После свега "Карађорђевићи" (Карађорђе је био Петровић, као што је и Милош био Обреновић... паметном доста) могу евентуално подарити Кнеза.
За краљевску круну претпоставка је да се све националне државице уједине па онда прогласе краљевину (цела нација под једном круном)...
Ако је круна над више народа, може се звати и царском...
Али, ако је "круна" над делом народне територије - само део државе - прогласити то краљевином значило би одустајање од делова народа ван тих граница - значи издаја.
Код нас ништа није било и лако и просто - избор је увек искључивао једно од то двоје.
Е, сад, да ли "Карађорђевићи" могу да претендују на престо Србије - као наследнице Југосалвије, поготово је дискутабилно:
- Да ли се Краљ одрекао Југославије?
- Да ли је поручио крајем рата да се јединице ЈвУО ставе под команду партизана?
- Да ли је изгубио Југославију када се почетком рата склонио у иностранство уместо да дели судбину народа?
Све валидна питања, све појединачни поводи довољни за губитак права на престо.
И сад, уместо да се ти и такви (какви год да су) потомци - боре за народ и за сам престо - они чекају да им круна падне у крило као зрела крушка?
Чему?
Која је нама то поука?
Да их крунишемо па да опет збришу (лако дошло - лако и отишло...) чим опет "дупе буде требало стављати на решето"?
Иначе, гласао сам за краљевину - да нам треба - треба.
Али по закону и од Бога - ови су, по мени, пали на испиту.
