Sotir zvani djubre
Elita
- Poruka
- 21.521
Ми Срби имамо историју какву имамо и од ње се не треба скривати.
Ми смо једини балкански народ (а можда и европски) који се у својој историји озбиљно супротстављао Исламу и исламском освајачу (некада највећој светској сили) Османској империји.
Нећете наћи ни код Грка, ни код Бугара, нити код Румуна бојеве са Турцима какви су били рецимо:
-Битка код Галипоља 1312.
-Битка код Стефанијане 1344.
-Битка код Дидимотике октобра 1352.
-Маричка битка 26. септембра 1371.
-Битка на Дубравници 1381.
-Битка код Плочника 1386.
-Битка на Саурском пољу 1385.
-Битка код Билеће 1388.
-Косовска битка 28. јуна 1389.
Нећете нигде на Балкану наћи ни отпор какав су исламском освајачу пружали Срби попут:
-Грачаничка битка 1402.
-Опсада Новог Брда (1440–1441)
-Османски поход на Србију 1425.
-Османски поход на Србију 1427.
-Османски поход на Србију 1437.
-Османски поход на Србију 1438.
-Османски поход на Србију 1439–1444
-Варнински крсташки рат 1443.
-Битка код Ниша 1443.
-Куновичка битка 1444.
-Косовска битка 1448
-Османски поход на Србију (1454–1455)
-Битка за Крушевац 1454.
-Битка код Лесковца 1454.
-Османски поход на Србију 1456.
Угари су једини озбиљније на почетку организовали отпор против Османлија али опет су у њиховој војсци и биткама доминирали Срби који су једини непрестано јуришали и борили се против исламског освајача. Зато имамо и ове битке у којима су Срби учествовали и самостално и као угарски савезници:
-Опсада Београда 1456.
-Опсада Смедерева 1456.
-Пад Београда 1521.
-Османски поход и освајање Деспотовине Србије 1459.
-Османски поход и освајање српске земље Босне 1463.
-Опсада Јајца 1463, за време похода на Војводство Светог Саве.
-Османско освајање српске земље Зете 1499.
-Од 1447. српски деспот се нашао у избеглиштву, као угарски вазал до њеног распада 1540. год. провео је у непрестаној борби против турака.
-Битка на Хлебовом пољу 1479.
-Мохачка битка 1526.
Чак и за време најинтензивније турске окупације и наметнутог шеријатског система, једино се Срби у Европи буне и устају на Турке попут:
-Дугог Османског рата (1593–1606)
-Великог банатског устанка 1594.
-Српске буне (1596–1597)
-Великог турског рата (1683–1699)
И не само као поробљена раја, Срби интензивно учествују у свим аустријским ратовима са Турском империјом и чувају аустријску границу од Турака у оквиру режима Војне крајине, бранећи продор Ислама у Европу. У исто време у Црној Гори и Брдима почињу непрестане борбе са Турцима. Зато Срби узимају оружје и у:
-Бечком рату (1683-1699)
-Аустријско-турском рату (1716-1718)
-Турском заузимању Цетиња 1785.
-великом устанку Коче Анђелковића “Кочина крајина” из 1788.
-Боју код Мартинића 1796.
Касније Срби, једини, сами и без било чије помоћи успевају да се ослободе од Турака у Црној Гори под теократском управом митрополита Петровића, а нарочито за време Карађорђеве и Милошеве револуције:
-Први српски устанак (1804-1813) предвођен Карађорђем
-Хаџи Проданова буна 1814, предвођена Хаџи Проданом Глигоријевићем
-Други српски устанак 1815, предвођен Милошем Обреновићем.
Поврх тога, Срби настављају да раде на ослобођењу осталих српских покрајина и воде интензивне ратове и буне против Турака попут:
-Невесињске пушке 1875.
-Црногорско-турског рата (1876-1878)
-Првог српско-турски рата (1876-1877)
-Другог српско-турског рата (1877-1878).
И тако смо ушли у 20. век.
Читава српска историја и колективни менталитет састоји се у отпору исламском освајачу оличеном у Османској империји. Наше колективне представе, приче, песме, слике, историјска свест, хајдуци, ускоци итд. и скоро све везано за нас као Србе упућују на то.
Највећу жртву у отпору Исламу смо поднели ми Срби и најскупљу цену смо платили у морима крви и ко зна колико побијених за Крст часни и слободу златну. На слици имате један пример те цене. Ћеле Кула у Нишу направљена од српских одсечених глава као турска опомена свима који би да се буне против Османске империје.
И управо зато наш народ и наша борба може да послужи као инспирација појединим западним лудацима да чак убијају недужне људе у својим богомољама, попут овог лудака из Новог Зеланда.
Али ми немамо шта да кријемо. То смо ми и то су наши преци који су се борили часно и чојствено за нашу слободу и наш начин живота. Свима све најбоље желимо, само нас Србе заобиђете и не покушавајте да манипулишете нашом историјом.
