Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.974
Новинари КРИК-а дошли су до фотографија које приказују сусрет Андреја Вучића, брата председника Србије, и Звонка Веселиновића, озлоглашеног бизнисмена са Косова. Оне потврђују сумње да је председников брат близак са човеком чије име изазива страх на Косову и који је, према извештају полиције и БИА-е, умешан у различита кривична дела.
Крајем марта 2015. „Црвена звезда“ играла је кошаркашку утакмицу против немачке „Албе“ за пласман у четвртфинале европског такмичења Евролига. Чак ни уз победу, српски тим није имао шансу за пролазак, па утакмица није била од нарочитог значаја.
Дешавања на терену пратила су петорица мушкараца на екрану у ресторану „Салаш 137“ на Копаонику. Били су добро расположени – разговарали су, пили и смејали се.
Оваква уобичајена сцена иначе не би привукла пажњу, међутим, један од гостију ресторана уочио је међу скупином позната лица. За столом су била двојица утицајних мушкараца – један из света политике, други из света криминала.
Андреј Вучић, брат председника Србије Александра Вучића, седео је у друштву Звонка Веселиновића, осуђеног бизнисмена са севера Косова, показују фотографије до којих су дошли новинари КРИК-а. Са њима су седела још тројица мушкараца, од којих се један види на слици – али га новинари нису препознали.
Гост који је усликао сусрет објаснио је новинарима да је био изненађен да ову двојицу види заједно пошто је у новинама прочитао чланке који Веселиновића описују као криминалца. Сликао је кришом мобилним телефоном и дуго се бојао да фотографије било коме покаже или пошаље. Није чуо о чему разговарају.
Фотографије потврђују оно о чему се дуго говори у Србији – да је брат председника близак са човеком чије име многи страхују да изговоре.
Веселиновић је у извештајима полиције и безбедносне службе, до којих су дошли новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја, означен као вођа групе која се бави шверцом дроге, оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца. Био је више пута оптужен за различита кривична дела, али је већина оптужби пала на суду. Недавно је, ипак, осуђен на две године затвора јер је организовао нелегално ископавање песка и шљунка. У јавности, Веселиновић тврди да се није бавио криминалом, већ да се легално обогатио. Његов кум и десна рука Милан Радоичић осумњичен је на Косову да је умешан у убиство политичара Оливера Ивановића које се догодило у јануару прошле године.
Председников брат Андреј Вучић, са друге стране, има значајну улогу у политичком животу Србије иако није ни на једној државној функцији. Млађи Вучићев брат члан је главног одбора Српске напредне странке (СНС), а министар финансија и бивши градоначелник Београда Синиша Мали описао га је као човека који управља странком из сенке.
У телефонском разговору са новинарком КРИК-а, Веселиновић је негирао да се видео са Андрејем у „Салашу 137“.
„Ја сам се са њим једном срео на здраво-здраво док су још опозиција били (пре 2012). Човека не познајем, нити имам контакт с њим. Ако неко каже да ме виђа с њим, тај лаже. То је још једна ваша дезинформација, још један спин, као и сваки текст о мени. Вас никада није ни занимала истина, ви сте увек гледали да направите филм за који сте плаћени“, рекао је Веселиновић.
Када су новинари КРИК-а рекли да поседују фотографије њиховог сусрета, Веселиновић је рекао: „Супер, избаците фотографије у медије. Нисам се виђао са њим, стојим иза тога.“
Андреј Вучић није одговарао на позиве. Новинари КРИК-а покушали су да ступе у контакт са њим и посредством председникове саветнице за медије Сузане Васиљевић, али је она одговорила: „Председников брат није државни функционер, па тако ми нисмо адреса за контакт са њим.“
Портрет 1: Звонко Веселиновић
„Нисам ништа кријумчарио, нисам ништа шверцовао, никаквим криминалом се бавио нисам“, рекао је Веселиновић у једином интервјуу који је 2011. године дао за магазин „Печат“, „Направио сам новац на основу тога што смо имали повластице из Србије. То што смо увозили било је без ПДВ-а, неко време и без акциза.“
Упркос томе, извештаји српске полиције и безбедносне службе које су прикупили новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја, описују га као важног криминалаца на северу Косова.
У овом контексту његово име се први пут појављује у полицијској Белој књизи организованог криминала из 2001. године. У њој се наводи да је Веселиновић предводио групу која је крала аутомобиле и кријумчарила их из јужног у северни део Косовске Митровице. Група се бавила и изнудама и фалсификовањем докумената.
