Najdraži stih - Strana 2
Strana 2 od 222 PrvaPrva 1234561252102 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 26 do 50 od 5538

Tema: Najdraži stih

  1. #26
    Zainteresovan član Fleur (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Poruke
    331
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Mjeseceva kceri svaka cast za "Pesmu o Pesmi".
    Malo Djoleta....

    Negde se pipnu naši mali svemiri
    Kada već pomislim da spavaš
    Zašumi saten, tama se uznemiri
    I kao talas naiđeš
    U školjki tvoga pupka leto zimuje
    Tu čuvaš mrve sunca za nas
    Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
    Dok kao talas nadireš
    I ništa više nije važno
    Lice sveta, zlobno i lažno, se raspline za čas
    I niko više nije bitan
    Svi su pesak, prezren i sitan, pesak ispod nas
    Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
    Niz tvoje je sapi zvezda pala
    'Zalud te privijam uz sebe, k'o uz krst
    Ti, kao talas, izmičeš
    Ostavljaš slane kapi bistre
    I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš
    Ostavljaš varljiv zalog pene
    U srcu ove napukle stene koju razbijaš
    I ništa više nije važno
    Lice sveta, zlobno i lažno, se raspline za čas
    I niko više nije bitan
    Svi su pesak, prezren i sitan
    Pesak ispod nas

    Nikad u potpunosti nisam razumjela ove stihove dok nisam krocila na tlo ove zemlje, te daleke Amerike....

    I ako sam negde stigao, bilo je iznutra
    U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
    I gore i dole i levo i desno u meni
    U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
    Tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
    Tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
    Tamo je Amerika ...
    Poslednji put ažurirao/la Fleur : 26.01.2006. u 22:11



  2. #27
    Zainteresovan član Fleur (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Poruke
    331
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Ne mogu da odolim Posto su Anabell Lee i The Raven vec bili evo "A Dream Within A Dream"
    Take this kiss upon the brow!
    And, in parting from you now,
    Thus much let me avow-
    You are not wrong, who deem
    That my days have been a dream;
    Yet if hope has flown away
    In a night, or in a day,
    In a vision, or in none,
    Is it therefore the less gone?
    All that we see or seem
    Is but a dream within a dream.

    I stand amid the roar
    Of a surf-tormented shore,
    And I hold within my hand
    Grains of the golden sand-
    How few! yet how they creep
    Through my fingers to the deep,
    While I weep- while I weep!
    O God! can I not grasp
    Them with a tighter clasp?
    O God! can I not save
    One from the pitiless wave?
    Is all that we see or seem
    But a dream within a dream?

  3. #28
    Zainteresovan član Demetra (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kucica na drvetu
    Poruke
    368
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    TRAG
    Zelim:
    Da posle snova
    ne ostane trag moj na tvom telu.

    Da poneses od mene samo
    tugu i svilu belu
    i miris blag...

    puteva zasutih liscem svelim
    sa jablanova...

  4. #29
    Zainteresovan član Demetra (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kucica na drvetu
    Poruke
    368
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Dusko Trifunovic- ZLATNE SUZE
    Da nije mene bilo
    da nisam bio jak
    ko bi sa duse tvoje
    sklonio veciti mrak

    Da nije tebe bilo
    na teskom putu mom
    ja nikad pevao ne bih
    jer ne bih imao kom

    I kada sam sam padao
    ja sam se nadao
    postoje sigurna vrata

    pevao plakao
    gasio pakao
    suzama svojim od zlata



    Dusko Trifunovic- * * *
    Kad ptice krenu
    jesen je
    Kad mravi krenu
    glad je
    Kad covek hoce pa hoce
    siguran budi
    mlad je

    Pusti ga neka luta
    kroz divna snovidjenja
    ukloni mu se s puta
    i reci
    Dovidjenja
    Poslednji put ažurirao/la Demetra : 26.01.2006. u 23:48 Razlog: Pogresno slovo

  5. #30
    Početnik
    Učlanjen
    27.01.2006.
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Evgenije Onjegin od Puskina.

    Uvjek je skromna, uvjek vrjedna
    i vesela ko jutro bila.
    Ko Pjesnikov je zivot cedna
    ko poljubac je bila mila.
    Kose joj behu boje lana
    oci ko plavo nebo dana.


    Santa Maria della Salute

    Tad moja vila predame granu,
    ljepse je ovaj nevidje vid.
    Iz crnog mraka divna mi svanu
    ko pjesma slavlja u zorin svit.
    Svaku mi mahom zaljeci ranu,
    al' tezoj rani nastade brid,
    sta cu od milja od muke ljute
    Santa Maria della Salute.

    Ave Serbia Jovan Ducic

    Da bi stit ahilov bio slave vece,
    sam bog Hefaistos ode za kovaca.
    I ti rode Srpski znaj da noz ubice
    nikada nece dostici duzinu tvog maca.

  6. #31
    Aktivan član Meseceva_kci (avatar)
    Učlanjen
    31.07.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    na mansardi
    Poruke
    1.949
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    @Fleur
    Tnx

    Dakle, da nastavim
    Nikola Vranjkovic

    Ljubav i smrt isto bole
    Život je izmedu negde
    To znaju oni što vole
    ~ROÐENDANSKA PESMA

    Iznad mene tuda je volja.
    Hocu da skocim,
    to su nedostupna polja,
    visine, širine,
    koliko hoceš, tebe ne treba da brine...
    ~NEDOSTUPNA POLJA

    Poseti me, podseti me
    na price iz davnina,
    dok sam verovao ljudima
    i plašio se neba.
    ~FINANSIJSKA KONSTRUKCIJA

    A kiše su suze i proci ce vode
    Kroz Savu i Drinu a ljudi ce ostati
    Kakvi su bili
    Jer nece i nece da znaju
    ~NEVREMENA

    To sam ja i tu je problem
    Silom necu da se menjam
    ~BUNAR ŽELJA NE POSTOJI

    Gde je granica?
    Nisam siguran ni da postoji.
    Šta je cilj?
    Ili trcimo u krug bez cilja.
    ~TEŽAK SLUCAJ PAKLA

    Ljudi se dele na glupe i zle
    Ljudi se trude da unište sve
    ~ANDREJ

    Citav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
    A nada poslednja strada
    I umrla je šta cemo sada
    Umoran težak spor trom organizam traži gorivo za sledeci sat
    Ni tužan ni radostan
    Crna rupcaga bez dna
    ............
    Ljudi su nervozni i gadni
    Vole pobede u fudbalu i ratu
    Potrošio si svoje najlepše reci da ih ubediš u veru
    Ona cuci pored groba tvog i place
    Pita kome smo to pevali
    ~DAN KOJI NIKAD NIJE DOŠAO

