INTUICIJA SA ASPEKTA TEOLOGIJE ?

Zanimljivo. Mono, vidi ovaj tekst...

Intuicija je definisana kao znanje koje se pojavi osobi bez nekog svesnog secanja ili rezonovanja. Intuicija izgleda da ukljucuje i neku vrstu precice od uocavanja problema do resenja problema. Odjednom znamo odgovor ili shvatamo situaciju.
To ne znaci da je intuicija neki impuls ili zelja.
Moze da izgleda slicna zelji zato sto se intuicija pojavljuje bez metodicnog rezonovanja.
Ali njeni koreni su mnogo manje emocionalni i misteriozni nego zelje koja dolazi od naseg prevrtljivog srca. ( “Srce je iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga moze poznati?” ~ Jeremija 16:9 )
Intuicija nije sesto culo kao sto neki kazu, ali istrazivanja pokazuju da se intuicija bazira na iskustvu, narocito na iskustvu osoba sa izrazenom senzitivnoscu……Osoba gradi skladiste impresija Iz kojih moze da izvuce odjenom iznenada impresiju koja se naziva intuicija. Intuicija nije neka misteriozna ili magicna osbina ili crta. Ona se pojavljuje prirodno kad osoba specijalizuje znanje u nekoj odredjenoj oblasti. “Istrazivanja su pokazala da intuitivni ljudi imaju jednu osnovnu crtu, oni su eksperti na nekim poljima znanja.” Izgleda da ljudi su intuitivni do one mere do koje poseduju neku ekspertizu. Ali zasto bi ekpertiza rodila intuiciju?
Nas um organizuje informacije u neke blokove ili obrasce, ovi obrasci ponekad omogucavaju nasem umu da premosti neke sporije I analiticke korake I stvara precicu do intuitivnih zakljucaka. Povecava se intuicija kako mozak povezuje vise obrazaca. Smatra se da su zene intuitivnije od muskaraca, vise je izvezbana u medjuljudskim odnosima; dok su neki vise nadareni intuicijom. Mozemo je izgraditi tako sto obracamo paznju vise na nacin na koji ucimo; tako sto razjasnimo sebi sve sto ne razumemo, glavne obrasce i principe koji stoje iza toga.

Opasnost intuicije:

1. Ako je znanje na kome se bazira intuicija netacno;
2. moze biti obojena nasim emocijama..

Tako da samo oslanjanje na intuiciju kada donosimo neke bitne odluke ili procenjujemo ljude moze biti opasno…. Kada emocije investiramo u nesto, intuicija moze biti manje pouzdana, jedino ako mozemo svoje emocije da stavimo u stranu…
Bes, strah, mrznja, zavist su snazna osecanja i mogu snazno da uticu i da zagade intuiciju. Ponos moze da nas vodi do toga da se suvise oslanjamo na nasu intuiciju; jer ponosne osobe kao da imaju poseban dar u vezi prosudjivanja i misljenja drugih. Oni mogu da tvrdoglavo idu za odlukom koja se temelji na intuiciji uprkos povredjenim osecanjima ili dobro promisljenom savetu drugih.
“ Jer ako neko misli da je nesto a nije nista, on obmanjuje svoj sopstveni um”
– Galatima 6:3

* Konacno, puno oslanjanje na intuiciju moze prouzrokovati mentalnu lenjost.
Ne postoji precica za sticanje spoznanja, razumevanja i mudrosti.Organizovano studiranje je jedini nacin. Tako da umesto da se osoba hvata za prvu intuitivnu stvar koja dodje, mudra osoba gradi skladiste znanja koje postaje izvor razumevanja, uvida i intuicije.
Intuicija je jedino od prave vrednosti kada je u harmoniji sa najvecim umom svemira, umom Boga Stvoritelja, kao izvora prave mudrosti.

Istovetno od prvog do zadnjeg slova. A na okolnost ove tvoje tvrdnje...



proizilazi da je Vesna Mihajlović, na svom blogu postavila tekst koji je ''ukrala'' od tebe sa tvog bloga. :whistling:

A veoma me interesuje da li je Vesna Mihajlović i ostali deo teksta na svom blogu o intuiciji koji je obimniji...prekopirala sa tvog bloga...

:zcepanje:

bruka i sramota
 
Šta o intuiciji kažu psiholozi?

