Некада су бар знали против кога се боре. Непријатељ је био Милошевић, а они су "чували ватру". И мислили да су авангарда. Истина, ствари су на крају решили други. Они који сада чине владу Србије.
Али друштванце се није дало. Зар да они изгубе смисао својих живота. Ако нема Милошевића наћићемо новог - Коштуницу. Није битно што то нико у "спољњем свету" или код нас међу ширим народним масама тако не види. Битно да ће они "лепити плакате"... Ако треба.

Онда настају буре у чаши воде у којима је ова групица запрепашћена, па си кларо, прејако реагује. Занимљиво је гледати те буре које иначе не узнемиравају "јавност" (читај: њима се не баве читани/гледани медији). Тако је одличан допринос дао Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme", један од луциднијих присталица "грађанске опције" (забога не и "припадника Друге Србије") он је то сам одбацио. Човек лепо рекао Кораксу да се мало одмори, па се наша чаша силно усталасала. Уосталом, гледајте како им је отписао:
U tom kontekstu treba shvatiti i moj iskaz da je "karikatura prevaziđena forma" jer, po meni, slika Srbije nije danas crno-bela, nije takva ni politička scena Srbije i teško je održati nivo i domet karikatura koje su se obračunavale sa jednim anticivilizacijskim režimom. Smatram da se Koraksova genijalnost rasipa u ilustrovanju dnevnih, ponekad efemernih događaja.

Tačno je i da sam rekao da se, ma koliko truda neko ulagao, "Od Koštunice ne može napraviti Milošević", jer niti su oni isti kao ljudi, niti je režim isti.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=438418

Da cenjena gošča "Peščanika" ne bi imala frustraciju, u pomoć priskače voditeljka Svetlana Lukić i u odjavi gošće konstatuje: "Moramo da budemo uporni s tim pitanjem – Gde je Koraks?", pa zatim dojavljuje elektronsku adresu "Vremena" kako bi nas slušaoci primorali da nešto "prosledimo javnosti", sve u naporu da se spreči nova pojava Hitlera ili, još gore, Miloševića.

Akcija je urodila sa tridesetak pisama s upitom: Gde je Koraks?, i s ponekim žalosno smešnim komentarom da "zdrave snage" redakcije treba da me najure, obavezno i Milana Miloševića, da sam valjda švaler Ljiljane Smajlović, glavne urednice "Politike", da me je Vojislav Koštunica kupio kada sam kao novinar pratio posetu Kini tadašnjeg predsednika SRJ... No, ovo je "belo cveće" u odnosu na sedamdesetak odjeka i reagovanja na elektronskom Forumu "Peščanika" na sajtu B92, gde je, izgleda, opasno misliti drugačije od onih koji se tu javljaju.

A posle će o tome na Forumu B92 da četuju ljudi čiji ukus ne vređa pesmica koja se, svako malo, provlači između dva mišljenja i koja glasi:

"Druže Tito, ako te crv nije poj'o
ustani da legne Koštunica Vojo"
.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=438419

Тај подфорум Пешчаник није лош ко баш има времена за губљење.
Смеха, смеха, смеха дајте деци!