    Naša prica nema kraja.
    Jednostavno tece kao mrtva reka.
    Samo teško bolestan,
    sebe vidi k'o coveka.
    ~AKO IMAŠ S KIM I GDE

    JA NE ŽELIM DA ODEŠ (DEVOJKO MALA)
    Devojko mala
    celiCni pogled dal' si ti
    I laka nervoza u tebi

    Nagradna igra
    Tri dana bez vode u pustinji
    I popust za decu do šesnaest godina

    Kaži koliko godina imaš
    Kaži mi da l' je belo u boji
    Kaži mi da li opšte postoji

    Šta ce ti pesnik
    Mracnih ideja i širokog srca
    Kada te to ne zabavlja

    Kad prode bakljada
    I navijaci odu s tribina
    Ti ostaješ sama

    Znam da su tvoji krivi
    Nisu ti dali da izlaziš
    I onda je puklo u tebi odjednom

    Cemu se nadaš sutra ti
    Kad imaš još cetiri zuba i
    Tri mica u džepu

    Ima vas mnogo, svi ste vi
    Potrošna roba, svi ste vi
    Melem za državni budžet

    Samo se smejes, lepo je
    Nije te briga, lepo je
    Pa koliko traje, lepo je

    U tvojoj glavi šareni svet
    Koliko je samo lepše tu
    Nego kad udeš u tramvaj

    Prastara prica
    O coveku i konju na njemu, i njemu
    Svi to znaju na kraju
    Ne pobeduje dobro

    Dobro bi bilo
    Da odmoriš mozak i otvoriš oci
    i kreneš u život ko žena

    Ja ne želim da odeš ...

    TRENJE
    Svako jutro kad se budim, ja siguran sam samo
    da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
    Obuci cu se brzo i krenuti na posao,
    tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.

    I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
    i milovali nežno da nam drhte usne,
    ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
    pusti me da placem, ja sam uništen i umoran.

    Trenje,
    to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

    Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
    potencija je cudna stvar kad prede ti u naviku,
    drži me jace i pribij me uz sebe,
    krace ce da traje i bice manje znoja.

    Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
    i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
    ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
    sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...

    Samo trenje,
    to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

    Ti slušaš divnu muziku, ja povracam po stanu,
    "šiješ" predivne goblene i kacih ih po zidu,
    ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
    i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.

    Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljac,
    procit'o sve novine i zaspao pod njima,
    ja sam mrtav vec odavno, al' niko ne primecuje,
    ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam
    to je trenje.

    Trenje,
    to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

    GODINA SIROTINJSKE ZABAVE
    Šta ti je to na ruci, kako dubok trag,
    zar ceš noktima da rešiš problem, uzmi žilet draga.
    Imaš sluha, nisi glupa, zar je hobi to što radiš,
    kad ti ždrebad njišti pored uha - zar tu ima strasti.

    Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

    Ti samo hoceš da ti sviram, da se opustiš i ne misliš
    na prošlost što ti hrani cir i traži novu žrtvu.
    Ja to nisam, dobro znaš, i nemam razloga da budem
    samo jedan od mornara tvoje vlažne utrobe.

    Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

    Sad se treseš, piješ kvasac, misliš proci ce, al' nece,
    nema krvi, nema je, i teško ce da potekne...
    Meni tebe nije žao, teško mi je i da mislim
    šta ce sve da prode još kroz tebe dok se ne središ.

    Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

    Ja lijem, a ti piješ krv,
    pucam od zdravlja na samrti.
    Trepni i kreni u novu prazninu,
    ovo je kraj jedne pogrešne ljubavi.

    Tvoj stil života je sramota
    koju ne osecaš, jer tako se zoveš.
    Ostavljaš tragove po zidu
    da se i drugi guše u tvom stidu...

    Ovo je godina sirotinjske zabave.

    SDSS
    Miševi vladaju loptom okruglom,
    a gvožda im služe da iscede gnoj.
    Ja sam se rodio ispod gusenica,
    zamišljam želju, a ti grad i broj.

    Knjiga pod jastukom - vera sa naukom,
    verujem, nije mi potreban Bog.
    Jede me mirno ta mala životinja,
    da li da poginem ili da uginem?

    Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u celo.
    Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo.
    Ja dušu nemam,
    Ili ne znam da je dam.

    Stici ce glasnik iz daleke prošlosti,
    znacu što nisam ni visok ni plav.
    Koagulacija ponosnih nacija,
    telo mi truli, moj mozak je zdrav.

    Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam,
    ja pristajem - bacam palamar na stene.
    Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem,
    i uzalud pumpaš svu vodu iz mene.

    I još sam zaljubljen u svoj mali san.

    Evo ti reci, ti sklopi recenicu,
    ja nemam snage da izbacim dah.
    Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreca,
    i suza, i mržnja, i tuga, i strah...

    Miševi vladaju loptom okruglom,
    a gvožda im služe da iscede gnoj.
    Ja sam se rodio ispod gusenica,
    zamišljam želju, a ti grad i broj.


    POŠTAR

    Nekad se znalo sve,
    ja krenem ulicom, a deca mi trce u susret.
    I sad trce, al' beže od mene i vicu:
    "Mama, ne otvaraj, ide poštar".

    K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
    Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
    Dve crvene od svake penzije, za srecu,
    I - srecan rad, domacine.

    Sad hodam k'o kreten, sam,
    ljudi okrecu glavu, a poznaju me svi.
    Juce su me napali, i oteli torbu
    punu racuna za struju.

    Necu da delim deci pozive u rat.
    Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
    Kod kuce žena sa mnom ne razgovara.
    Ne mogu više da budem poštar.

    Prošlo je dosta godina,
    ja konacno shvatam šta se desilo.
    Bio sam strašno glup,
    al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.

    Nova je godina, ja nemam cestitke,
    telegram saucešca, sitne penzije...
    Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
    strah me, svi imaju pse.

    Necu da delim deci pozive u rat.
    Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
    Kod kuce žena sa mnom ne razgovara.
    Ne mogu više da budem poštar.
    djavo nije urban.