Poznati švajcarski psiholog Karl Gustav Jung navodi intuiciju kao jednu od četiri psihičke funkcije, pored opažanja, mišljenja i osećanja. Prema njegovoj teoriji, inuticija je iracionala psihička funkcija koja predstavlja nesvesno opažanje i vrstu nesvesnog razumevanja određenih sadržaja.
Karl Gustav Jung
Karl Gustav Jung

Psiholog Geri Klajn (Gary Klein) izlaže ideju da nam intuicija pomaže kada naiđemo na poteškoće prilikom donošenja važnih odluka, te nam omogućava da na osnovu svojih prethodnih iskustava donesemo rešenje koje je u najvećoj meri odgovarajuće.

Sličan stav ima i Nemac Gerd Gigerenzer, istraživač bihevioralne intuicije, koji takođe izdvaja ovaj fenomen kao izuzetno moćno sredstvo u donošenju odluka, nesvesni mentalni proces koji procenu o tome da li je za nas nešto dobro ili nije zasniva na ranijoj praksi.

Uopštena definicija intuicije koju daje psihologija mogla bi se parafrazirati na sledeći način:

intuicija je proces koji pruža čoveku sposobnost da poseduje znanje o nečemu i da to znanje stekne neposredno, bez analitičkog razmišljanja, pri čemu predstavlja sponu između svesnog i nesvesnog dela ljudskog uma, kao i između instinkta i razuma.

Dr Džil Ejmon-Veksler (Jill Ammon-Wexler) plastično objašnjava kako zapravo funkcioniše intuicija u praksi: dva dela naše “sive mase” i mreža nerava koja ih povezuje jesu deo mozga koji predstavlja tzv. “viši um”, koji je zadužen za mentalne funkcije kao što su logika i analiza, kao i prevođenje signala koje šalju naša čula (vida, mirisa, sluha, dodira i ukusa).

Kada se, na primer, nađemo na nekom nepoznatom mestu ili u neobičnoj situaciji, naš mozak u jednoj milisekundi povezuje signale koji dolaze iz višeg uma, signale koje nam šalju svih pet čula, i čitavo naše dosadašnje iskustvo; momentalno analizira situaciju u kojoj se nalazimo, upoređuje je sa ranijim životnim iskustvom i šalje nam specifičan osećaj o okruženju, koji može biti pozitivan, ali i negativan.
 


Silno, jako i svakako zanima me, ljubopitljive sam prirode, slatki rode, mišljenje teologa, naravno, to se podrazumeva, da pod izrazom teologija mislim na velumlje, nad nauku, razjašnjenje i objašnjenje svega i svačega, filosofija je za to nadumlje niko i ništa, magla obična koja nestane kada je to veleumlje obasja, naročito kada se koristi, kao dokaz nad dolazima, svetost nad svetostima i istina nad istinama, Njeno veličanstvo Biblija, knjiga nad knjigama, kako se, sa njihovog aspekta naučnog razjašnjenja, gleda na nešto što je kod nas svakodnevno prisutno - INTUICIJA ?

Jedva čekam da mi se poluči taj odgovor, a onda ću ja, nego šta, da dam na sve to komentar svoj ...

Kakvo crno veleumlje, ili ti se Svevisnji javi ili si duhovno mrtav, :)

- - - - - - - - - -

Šta o intuiciji kažu psiholozi?

Poznati švajcarski psiholog Karl Gustav Jung navodi intuiciju kao jednu od četiri psihičke funkcije, pored opažanja, mišljenja i osećanja. Prema njegovoj teoriji, inuticija je iracionala psihička funkcija koja predstavlja nesvesno opažanje i vrstu nesvesnog razumevanja određenih sadržaja.
Karl Gustav Jung
Karl Gustav Jung

Psiholog Geri Klajn (Gary Klein) izlaže ideju da nam intuicija pomaže kada naiđemo na poteškoće prilikom donošenja važnih odluka, te nam omogućava da na osnovu svojih prethodnih iskustava donesemo rešenje koje je u najvećoj meri odgovarajuće.

Sličan stav ima i Nemac Gerd Gigerenzer, istraživač bihevioralne intuicije, koji takođe izdvaja ovaj fenomen kao izuzetno moćno sredstvo u donošenju odluka, nesvesni mentalni proces koji procenu o tome da li je za nas nešto dobro ili nije zasniva na ranijoj praksi.

Uopštena definicija intuicije koju daje psihologija mogla bi se parafrazirati na sledeći način:

intuicija je proces koji pruža čoveku sposobnost da poseduje znanje o nečemu i da to znanje stekne neposredno, bez analitičkog razmišljanja, pri čemu predstavlja sponu između svesnog i nesvesnog dela ljudskog uma, kao i između instinkta i razuma.

