Mali vodic za ljubitelje kredita
Prikazujem rezultate 1 do 13 od 13

Tema: Mali vodic za ljubitelje kredita

  1. #1
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Mali vodic za ljubitelje kredita

    [font=Verdana] Piše: [/font] [font=Verdana] Ivona Živković[/font]

    [font=Verdana] [/font]

    [font=Verdana] ZA KOGA RADITE?[/font]

    [font=Verdana] [/font]

    [font=Verdana] Zamislite da vam na vrata stana dodje neki Gospodin X. Traži od vas da mu prodate sav nameštaj i sve u stanu što imate. Gluposti! Ne pada vam na pamet da bilo šta prodajete. Ko je njega uopšte zvao. Izbacujete ga napolje. Ali gospodin X vadi pištolj. Insistira. Daje i ponudu – 30 000 evra, za sve.
    Šokirani ste. Pa to sve ne vredi ni 3000 evra. On je lud! Ali, on ima i pištolj i novac. I vi pristajete, šta drugo. On vas isplaćuje i nosi sav nameštaj. Vi stojite sa novcem u rukama shvatajući da ste samo pristajući na ucenu zaradili čak 27 000 evra. Pa, vi ste zapravo dobitnik.[/font]


    [font=Verdana] [/font]

    [font=Verdana] Odmah odlazite u obližnju prodavnicu nameštaja. [/font] [font=Verdana] Za te pare kupićete i bolji i lepši nameštaj. Ali, taman kada ste zakoračili u radnju cene su vrtoglavo skočile. Onih 27000 evra jedva mogu da vam pokruju kupovinu najnužnijeg: kreveta, stolica, frižidera, šporeta, televizora. Tražite drugu prodavnicu. Nevereovatno! U svim radnjama nameštaja promenjene cene. Preko noći. Kao da su svi saznali da imate 27000 evra i da hoćete da pazarite nameštaj.[/font]

    [font=Verdana] Ali, kako ćete živeti bez najnužnijeg? Ne ostaje vam drugo, nego da kupite po toj ceni.
    Nema veze. Važno je da ste ostali živi i zdravi. Zaradićete za ostalo.[/font]


    [font=Verdana] [/font]

    [font=Verdana] Ali, već sutradan vam se dogadja maler. Neko je preko noći vaš automobil na parkingu demolirao tako da ga više ne možete voziti. A bez auta ne možete da radite, jer ste taksista. Šta ćete bez kola? Dok se čupate za kosu, pre nego što dodje policija, prilazi vam isti onaj Gospodin X. Ovog puta bez oružja. Voma je fin, teši vas, razume. Može da vam pomogne. Daće vam odmah 10000 evra, na ruke. Dug ćete mu otplaćivati mesečno, pet godina. Kamata je mala. Samo za »prijatelje«. Neka bude 10% za godinu dana. Računate. To vam se isplati. Praktično ćete mu svakog meseca davati 40% zarade. Ali to je samo pet godina. Naravno, ako ne otplatite on će uzeti vaš auto. To je garancija. Gospodin X već ima spreman ugovor. Vešt čovek. Potpisjete. Na njegov pištolj ste već zaboravili od silne muke.[/font]

    [font=Verdana] [/font]

    [font=Verdana] A, da! [/font] [font=Verdana] Gospodin X vas savetuje da ne naplaćujete osiguranje od auta. Prepustite to njemu. Dok se izvrši istraga, utvrdi kako je i čijom krivicom nastala šteta, dobićete možda tek za godinu dana jedva 500 evra. Vaš auto inače nije vredeo više od 2.000. Naravno, vama za utehu gospodin X daće vam i 300 evra pride, onako na ruke. Da vam se nadje. To je mala donacija. Što da ne? Odustajete od osiguranja.[/font]

    [font=Verdana] [/font]

    [font=Verdana] Nije prošlo ni mesec dana, kada vas zatiče nova neočekivana nesreća. Vaše dete je obolelo od neke retke bolesti. Čudna bolest, teška. Lek postoji, kažu lekari, ali samo u inostranstvu. [/font] [font=Verdana] Tretman bi vas na privatnoj klinici preko Atlantika koštao bar 50.000 dolara. [/font] [font=Verdana] Šokirani ste, ali dete je u pitanju. Dok hodate izbezumljeni, očajni, grozničavo razmišljate o Gospodinu X. Kako bi ste sada voleli da ga sretnete. Bez obzira na sve, on bi vam možda mogao pomoći, koliko košta da košta. [/font] [font=Verdana] Radićete, otplaćivati... Čitav život ako treba, samo da spasite dete... I zaista srećete ga. »Slučajno« je naišao. Pričate mu svoj problem. On razume. Naravno, da će vam pomoći. Ljudi smo, tu smo da se pomažemo. Koliko vam novca treba? Samo 50.000 dolara? Možda da uzmete 100.000, 200.000 ili čak milion dolara? Može i 5 miliona, deset, milijarda. Može sve. Hoćete na račun u banci, keš na ruke? Samo kažite i potpišite ugovor.
    Ali ko je Gospodin X? Odakle mu tolike pare? Naravno da je Gospodin X bankar, to ste shvatili. Ali odakle izvlači toliki novac, nije vam jasno.
    E, da bi vam to bilo jasno, pogledajmo šta je zapravo novac.[/font]