  7. #32
    Aktivan član Meseceva_kci (avatar)
    Učlanjen
    31.07.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    na mansardi
    Poruke
    1.949
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Milan Mladenovic

    “Ostajem sam, ostajem sam,
    U ovom gradu strahom zatrpan.
    Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko,
    Ovaj grad bi mogao bolje.
    Mi smo dozvolili
    Da stvari odu predaleko
    Ova je borba bila
    Ispod časti, protiv razuma.”
    ~ZAJEDNO

    “Ako si video sve
    Sve sto sam video ja
    Moraces sklopiti oci
    Pozeleti da budu mrtve...”
    ~ NE

    “Treba da shvatis,
    svako ima svoj put.
    Svako je cudan na svoj nacin
    svako je strejt
    i svako glup i tup...”
    ~PONOS

    “Treba mi svet
    Otvoren za poglede
    Otvoren za trchanje…”
    ~BUDI SAM NA ULICI

    ANESTEZIJA
    Dobro znaš svaku reč, svaki znak,
    Kako najlakše, najbrže, najslađe reći odlazim.
    Rastemo, pazimo, slučajno gazimo,
    Tvoje najblaže usne kažu odlazim.
    Anestezija...
    Anestezija...
    Smeje se zrcalo mojim očima,
    Srebrne bube zriču odlazim.
    Zamisli ti si ja, zamisli ja sam ti,
    Otvaram oči i kažem odlazim.
    Anestezija...
    Anestezija...

    ZABRANJUJEM
    Ovo je noć
    Koja kupa se u svetlu,
    Na podlozi tamnoj
    Blistaju naše oči.
    Ovo je noć
    Koja miriše na istinu
    Kada kažem
    Kako sam bio naivan.
    Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti!
    Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj.
    Ovo ne sme biti kraj.
    Ovo ne sme biti kraj.
    Čuje se zvuk koji podseća na huk iz dubine šuma
    Ruši se stablo po stablo, po stablo, po stablo.
    Umire zid od plača, umire sam,
    Umire beštija.
    Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti!
    Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj.
    Ovo ne sme biti kraj.
    Ovo ne sme biti kraj...

    UMORNA
    Umor je duboko u meni
    riba u vodi, podrum u kuci
    Umor je na rubu usne
    rec upucena nekom ko odlazi
    nekom ko odlazi...
    Vodi me, vodi me,
    vodi me na vodu...
    Vodi me, vodi me,
    vodi me na vodu...
    Zar ne vidis, da mi se oci sklapaju?
    Zar ne vidis da mi se oci sklapaju...
    Odmori me, zatvori me
    zamotaj me, umotaj me
    poklopi me, odlozi me
    odahni me, udahni me
    opusti me, otpusti me
    ponesi me, odnesi me
    polozi me, ostavi me
    ostavi me, ostavi me

    Zar ne vidis da mi se oci sklapaju!
    Zar ne vidis da mi se oci sklapaju...

    STVARAN SVET OKO MENE

    Bistar dan
    Kao planinska reka,
    Kao pušten sa lanca,
    Kao lakši od vode.
    Pružam ruke,
    Dodirujem stvari,
    To je poseban obred,
    I postajem siguran da
    To je stvaran svet oko mene...
    Potpuno svestan
    Da prolazi vreme
    Kao padanje peska,
    Kao mreškanje vode.
    Zatvaram oči
    I gledam unutra,
    Moje sumnje su glupe,
    I postajem siguran da
    To je stvaran svet u meni...
    Samo čekam da prođe...
    Gurni me blago
    Da se vratim u stanje
    Koje podstiče krv
    Da se popne u obraz
    I sjuri u glavu
    Kao metak u čelo,
    Jer ishod je isti,
    I postajem siguran da
    To je stvaran svet oko mene...
    Samo čekam da prođe...

    SINHRO

    Promeniću svet do kraja pesme,
    Igraću pijani ples u ritmu vetra
    Pustiću sunce da topi ljubav
    Izmeću sveta, daleko od nas.
    Došao sam da te nosim,
    Da se ne bojiš,
    Da ne govoriš nema me,
    Da zatvoriš oči,
    Da ne zaboraviš reč po reč,
    Došao sam da te nosim
    U kuće mojih predaka,
    Da ti pričam da noći nema,
    Da odustaneš,
    Da želja je, glad je vatra.
    Promeniću jezik, pokret, telo,
    Govoriću reči tuđe pesme,
    Došao sam da ti kažem čuvaj me,
    Moj korak je moje ime, čuvaj me.
    Došao sam da te nosim,
    Da se ne bojiš,
    Da ne govoriš nema me,
    Da zatvoriš oči,
    Da ne zaboraviš reč po reč,
    Došao sam da te nosim
    U kuće mojih predaka,
    Da ti pričam da noći nema,
    Da odustaneš,
    Da želja je, glad je vatra.
    Došao sam da te nosim
    U kuće mojih predaka,
    Da ti pričam da noći nema,
    Da odustaneš.
    Došao sam da te nosim,
    Da se ne bojiš,
    Da ne govoriš nema me,
    Da zatvoriš oči,
    Da ne zaboraviš reč po reč,
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
    Dragan Mihailovic

    “Nauci me kako da uredim vrt
    ja moram da imam svoj sopstveni vrt
    Nauci me kako da uredim vrt
    ja moram da imam svoj sopstveni vrt!
    Nauci me kako da uredim vrt
    ja moram da imam svoj sopstveni vrt
    Nauci me kako da uredim vrt
    ja moram da imam svoj sopstveni vrt!”
    ~VRT
    djavo nije urban.

  8. #33
    Domaćin angely (avatar)
    Učlanjen
    18.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    sad me vidis - sad me ne vidis
    Poruke
    3.613
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Opomena

    Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
    ne ostavljaj me nikad samu
    kad neko svira.

    Mogu mi se uciniti
    duboke i meke
    oci neke
    sasvim obicne.

    Moze mi se uciniti
    da tonem u zvuke,
    pa cu ruke
    svakom pruziti.

    Moze mi se uciniti
    lepo i lako
    voleti kratko
    za jedan dan.

    Ili mogu kom reci u tome
    casu cudesno sjajnu
    predragu mi tajnu
    koliko te volim.

    O, ne ostavljaj me nikad samu
    kad neko svira.
    Ucinice mi se negde u sumi
    ponovo sve moje suze teku
    kroz samonikle neke cesme.

    Ucinice mi se crn leptir jedan
    po teskoj vodi krilom sara
    sto nekad neko reci mi ne sme.

