi najblizi oni koji KAZU i ja da KAZEM direktno u chemu je problem, pa nek se vishe i ne druzimo, znamo shta je problem. Ali , uglavnom posle grmljavine, postajemo bolji prijatelji, jer uvidjamo shta nekom smeta, a nismo bili ni svjesni.Josh je problem kad imash puno ljudi s kojima nemash vremena da se vidjash kao nekad, pa onda izboriti se sa silnim prebacivanjima, ali naviknu se( :-D bash sam bezobrazna). Smijeshno je kad nekog kritikujemo, a poslije nam se namjesti situacija, da postupamo isto, zato niko ne zna dok ne vidi sam, kako bi...i tako to mogu tupiti do besvijesti, a nishta ne retji, no jutro je...jutro je ..novi dan...a ne znam shta je meni...sad

Ovo mi se dešavalo sa ljudima:

Gljiva zjalelovka:

Postoje i situacije, kad ljudi u svojoj glavi stvore sliku kako treba neshto da bude i uzalud, uporno razbijam to (jer me ponekad gushi), koliko god da se trudim, samo se vishe nerviram i bude mi bash teshko. Ponekad mi se chini da sve to nema nikakve realne veze sa mnom, ali..

Kliknite za proširenje...

Izneverila sam, verujem, sve one koji su od mene očekivali ono što nisam mogla ili nisam htela da im pružim. I naročito one koji su na mene projektovali sliku nečeg što nisam.

Uh, kako vi to uopšteno...
A jel' vam se neko požalio, kao što vi imate želju nekad da nekome kažete to...?
Roditelje ne računamo, oni su ionako, šta god da uradimo, bar zbog nečega razočarani u nas...

McMillan:

Uh, kako vi to uopšteno...

Kliknite za proširenje...

Nisam ti odgovorila uopšteno.
Dva puta mi se u životu desilo da mi neko kaže da neće da se druži sa mnom jer se oseća iznevereno u izvesnom smislu. Prvi put je bilo 1998. godine, i to bez objašnjenja. A drugi put je bilo nedavno, i to sa gomilom zlobnih uvreda pride. Prva situacija mi je jako teško pala, ali je nakon mesec dana tugu zamenio bes. Ova druga situacija mi nije naročito teško pala, jer je osoba pokazala da je zla i nevredna, a i nije mi bila prijatelj, već drag poznanik.

Ne postoji osoba iz prijateljskih krugova koja je ikada rekla za mene da sam ja nju izneverila. Osoba sam koja jako puno daje u prijateljstvu, uvek sam tu da saslusam, nesebicno pomognem i moja odanost prijatelju je jos posebno poznata u krugovima ljudi u kojima se krecem. Jedna sam od onih koje i nakon prestanka druzenja sa drugaricom ili drugom nikad ne kazem ruznu rec o njima, sto je prava retkost, jer ne smatram se toliko sitnom dusom da sada nekog sa kime sam se do nedavno druzila olajavam i lepim epitete pa cak i kad je samo poznanica u pitanju. To mi je tako paorski
Sa druge strane vrlo lako prekinem prijateljstvo ili poznanstvo sa osobom za koju procenim da joj je vrednost jednaka vrednosti prasine na vrhu ormara ) Obicno se to desava vrlo brzo, jer takve osobe ne mogu dugo da skrivaju svoje licemerje i kad tad se pokaze ono pravo lice puno nezahvalnosti pa iako sam ja skoro pa uvek vise davala u tom prijateljstvu/poznanstvu nego oni/one. Nikada mi nakon toga ne bude zao, imam toliko prijatelja da mi nisu potrebne takve sitne duse u svom drustvu. Okrenem ledja i ne spominjem ih vise uopste. Da li one prihvataju ikad svoju krivicu? Obicno da, sem u ekstremnim slucajevima kad je osoba toliki emotivni invalid i narcis da nikada ne priznaje svoje greske i ne zna za postojanje reci 'izvini'.

Desilo se da sam par puta izneverila nekoga, a da sam toga bila svesna, a verovatno su se nekada neke osobe osetile tako, a da ja i ne znam, nisu mi nikada rekle...ako mi se neko pozali da sam dovela do toga da se oseti iznevereno, ili probam da objasnim situaciju iz svog ugla, ili, ako skontam da je u pravu, onda se lepo izvinem, i obecam da cu sledeci puit biti dobra

Nina2:

Ne postoji osoba iz prijateljskih krugova koja je ikada rekla za mene da sam ja nju izneverila. Osoba sam koja jako puno daje u prijateljstvu, uvek sam tu da saslusam, nesebicno pomognem i moja odanost prijatelju je jos posebno poznata u krugovima ljudi u kojima se krecem. Jedna sam od onih koje i nakon prestanka druzenja sa drugaricom ili drugom nikad ne kazem ruznu rec o njima, sto je prava retkost, jer ne smatram se toliko sitnom dusom da sada nekog sa kime sam se do nedavno druzila olajavam i lepim epitete pa cak i kad je samo poznanica u pitanju. To mi je tako paorski
Sa druge strane vrlo lako prekinem prijateljstvo ili poznanstvo sa osobom za koju procenim da joj je vrednost jednaka vrednosti prasine na vrhu ormara ) Obicno se to desava vrlo brzo, jer takve osobe ne mogu dugo da skrivaju svoje licemerje i kad tad se pokaze ono pravo lice puno nezahvalnosti pa iako sam ja skoro pa uvek vise davala u tom prijateljstvu/poznanstvu nego oni/one. Nikada mi nakon toga ne bude zao, imam toliko prijatelja da mi nisu potrebne takve sitne duse u svom drustvu. Okrenem ledja i ne spominjem ih vise uopste. Da li one prihvataju ikad svoju krivicu? Obicno da, sem u ekstremnim slucajevima kad je osoba toliki emotivni invalid i narcis da nikada ne priznaje svoje greske i ne zna za postojanje reci 'izvini'.