    [font=Verdana][/font]



  2. #2
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    NOVCA IMA U IZOBILJU

    Novac je zamena za neku vrednost, ali sam po sebi nije vrednost. Kažemo da neko vredi onoliko koliko ima novca. Na žalost, to nije tačno, jer neko novac može imati, a da ne poseduje nikakve vredosti koje se tim novcem mere. Na primer, neko na tržištu proda svoju robu ili svoj rad i zameni je za novac, a neko može novac da dobije, kao poklon ili da ga ukrade. Za taj novac on nije razmenio nikakvu vrednost. Šta je vrednost? To je ono u čemu je sadržan neki rad i materijal i što se na tržištu razmenjuje za drugu robu. Sam novac je papir koji se ne može ni jesti ni obući. On se samo može zameniti za ono što vam je potrebno – hrana, automobil, gradjevinski materijal...

    Kako je u razmeni velikih količina robe fizički nemoguće nositi sa sobom svu robu, trgovci su odavno došli na ideju da vrednost robe iskazuju nečim lakšim za nošenje. U početku je to bilo zlato, ali je i ono postalo u trgovini većim vrednostima preteško i opasno za nošenje. Tako su trgovci počeli zlato da deponuju kod zlatara, a ovaj im je na taj deponovani iznos izdavao papirnatu priznanicu. Vremenom su ljudi sve više baratali priznanicama, pa je zlato sve duže stajalo kod zlatara u sefu. Za to čuvanje zlatar je naplaćivao neki mali iznos. Uočivši da se u trgovini čak 90 % transakcija obavlja papirima i da zlato trgovaca stoji deponovano mesecima pa i godinama, zlatari su došli na ideju da počnu da ga na odredjeno vreme iznajmljuju (uz malu kamatu naravno) ili prodaju onima kojima je bilo potrebno.

    Bio je to početak bankarstva, koje je funkcionisalo na principu zlatarevog rizika. Naime zlatar je pretpostavio da se neće dogoditi da svi oni koji su deponovali kod njega zlato, istog dana dodju da svoje zlato podignu.
    Naravno, količina zlata ili papirnatih priznanica kojima se merila vrednost robe bila je rezultat opšetg prihvatanja takvog načina razmene robe. Za to je garanciju davao vladar u državi ili gospodar poseda, odnosno centralna banka. Ukupna vrednost dobara u čitavoj državi merila se odredjenom količinom zlata. Kada je za zlato izdavana papirnata priznanica, vladar je garantovao pečatom da se sa takvom priznanicom može kupiti odredjena količina robe.

    Ali, jednog dana je neki mudri bankar rešio da izda lažnu priznanicu. Zparavo je na istu količinu deponovanog zlata, počeo da izdaje više priznanica, računajući naravno da pravi vlasnik zlata neče još doći. Za izdate priznanice bez stvarnog pokrića, zlatar je naplaćivao svoju sitnu proviziju.
    Tog trenutka je zlatar kreirao zamenu za vrednost koje nije bilo, odnosno stvorio ju je - IZ NIČEGA. Ovo je, naravno, bila prevara, ali na toj prevari i danas legitimno posluju i sve banke sveta. Šta se dogadja kada odete u banku po kredit od 100 000 evra? Banka vam jednostvno na račun upiše 100 000 evra. I to je sve. Taj novac ni od koga nije uzet da bi bio dat vama, iza tog novca ne stoji ničiji rad, ničija roba, ničije zlato, več je taj novac jednostavno izmišljen- KREIRAN. Taj novac je, medjutim, postao vaš dug. I taj dug je stvaran. Da bi ste taj dug vratili, vi ćete morati nešto stvarno da stvorite i prodate.

    Dakle banke, jednostavno novac izmisle, pozajme vam uz kamatu, a onda sa tim izmišljenim novcem kupuju stvarnu vrednost- zemlju, robu, naftu, kuće i, naravno, vaš rad. Vi zapravo svojim radom godinama otplaćujete svoj dug, a rad bankara sveo se na to da vas zadužuju i prodaju vam svoj papir. Deluje neverovatno, zar ne? Na žalost to je istina.
    Ono što je još gore, niste postali bankarski dužnik samo kada ste vi sami uzeli kredit, već i kada je to učinila i država u vaše ime, kod istih bankara. Ali zašto je država to uradila? Zar nije mogla sama da poveća novčanu masu i kreditira neke javne radove, ako joj je potreban vaš rad? Svaka država zato ima centralnu banku, koja se baš time bavi – kreiranjem zamene vrednosti nacionalnog bogatstva. Zašto kamate, zašto strane privatne banke? Reći da u državi ne možete da pokrenete neku proizvodnju jer nemate novac je kao kada bi ste rekli da ne možete da pravite put, jer nemate kilometre (!)
    Na žalost, država, ne samo naša, naterana je da uzima kredite. Ko je na to tera? Pa upravo bankari. Kako bi inače prodali stotine miliona i milijardi svojih izmišljenih vrednosti. Ali kako bankari to uspevaju?
    E, da bi ste to shvatili, moramo vas vratiti malo u istoriju. Veoma je zanimljivo.