    Ucinice mi se negde kroz tamu
    neko peva i gorkim cvetom
    u neprebolnu ranu srca dira.
    O, ne ostavljaj me nikad samu,
    nikad samu,
    kad neko svira.


    -Desanka Maksimovic-

  9. #34
    Primećen član _honeybunny_ (avatar)
    Učlanjen
    09.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    846
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Išao sam na trg ptica
    i kupio sam ptice
    Za tebe
    Ljubavi moja

    Išao sam na trg cveća
    I kupio sam cveće
    Za tebe
    Ljubavi moja

    Išao sam na trg železa
    I kupio sam okove
    Teške okove
    Za tebe
    Ljubavi moja

    A zatim sam otišao na trg robova
    I tražio sam tebe
    Ali te nisam našao
    Ljubavi moja

    (Zak Prever)



    Čim probudim sneg pod travom, pregazi me zob.

    U snu je tako.

    Ništa ne možeš čuđenjem.

    Raduješ se izgrebenih očiju. Samo voliš.



    Nikad ne bih umela da naložim vatru, da me on ne

    obasja pre no što, teturajući se, upadam u bazen zore

    koja me produžuje jatima svega. U snu je tako.

    Uopšteno se živi voleći jednog samo.



    Još teže je donositi odluke protivne danu.

    Kad ljubavi drugoj razapne zamke, one su od pređe

    U koju me predući upreda. U snu je tako.

    Kad volim, ni budnoj mi ništa beskraj ne može.

    (Oskar Davico)


    U mojoj glavi stanujes

    U mojoj glavi stanujes:tu ti je
    Soba i mali balkon s kog puca
    Vidik na moje misli najtananije.

    Ponekad slusas kako mi zakuca
    Srce ko zivi leptir iz kutije.

    Ja ti odskrinem vrata:niz basamake
    Silazis u vrt za kog niko ne zna.

    Na povetarcu lebdis poput slamke.
    (dok za to vreme,mozda:neoprezna
    Stojis na nekom rubu,ispred zamke…)

    Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
    U morsku penu,ispod sunca,gola)
    Spazim te kako po kisi preskaces
    Barice i sva u blatu do pola
    Zuris na posao s licem ko da places.

    Prolazi dan za danom i sva svota
    Vremena tvog se po dva puta zbira:
    Pa pola oko moga klupka mota

    Vidim sa tvog lica punog mira
    Da ne znas kako zivis dva zivota.

    U mojoj glavi stanujes i dubis
    Crne i bele hodnike za moje
    Misli:kako mi bezis il me ljubis?

    Van tebe druge misli ne postoje.

    Samo dok spavam ti se nekud gubis…..

    Stevan Raickovic

  10. #35
    Zainteresovan član Fleur (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Poruke
    331
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Svaki put kad otvorim ovu stranicu uljepsate mi dan stihovima

    @Meseceva Kceri I ja sam veliki postovalac lika i djela Milana Mladenovica, a i ostatka te druzine.

    Anestezija
    Smeje se zrcalo mojim ocima
    Srebrne bube zricu odlazim
    Zamisli ti si ja
    Zamisli ja sam ti
    Otvaram oci i kazem odlazim
    Anestezija

    Bledo
    Osvrni se mirno na godine prosle
    U nizu sto sapucu:
    "Bledo je"
    "Bledo je"
    Sasvim je isprano secanje moje
    Ne zelim da znam

    Zacesljaj pramen straha sa lica
    Skloni te umorne zavidne oci
    Da ne vidim ocaj
    Da ne vidim nista sto necu da znam

    Ostavi trag

    U dobrim si rukama
    Niko te nece
    Niko te nece ponovo zvati
    Iz dalekog grada u nezgodno vreme
    Da cuje ti glas

    I klize ti reci niz prozore gole
    U praznome stanu zidovi broje
    Zidovi znaju cuvati tajne
    I sakriti laz

    Ostavi trag

    Osvrni se mirno na godine prosle
    U nizu sto sapucu:
    "Bledo je"
    "Bledo je"
    Sasvim je isprano secanje moje
    Ne zelim da znam

    Na kraju smo puta potpuno cisti
    I putpuno sami
    I beskrajno tupi
    Jer strasno je hladna krv koja tece
    I ostavlja trag


    Dolce Vita
    Ovo je tren koji osecam
    Kako promice iznad krovova
    Kako uzdise miris arija
    Glasom vremena sto se raspada

    Ljubav
    I svi moji drugovi su odavno i tvoji drugovi
    dvojinu su stari Sloveni imali u recniku
    i kada zelim da kazem ja, ja kazem mi
    i kada mislim o sebi, ustvari ja mislim o nama

    Ona Mi Je Rekla
    Ona mi je rekla, vrlo cudno
    U tom pesku ja ne ostavljam traga
    Ona mi je rekla, da li sanjam
    Njene ruke prolaze kroz mene
    Ona mi je rekla
    Tebe nema
    Nikad nisi bio stvaran

    Milan Mladenovic
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ~~~~
    Zemlja
    U svakom porazu ja sam video deo slobode
    I kad je gotovo
    Za mene, znaj, tek tad je počelo
    Pogledaj me, o pogledaj me
    Očima deteta.

    Kad Krenem Ka
    Kad krenem ka ..
    da idem na ..
    ja pitam za ..
    da se vidim sa ..
    pa cekam da u ..
    i mislim da je ..
    kazu da ..
    ne prepoznaju me ..

    Ona I On I On i Ja
    Rasli smo na nicijoj zemlji
    surovo sunce iznad nas
    zivimo u tudjoj kuci
    ona i on i on i ja

    Budimo se u zoru
    tu je pocetak,
    a tu je i kraj
    mi smo na granici
    i nema povratka
    mi smo na granici
    i snaga odmice
    kap po kap

    Ljudi me vole kada ih sanjam
    ljudi se smeju,obican dan
    Hodamo po toploj zemlji
    ona i on i on i ja
    Budim se i ne znam
    gde je pocetak,gde je kraj

    mi smo na granici
    i nema povratka
    mi smo na granici
    i snaga odmice

    kap po kap

    Budim se i ne znam
    gde je pocetak,de je kraj
    mi smo na granici
    i nema povratka
    mi smo na granici
    i snaga odmice

    kap po kap

    Sinhro
    Promenicu svet do kraja pesme.
    Igracu pijani ples u ritmu vetra
    Pusticu sunce da topi ljubav,
    izmedju sveta daleko od nas.
    Dosao sam da te nosim,
    da se ne bojis,
    da ne govoris nema me,
    da zatvoris oci,
    da ne zaboravis rec po rec.
    Dosao sam da te nosim
    u kuce mojih predaka,
    da ti pricam da noci nema,
    da odustanes,
    da zelja je glad je vatra.
    Promenicu jezik, pokret, telo.
    Govoricu reci tudje pesme.
    Dosao sam da ti kazem cuvaj me.
    Moj korak je moje ime,
    Cuvaj me!