Ми смо једини балкански народ (а можда и европски) који се у својој историји озбиљно супротстављао Исламу и исламском освајачу (некада највећој светској сили) Османској империји.
Нећете наћи ни код Грка, ни код Бугара, нити код Румуна бојеве са Турцима какви су били рецимо:
-Битка код Галипоља 1312.
-Битка код Стефанијане 1344.
-Битка код Дидимотике октобра 1352.
-Маричка битка 26. септембра 1371.
-Битка на Дубравници 1381.
-Битка код Плочника 1386.
-Битка на Саурском пољу 1385.
-Битка код Билеће 1388.
-Косовска битка 28. јуна 1389.
Нећете нигде на Балкану наћи ни отпор какав су исламском освајачу пружали Срби попут:
-Грачаничка битка 1402.
-Опсада Новог Брда (1440–1441)
-Османски поход на Србију 1425.
-Османски поход на Србију 1427.
-Османски поход на Србију 1437.
-Османски поход на Србију 1438.
-Османски поход на Србију 1439–1444
-Варнински крсташки рат 1443.
-Битка код Ниша 1443.
-Куновичка битка 1444.
-Косовска битка 1448
-Османски поход на Србију (1454–1455)
-Битка за Крушевац 1454.
-Битка код Лесковца 1454.
-Османски поход на Србију 1456.
Угари су једини озбиљније на почетку организовали отпор против Османлија али опет су у њиховој војсци и биткама доминирали Срби који су једини непрестано јуришали и борили се против исламског освајача. Зато имамо и ове битке у којима су Срби учествовали и самостално и као угарски савезници:
-Опсада Београда 1456.
-Опсада Смедерева 1456.
-Пад Београда 1521.
-Османски поход и освајање Деспотовине Србије 1459.
-Османски поход и освајање српске земље Босне 1463.
-Опсада Јајца 1463, за време похода на Војводство Светог Саве.
-Османско освајање српске земље Зете 1499.
-Од 1447. српски деспот се нашао у избеглиштву, као угарски вазал до њеног распада 1540. год. провео је у непрестаној борби против турака.
-Битка на Хлебовом пољу 1479.
-Мохачка битка 1526.
Чак и за време најинтензивније турске окупације и наметнутог шеријатског система, једино се Срби у Европи буне и устају на Турке попут:
-Дугог Османског рата (1593–1606)
-Великог банатског устанка 1594.
-Српске буне (1596–1597)
-Великог турског рата (1683–1699)
И не само као поробљена раја, Срби интензивно учествују у свим аустријским ратовима са Турском империјом и чувају аустријску границу од Турака у оквиру режима Војне крајине, бранећи продор Ислама у Европу. У исто време у Црној Гори и Брдима почињу непрестане борбе са Турцима. Зато Срби узимају оружје и у:
-Бечком рату (1683-1699)
-Аустријско-турском рату (1716-1718)
-Турском заузимању Цетиња 1785.
-великом устанку Коче Анђелковића “Кочина крајина” из 1788.
-Боју код Мартинића 1796.
Касније Срби, једини, сами и без било чије помоћи успевају да се ослободе од Турака у Црној Гори под теократском управом митрополита Петровића, а нарочито за време Карађорђеве и Милошеве револуције:
-Први српски устанак (1804-1813) предвођен Карађорђем
-Хаџи Проданова буна 1814, предвођена Хаџи Проданом Глигоријевићем
-Други српски устанак 1815, предвођен Милошем Обреновићем.
Поврх тога, Срби настављају да раде на ослобођењу осталих српских покрајина и воде интензивне ратове и буне против Турака попут:
-Невесињске пушке 1875.
-Црногорско-турског рата (1876-1878)
-Првог српско-турски рата (1876-1877)
-Другог српско-турског рата (1877-1878).
И тако смо ушли у 20. век.
Читава српска историја и колективни менталитет састоји се у отпору исламском освајачу оличеном у Османској империји. Наше колективне представе, приче, песме, слике, историјска свест, хајдуци, ускоци итд. и скоро све везано за нас као Србе упућују на то.
Највећу жртву у отпору Исламу смо поднели ми Срби и најскупљу цену смо платили у морима крви и ко зна колико побијених за Крст часни и слободу златну. На слици имате један пример те цене. Ћеле Кула у Нишу направљена од српских одсечених глава као турска опомена свима који би да се буне против Османске империје.
И управо зато наш народ и наша борба може да послужи као инспирација појединим западним лудацима да чак убијају недужне људе у својим богомољама, попут овог лудака из Новог Зеланда.
Али ми немамо шта да кријемо. То смо ми и то су наши преци који су се борили часно и чојствено за нашу слободу и наш начин живота. Свима све најбоље желимо, само нас Србе заобиђете и не покушавајте да манипулишете нашом историјом.