  3. #3
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    Kako je nastala prva privatna centralna banka

    Da posao sa izmišljenim (spekulativnim) novcem donosi veliku dobit, bankari su shvatili još u srednjem veku. Kako bi bilo lepo kada bi mogli da stvaraju novac u velikim količinama i to da čine legalno za potrebe neke države. Radili bi onda bez rizika, kreirali ogromne sume novca, a štitila bi ih državna oružana sila.
    Pored lepih želja, medjutim, surova realnost tadašnjih bankara je bila što su zbog svojih novčanih špekulacija mnogi došli na veoma loš glas. Kako su bankari u to vreme uglavnom bili Jevreji (bezemljaši izbegli iz raspadnutog Hazarskog carstva u područiju Kavkaza) čitav jevrejski narod bivao je sistematski proterivan iz skoro svih evropskih država zbog – lihvarenja.

    Text Box: Bank of England - LondonIpak, udruženi bankari vrebali su svoju priliku. Kako su već imali pozamašan imatak stvoren kupovinom stvarnih dobara, otvoren im je bio pristup u mnoge visoke vladarske krugove evropskih dinastija 17. veka. Tu su ličnim poznanstvima, vezama i sitnim finansijskim uslugama neki od njih dobili naklonost uticajnih pojedinaca na engleskom, francuskom, holandskom i nemačkom dvoru.
    U stalnim dinastičkim obračunima oko prestola, pretendentima je uvek bio potreban novac za rat. Zato su udruženi holandski i engleski bankari odlučili da finansiraju dolazak na neki uticajan presto njima naklonjenog vladara. Finansirali su Vilijama od Oranža (Oranskog) da silom svrgne dinastiju Stjuarta, koja im dugo nije omogućavala da se razmahnu u svom »poslu«. Tako je na engleski presto stigao kralj Vilijam III.
    A kako bi se odužio svojim finansijerima, jer bankari nikoga ne finansiraju bez interesa, novi kralj im je omogućio da sa izvesnim zlatnim depozitom otvore svoju privatnu banku, koja bi dobila status centralne banke Kraljevine.
    Tako je 1694. nastala Engleska Banka (Bank of England), prva privatna banka u svetu koja je dobila legalno pravo da kreira novac. U osnivačkoj povelji Banke stoji i čuvena rečenica: "Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIČEGA (out of nothing)".

    Imena najvećih deoničara Engleske Banke nikada nisu otkrivena. Zna se samo da su preuzeli obavezu da uplate 1,2 miliona funti u zlatu i tako kupe svoj udeo. Uplatili su samo tri četvrtine od miliona. Ipak, bez obzira na tu "malu manjkavost" banka je 1704. počela da prodaje svoje deonice i tako počela da uvećava početni kapital. Naravno, odmah je krenula i da daje novčane pozajmice. Ipak najveći i najbolji klijent Banke postala je sama država, jer je za sva plaćanja morala da uzima kredit od Banke. Sa kamatom, naravno. Posebno ako je htela da ratuje.
    Tako umesto da vrednost novaca u opticaju u Engleskoj bude zasnovana na radu i proizvodnji i razvijanju sopstvene ekonomije u skladu sa ukupnim nacionalnim bogatstvom gradjana, Engleska je počela da uzima kredite kod privatne banke i zadužuje se ogromnim kamatama.

    To je u Engleskoj Banci registrovano kao nacionalni dug. Ove kamate i dugove su zapravo otplaćivali gradjani putem poreza, a kada bi otplata državnog kredita kasnila sledile su i zatezne kamate, pa je država morala da povećava takse i još više globi narod. Naravno, tu su bila i “velikodušna” bankarska odlaganja za vraćanje duga (reprogram) kao i novi krediti kojima bi se otplatili delovi starih dugova koji nisu reprogramirani. Jer šta je još jedna novčana pozajmica za banku koja novac izmišlja?
    Ali, narod o tome nije ništa znao. Gradjani su čak verovali da je Engleska banka njihova nacionalna banka, a ne privatna banka družine medjunarodnih lihvara. I naziv "Engleska Banka" imao je za cilj da gradjane drži u takvom uverenju.
    Liči li vam to pomalo na stvaranje naše “Nacionalne štedionice?” Čudno ime za privatnu banku, zar ne?

  4. #4
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    SVI SU U DUGOVIMA

    Da li možete pretpostaviti koliko su bankari novcem kreiranim iz NIČEGA kupili stvarnih dobara i koliki je rad desetina miliona gradjana Engleske njima donelo dobiti i bogatstva? Danas oko 40 % bruto nacionalnog dohotka Velike Britanije ide na otplatu dugova.
    Velika Britanija je tek nedavno otplatila dug koji je država napravila ratujući sa Napoleonom pre dvesta godina.
    Nakon Drugog svetskog rata, Engleska Banka je nacionalizovana, ali to moć Bankara nije umanjilo jer su već stekli ogromna bogatsva, a kapital investirali dalje u sve privredne i finansijske tokove Britanije i drugih država širom sveta. I naravno otvorili mrežu privatnih banaka kojima i dalje zadužuju gradjane. Svetska banka je jedna od njihovih finansijskih tvorevina. Baš kao i MMF.