    Margita Stefanovic
    ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ~~~~~~~~~~

  11. #36
    Domaćin Rujevit (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.006
    Reputaciona moć
    79

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Zasto nocas tako sume jablanovi,
    Tako strasno,cudno?Zasto tako sume?
    Zuti mesec sporo zalazi za hume,
    Daleke i crne,ko slutnje i snovi.

    U toj mrtvoj noci pali su na vodu,
    Ko olovo mirnu i sivu, u mraku,
    Jablanovi samo visoko u zraku
    Sume, sume cudno, i drhcu u svodu,

    Sam, kraj mirne vode, u noci ja stojim
    Ko potonji covek.Zemljom prema meni,
    Lezi moja senka.Ja se nocas bojim
    Sebe, i ja strepim sam od svoje seni

  12. #37
    Domaćin Rujevit (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.006
    Reputaciona moć
    79

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    [CENTER]Zasto nocas tako sume jablanovi,
    Tako strasno,cudno?Zasto tako sume?
    Zuti mesec sporo zalazi za hume,
    Daleke i crne,ko slutnje i snovi.


    U toj mrtvoj noci pali su na vodu,
    Ko olovo mirnu i sivu, u mraku,
    Jablanovi samo visoko u zraku
    Sume, sume cudno, i drhcu u svodu,

    Sam, kraj mirne vode, u noci ja stojim
    Ko potonji covek.Zemljom prema meni,
    Lezi moja senka.Ja se nocas bojim
    Sebe, i ja strepim sam od svoje seni

  13. #38
    Poznat nikodim (avatar)
    Učlanjen
    07.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    I’m still walking
    Poruke
    7.465
    Reputaciona moć
    130

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Bravo za temu... bas je prava.
    Ne videh da ih je neko postavio...

    Gavran


    Ponoći sam jedne tužne proučavao slab i snužden
    Neobične drevne knjige, što prastari nauk skriše –
    Gotovo sam u san pao, kad je neko pokucao,
    Pred sobna mi vrata stao, kucajući tiho, tiše –
    »Posjetilac«, ja promrmljah, »što u sobu ući ište,
    Samo to i ništa više.«

    Ah, da, još se sjećam jasno, u decembru bješe kasno;
    Svaki ugarak, što gasne, sablasti po podu piše.
    Žudim vruće za svanućem – uzalud iz knjiga vučem
    Spas od boli što me muče – jer me od Nje rastaviše
    Anđeli, što divnu djevu zvat Lenorom nastaviše –
    Tu imena nema više.

    Od svilenog tužnog šuma iz zastora od baršuna
    Nepoznati, fantastični užasi me ispuniše;
    Da utišam srce svoje, ja ponavljam mirno stojeć:
    »Posjetilac neki to je, što u sobu ući ište –
    Posjetilac kasni koji možda traži zaklonište –
    Eto to je, ništa više.«

    Kad smjelosti malo stekoh, na oklijevah nego rekoh:
    »Gospodine ili Gospo, oprostite, evo stižem!
    Zapravo sam malo drijemo, kucali ste tako nijemo,
    Tako blago, pritajeno, i od mojih misli tiše;
    Gotovo vas nisam čuo« – i vrata se otvoriše –
    Mrak preda mnom, ništa više.

    Pogledom kroz tamu bludim; stojim, plašim se i čudim;
    Ah, ne može smrtnik sniti snove što se meni sniše!
    Al nevina bje tišina; znaka nije dala tmina,
    S mojih usta riječ jedina pade poput kapi kiše,
    »Lenora« prošaptah tiho, jeka mi je vrati tiše,
    Samo to, i ništa više.

    U svoju se sobu vratih, dok u meni duša plamti;
    Nešto jači nego prije udarci se ponoviše.
    »Zacijelo«, ja rekoh, »to je na prozoru sobe moje;
    Da pogledam časkom šta je, kakve se tu tajne skriše.
    Mirno srce. Da vidimo kakve se tu tajne skriše –
    Valjda vjetar, ništa više.«

    Prozorsku otvorih kuku, kad uz lepet i uz buku
    Dostojanstven uđe Gavran, što iz drevnih dana stiže,
    Ni da pozdrav glavom mahne, ni trenutak on da stane,
    Poput lorda ili dame kroz moju se sobu diže
    I na kip Palade sleti, što se iznad vrata diže.
    Sleti, sjede, ništa više.

    Kad ugledah pticu crnu, u smijeh tuga se obrnu,
    Zbog ozbiljnog dostojanstva kojim strogi lik joj diše.
    »Nek si ošišana ptica«, rekoh, »nisi kukavica,
    O, Gavrane, mrka lica, što sa Noćnog žala stiže,
    Kako zovu te na žalu Hadske noći, otkud stiže?«
    Reče Gavran »Nikad više.«

    Začudih se tome mnogo, što crn stvor je zborit mogo,
    Premda malobrojne riječi malo šta mi objasniše.
    Al priznati mora svako, ne događa se to lako
    Da živ čovjek gleda tako pticu što se nad njim njiše,
    Na skulpturi iznad varata, zvijer il pticu što se njiše,
    S tim imenom »Nikad više.«

    Gavran sam na bisti sjedi; tek te riječi probesjedi,
    Baš kao da cijelu dušu te mu riječi izraziše:
    Više niti riječ da rekne – više ni da perom trepne –
    Dok moj šapat jedva jekne: »Svi me drugovi ostaviše,
    Pa će zorom i on, ko što nade već me ostaviše.«
    Tad će ptica: »Nikad više.«

    Muk se razbi, ja zatečen – na odgovor spremno rečen
    »Nema sumnje«, rekoh, »to je sve mu znanje, ništa više,
    Riječ od tužnog gazde čuta, koga Nevolja je kruta
    Stalno pratila duž puta, pa mu sve se pjesme sliše,
    Tužaljke se puste nade u jednu tegobu sliše,
    U »Nikada – nikad više.«

    Al mi i opet Gavran tužne usne u smijeh nabra;
    Dogurah pred kip i pticu moj naslonjač prekriven plišem;
    Te u meki baršun padoh, povezivat mašte stadoh,
    Na razmatranje se dadoh – kakvu mi sudbinu piše
    Grobna, kobna drevna ptica – kakvu mi sudbinu piše
    Kada grakće: »Nikad više.«

    Sjeđah tražeć smisao toga, al ne rekoh niti sloga
    Ptici, čije žarke oči srž mi srca opržiše.
    Predan toj i drugoj mašti, pustih glavu mirno pasti
    U taj baršun ljubičasti, kojim svjetlo sjene piše.
    Sjest u baršun ljubičasti, kojim svjetlo sjene piše,
    Ona neće nikad više.