Dr Džil Ejmon-Veksler (Jill Ammon-Wexler) plastično objašnjava kako zapravo funkcioniše intuicija u praksi: dva dela naše “sive mase” i mreža nerava koja ih povezuje jesu deo mozga koji predstavlja tzv. “viši um”, koji je zadužen za mentalne funkcije kao što su logika i analiza, kao i prevođenje signala koje šalju naša čula (vida, mirisa, sluha, dodira i ukusa).

Kada se, na primer, nađemo na nekom nepoznatom mestu ili u neobičnoj situaciji, naš mozak u jednoj milisekundi povezuje signale koji dolaze iz višeg uma, signale koje nam šalju svih pet čula, i čitavo naše dosadašnje iskustvo; momentalno analizira situaciju u kojoj se nalazimo, upoređuje je sa ranijim životnim iskustvom i šalje nam specifičan osećaj o okruženju, koji može biti pozitivan, ali i negativan.

Ti se bavis psihologijom, ali bez intuicije, :)
 
Šta o intuiciji kažu psiholozi?

Poznati švajcarski psiholog Karl Gustav Jung navodi intuiciju kao jednu od četiri psihičke funkcije, pored opažanja, mišljenja i osećanja. Prema njegovoj teoriji, inuticija je iracionala psihička funkcija koja predstavlja nesvesno opažanje i vrstu nesvesnog razumevanja određenih sadržaja.
Karl Gustav Jung
Karl Gustav Jung

Psiholog Geri Klajn (Gary Klein) izlaže ideju da nam intuicija pomaže kada naiđemo na poteškoće prilikom donošenja važnih odluka, te nam omogućava da na osnovu svojih prethodnih iskustava donesemo rešenje koje je u najvećoj meri odgovarajuće.

Sličan stav ima i Nemac Gerd Gigerenzer, istraživač bihevioralne intuicije, koji takođe izdvaja ovaj fenomen kao izuzetno moćno sredstvo u donošenju odluka, nesvesni mentalni proces koji procenu o tome da li je za nas nešto dobro ili nije zasniva na ranijoj praksi.

Uopštena definicija intuicije koju daje psihologija mogla bi se parafrazirati na sledeći način:

intuicija je proces koji pruža čoveku sposobnost da poseduje znanje o nečemu i da to znanje stekne neposredno, bez analitičkog razmišljanja, pri čemu predstavlja sponu između svesnog i nesvesnog dela ljudskog uma, kao i između instinkta i razuma.

Dr Džil Ejmon-Veksler (Jill Ammon-Wexler) plastično objašnjava kako zapravo funkcioniše intuicija u praksi: dva dela naše “sive mase” i mreža nerava koja ih povezuje jesu deo mozga koji predstavlja tzv. “viši um”, koji je zadužen za mentalne funkcije kao što su logika i analiza, kao i prevođenje signala koje šalju naša čula (vida, mirisa, sluha, dodira i ukusa).

Kada se, na primer, nađemo na nekom nepoznatom mestu ili u neobičnoj situaciji, naš mozak u jednoj milisekundi povezuje signale koji dolaze iz višeg uma, signale koje nam šalju svih pet čula, i čitavo naše dosadašnje iskustvo; momentalno analizira situaciju u kojoj se nalazimo, upoređuje je sa ranijim životnim iskustvom i šalje nam specifičan osećaj o okruženju, koji može biti pozitivan, ali i negativan.


Intuicija nema nikakve veze sa dobrim i zlom. Dobro i zlo su uvijek i iziričito vezani za razum kojim prosuđujemo.
Intuicija je neutralna, nema nikakav polaritet. To je interno prenošenje znanja između dva različita nivoa duha.
Dva različita nivoa duha su dva različita nivoa svjesnosti unutar univerzuma (svjesnost unutar univerzuma je
kategorisana hijerarhijom). Uvijek se iz viših sfera hijerarhije prenose znanja u niže sfere duha. Zašto je to tako?
Zato što je naš duh povezan sa svim sferama ali u njih nema pristup osim kad dosegnemo određeni nivo shvatanja.
Određeni nivo shvatanja nam omogućava da otvorimo portal, direktnu vezu između dva nivoa duha, odakle, iz višeg
nivoa (koji već posjeduje neposredno znanje o ishodu onoga što mi tek treba da shvatimo), unesemo znanje o tome
što nam predstoji u njegovoj cjelovitosti, odjednom. Kada se to cjelovito znanje unese u naš duh mi ga doživimo kao
bljesak sa nepogrešivim nabojem (pred-osjećanjem), ali sadržaj tog intuitivno unešenog znanja nam nije jasan.
Zašto nam sadržaj nije jasan? Zato što se sadržaj mora odviti u vremenu kako bi ga našim razumom mogli postaviti
u njegov logički niz.

Naš razum donosi sud o tome šta smo to dobili, šta je unijeto iz viših sfera duha u našu svjesnost, te na račun inicijalne
vibracije unešene cjeline donosi zaključak o tome da li je to što je unijeto dobro ili loše za nas. Pošto razum nema
cjelovitu predstavu o unešenom znanju, bazirajući se isključivo na inicijalnu vibraciju cjeline, on u trenutku odlučuje da
li se ta vibracija slaže ili se kosi sa njegovim trenutnim ubjeđenjima kojima filtrira svaku informaciju. Ukoliko se slaže
onda će mu taj doživljaj unošenja intuitinog znanja stvoriti doživljaj 'pozitivne poruke' ili pak ako se kosi sa njegovim
ubjeđenjima, stvorit' će osjećaj da se mu to što je upravo registrovao ne vodi ka 'dobru'. Biloo kako bilo razum je taj koji
polarizuje i prosuđuje o dobru i zlu.

Intuicija nema veze sa tim sudom. Intuicija je uvijek precizno/nepogrešivo znanje koje se u naš duh unosi iz viših sfera
duha, gdje je već apsolutno poznato, isprobano i dokazano kao nepobitna istina o nečemu.

Dakle, intuicija nikada ne griješi. Griješi naš razum koji u neznanju prihvata tu inicijalnu vibraciju i na bazi vibracija svojih
ubjeđenja upoređuje validnost unešenog sadržaja (koji mu uistinu još nije niti dostupan). Greška se potkrada u prevodu
haosa duha u red razuma. U duhu ne postojhi loigički niz. Jedino osjećanjem možemo nadgledati prevod sadržaja iz haosa
u njegovu istinsku vrijednost u logičkom nizu.

...

Ovo što sam ispisao ne mogu reći da je bazirano na teologiji, nije, ali za sigurno ima izvor u intuiciji koja potiče iz višeg dijela
hijerarjhije duha. Postoji veoma precizan metod kojim se intuitivno unešena znanja jedino mogu prevesti u njihov logički niz
kako bi i u razumu (razumijevanju) ta intuitivno unešena znanja imala istu vrijednost kao i u duhu (shvatanju) iz kojeg potiče.
Pred-sosjećanje koje dolazi iz intuitiuvnog sadržaja i osjećanje koje se uzdiže iz logički postavljenog niza istog moraju da se
poklope, da se apsolutno izravnaju. Kada se to desi znak je da smo uspješno postavili sadržaj intuitvne poruke u njen logički
red.

...

Problem je kada razumom prihvatamo intuitivne poruke bez tog znanja. Tada je normalno da logika pobjeđuje, a logika je usko
vezana sa ubjeđenjima koja vladaju nad našim mentalnim sklopom.
 
Šta je intuicija?

Pojam za koji, vrlo često, čujemo u svakodnevnom životu, gde se poistovećuje i(li) povezuje sa šestim čulom, podsvešću, unutrašnjim glasom, predosećanjem, predviđanjem, stanjem duha, umovanjem duše, ali koji je u psihologiji, naročito u filosofiji, premda dosta razmatran i izučavan, ipak nije do kraja razjašnjen, obrađen, definisan i(li) jednoznačno određen (formulisan). Dakle, sa aspekta filosofije, to je fenomen koji izmiče granicama racionalnog i koji širi one čarobne granice fenomenologije, ontologije i, podrazumeva se, metafizike.

Sam naziv ovog pojma potiče od latinske reči intuitio (od lat. in-tueor =“kontemplacija”, od glagola, in-tuitum =pažljivo gledam ), što znači „gledanje, zrenje, motrenje, viđenje“ali ne očima - to se odnosi na gledanje uma, duše i srca. To je, svakako, urođena ljudska sposobnost da razume, oblikuje i prodre u značenje događaja, situacija, objekata kroz uvid, inspiraciju, podsvesni zaključak u jednom koraku zasnovan na imaginaciji, empatiji i prethodnom, još uvek nedovoljno razjašnjenom i definisanom, iskustvu, "čulnosti" i uvida. Dakle, to je jedina istina, reč je o vrlo specifičnom »posmatranju«, viziji, fantaziji … koje se definitivno ne odvija pred očima, a prema nekim shvatanjima, ni racionalnim delom čovekovog bića. Sa time se ne bih složio jer sam ubeđenja da je kod čoveka koji je racionalniji, obrazovaniji i iskusniji ta intuicija je sve plodnija, jača i naprednija …Osetio na sopstvenoj koži i ona, intuicija, a ne crnka, il` plavuša - zbog njih mi buja inspiracija i plemenu se napaćena duša, je kriva što mi se znanje, brže svetlosti, raste, plemeni i množi.