    Tako samo u Velikoj Britaniji dug gradjana bankarima danas iznosi 1,1 trilion funti. To je broj sa 18 nula. Ovaj dug se svakih četiri minuta u 2004. godini povećavao za 1 milion funti.
    Da li ova količina novca ima veze sa uvećanjem nekih stvarnih vrednosti? Naravno da nema. To je izmišljen, odnosno, spekulativan novac. On se umnožava neverovatnom brzinom. Kao kada bi ste na kalkulatoru na svaki pritisak nekog broja dodavali sedam. Svi brojevi koje bi ste ubacivali astronomski bi se svaki put uvećavali. Tako se kod bankarskog novca, koji uvek prati i kamata, on bez kontrole uvećava. I to je najveća legalna prevara u istoriji čovečnstva. To je beskonačna igra brojki, zaduživanja i stvaranja i prodavanja vrednosti koje NEMA. I, naravno, prisvajanje pravih vrednosti, bez ikakvog rada. U ovoj igri je danas čitav svet. Pre samo 50 godina smatra se da je u svetu bilo oko 5 % spekulativnog novca. Danas procene kažu da ga ima od 60 do čak 90 posto.
    U Srbiji je nacionalni dug stranim poveriocima blizu 13 milijardi dolara. Za sada.
    SAD, “namoćnija” i "najbogatija" zemlja, danas ima ukupan dug, 22 triliona dolara (američki trilion ima 12 nula).
    Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija i ima nacionalni dug oko 3 triliona dolara.
    U astronomskim dugovima grcaju i sve ostale države u svetu.

    NEPOSTOJEĆE VREDNOSTI KUPUJU PRAVE


    Za države najveći problem nastaje kada bankari sa takvim novcem počinju da prisvajaju prave nacionalne vrednosti u nekoj zemlji: naftu, rude, zemlju, investiraju, u saobraćaj, telekomunikacije, poljioprivredu i ostale strateške delatnosti… Kada ovakav novac, bankarski, udje u finansijske tokove neke države, on jednostavno isisava nacionalno bogatsvo te države i preliva ga u ruke bankara. Država tada gubi moć upravljanja nad sopstvenom ekonomijom jer više ne može da procenjuje stvarnu vrednost bogatsva kojim raspolaže.
    Zato je najčešće citirana rečenica ona koju je izgovorio osnivač namoćnije bankarske dinastije danas, Majer Emšel Rotšild : “Dajte mi kontrolu nad novcem u nekoj državi i nije me briga ko pravi zakone”.

    Američki kongresmen Luis. T. MekFejden, koji je više od deset godina bio predsednik Komiteta za bankarstvo i monetu, za bankare je rekao da su “mračna piratska skupina koja bi čoveku prerzala vrat da bi mu uzela dolar iz džepa… Američki narod je njihov plen”.
    Nekadašnji gradonačelnik Njujurka Džon. F. Hajlen bankare je još 1911. nazivao “nevidljivom vladom koja kao ogroman oktopod svojim razgranatim pipcima gmiže po gradovima, državama i čitavom narodu...”.

    Sada vam je jasno zašto su i kod nas, u Srbiji, nakon “demokratskih promena” (koje je finansirao finansijski spekulant Soroš) nikle strane banke, a ne fabrike sa novim radnim mestima, kako je gradjanima obećavala “reformska“ vlast. To je REFORMA koju naše društvo treba da sprovede – da svoja nacionalna dobra, resurse i rad gradjana - isporuči bankarima. U tome naravno glavne poluge vuče Medjunarodni Monetarni Fond. A glavna izvršna poluga je Vlada Srbije, na žalost.

    Sve dok gradjani budu uzimali kredite i za njih kao hipoteku zalagali prave vrednosti, plodna zemljišta, kuće, fabrike, nacionalno bogatstvo će se smanjivati. Jer ako kredit ne otplatite, vaša hipoteka ostaje banci. A kuća i njiva su, za razliku od novca koji je samo mera neke vrednosti (u ovom slučaju nepostojeće), prava vrednost. Da li znate da je danas već pola Vojvodine pod hipotekom? A poverioci su uglavnom austrijske banke.
    Ali nema ovaj problem samo Srbija, Britanija, Poljska, Madjarska, Francuska, Japan… Najveći problem ima, verovali ili ne, najmoćnija sila sveta – SAD.

  5. #5
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    Kako nastaje Dolar?

    Da li znate koja je najmoćnija institucija u SAD? Ne, nije američki predsednik. Nije ni Vrhovni sud, ni CIA, ni FBI. Kongres i senat, još manje. Najmoćnija instutucija u SAD je jedna privatna banka sa imenom Federalne rezerve - FED. To je banka koja štampa dolar. Niste znali da je američka centralna banka privatna? Naravno, to danas ne zna ni najveći broj Amerikanaca.

    Text Box: Richmond - Federal Reserve Bank BuildingAli kako je došlo do toga da američku novčanu valuti kreira privatna banka? Baš onako kako je to uradjeno pre 300 godina u Engleskoj. Udruženi bankari dugo su tražili način da svoj unosan “posao” sa kreiranjem novca ni iz čega ustoliče i u ovoj ogromnoj zemlji.
    Tako su 1791. osnovali Bank of US. Amerika je tada bila kolonija podeljena od strane nekoliko evropskih zemalja, a bankari su već imali razradjen sistem finansijskog potčinjavanja skoro svih Engleskih kolonija osnivanjem privatnih centralnih banaka. Veštačkim izazivanjem kriza putem inflacije, stvarali su pobune, obarali vlade i finansirali svoje političke pulene koji su im omogućavali eksploataciju te države. Ono što može novac, ne može ni najveća vojska.