    Tad ko da se uzduh zgusnu, čudni miris me zapljusnu
    Začuh lagan hod serafa, koji kadionik njiše.
    »Bijedo«, kliknuh, »Bogu slava! Anđelima te spasava,
    Šalje travu zaborava, uspomene da ti zbriše!
    Pij, o pij taj blag nepente, nek Lenori spomen zbriše!«
    Reče Gavran: »Nikad više.«
    »Proroče kog rodi porok – vrag il ptica, ipak prorok! –
    Napasnik da l posla tebe, il oluje izbaciše
    Sama al nezastrašena usred kraja urečena,
    U dom opsjednut od sjena, reci, mogu l da me liše
    Melemi iz Gileada, mogu l jada da me liše?«
    Reče Gavran: »Nikad više.«

    »Proroče kog rodi porok – vrag il ptica, ipak prorok! –
    Neba ti, i Boga, po kom obojici grud nam diše,
    Smiri dušu rastuženu, reci da l ću u Edenu
    Grlit ženu posvećenu, Lenora je okrstiše,
    Djevu divnu, jedinstvenu, koju anđeli mi skriše?
    Reče Gavran: »Nikad više.«

    »Rastanak je to što kažeš«, kriknuh, »ptico ili vraže!
    U oluju bježi, na žal hadske Noći otkud stiže!
    Niti pera ne ispusti, ko trag laži što izusti!
    U samoći mene pusti! – nek ti trag se s biste zbriše!
    Nosi lik svoj s mojih vrata, vadi kljun, što srce siše!«
    Reče Gavran: »Nikad više.«

    I taj Gavran postojano, još je tamo, još je tamo,
    Na Paladi blijedoj sjedi, što se iznad vrata diže;
    Oko mu je slika živa oka zloduha, što sniva,
    Svjetlo, koje ga obliva, sjenu mu na podu piše;
    Moja duša iz te sjene, koja se na podu piše,
    Ustat neće – nikad više!


  14. #39
    Aktivan član Meseceva_kci (avatar)
    Učlanjen
    31.07.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    na mansardi
    Poruke
    1.949
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Milan Mladenovic

    Zid
    Poljubi prvo one nesrecne
    pa onda smiri one nemirne;
    Lutkama sasi male haljine
    i lovcima zategni lukove,

    Pronadji me, pronadji me
    u sobi gde umire dan...

    U mojim hladnim kisnim sobama
    na zidu crtez crnog crnila
    Ovo je zid,
    Ovo je zid!
    Iz crnog mrtvog praznog mrtvila,

    Pronadji me, pronadji me
    u sobi gde umire dan...

    Mi smo slobodni!
    Mi smo slobodni...
    Ja sam rodjen sasvim sam,
    rodjen sasvim sam...

    Mi smo slobodni!
    Mi smo slobodni...
    Ja sam rodjen sasvim sam,
    rodjen sasvim sam...

    Pomiri pse i macke recima
    nahrani gladne svojim ocima;
    dodirni dlanom nedodirljive,
    i spasi nas neuhvatljive!

    Pronadji me, pronadji me
    u sobi gde umire dan...

    Zajasi vetar prema brdima,
    u brdu kamen, so u nedrima...
    Ovo je zid,
    Ovo je zid!
    Na zidu senke nasih godina...

    Pronadji me!
    Pronadji me!
    U sobi gde umire dan...

    Mi smo slobodni!
    Mi smo slobodni!
    Ja sam rodjen sasvim sam,
    rodjen sasvim sam...

    Srce

    Nije dotakla ništa što bi moglo da boli,
    Njene ruke su bele kao led.
    Njene misli su ciste, ona misli da voli,
    Ona veruje, veruje.

    Nece doci na jesen, kada opada lišce,
    Nece doci u zimu kad je sneg.
    Nije imala razlog, nije imala kada
    Da ostane, da ostane kraj mene...

    Da li da verujem u to?
    Da li da verujem u to?

    Nisam rekao ništa što bi moglo da znaci,
    Nisam našao onu pravu rec
    Koja može da veže, koja može da boli,
    Kojoj verujem, verujem.

    Nece doci na jesen, kada opada lišce,
    Nece doci u zimu kad je sneg.
    Nije imala razlog, nije imala kada
    Da ostane, da ostane kraj mene...

    Da li da verujem u to?
    Da li da verujem u to?

    Nece doci na jesen, kada opada lišce,
    Nece doci u zimu kad je sneg.
    Nije imala razlog, nije imala kada
    Da ostane, da ostane kraj mene...

    Da li da verujem u to?
    Da li da verujem u to?

    Par godina za nas
    Prijatelj i ja sedimo na klupi
    gledamo zvezde
    slusamo vesti sto su upravo stigle
    kazu da imamo
    jos samo par godina za nas

    imali smo igracke i ziveli smo sve
    sve one igre na srecu
    one igre za ljude
    sto je smislio neko
    pre samo par godina za nas

    da li znas kako zelim da te nadem
    da li znam sta trebam da znam
    voli me kako nikad nisi volela

    voli me onako kako nikad nisi volela
    voli me onako kako nikad nisi volela

    zivimo u pricanju, branimo se, hodamo i slavimo
    neke bezvezne stvari
    neke bezvezne price
    sto je smislio neko
    u samo par godina za nas

    nisu dovoljne reci, samo obicne reci
    da me vrate u zivot
    nije dovoljan dodir
    ni da znam da te imam
    jos samo par godina za nas

    voli me onako kako nikad nisi volela
    voli me onako kako nikad nisi volela

    raste kao nada, kao more, kao govor
    kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv
    kao zelja medu nama
    raste kao bol
    i grize sve pred nasim ocima

    voli me onako kako nikad nisi volela
    voli me onako kako nikad nisi volela

    Soba

    U praznoj sobi nema vrata
    i tragovi zuba na prstima
    lampa svetli žute parole
    reči dosadne
    i reči porozne

    hrana je dobro u meni i tebi
    mleko u čaši i kolac na usni
    probudi me, probudi me

    U praznoj sobi nečije stvari
    I prljava ljubav u mrljama
    Popodne zrači topao miris
    Miris dosade i reči dosade

    Hrana je dobro u meni i tebi
    Mleko u čaši i kolac na usni

    Probudi me, probudi me
    Poljubi me, Poljubi me


    djavo nije urban.