У наредних десет година, Веселиновић је проширио послове и постао моћнији, судећи по документу Безбедносно-информативне агенције (БИА) из марта 2011. који је потписао тадашњи директор Саша Вукадиновић.
Извештај тајне службе, који су новинари пронашли истражујући старе судске случајеве, описује Веселиновића као вођу криминалне групе која се бави трговином дроге, шверцом оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца.
„Веселиновић је организатор једног од најзначајнијих илегалних канала за транспорт нафте из централне Србије до територије Косова и Метохије (…) постао је главни снабдевач нафтом готово свих бензинских пумпи на подручју централног дела Косова чији су власници Албанци“, стоји у извештају.
О овоме је говорио и бивши директор косовске царине Наим Хуруглица за серијал Инсајдера „Патриотска пљачка“ који је рекао да су и истраге на Косову показале да је Веселиновић учествовао у шверцу нафте.
Веселиновић, наводи се у документу БИА-е, има јаке везе са албанским криминалцима.
„На плану илегалне трговине наркотицима, Веселиновић блиско сарађује са Османи Исметом и Бећири Ментором из јужног дела Косовске Митровице, предводницима криминалних организација укључених у међународне канале за трговину дрогом из Турске, Републике Македоније и са подручја Косова и Метохије и Црне Горе према западноевропским земљама.“
Ова двојица наводних Веселиновићевих сарадника важни су играчи у косовском подземљу и по налазима обавештајних и истражних органа других земаља.
Исмет Османи помиње се у извештају немачке тајне службе БНД из 2005. као криминалац који шверцује дрогу, цигарете и нафту. „Сматра се изузетно опасним“, пише у извештају у ком се наводи да Османи има везе са актуелним косовским председником Хашимом Тачијем.
Ментора Бећирија хапсила је Мисија Европске уније ЕУЛЕX 2012. године због сумње да је шверцовао нафту, утајио порез, избегавао царинске дажбине и прао новац.
Веселиновићева група куповала је дрогу од Османија и шверцовала је у Србију, док је оружје ишло обрнутим смером – из Србије на Косово, тврди се у извештају БИА.
„Највећи део наоружања Веселиновић набавља на подручју Републике Србије и илегално дистрибуира на простору КиМ посредством Исмета Османија који га је у ову сврху повезао са члановима криминалне групе са подручја јужног дела Косовске Митровице.“
У извештају се, такође, наводи да је Веселиновић у контакту са Хаљити Мухаремом Луксијем из јужног дела Косовске Митровице, бившим припадником ОВК, као и Енвером Секирачом, предводником криминалне групе, који је осуђен на 37 година затвора јер је наредио убиство косовског полицајца у Приштини.
БИА тврди и да Веселиновићева група има подршку припадника косовске полиције, углавном Срба.
Један од Веселиновићевих блиских људи у Србији био је крушевачки криминалац Горан Обрадовић Суша који је убијен 2014. Његово убиство до данас није расветљено.
Упркос овим сазнањима о Веселиновићу, готово све оптужбе против њега пале су на суду.
Био је оптужен да је са двојицом сарадника 2000. године украо аутомобил „мерцедес“ у Новом Пазару. Случај је окончан тако што је тужилац без образложења одустао од гоњења Веселиновића.
Три године касније ухапшен је у Србији и оптужен да је у аутомобилу шверцовао три килограма хероина са Косова, сакривеног у кеси испод возачевог седишта. На саслушању у полицији, Веселиновић је признао да је превозио кесу. „Све ово сам урадио због тога што сам био заслепљен новчаном сумом која ми је била обећана“, рекао је тада. Касније је, међутим, свој исказ на суду порекао и тврдио да му је дрогу подметнула полиција. Ослобођен је 2005. године.
Судило му се и пред Специјалним судом за организовани криминал у Београду за оптужбе у вези са крађом камиона. Његов партнер купио је 32 камиона на лизинг, међутим, возила никада није исплатио. Уместо тога, одвезао их је на Косово и уступио Веселиновићу. Партнер је осуђен, док је Веселиновић ослобођен 2015. године.
Веселиновић је, ипак, недавно осуђен на две године затвора за нелегално ископавање песка и шљунка у близини Пирота. Он је организовао овај посао, обезбедио камионе и багере за ископавање, а песак је касније коришћен у изградњи Коридора 10. Пресуда није коначна јер ће о њој тек одлучивати Апелациони суд.
Веселиновић и чланови његове породице данас су власници неколико грађевинских компанија, каменолома, као и хотела „Греy“ на Копаонику. Његове фирме учествују у државним пројектима.
http://www.nspm.rs/hronika/krik-fot...tvo-andreja-vucica-i-zvonka-veselinovica.html
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uh, uh, uh...
Крајем марта 2015. „Црвена звезда“ играла је кошаркашку утакмицу против немачке „Албе“ за пласман у четвртфинале европског такмичења Евролига. Чак ни уз победу, српски тим није имао шансу за пролазак, па утакмица није била од нарочитог значаја.
Дешавања на терену пратила су петорица мушкараца на екрану у ресторану „Салаш 137“ на Копаонику. Били су добро расположени – разговарали су, пили и смејали се.
Оваква уобичајена сцена иначе не би привукла пажњу, међутим, један од гостију ресторана уочио је међу скупином позната лица. За столом су била двојица утицајних мушкараца – један из света политике, други из света криминала.
Андреј Вучић, брат председника Србије Александра Вучића, седео је у друштву Звонка Веселиновића, осуђеног бизнисмена са севера Косова, показују фотографије до којих су дошли новинари КРИК-а. Са њима су седела још тројица мушкараца, од којих се један види на слици – али га новинари нису препознали.
Гост који је усликао сусрет објаснио је новинарима да је био изненађен да ову двојицу види заједно пошто је у новинама прочитао чланке који Веселиновића описују као криминалца. Сликао је кришом мобилним телефоном и дуго се бојао да фотографије било коме покаже или пошаље. Није чуо о чему разговарају.
Фотографије потврђују оно о чему се дуго говори у Србији – да је брат председника близак са човеком чије име многи страхују да изговоре.
Веселиновић је у извештајима полиције и безбедносне службе, до којих су дошли новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја, означен као вођа групе која се бави шверцом дроге, оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца. Био је више пута оптужен за различита кривична дела, али је већина оптужби пала на суду. Недавно је, ипак, осуђен на две године затвора јер је организовао нелегално ископавање песка и шљунка. У јавности, Веселиновић тврди да се није бавио криминалом, већ да се легално обогатио. Његов кум и десна рука Милан Радоичић осумњичен је на Косову да је умешан у убиство политичара Оливера Ивановића које се догодило у јануару прошле године.
Председников брат Андреј Вучић, са друге стране, има значајну улогу у политичком животу Србије иако није ни на једној државној функцији. Млађи Вучићев брат члан је главног одбора Српске напредне странке (СНС), а министар финансија и бивши градоначелник Београда Синиша Мали описао га је као човека који управља странком из сенке.
У телефонском разговору са новинарком КРИК-а, Веселиновић је негирао да се видео са Андрејем у „Салашу 137“.
„Ја сам се са њим једном срео на здраво-здраво док су још опозиција били (пре 2012). Човека не познајем, нити имам контакт с њим. Ако неко каже да ме виђа с њим, тај лаже. То је још једна ваша дезинформација, још један спин, као и сваки текст о мени. Вас никада није ни занимала истина, ви сте увек гледали да направите филм за који сте плаћени“, рекао је Веселиновић.
Када су новинари КРИК-а рекли да поседују фотографије њиховог сусрета, Веселиновић је рекао: „Супер, избаците фотографије у медије. Нисам се виђао са њим, стојим иза тога.“
Андреј Вучић није одговарао на позиве. Новинари КРИК-а покушали су да ступе у контакт са њим и посредством председникове саветнице за медије Сузане Васиљевић, али је она одговорила: „Председников брат није државни функционер, па тако ми нисмо адреса за контакт са њим.“
Портрет 1: Звонко Веселиновић
„Нисам ништа кријумчарио, нисам ништа шверцовао, никаквим криминалом се бавио нисам“, рекао је Веселиновић у једином интервјуу који је 2011. године дао за магазин „Печат“, „Направио сам новац на основу тога што смо имали повластице из Србије. То што смо увозили било је без ПДВ-а, неко време и без акциза.“
Упркос томе, извештаји српске полиције и безбедносне службе које су прикупили новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја, описују га као важног криминалаца на северу Косова.
У овом контексту његово име се први пут појављује у полицијској Белој књизи организованог криминала из 2001. године. У њој се наводи да је Веселиновић предводио групу која је крала аутомобиле и кријумчарила их из јужног у северни део Косовске Митровице. Група се бавила и изнудама и фалсификовањем докумената.
У наредних десет година, Веселиновић је проширио послове и постао моћнији, судећи по документу Безбедносно-информативне агенције (БИА) из марта 2011. који је потписао тадашњи директор Саша Вукадиновић.
Извештај тајне службе, који су новинари пронашли истражујући старе судске случајеве, описује Веселиновића као вођу криминалне групе која се бави трговином дроге, шверцом оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца.
„Веселиновић је организатор једног од најзначајнијих илегалних канала за транспорт нафте из централне Србије до територије Косова и Метохије (…) постао је главни снабдевач нафтом готово свих бензинских пумпи на подручју централног дела Косова чији су власници Албанци“, стоји у извештају.
О овоме је говорио и бивши директор косовске царине Наим Хуруглица за серијал Инсајдера „Патриотска пљачка“ који је рекао да су и истраге на Косову показале да је Веселиновић учествовао у шверцу нафте.
Веселиновић, наводи се у документу БИА-е, има јаке везе са албанским криминалцима.
„На плану илегалне трговине наркотицима, Веселиновић блиско сарађује са Османи Исметом и Бећири Ментором из јужног дела Косовске Митровице, предводницима криминалних организација укључених у међународне канале за трговину дрогом из Турске, Републике Македоније и са подручја Косова и Метохије и Црне Горе према западноевропским земљама.“
Ова двојица наводних Веселиновићевих сарадника важни су играчи у косовском подземљу и по налазима обавештајних и истражних органа других земаља.
Исмет Османи помиње се у извештају немачке тајне службе БНД из 2005. као криминалац који шверцује дрогу, цигарете и нафту. „Сматра се изузетно опасним“, пише у извештају у ком се наводи да Османи има везе са актуелним косовским председником Хашимом Тачијем.
Ментора Бећирија хапсила је Мисија Европске уније ЕУЛЕX 2012. године због сумње да је шверцовао нафту, утајио порез, избегавао царинске дажбине и прао новац.
Веселиновићева група куповала је дрогу од Османија и шверцовала је у Србију, док је оружје ишло обрнутим смером – из Србије на Косово, тврди се у извештају БИА.
„Највећи део наоружања Веселиновић набавља на подручју Републике Србије и илегално дистрибуира на простору КиМ посредством Исмета Османија који га је у ову сврху повезао са члановима криминалне групе са подручја јужног дела Косовске Митровице.“
У извештају се, такође, наводи да је Веселиновић у контакту са Хаљити Мухаремом Луксијем из јужног дела Косовске Митровице, бившим припадником ОВК, као и Енвером Секирачом, предводником криминалне групе, који је осуђен на 37 година затвора јер је наредио убиство косовског полицајца у Приштини.
БИА тврди и да Веселиновићева група има подршку припадника косовске полиције, углавном Срба.
Један од Веселиновићевих блиских људи у Србији био је крушевачки криминалац Горан Обрадовић Суша који је убијен 2014. Његово убиство до данас није расветљено.
Упркос овим сазнањима о Веселиновићу, готово све оптужбе против њега пале су на суду.
Био је оптужен да је са двојицом сарадника 2000. године украо аутомобил „мерцедес“ у Новом Пазару. Случај је окончан тако што је тужилац без образложења одустао од гоњења Веселиновића.
Три године касније ухапшен је у Србији и оптужен да је у аутомобилу шверцовао три килограма хероина са Косова, сакривеног у кеси испод возачевог седишта. На саслушању у полицији, Веселиновић је признао да је превозио кесу. „Све ово сам урадио због тога што сам био заслепљен новчаном сумом која ми је била обећана“, рекао је тада. Касније је, међутим, свој исказ на суду порекао и тврдио да му је дрогу подметнула полиција. Ослобођен је 2005. године.
Судило му се и пред Специјалним судом за организовани криминал у Београду за оптужбе у вези са крађом камиона. Његов партнер купио је 32 камиона на лизинг, међутим, возила никада није исплатио. Уместо тога, одвезао их је на Косово и уступио Веселиновићу. Партнер је осуђен, док је Веселиновић ослобођен 2015. године.
Веселиновић је, ипак, недавно осуђен на две године затвора за нелегално ископавање песка и шљунка у близини Пирота. Он је организовао овај посао, обезбедио камионе и багере за ископавање, а песак је касније коришћен у изградњи Коридора 10. Пресуда није коначна јер ће о њој тек одлучивати Апелациони суд.
Веселиновић и чланови његове породице данас су власници неколико грађевинских компанија, каменолома, као и хотела „Греy“ на Копаонику. Његове фирме учествују у државним пројектима.
http://www.nspm.rs/hronika/krik-fot...tvo-andreja-vucica-i-zvonka-veselinovica.html
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uh, uh, uh...