    Američki predsednik Endru Džekson je, medjutim, odbio da im obnovi osnivačku povelju, nakon čega je 1836 . naprasno umro "neprirodnom smrću". Finansiranjem predizborne kampanje Vudro Vilsona, bankari su konačno imali “svog” predsednika SAD. Vilson je 1913. godine proturio kroz Kongres zakon po kome privatna banka Federalne rezerve može da kreira dolar iz NIČEGA.
    Ričard Nikson je 1971. omogućio FED-u da za štampane dolarske novčanice ne mora da ima ni zlatno pokriće. Od tada sve do danas, američka vlada mora da pozajmljuje sa kamatom dolare od ove moćne grupe finansijskih mahera i stvara nacionalni dug.

    Iako je FED stvorena kao vladina agencija, država SAD nije deoničar ove banke, mada vlada ima formalno pravo nadzora nad njenim poslovanjem. Ovo pravo, medjutim, vlada ne može da ostvari, jer joj deoničari to ne dozvoljavaju. Deoničari su 300 privatnih korporacija. Najveći broj deonica poseduje 12 banaka koji su u vlasništvu nekoliko porodica. Jednostavno, FED štampa američke dolare i upravlja novčanom masom u opticaju, naplaćujući svoje usluge kamatama na kredite koje daje komercijalnim bankama. Jedini troškovi koje ona ima su vezani za štampanje dolarskih banknota. Tako štampanje novčanice od 100 dolara košta FED 50 –70 centi. Ali kamate kojima FED pravda te usluge daleko su veće. Takodje, kada SAD imaju budžetski deficit, FED štampanjem dolara “kupuje” taj dug kasnije zaradjujući na kamatama.

    Inače štampanje dolara i kontrola njegove vrednosti po Ustavu SAD pripadaju isključivo Kongresu. Ali, setite se reči Majera Emšela Rotšilda:“Dajte mi kontrolu nad novcem u nekoj državi i nije me briga ko pravi zakone”.
    Pokriće koje ova banka ima je izvesna količina zlata, ali niko ne zna koliko je to tačno. Zlato je rasoredjeno u više trezora. Na primer, u San Francku se čuva 1,6 milijardi dolara u zlatu. Ali danas novca u opticaju ima otprilike 730 milijardi dolara, što se stalno menja. Ukupne zlatne rezerve na svetu procenjene su na oko 200 000 tona.
    Naravno da u svetu nema toliko zlata koliko je naštampano dolara, ali to nije ni važno jer zlato je takodje mera za neku vrednost. Ne možete ga ni jesti ni obući, niti se voziti u njemu. Ali šta je onda pokriće kojim FED odredjuje količinu novca koju kreira i čak velikodušno prodaje čitavom svetu? Čime SAD garantuju vraćanje dugova, kad ne proizvode ni približno vrednosti sa kojima raspolažu?
    Najveće pokriće FED –u su pre svega gradjani SAD, koji su zakonom naterani da plaćaju porez. To je upravo ono što je u stanju da stvara prave vrednosti, a to je – LJUDSKI RAD.

    Ovo što ćete sad pročitati, deluje zaista targično za zemlju za koju čitav svet veruje da je “najdemokratskija” i “najmoćnija” na svetu. Postoje podaci, što većina gradjana SAD ne zna, da banke štampaju na bankarskom papiru poseban serijski broj u obliku jedinstvene trgovinske oznake (UCC), u vidu sertifikata, koji se čuvaju u svim državnim bazama podataka o gradjanima. Ovaj broj se stavlja na izdate sertifikate o rodjenju i venčanju gradjana SAD. Ovaj serijski broj je u obliku jedinstvene trgovinske oznake, sa svim pripadajućim podacima: gde se roba skladišti, kolika je količina, kakav kvalitet (starost, pol, imovinsko stanje “robe”). Ovo je počelo da se radi nakon velikog bankrota 1933.

    Da li to FED kao podlogu za novac koji izdaje i prodaje širom sveta ima kao pokriće – gradjane Amerike? Genijalno, zar ne? Koliko Amerikanaca je ovako založeno, možete samo da nagadjate.
    Kako je ljudski radni potencijal, idealan zalog za novac, jer ima praktično neograničenu vrednost tj. moć da stvara vrednost, bankari su kreirali i novu strategiju širenja svog bgatstva kojom bi ovaj potencijal maksimalno uvećali. Maksimalno znači proširiti se na čitav poznati svet. To je upravo suština globalizacije, zapravo razlog stvaranja Novog Svetskog Poretka. Prosto rečeno-još više robova u sistemu krupnog kapitala i moćnih multinacionalnih finansijskih korporacija.
    Da gradjani u globalnom gulagu marljivo rade, ovi finansijski genijalci, zapravo paraziti na tudjem radu, obavezali su ih (čitaj upregli) dugovima.

  6. #6
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    Pored nacionalnog duga koji gradjani SAD otplaćuju kroz porez, oni se zadužuju i kao potrošači. Da bude sve privlačno i omamljujuće, smišljena je ideologija kojom se stvara i održava potrošačko društvo. Tako gradjani opijeni propagandom “zapadnog načina života”, zapravo su naterani da kupuju i troše novac i za to uzimaju nove kredite. I sami sebi sve više stežu bankarsku omču oko vrata.
    Nacionalni dug SAD je danas oko 7,9 triliona dolara (američki trilion ima 12 nula). Vizuelno, 1 trilion u novčanicama od 1.000 dolara čini hrpu visoku 100 kilometara. Kongres je nedavno podigao plafon zaduživanja nacije na 8,2 triliona. To je samo onaj dug koji je napravila država u ime gradjana. Kada se ovome dodaju i dugovi od poslovnih i potrošačkih kredita to je oko 40 triliona.

    Ovaj potrošački mentalitet i kod nas se upravo izgradjuje. Zato su nakon 5. oktobra 2000. i ušle ogromne količine novca (spekulativnog) u vidu takozvanih donacija i kratkoročnih potrošačkih kredita (laki keš), kako bi se gradjanska elita na vlasti “opila” potrošačkim životom. Primetili ste da se u Srbiji ništa ne proizvodi, većina ljudi ne radi, a troši se. Odakle?
    Eto, sada znate i odakle i zašto. Ali, ako znate da je glavni potencijal - ljudski rad, neiskorišćen, jasno vam je da nikakvog razvoja kod nas neće ni biti. Doći će samo dan kada će onaj ko drži finansijsku slavinu jednostavno da je zatvori. Srbija danas ima ukupan nacionalni dug oko 12 milijardi dolara. Izračunajte sami koliko ste i vi dužni samo po osnovu onoga što vas je država zadužila.

    Svaki gradjanin SAD uključijući i svako dete juna 2005. dugovalo je namanje 136.479 dolara.
    Kako se stvorio taj dug koji i dalje vrtoglavo raste?
    Tako što privatna centralna banka FED kreira npr. milijardu dolara koje sa kamatom od 4% daje vladi SAD, i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od 5%, koje ga prodaju gradjanima i preduzećima sa kamatom 7 % ili više itd. Dakle, svako je u lancu napravio dug sa kamatom od istog novca (jednom milijardom) kreiranim iz NIČEGA. To je taj neispravan kalkulator koji stalno dodaje 7.

    Da je ovakav sistem propast za Ameriku odavno su uočili i predsednici, Džeferson, Džekson, Linkoln, ali i Kenedi. Američki predsednik Tomas Džeferson (1801 - 1808) još tada je izjavio: “Verujem da su bankarske institucije opasnije za našu slobodu od neprijateljskih vojski. Već su postale novčana aristokratija koja izaziva vladu.
    Abraham Linkoln je pokušao da im ovu privilegiju oduzme, ali je ubijen 1865.
    Posledni američki predsednik koji se spremao da bankarima stane na put bio je Džon F. Kenedi spremivši nov zakon o FED-u. Nakon njegovog ubistva, 1963. prvo što je njegov naslednik Lindon Džonson uradio bilo je povlačenje tog predloga zakona.

  7. #7
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    Može li se bez Dolara?

    Može, ako bi to dozvolili oni koji ga stvaraju i njime kupuju i osvajaju, bukvalno, čitav svet. A jedan od bankara je i Gospodin X sa početka feljtona. Sećate se kako je sa pištoljem i gomilom para došao da pravi trgovinu sa vama? A Gospodin X je veoma inteligentan i proračunat planer.

    Naravno, da se u poslovnom svetu ne ide na pregovore sa oružjem. Ali pretnja i prinuda, u širom smislu, sastavni su deo svake trgovinske razmene i svakog ugovora. Ono što je inteligentni bankar, Gospodin X, shvatio to je da se i pretnaja i prinuda mogu unapred i lažno inscenirati i dovesti vas u okolnosti da vam je pomoć i poslovna saradnja bankara, neophodna. Da li ste otkrili ko je vlasnik svih prodavnica nameštaja koje su preko noći podigle cene baš kada ste vi hteli da pazarite? Ko je demolirao vaš automobil (vaše osnovno sredstvo za rad)? Odakle se stvorila tajanstvena bolest vašeg deteta (možda neki novi mutirani virus - ptičiji grip npr.)?
    Najzad, ko je iz svega što vam se dogodilo izvukao dobit? Naravno, Gospodin X, vaš kreditor.

    Da niste samo običan gradjanin, već da ste na čelu jedne male države čiju ekonomiju treba da organizujete tako da 22 miliona stanovnika živi u ekonomskom i civilizacijskom blagostanju, šta bi ste uradili kada bi se pojavio Gospodin X nudeći vam milijarde dolara kredita? Ništa lakše. Odbili bi ste ga jer vi vodite državu koja se nalazi u umerenom klimatskom pojasu, ima idealan geografski položaj u srcu Evrope, ima rudna bogatstva, čak i nešto nafte, plodnu zemlju, more, šume, puno reka i jezera, vredne ljude itd. Povrh svega ima i jaku baznu i preradjivačku industiju, ima svoje banke i svoju valutu, a sama pravi i dovoljno hrane i odeće i obuće... Pravi i automobile, autobuse, kamione, avione i brodove, i tenkove, i motore i traktore i kombajne i cement... A imate i obezbedjeno tržište u zemlje Trećeg sveta, a svakim danom je sve konkurentnija i na svetkom tržištu. I najvažnije ima jaku vojsku, a proizvodi i prodaje u svetu i sopstveno oružje.
    Jednostavno, vašoj državi više nisu potrebni krediti jer ne želite da pravite džambo džet, svemirske rakete, da idete u osvajačke ratove. A imate već i višak novca, možete i vi da kreditirate druge...