  15. #40
    Ističe se Arnold_Layne (avatar)
    Učlanjen
    11.04.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.319
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Andreeeej !!!!!
    Aristotel: "Drag mi je Platon, al' mi je Draza Mihajlovic"
    -----------------------------------------------------------------------------------
    "Nijedna maca koja voli ribu nije takva da je ne mozemo nesto nauciti. Nijedna maca bez repa nece se igrati sa gorilom. Mace s brcima uvek vole ribu. Nijedna maca koju mozemo nesto nauciti nema zelene oci. Nijedna maca nema rep ako ima brkove. Prema tome, nijedna maca sa zelenim ocima nece se igrati sa gorilom."

  16. #41
    Ističe se Arnold_Layne (avatar)
    Učlanjen
    11.04.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.319
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    nisam ja gluvonem
    Aristotel: "Drag mi je Platon, al' mi je Draza Mihajlovic"
    -----------------------------------------------------------------------------------
    "Nijedna maca koja voli ribu nije takva da je ne mozemo nesto nauciti. Nijedna maca bez repa nece se igrati sa gorilom. Mace s brcima uvek vole ribu. Nijedna maca koju mozemo nesto nauciti nema zelene oci. Nijedna maca nema rep ako ima brkove. Prema tome, nijedna maca sa zelenim ocima nece se igrati sa gorilom."

  17. #42
    Primećen član ofelija (avatar)
    Učlanjen
    19.12.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd-myspace.com/nadmocna
    Poruke
    631
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    bravo za prevera!

  18. #43
    Primećen član
    Učlanjen
    05.07.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    616
    Reputaciona moć
    64

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    .................................................. ...........................

    Вы думаете, это бредит малярия?

    Это было,
    было в Одессе.

    "Приду в четыре",- сказала Мария.
    Восемь.
    Девять.
    Десять.

    Вот и вечер
    в ночную жуть
    ушел от окон,
    хмурый,
    декабрый.

    В дряхлую спину хохочут и ржут
    канделябры.

    Меня сейчас узнать не могли бы:
    жилистая громадина
    стонет,
    корчится.
    Что может хотеться этакой глыбе?
    А глыбе многое хочется!

    Ведь для себя не важно
    и то, что бронзовый,
    и то, что сердце - холодной железкою.
    Ночью хочется звон свой
    спрятать в мягкое,
    в женское.

    И вот,
    громадный,
    горблюсь в окне,
    плавлю лбом стекло окошечное.
    Будет любовь или нет?
    Какая -
    большая или крошечная?
    Откуда большая у тела такого:
    должно быть, маленький,
    смирный любеночек.
    Она шарахается автомобильных гудков.
    Любит звоночки коночек.

    Еще и еще,
    уткнувшись дождю
    лицом в его лицо рябое,
    жду,
    обрызганный громом городского прибоя.

    Полночь, с ножом мечась,
    догнала,
    зарезала,-
    вон его!

    Упал двенадцатый час,
    как с плахи голова казненного.

    В стеклах дождинки серые
    свылись,
    гримасу громадили,
    как будто воют химеры
    Собора Парижской Богоматери.

    Проклятая!
    Что же, и этого не хватит?
    Скоро криком издерется рот.
    Слышу:
    тихо,
    как больной с кровати,
    спрыгнул нерв.
    И вот,-
    сначала прошелся
    едва-едва,
    потом забегал,
    взволнованный,
    четкий.
    Теперь и он и новые два
    мечутся отчаянной чечеткой.

    Рухнула штукатурка в нижнем этаже.

    Нервы -
    большие,
    маленькие,
    многие!-
    скачут бешеные,
    и уже

    у нервов подкашиваются ноги!

    А ночь по комнате тинится и тинится,-
    из тины не вытянуться отяжелевшему глазу.

    Двери вдруг заляскали,
    будто у гостиницы
    не попадает зуб на зуб.

    Вошла ты,
    резкая, как "нате!",
    муча перчатки замш,
    сказала:
    "Знаете -
    я выхожу замуж".

    Что ж, выходите.
    Ничего.
    Покреплюсь.
    Видите - спокоен как!
    Как пульс
    покойника.
    Помните?
    Вы говорили:
    "Джек Лондон,
    деньги,
    любовь,
    страсть",-
    а я одно видел:
    вы - Джоконда,
    которую надо украсть!
    И украли.

    Опять влюбленный выйду в игры,
    огнем озаряя бровей загиб.
    Что же!
    И в доме, который выгорел,
    иногда живут бездомные бродяги!

    Дразните?
    "Меньше, чем у нищего копеек,
    у вас изумрудов безумий".
    Помните!
    Погибла Помпея,
    когда раздразнили Везувий!

    Эй!
    Господа!
    Любители
    святотатств,
    преступлений,
    боен,-
    а самое страшное
    видели -
    лицо мое,
    когда
    я
    абсолютно спокоен?

    И чувствую -
    "я"
    для меня мало.
    Кто-то из меня вырывается упрямо.

    Allo!
    Кто говорит?
    Мама?
    Мама!
    Ваш сын прекрасно болен!
    Мама!
    У него пожар сердца.
    Скажите сестрам, Люде и Оле,-
    ему уже некуда деться.
    Каждое слово,
    даже шутка,
    которые изрыгает обгорающим ртом он,
    выбрасывается, как голая проститутка
    из горящего публичного дома.
    Люди нюхают -
    запахло жареным!
    Нагнали каких-то.
    Блестящие!
    В касках!
    Нельзя сапожища!
    Скажите пожарным:
    на сердце горящее лезут в ласках.
    Я сам.
    Глаза наслезненные бочками выкачу.
    Дайте о ребра опереться.
    Выскочу! Выскочу! Выскочу! Выскочу!
    Рухнули.
    Не выскочишь из сердца!