Nisam od onih srećnika koji će za života da odgonetne sve tajne, no ne gledajući na to, biće dana za megdana – pametnoga rodila me nana, intuicija je svakome, dabome, od velike pomoći, i danju i po noći, ona nikada ne spava, a od njenog prevelikog rada zna da boli glava: često nas upozorava na opasnost ili neprijatnost, ali i na ono lepo, mamljivo i očarljivo, pomaže nam u procesu donošenja konačnih odluka i pravljenja izbora, ne dozvoljava nam da se sa pravog puta u mračnjaštvo zaluta, nas nadahnjuje poletnom i kreativnom energiju, širi nam horizonte inspiracije, pomaže nam da rešimo životne probleme sve, tako što nas direktno usmerava na rešenje, i omogućava nam da preskočimo niz koraka o kojima bismo morali racionalno da razmišljamo prilikom donošenje konačne odluke i pravilnih usmerenja

- nastaviću, nego šta ću, ta moraću –

Krstan Đ. Kovjenić
 
Ovo što sam ispisao ne mogu reći da je bazirano na teologiji, nije, ali za sigurno ima izvor u intuiciji koja potiče iz višeg dijela
hijerarjhije duha. Postoji veoma precizan metod kojim se intuitivno unešena znanja jedino mogu prevesti u njihov logički niz
kako bi i u razumu (razumijevanju) ta intuitivno unešena znanja imala istu vrijednost kao i u duhu (shvatanju) iz kojeg potiče.
Pred-sosjećanje koje dolazi iz intuitiuvnog sadržaja i osjećanje koje se uzdiže iz logički postavljenog niza istog moraju da se
poklope, da se apsolutno izravnaju. Kada se to desi znak je da smo uspješno postavili sadržaj intuitvne poruke u njen logički
red.

...

Platina brate, jedva prepoznah Te ! Sviđaju mi se te Tvoje hipostaze (ὑπό-στᾰσις, ὑπό-στᾰσεως ), ali malko manje nego li beogradske maze …. Volim, brate, da znate, da me one, u tri smene - blago mene, gaze … :super:
 
Plоtinе brate, jedva prepoznah Te ! Sviđaju mi se te Tvoje hipostaze (ὑπό-στᾰσις, ὑπό-στᾰσεως ), ali malko manje nego li beogradske maze …. Volim, brate, da znate, da me one, u tri smene - blago mene, gaze … :super:

Извњавам се због лапсуса - на почетки мисли треба да стоји: Плотине, брате, ...
 
Hvala kolega na potpisu :ok: :hvala:

Evo ga i pečata, da se nađe, ako ustreba … :zag:

IMPRIMATUR1.jpg
 
Evo ga i pečata, da se nađe, ako ustreba … :zag:

Pogledajte prilog 540749

:)


- - - - - - - - - -

Čistima je sve čisto; a poganima i nevernima ništa nije čisto, nego je opoganjen njihov i um i savest...

Da...da...daaa...


https://forum.krstarica.com/showthr...e-gledišta?p=37191207&viewfull=1#post37191207


Ha-ha-ha da li si ti uopšte ozbiljan čovek, ili ti je to samo neuspeli pokušaj šale … Pročitaj pažljivo šta sam pitao, a onda mi navedi, bili gde objavljene, citate odnosno mišljenje vrlih teologa na ta moja pitanja … Za razliku od tebe, poštvani prijatelju, nisam od onih kojima je jedini izvor znanja Google i Vikipedija - staromodan sam, a na to sam ponosam, i svoja spoznanja, saznanja i znanja, isključivo i samo, pronalazim u, naročito onim starodavnim, memlivim i drevnim jezicima napisanim, knjigama … Istini za volju, da ne bude zabune, ali samo iz radoznalosti, pogledao sam u Vikipediji sve ono što je napisano na tri JS jezika (slovenački, hrvatski i srpski) onda sam se prekrstio, duboko uzdahnuo i kroz suze upitao:

"Bože, zar je to mogiće ? Zar toliko malo znanja poseduju ti jadnici koji se tako javno eksponiraju ?"

Zaista, poštovani prijatelju, ništa od onoga što je tamo napisano, baš ništa, nije tačno, ne navode se nikakvi izvori koji su lakoproverljivi i sve je toliko kontradiktorno, konfuzno, sluđeno i na brzaka smandrljano da je to neverovatno …



:think:


Luke 18:10 Dva čoveka udjoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
Luke 18:11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik.
Luke 18:12 Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.
Luke 18:13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome.
Luke 18:14 Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.
 
Poslednja izmena:

Back
Top