Misli i kratki zapisi

30.12.2005. godine

- Kazu da svako "zasto" ima svoje "zato". Mozda je to samo uteha, a mozda je i stvarno tako, ali ja ne vidim svaki odgovor a neke verovatno nikada ni necu.

- Volim da pisem bas u ovu svesku. Ne znam sto, ali sam u nju napisala svoje najtananije i najdublje misli. Volim da pisem i da verujem da ce jednog dana sve to neko procitati ili citirati i reci "Vau kako je ovo super!"

- Soba mi je uzasna, ali bas me briga. Veceras ne zelim da mislim o tome.

- Kazes da ne citam prave stvari. Mozda sam ja od onih ljudi koji vole da zavire u svaki ugao i vide sta se u tu krije, ma kako on mracan i neprivlacan na prvi pogled bio. Jednostavno, znas da sam takva.

- Verovatno sve ovo izgleda zbrkano, s brda, s dola, ali ja samo zapisujem svoje misli. Mislim da sam ja kao Beketovo delo "Cekajuci Godoa". Stalno nesto ocekujem. Mislim da ce svakog trena da se desi onaj KLIK u mojoj glavi i mom zivotu, a mozda se nikad desiti nece.

- Ne znam, vise nista ne znam, konfuzija vlada. Ipak jedno znam, a znam da sada OSECAM!

tror da jag.
Ali takodje kao sto znas da je to OSECANJE jako, jako bolno. Uostalom, videla si i sama.

" Tvrdite da postoji samo jedan svet
ja kažem da su dva.
Jedan je moj,
drugi vi delite između sebe.
Ja svoj ne dam! "
U svom unutrašnjem svetu sklapam mozaik svakidašnjih utisaka i iskustava iz sveta koji me okružuje i nisam srećna. Previše mržnje, premalo ljubavi. Kud god da krenem kao eho oko mene odzvanjaju ljudski glasovi ispunjeni zlobom, nerazumevanjem, besom.
Kao da je nerazumevanje jedino što možemo pružiti jedni drugima.
Kuda ideš svete? I gde prestaje granica ljudskosti?

Skupljam staklice i pokusavam sklopiti mozaik mog zivota. Sliku nikako ne uspevam dobiti. Premalo je staklica iste boje za pravu celinu.
Pokusavam od krhotina napraviti nesto, al slomljeno koliko god lepili vise ne moze biti novo. Proslo je nase prvo prolece, leto, jesen i zima polako prolazi, a nasa lepota bledi. Gde smo se izgubili, na kom raskrscu smo odabrali pogresan smer?

Danas sam odlučio da učinim svet boljim mestom. Utočio sam pivo i polako uranjao u veštačku euforiju alkoholnih osećanja... I uistinu... Svet je postao bolje mesto...

Makar i na kratko...

iluzionista:

Danas sam odlučio da učinim svet boljim mestom. Utočio sam pivo i polako uranjao u veštačku euforiju alkoholnih osećanja... I uistinu... Svet je postao bolje mesto...

Makar i na kratko...

Kliknite za proširenje...

Iluzije ne cine zivot, zivot stvara iluzije...

Iluzije jesu život.

iluzionista:

Iluzije jesu život.

Kliknite za proširenje...

Jedino sto nam ostaje u zivotu jesu iluzije, najcesce o nama samima. Kakvi bismo trebali, ili zeleli da budemo. Narocito kad ono sto jesmo - nije ono sto nas zadovoljava.

SIMPATIČNA PRIČICA, ZAR NE ?


- Gde je tvoja kosa,Smrti?
- Dolazim,Krvavi,samo budi strpljiv


Nazovite to lošom srećom.Zovite to kapric.Prikacite to za svoj šesir i zovite makarone,sto se mene tiče;
poenta je da sam primecen.


- Hajde,gospo,(rekoh joj) žao mi je što je večera bila alfresko ali,kao i sada,bio sam na samrti. ‘Oladi malo!


Ali ‘ladjenja nije bilo…
Čulo se samo kap-kap-kapanje kroz bušan krov.

STARAC

Padala je kiša i nisam je razumeo. Davno je prošlo vreme kad sam trčao pod dobroćudne letnje oblake da bih osetio njihove lepljive kćeri, tople kapi koje mi se slivaju niz lice i greju me kao ono crveno ćebe kada sam bio beba.
Sada i po vedrom danu uz sebe nosim kišobran. Plašim se kiše, može me podsetiti na blaženstvo hodanja po kiši bez obuće, a to stvarno ne bih mogao da podnesem. Zaborav me obavija, samo uz njegovu pomoć mogu preživeti svoje suve dane i sačekati...

...pa, ono...