    На лице обгорающем
    из трещины губ
    обугленный поцелуишко броситься вырос.

    Мама!
    Петь не могу.
    У церковки сердца занимается клирос!

    Обгорелые фигурки слов и чисел
    из черепа,
    как дети из горящего здания.
    Так страх
    схватиться за небо
    высил
    горящие руки "Лузитании".

    Трясущимся людям
    в квартирное тихо
    стоглазое зарево рвется с пристани.
    Крик последний,-
    ты хоть
    о том, что горю, в столетия выстони!

    .................................................. .............................

  19. #44
    Primećen član ofelija (avatar)
    Učlanjen
    19.12.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd-myspace.com/nadmocna
    Poruke
    631
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    majakovski......"mama vaseg sina nesto divno boli"

  20. #45
    Buduća legenda Psihologue (avatar)
    Učlanjen
    11.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    36.364
    Reputaciona moć
    417

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    NEK NAS SPONIK SETI
    I KAD PROLETI LASTA
    POGINULI SU TADA SEDMI I PETI
    OD METKA FASHISTA.

    Moj prvi pesnichki poduhvat zvan KRAGUJEVAC.

  21. #46
    Domaćin Rujevit (avatar)
    Učlanjen
    15.12.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.006
    Reputaciona moć
    79

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    E narode extra ste.
    Svaka cast.
    Prever je zakon

  22. #47
    Domaćin
    Učlanjen
    19.02.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.398
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Toliko je teshko izdvojiti samo jedan. Zato...

    Ljubav i Smrt isto bole
    zivot je izmedju negde
    to znaju oni shto... vole.
    ~~~~~
    ...sve glupe rane se pamte
    ~~~~~
    Poseti me, podseti me
    na priche iz davnina,
    dok sam verovao ljudima
    i plashio se neba...
    ~~~~~
    Zivot je izlechiva bolest,
    treba samo malo napora...
    ~~~~~~
    Budi me...
    pre no shto pozelim da umrem u snu.
    ~~~~~
    She smiles like a child with flowers in her hair,
    with blood on her hands into the sun she stares,
    she feels it die,
    I heard her cry...
    ... like the scream of the butterfly...
    ~~~~~
    First I went blind and then the sun went out.
    ~~~~~
    My knuckles are bleeding on your front door
    and these flowers are wilting in the rain.
    They were for you and now they are for no one.
    They are irrelevant as mercenaries in times of peace.
    They are smoke twisting off the lips of a movie star.
    Here is a boy with paper skin who longs to touch the girl of broken glass.
    She loves it when he wears his skin like that.
    In tatters.
    ~~~~~
    Seti se, Barbara...
    ...
    Stalno pljushti nad Brestom
    Kao shto je pljushtalo nekad
    Ali to vishe nije isto i sve je sad unishteno
    To je pogrebna kisha grozna i ochajna
    To vishe nije ni pljusak
    Od gvozdja chelika i krvi
    To su sad samo oblaci
    Shto crkavaju ko shtenad
    Shtenad sto promine
    Vodenim strujama duz Bresta
    I odlazi da gnjile negde daleko
    Daleko strashno daleko od Bresta
    Od kojeg sad nije ostalo nishta.
    ~~~~~
    Ko sam? Shta sam? Samo sanjalica
    kojoj oko ispi magle let.
    I svoj zivot, uzgred tuzna lica
    ja proziveh uz ostali svet.
    ~~~~~
    A pill to make you numb,
    a pill to make you dumb,
    a pill to make you anybody else,
    but all the drugs in this world
    won't save her from herself...
    ~~~~~
    Ove mirne pesme osenchene jadom,
    To su eho rechi sto se nisu rekle,
    Tuge sto je rasla i umrla kradom,
    I suza shto nisu nikada potekle.

    U duboko veche, kad ugasnu staze,
    Dusha mrtvog dana, sumorna, josh hodi,
    I shumi: ko tamne, iskidane fraze
    Muzike u vetru, u granju, po vodi.

    Tad se javi eho nepamcenog jada,
    I bol neke davno prebolele rane...
    No kako je srcu niko ne zna tada,
    Zadocnela suza kad podje da kane.
    ~~~~~

    Mogla bih do sutra ovako...

  23. #48
    Domaćin
    Učlanjen
    19.02.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.398
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Umalo da zaboravim...

    I live in my world, I rule over my world,
    I am my world, I am the Queen of Depression.


    Nisam htjela da dodajem Poa, poshto vidim da ga je dosta njih napisalo... On mi je jedan od omiljenih pjesnika.

    Mozda napishem josh neshto. Later.


  24. #49
    Početnik
    Učlanjen
    23.01.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    40
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    u ovom zivotu nije novo mreti,
    al ni zivet bogme nije najnovije,,,,,,,,,,

  25. #50
    Zainteresovan član Fleur (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2006.
    Poruke
    331
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Najdrazi Stih?

    Stihovi su vam ekstra :-D Svaki put kad otvorim ovu temu ozari mi se lice zahvaljujuci vama. :razz:
    Jablanovi su vec bili, a ja ne mogu da odolim pa evo jos malo Ducica

    Krila

    Leteti, leteti, leteti visoko,
    Neznanom prostoru kao starom drugu,
    Vitlati se kao omađijan soko,
    I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.

    Čuti samo zamah svoj u prostorima-
    Muziku svog krila! I na samom kraju,
    Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
    Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.

    Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
    Oči što su tude dugo svetlost pile,
    Kao vir dve ovce sa runom od svile,
    Kao krv dve noćne sablasti što sišu.

    Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
    Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
    Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
    Tu gde gore večne podnevi bez sene.

    I strasna raskršća sunaca, i puti
    Kud oluj svetlost neprekidno ide,
    Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
    Bog koji ubija oči kad ga vide.

    Da samo s visina za ponore znadnem
    Bacivši u prostor konce svojih žila;
    I letim večito, i letim dok padnem
    Samo pod teretom ozarenih krila.

Slične teme

  1. Stih koji vas dira u dusu...
    Autor snaja88 u forumu Tekstovi pesama
    Odgovora: 127
    Poslednja poruka: 15.04.2019., 20:57
  2. Stih(ovi) koji liči(e) na mene
    Autor Last dance u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 1877
    Poslednja poruka: 22.04.2015., 22:51
  3. Poezija - vezani ili slobodni stih?
    Autor Monty u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 13.03.2004., 22:55

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •