Ej bre koki, ne pali se: evo garantujem ti cime hoces da ni jednom doktoru u Americi nije plata 170 000 dolara MECECNO (moze da ima grant za istrazivacki projekat ali veruj mi da mu plata nije tolika), a posebno ne u drzavnom sektoru (gde tvoj drug radi ako je na istrazivackom projektu). Taj ko ti to prica laze to i lozi. Amerika jeste obecana zemlja, ali treba biti realan. Ja ucila americku skolu, bila, videla i znam. A taj neko te nalozio bas, neka ti je drug sto puta.
I sve to nije ni tako bitno, mi nazalost ili na srecu nismo u Americi nego u Srbiji. Tacno je da se u Americi dobro zaradjuje u pomenutoj struci, ali izuzev same skole medicine koja je definitivno verovatno zbog budzeta na najvisem svetskom nivou, medicinska usluga u Americi je cisto g o v n o, jedini izuzetak i dobra stvar je da mozes sam sebi da uplacujes socijalno osiguranje kolko i kakvo hoces pa ti to obezbedjuje kakav takav dusevni i fizicki mir. Inace ako si osudjen na socijalni nivo medicinske usluge (dakle nezaposlen na primer pa ne mozes da uplacujes privatno osiguranje, ili radis u nekoj izrabljivackoj firmi pa ti firma ne uplacuje socijalno u punom opsegu) mozes da crknes na ulici jer niko nece da te pogleda, mozes da iskrvaris sve na prijemu urgentnog centra jer ako nemas papir da si osiguran j e b e s e njima sto krvaris i ostavice te tu da umres ko pas. Tako nesto se ovde ipak uprkos svim nasim manjkavostima kojih ima na pretek i koje niko ne spori, ne bi ni u snu moglo desiti, pa sve da su doktoru urezane tri sestice na celu. Prema tome, nema smisla porediti neuporedivo, vec treba raditi svoj posao odgovorno i ozbiljno, treba iz te Amerike i sa tog Zapada uzeti one stvari koje su dobre, a mi nazalost uzimamo redovno samo one koje su skart. Osim toga, normalno je da su njihovi doktori dobro placeni jer postoji zakon ponude i potraznje, zakon konkurencije (nece biti isto placen onaj ko je zavrsio Stanford, Georgetown Univ ili Yale, i neko ko je zavrsio neki XY faks u Viskonskinu na primer!). U svoje vreme kao Americki djak imala sam stipendiju za Stanford (zasto nisam i kud nisam duga je prica, ima jedno udubljenje na zidu iznad mog kreveta - to ja svako jutro vec 18 godina udaram glavom ujutro kad ustajem...) ali kada sam dve godine kasnije po povratku u Srbiju pokusala da konkurisem na Stanford odavde, i kada su mi dosle brosure i formulari (a imala sam uspeh, i uslove, falilo mi je jedno 50000 dolara za skolarinu), situacija je stajala ovako: svake godine za medicinski fakultet na Stanforfdu konkurise oko 50 000 najboljih studenata (koji su zavrsili srednju skolu, pa posle toga cetvorogodisnji koledz, dakle rang nasih cetvorogodisnjih fakulteta ili visu medicinsku skolu - jer drugacije ne mozes ni konkurisati za medicinu). Od tih 50 000 aplikacija koje se salju Americkoj Medicinskoj Asocijaciji izabere se 5 000. Tih 5 000 se prosledi Stanfordu na razmatranje. Od toga Stanford izabere 500 kandidata u razmatranje od kojih u uzi izbor udje 50. Od tih 50 kandidata Stanfor upise 15. Da, dobro ste procitali, konkurise 50 000, a upise se 15! Tako je bilo 1991, ne znam koliko upisuju ovih dana! Od tih 15, 3 bude na punoj stipendiji, dvoje na parcijalnoj (po uspehu, biografiji, preporukama itd ostalim uslovima, polozenim testovima itd). OStalih 10 plate oko 50000 skolarinu za svoje studiranje. Svih 15 zavrse u roku (verujte mi - zavrse! I to u roku!). Napate se kao zveri, ali kad zavrse, prodju obavezni staz od 2 godine i eventualnu specijalizaciju - posao im je zagarantovan a sa njim i sestocifrena plata, titula, postovanje. Oni su najbolji od najboljih. I zasluzili su to. E da se malo osvrnemo na nas medicinski fakultet. U nasoj vaskolikoj zemlji Srbiji i Crnoj Gori koja broji jedva 7 miliona zivlja, imamo kolko ono bese: fakulteta medicine? Pa da vidimo: beogradski, novosadski, kragujevacki, pristinski (dobro sad ga nemamo ali vodi se), niski (ako se ne varam) a od kad je i NOvi Pazar dobio Univerzitet ne znam da li ce se i tamo studirati medicina. Dakle ajde da kazemo pet. NA ovolku zemljetinu! Mi i Amerika - odma tu, rame do ramena! Elem, na ovom lokalnom beogradskom, svake godine konkurise kolko god da konkurise, a upise se...pa brat bratu u zavisnosti od godine (ranije vise sad nesto manje) u poslednjoj deceniji izmedju 1000 i 500 studenata (varijacije su unutar ovog broja!). Pola se upise kao samofinansirajuci pa ako doguraju do druge godien predju na budzet. Druga polovina plati.....pa prilicne pare kolko cujem (ako ne uspeju da se prebace na budzet) - kad kazem prilice pare za cele studije naka bude 4-5000 evra. 50% upisanih u N. Sadu, Kragujevcu itd prebaci se u Beograd - vole ljudi vise veliki grad. Rok studiranja vrlo lezerno se vodi izmedju 7 (redovno studiranje ako se racuna apsolventski rok) i 17 godina (bez sve sale!). Celoj Srbiji zajedno za vise godina u buducnosti netreba ni polovina lekara koji upisu prvu godinu u Beogradu; da ne pominjem ostale.
Da li smo nesto naucili iz ove male pricice? Da li vam se mozda cini glupo sto Amerika odskoluje u jednom turnusu 500 lekara za citavu drzavu a Srbija u istom tom obrtnom periodu isto toliko - ali samo u Beogradu?!?! Mozda je dobar pokazatelj stanja sto kod nas svaki imbecil moze da upise medicinu je l' zaboga - vole! Ili, u jos gorij varijanti - ima kesh pa moze da plati, nema veze sto je imbecil! Tu se vracamo na konstataciji kaa - da masovno madicinu upisuju ljudi sa iluzijom o - ne novcu vec - moci da kontrolisu tudje zivote, i lece sopstvene frustracije, i seljacku logiku da ako nose beli mantil uvatili su znate koga znate za sta.
A onda, dodjemo na pricu dr kako medicinu upisuju oni koji zele da zaista rade svoj posao odgovorno i cestito te kad zavrse od ovih imbecila koji su se tu guzili besmisleno iz dosade i kupovali ispite i zezali se, pa najzad kupili posao ili se uvalili jer imaju dobre veze - ne mogu da se zaposle nego taksiraju ili razvoze pice! Najzad, dodjemo i na pricu sanja&darko (sa kojom cu se jednom bar, za promenu, u potpunosti sloziti) - da smo svi sve znali kad smo se upisivali i sami smo birali: i da se necemo obogatiti, i da smo kategorija nize vrste (ako nismo od onih sa vezom i iz zezanja), i da ce nam posao biti paklen i tezak, ali smo ipak to birali pa sta nam je to nam je i red je da budemo posteni i radimo posteno ili da obesimo mantil o klin i prodajemo pljeske i nismo optereceni niti odgovorni a za iste pare! Sa svima se u neku ruku i donekle slazem. Ali sve su to prazna naklapanja, kada se sve sabere: kad podvuces crtu nista od toga nije vazno - ni kako je u Americi, ni kako je u Srbiji, ni ko je i na koji nacin uspeo da se obogati, niti ko koliko rmba za sitne pare (to je nas izbor). Ono sto preostaje kad se podvuce crta jeste jedno jedino pitanje: kad ustanes ujutro d aoperes zube da li mozes da se pogledas mirno u ogledalo, da li sebi u oci mozes posteno da pogledas, pred sobom i Bogom da budes cista da si cinio i da cinis najbojle sto je moguce, najvise sto se moze, i dajes od sebe sve sto imas, posteno i odgovorno. Ko moze - svaka mu cast. Ni ja nisam zadovoljna platom (i kad pomislim da glupi narodni poslanik u skupstini tipa one seljacine Velje Ilica ili Karica prima platu 120000, e tu stvarno ima 4 nule! muka me uvati). Ali znam jedno - bilo kako bilo, i bilo kome god kako - ja mirno spavam. A kad dodjem u takvu nemastinu i bedak da moram da radim nesto zbog cega necu moci mirno da spavam - okacicu mantil o civiluk. Ima i drugih poslova sem medicine.
), da kazu (koleginici, specijalista ortodont, 36 godina) "mala, aj' skuvaj jednu sladju i istresi pepeljaru", da ukradu medicinskoj sestri novcanik (narkoman), da meni ukradu tasnu, o kisobranima, materijalu, instrumentima koji nestaju da ne govorimo.... pre oko 8 godina nam je penzioner (!) ukrao resho iz bocne prostorije..... 