    Ali iznenada u vašoj maloj zemlji počinju etnički ekscesi, ekstremni politički zahtevi nekih grupa koje se naprasno organizuju u političke pokrete, mali teroristički napadi... Zemlja vam zbog nestabilnosti pada pod ekonomske sankcije, a čitav kapitalistički Zapadni svet u svojim globalnim medijima o vama počinje da govori kao o diktatoru koji krši ljudska prava i prava manjina, te sputava i proganja političke protivnike... Vaša zemlja brzo ulazi u gradjanski rat, raspada se, a ako ste i dalje »tvrdi« u stavu da vam pomoć Gospodina X i njegove bankarske ekipe ne treba, doživećete i bombardovanje gde će vam kompletna preostala infrastruktura u zemlji biti uništena. Ako već niste nasilno zbačeni sa vlasti, spontanom voljom ulične mase željne »demokratije i slobode«, ostaje vam samo jedno - da svoju zemlju izgradjujete iz počeka. A za to vam je potrebna pomoć kreditora i to ne mala, već ona merena milijardama dolara. I, eto, posla za Gospodina X.

    Iste godine 1971, kada je dolar prestao da bude vezan za zlato, OPEK je usvojio dolar kao svoju obračunsku valutu. Zašto su Arapi to uradili, zaključite sada sami. Otada se svetska trgovina naftom odvija u USD, čineći dolar dominantnom svetskom valutnom rezervom. Ovo je omogućilo ogromnu potražnju dolara, pa i njegovo enormno i nekontrolisno emitovanje i štampanje.
    Na taj način sve zemlje u svetu postale su vezane za valutu koju jedna zemlja, odnono jedna privatna banka, može proizvoditi po sopstvenoj volji, a koju svi koji žele naftu moraju imati u ogromnim količinama da bi vršili plaćanja energenata ili otplate kredita medjunarodnim finansijskim institucijama.

    Ukoliko bi dolar prestao da bude naftni novac, prestao bi da bude tražen i pretvorio bi se u gomilu bezvrednog papira izazivajući potpuni ekonomski kolaps Amerike, ali i čitavog sveta.
    Ali, uvek ima neposlušnih.
    Irak je prvi počeo da prodaje naftu za sigurnije evre, a kasnije su to prihvatile Iran i Sirija, članice OPEK-a. Onda je isto počela da radi i Venecuela, koja proizvodi 7% svetske nafte, a njen sadašnji predsednik Čavez, američke vlastodršce otvoreno naziva korporativnim mafijašima i pljačkašima. Venecuela čak 80% svoje proizvodnje prodaje SAD, a to je 2,7 miliona barela dnevno. Čavez je, medjutim, u pregovorima sa Kinom, da ovu naftu jednostavno preusmeri tamo. Da mu NEKO ne bi omeo transport robe i preusmerio tankere Čavez je od Rusije kupio 50 najnovijih Migova 29, presretača, koji mogu da sleću i uzleću sa obične zemljane neravne staze. Migovi nose i nove ubojite ruske projektile «Onyx » koji potapaju svaki brod.

    Ono što svetski mediji u vlasti globalnih korporacija nisu baš objavili na sva zvona, je ugovor o gasovodu izmedju Kine i Kazahstana vredan 3,5 milijardi dolara. Vrlo brzo (2004.) sklopljen je i mega ugovor izmedju Pekinga i Teherana vredan 100 milijardi dolara o prodaji 10 miliona tona prirodnog gasa u narednih 25 godina. Smatra se ugovorom veka, jer će se najverovatnije proširiti i na još 50 do 100 milijardi dolara kada mu se priključi i ugovor sličnog tipa o nafti.
    Ne samo da je Iran sa ovim poslom došao pod zaštitu Kine, koja uz saglasnost Rusije želi da bude regionalna sila i ne želi američke vojne baze u Aziji, posebno ne u Kaspijskom regionu, već Iran želi da ima i sopstvenu naftnu berzu na kojoj će on kontrolisti tržište i cenu. Bez Amerike i dolara.

  8. #8
    Aktivan član Kazanova (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sta te boli k...
    Poruke
    1.977
    Reputaciona moć
    71

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    Prema prognozama Alena Grinspena, čelnika FED-a, ako se ovaj trend ne zaustavi, SAD bi mogle izgubiti 13 000 milijardi dolara samo u prvoj fazi prebacivanja trgovine sa dolara na evro.
    Naravno da su za Ameriku države kao Irak, Kazahstan, Avganistan, Venecuela, Kuba, Belorusija i svako drugi ko radi dolaru o glavi «Osovina zla», podstrekači terorizma, diktatori sopstvenom narodu kome guše ljudska prava i demokratiju, i naravno, uporište su Al Kaide i potencijalni konstruktori oružja za masovno uništavanje. Zbog ovog poslednjeg SAD imaju legitimno pravo da preventivno deluju u suzbijanju ove globalne opasnosti. Da Al Kaida zaista postoji i teroriše čitav svet već smo se više puta uverili, a bićemo još uveravani, bez brige.

    Ovako preusmeravanje arapske i latinoameričke nafte prema Kini, otvara put Rusiji da bude glavni snabdevač nafte za SAD. Ali, da li za dolare ili evre? Zna se – za evre.
    Ali Amerika ima još jedan problem.
    Medju velikim brojem njenuh stranih poverilaca visoko mesto zauzela je Kina. Tu je i Rusija. A kako da Amerika sve te dugove namiri, kada je zanemarila sopstvenu konkurentnu proizvodnju i potpuno se predala štampanju dolare i obveznica kojima je godinama samo kupovala robu i rad drugih? A Kina je ekonomski sve jača. To je, na žalost, muka koja čeka američke gradjane.

    Još jedna pikanterija, koju većina Amerikanaca ne zna.
    Na teritoriji SAD nalazi se preko 40 velikih logora, napravljenih navodno za potrebe eventualne evakuacije stanovništva u slučaju velikih katastrofa, rata, uragana i sl. O njima brine Federalna agencija za krizne situacije (FEMA). Ali ko zida takve logore unapred? Ko predvidja da će Ameriku zadesiti neka «prirodna» katastrofa ili rat? Da li to Gospodin X, sklon veštom planiranju nešto samo naslućuje ili... ?
    Da li se može desiti da američki gradjani budu naterani u radne logore i da decenijama i vekovima odradjuju dugove za svoj raskošan potrošački život koji su vodili decenijama? Nisu li, već pomenutim sertifikatima o rodjenju, založeni kao pokriće za nastali dug? No, to je problem običnih američkih gradjana, koji još ništa ne shvataju.

    Ali, pogledajmo kako bi problem rešio Gospodin X, bankar.
    Jedan zadatak je usporiti zahuktalu ekonomiju Kine i čitave Azije, koja preti da proguta dolar. Za početak - neka to društvo ima problem sa nekim nepoznatim virusom, npr. ptičijim gripom. Živina je osnovini prehrambeni artikal u čitavoj Aziji, pa kad se sve ptice zaraze, eto muke kojom će se oni «zabavljati» jedno vreme i grdne pare potrošiti.
    Za to vreme, nije li logično da bankar proba da valutu koja propada promeni za neku u koju postoji poverenje? Na primer da zameni sve dolare u evre. Za to bi mu naravno bila potrebna kontrola nad centralnom bankom EU.

  9. #9
    Domaćin JABUCHILO (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    4.914
    Reputaciona moć
    94

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    plansko obaranje dolara i amricke privrede u celini je u toku od pocetka devedesetih ovaj posao najvecim delom obavlja upravo FED.

    dobra tema, dobar tekst, vrlo blizak realnom stanju stvari.
    batina ima dva kraja,
    k___c ima jedan kraj -
    a praznom divanu nigde kraja.

  10. #10
    Domaćin DukeofSerbia (avatar)
    Učlanjen
    15.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Сомбор - Human Reform League
    Poruke
    4.689
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    О овој сам теми већ писао... Копати у дубину.
    Велика депресија II почиње у 2009!

  11. #11
    Peruzzi nije na forumu
    је дошао тихо и ушао у легенду...
    Domaćin Peruzzi (avatar)
    Učlanjen
    03.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Shumadija
    Poruke
    3.924
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    odlicno. genijalno. svaka mast


  12. #12
    Peruzzi nije na forumu
    је дошао тихо и ушао у легенду...
    Domaćin Peruzzi (avatar)
    Učlanjen
    03.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Shumadija
    Poruke
    3.924
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    i da pomenem - nikad mi nije bilo jasno robovanje vlasti i ekonomiji

    yebote - ne odgovara mi, sta mi moze. necu da koristim dolare. npr. ili - ne odgovara mi komunizam, pa? necu da placam porez. e, sad tu se javlja jedna problem - dodju poreznici pa me ubiju ko pizdu, ali ako svima ne odgovara vlast, i niko ne placa porez, ne moze nijh 50 000 poreznika da pobije 6 000 000 ljudi...npr.

    celokupna ekonomija moze kompletno da se srusi, samo sto je to vrlo tesko ostvarivo, potrebno je da svi (ili bar ogromna vecina) jednostavno prestanu da koriste valute i vrate se na robnu razmenu


  13. #13
    gost 4554 nije na forumu
    На тебе се, Господе, поуздах, да се не постидим до века
    Buduća legenda
    Učlanjen
    12.10.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    39.112
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mali vodic za ljubitelje kredita

    Potpuno tačno, Kazanova!

Slične teme

  1. Mali vodič za ljubitelje kredita
    Autor Koschei.Besmertnii u forumu Preduzetništvo i radni odnosi
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 23.09.2007., 10:33
  2. Kako do bezpovratnih kredita...
    Autor Стефан ИПХ u forumu Preduzetništvo i radni odnosi
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 06.04.2007., 12:10
  3. slanje kredita
    Autor plava sam pa sta u forumu Mobilna telefonija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 09.02.2004., 22:25

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •