Izlažirati smrt

Ponekad pomislim da je ultimativno rešenje, kao u onim starim filmovima.
Izlažiraš smrt, porodica, prijatelje se uteše u mom slučaju za cirka 3-4 meseca do godinu dana.
Obavljam prljave poslove za vladu ili mafiju (kao da je neka razlika )

Nađeš dečka i zaposliš se u komunalno, ne moraš da režiraš, mrtav si za porodicu i radiš prljave poslove. Jedino što puno radno vreme i partner znači neš imati kad da fantaziraš.

e ali da obavljaš prljave poslove za vladu i mafiju

manje gledaj filmove i serije

A sad malo ozbiljnije, to mi liči na eskapizam, nešto što sam praktikujem u manjoj meri tj sa mnogo manje dramatizovanja. Samo se udaljim od drugih, nabijem sluške i radim svoj posao. Trebalo je previše da shvatim da porodica i prijatelji nisu toliko bitni da se posvećujem njihovim osećanjima a da je posao nešto s čim plaćam račune i nema šta da me ispunjava, i da svi odgledani filmovi i pročitani romani su samo fikcija.

Ali nastaviš da maštaš, lepo je sanjati. Samo što ima lepših stvari o kojima da se zaokupiš neg 'radiš za državu i mafiju'. Mada, svako se u tim maštanjima okreće onome što leči ono što ga boli. Ili bar misli tako. I kad otvoriš oči da ne mrziš što si još uvek tu.

brate mnogo krimica gledas

pravi si arkan ssst:

LastGentleman:

Ponekad pomislim da je ultimativno rešenje, kao u onim starim filmovima.
Izlažiraš smrt, porodica, prijatelje se uteše u mom slučaju za cirka 3-4 meseca do godinu dana.
Obavljam prljave poslove za vladu ili mafiju (kao da je neka razlika )

Kliknite za proširenje...

BAš u tim nekim filmovima je bilo užasno kad npr žena koja je teško prebrodila smrt muža sazna nakon nekog vremena da on pije viskić s hledom u nekom bazenu u nekoj egzotičnoj zemlji.
Taman da ga pravo ubije
Pišeš roman?

Jedan jeromonah pa budu problemi zbog odricanja od porodice, a tek ne lažiranje smrti

zaštićeni svedok