Kliknite za proširenje...

E jbt ko da sam ja pisala iskreno... e bas volim sto jos ima ovakvih ljudi...

NIKAD nikog do koga mi je bar malo stalo, pa ko veruje neka veruje...

Čoveče, sve svetac do sveca ovde na forumu
Prosto mi je drago da sam deo ovakve niskvarene grupe ljudi...
Hehe, pa niko ni meni nije rekao u lice da sam ga izneverio, možda po njima i nisam, ali sam se ja osećao kao da jesam. Imam jako visoke (samo)kriterijume...
Ja sam više mislio na vaše mišljenje o tome... Samokritika, da li vi smatrate da jeste nekog izneverili...

Pa dobro izneverila sam svog supruga, on je imao sasvim drugacije misljenje meni, ali jbg kad se zeznuo... Zadovoljan?! ;-)

Ne mora to da se kaze u lice McMillan, postoje i zajednicki prijatelji znas Od kojih mozes da saznas sta neka osoba i dalje misli ili ne misli o tebi. Ja sam nevidjeno realna osoba. I kada nisam sigurna da li sam ispravno postupila ja pitam za savet par prijatelja cak, neki od njih su brutalno iskreni i uvek mi kazu u lice da li sam bila u pravu ili ne. Do sada se stvarno ni jednom nije desilo da nisam bila u pravu kad okrenem ledja nekom jer za to mi stvarno treba valjan razlog i bar dve licne greske . Trecu sansu nikad ne dajem.

Ne, nijednog prijatelja nisam izneverila. Niti cu. A sto se tice drugih ljudi, povredila sam par ljudi u svom zivotu iz cistog nehaja ali ne i izneverila. Ali ja umem da kazem i 'izvini' kad uvidim da sam pogresila i da nisam bila u pravu i uopste mi nije tesko da priznam svoju gresku.

Ne mogu jednom rečenicom da odgovorim na temu :wink:

Mnogo puta sam čula da sam izneverila neku osobu ali nikada nisam poverovala u to... Nekad stvarno ostavim takav utisak kad ostavim osobu koja mi je draga da se sama izbori sa svojim problemom, ne znam da zagrlim dragu osobu i da je tešim i govorim joj lepe stvari onda kada bi ona to želela da čuje, čim vidim problem - odmah tražim rešenje... I u trenutcima slabosti dešavalo se da čujem to ,,izneverila si me'' u drugačijem obliku do duše, ali kasnje se to svede na ono - šta bih ja bez tebe :wink:

dakle, po tom pitanju nisam samokritična uopšte, sve bih dala za osobe koje volim - i sve bih za njih uradila, nema razloga da to dovodim u pitanje, ali eto - nije da se nije dovodilo :wink:

Ja mislim da jesam jednom,toj osobi to nikad nisam rekla i osecam se prljavo zbog toga

.Koliko znam nisam ni jednog.A ako neko misli da jesam izvinjavam se unapred.

McMillan:

...evo baš čitam temu koja je suprotnost ove... Samo bre kukamo. Niko od nas nije samokritičan, kol'ko vidim...
Daklem, pitanje... koliko ste puta Vi nekog drugog izneverili, opravdano ili ne...
Ja lično mogu da se setim par puta, ali samo jedan put je bilo namerno. Ostalih puta sam uradio to da bih izbegao zulum.
Ajde. Da vas vidim.

Kliknite za proširenje...

ja ne znam dotle da brojim

puno. Nisam jak karakter...

Previshe puta.. :? Jbg...

CaLiMeRo:

Nisam ti odgovorila uopšteno.
Dva puta mi se u životu desilo da mi neko kaže da neće da se druži sa mnom jer se oseća iznevereno u izvesnom smislu. Prvi put je bilo 1998. godine, i to bez objašnjenja. A drugi put je bilo nedavno, i to sa gomilom zlobnih uvreda pride. Prva situacija mi je jako teško pala, ali je nakon mesec dana tugu zamenio bes. Ova druga situacija mi nije naročito teško pala, jer je osoba pokazala da je zla i nevredna, a i nije mi bila prijatelj, već drag poznanik.

Kliknite za proširenje...

Mada, nakon sinoćnje scene razmišljam kako je trebalo da STVARNO BUDEM NEKOREKTNA.
Oh, mrzim alkoholičare i jedva čekam da se odselim za vikend!

Misliš danas?
Auuuuuu mnooooogeeeee!

13. puta...

iznevjerila sam roditelje, par puta...ali sam popravila greske...
iznevjerila sam sina kad nisam gledala kako pliva jednom...popravila i to
iznevjerila sam covu kad sam mu rekla da je supak...popraviO je to
iznevjerila sam drugarice kad sam digla sidro i nagulila bez rijeci...oprostile su mi
nisam losa, a?