Istorija Srba pre Nemanjica

Sotir zvani djubre

Sotir zvani djubre

Elita
Poruka
21.521
Vlastimirovici, Vukanovici, Vojisavljevici, odnosi Srba sa Bugarskom, Vizantijom, Ugarskom, itd......

Znam da ima jako malo izvora za ovaj period od trajnog naseljavanja Srba na ove prostore sa pocetka 7. veka pa do 12. veka, ali hajmo se podsetiti i nesto nauciti, sta nam to malo izvora koje imamo govore..... Pa izvolte!
 
Da pocnemo.


DiLXsRiWkAINhbP.jpg:large
 
Списа је мало, и имамо то што имамо. Ипак, српски историчари су се бавили том епохом, и они у ранијим временима, и историчари наши савременици. Можемо рећи да је српска историографија то добро обрадила.
Од новијих историчара свакако се мора поменути Тибор Живковић, о којем је вјерујем било пуно говора на овом подфоруму, ту су важна његова дјела;
Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века https://ia800304.us.archive.org/26/...oveniIRomeji/TiborZivkovic-SloveniIRomeji.pdf
Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025) https://www.scribd.com/document/569...i-Sloveni-Pod-Vizantijskom-Vlascu-Od-600-1025
Црквена организација у српским земљама
Портрети српских владара (IX-XII век) https://www.scribd.com/document/57152016/Tibor-Zivkovic-Portreti-Srpskih-Vladara-IX-XII-Vek
De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита https://www.scribd.com/document/250...um-Izgubljeni-izvor-Konstantina-Porfirogenita
Тибор је темељит у свом раду, није то селективан приступ чему су склони неки у комшилуку, не "тумачи" историју, процесе, већ је врло опрезан у закључцима. Он је своја дјела писао у млађој доби, у 30им и 40им, како су дјела увијек збир акумулираног знања о материји и формираног мишљења, вјероватно би каснија дјела, могуће допуне постојећих биле квалитетнија и свеобухватнија обрада тих епоха, на жалост премлад нас је напустио, и велики губитак за српску историографију.

За ову тему основни извор за период до X.вијека је дјело византинског цара Константина VII. Порфирогенита "De Administrando Imperio", које се из неког разлога омаловажава, а не би смјело. За разлику од сачуваних списа, рецимо франачких хроника из тог времена која су писана по наруџби, са пропагандном сврхом и како би се афирмисао онај ко спонзорише хронику, и ту ваља видјети колико је то пристрасно, ово дјело је писано као упутство будућим владарима, ту је доста ствари које и не иде у прилог византинским владарима (рецимо да су хришћанизацију "крштене Србије" спровели не цариградски него римски мисионари), и можемо вјеровати да је и аутентично и колико је то већ могуће у доброј мјери непристрасно писано. Наравно, ту се увијек поставља питање поузданости извора на који се Коста ослањао. И то тражи ширу расправу.

Како о овом дјелу има пуно, превише и манипулација, у комшилуку то селективно извлаче и произвољно тумаче најбоље се ослонити на оригиналан рукопис на грчком са преводом на енглески (https://www.scribd.com/document/347...-Porphyrogenitus-De-Administrando-Imperio-pdf), и ту се Србијом и Србима бави у бројним поглављима
Srbi DAI.jpg

омеђио је и простор "крштене Србије", то јест који градови потпадају, значи у његово вријеме
Bosna lat.jpg

преведено на енглески
Bosna eng.jpg

Како је било говора на другој теми о Босни у то вријеме, Константин област Босну сврстава у саставу крштене Србије, и управо у поменутом дјелу аутор код објашњења појмова пише, Босна = област у Србији. Да и то разјаснимо.
 
Poslednja izmena:
Nema sta mnogo da se govori.
Srbi su imali zupe i knezevine koje su se protezale od reke Cetine/Neretve na Jadranu i reke Bosne na zapadu, sever-Sava, istok-Morava i Ibar, jug do skoro Draca i Prokletija.
Centar drzave je bio oko reka Drine, Lima i Tare.

Zbog planinskog terena drzava je bila siromasnija, bez puno ruda zlata i srebra i ne mnogo poljopriveednog zemljista, i tesko je mogla da se stvori jaka centralizaovana zemlja poput Madjara ili Bugara.
Uglavnom smo bili pod jakim utiacjem Istocnog Rima tj. Vizantije, cesto u vazalnom odnosu. Ali su nas planine spasile nekoliko puta: protiv Mongola u 13 veku koji su samo protutanjli dolinama reka, eno ga Maglic i dalje stoji nad Ibrom, on je izgradjen zbog Mongola. Madjari nikada nisu usli u Dinarske planine Srbije, Bugari su pokusali ali su neslavno zavrsili.
Dakle, bilo je koristi i mana od takvog terena.

Od ratova, imamo nekoliko sa Bugarima, prva dva tokom devetog veka smo dobili. Onda su na kratko Bugari u 10 veku osvojili veci deo srpskih zupa, osim u Travuniji. Ali to nije trajalo ni godinu dana.
Ali sve to je uslovilo da se drzava poptuno raspadne i da nastanu razne Duklje i druge knezevine i zupe, sve do Nemanjica koji su sve ujedinili ali tek kada su dosli u posed bogatih rudnika na Kosovu.

Madjari su kasnija prica. Oni iz Azije dolaze tek u 10 veku kada se prvobitna srpska drzava vec raspala. Iako su raski zupani imali ponekad dobro odnose, pa su se medjusobno zenili sa madjarskim plemstvom.

Vizantija je vec ozbiljna prica jer smo mi bili podredjeni sve do Nemanjica Carigradu.

 
Poslednja izmena:
Византијски наративни извори, који пружају вести o судбини
ромејског становништва у доба словенских упада у средишњи и северни
Илирик током VI века, веома су оскудни. Уколико у њима и налазимо вести
o областима дубље у унутрашњости Полуострва, оне најчешће нису
довољно јасне или изричите када je реч o насељима или живљу овог
простора. Стога, било би упутно да истраживање започнемо догађајима
из претходног столећа, из времена хунског пустошења великих градских
насеља, да бисмо, тражећи сличности у понашању варвара према затеченом
становништву, могли доћи, уколико он уопште постоји, до одређеног
образца у односу варвара према ромејском живљу.
Kliknite za proširenje...

Ovo dovoljno govori o tome na koji nacin se slika o doseljavanju podmece.

Genetika naglasava da mesanje naroda je dovelo do odlicnih genetskih predispozicija, a pogotovo visok rast na prostoru Balkana, atipicno za mnoge slovenske narode koji su mahom nizi.

To se ne desava preko noci.

Cela fama oko VI veka + je jedna vrsta mitomanije iliti odlucivanja o sclav-enima kao dosljacima koje je vizantija pogurala prateci iskljucivo svoje politicke motive.

Prave istorije ili istorijskih zapisa za taj period - nema.
 
Mstislav:
Prvobitni epicentar srpske drzave je Hercegovina i okolina sa morem. Kasnije se nasa srednjovekovna drzava siri na istok na mesta koja navodis i tako gubi dobar deo izvornog zarista drzavotvornosti na zapadu.
Kliknite za proširenje...

Netacno.

Prvobitni centar Srpske drzave prije Nemanjica je Dalmacija i najvjerovatnije grad Omis jer je u Dalmi stvorena Srbija oko 610. godine a tamo je Kralj stolovao.
Prije DAI, dakle prije 950, prestonica je najvjerovatnije Trebinje, sto je Hercegovina. Ali postoji i druga prestonica u Trnovu, jer se dinastije bore za prevlast.
 
Khal Drogo:
За ову тему основни извор за период до X.вијека је дјело византинског цара Константина VII. Порфирогенита "De Administrando Imperio", које се из неког разлога омаловажава, а не би смјело. За разлику од сачуваних списа, рецимо франачких хроника из тог времена која су писана по наруџби, са пропагандном сврхом и како би се афирмисао онај ко спонзорише хронику, и ту ваља видјети колико је то пристрасно, ово дјело је писано као упутство будућим владарима, ту је доста ствари које и не иде у прилог византинским владарима (рецимо да су хришћанизацију "крштене Србије" спровели не цариградски него римски мисионари), и можемо вјеровати да је и аутентично и колико је то већ могуће у доброј мјери непристрасно писано. Наравно, ту се увијек поставља питање поузданости извора на који се Коста ослањао. И то тражи ширу расправу.
Kliknite za proširenje...

Ne bih rekao baš da se taj izvor omalovažava; to čine samo neupućeni...i pojedini bošnjački (i katkad hrvatski) nacionalisti. :D

Glavno je pitanje koje ljudi pokreću činjenica da su rukopisi vekovima odolevali različitim vizantijskim hroničarima i naučnicima, sve do XVI stoleća. Priroda te stvari, prosto, diže pojeidne obrve u vezi sačuvanih rukopisa. I sam Tibor Živković je izražavao izvesne skepse, ističući da je Mavro Orbini poznavao neku verziju koja do danas nije ostala sačuvana...a i razmišljao je o tome je li pariski rukopis zaista autentično od tada kada se tvrdi tj. imao određene sumnje...nakon što je iščitao rukopis nije uspeo pronaći ništa što bi osporilo da je najstariji rukopis iz XI stoleća, doduše. :think:

Porfirogenitologija je još uvek u razviju, a sledeći korak koji bi bilo nužno uraditi jeste izvršiti detaljne filološke analize svih očuvanih prepisa. Verujem da stvari nisu ni izbliza isrcpljene, odnosno da od Porfirogenita možemo još mnogo šta saznati.
 
Scott Isle:
Netacno.

Prvobitni centar Srpske drzave prije Nemanjica je Dalmacija i najvjerovatnije grad Omis jer je u Dalmi stvorena Srbija oko 610. godine a tamo je Kralj stolovao.
Prije DAI, dakle prije 950, prestonica je najvjerovatnije Trebinje, sto je Hercegovina. Ali postoji i druga prestonica u Trnovu, jer se dinastije bore za prevlast.
Kliknite za proširenje...


Hercegovina i okolina sa morem tj delovi Dalmacije kao sto rekoh. Dal je Omis to jos nije jos nigde utvrdjeno.
 
Slaven777:
Pokušaj biti ti. Nema Čudimira pred kraj DAI, niti Trnova ni Bugara.
Kliknite za proširenje...

Ja sam priznao da nisam siguran je li Cudimir. Nije bitno. Caslav. I nije Trnovo nego Preslav. E sad otidji na Google pa vidi gdje Veliki Preslav koji spomonje Dai, i gdje je Veliko Trnovo, i je li na Jiricekovoj liniji, i kolko sam "pomesao."

Znas, treba zagrijat stolicu i biti precizan. A ne lupati da su dvije milje isto sto i 100 milja, i tako dalje, i lupatii "nesto je pomesano." Nije nesto pomesano nego se zna tacno sta je pomesano, pa zagrij stolicu i objasni. Ili idi nazad u neku bolju skolu.
 
Scott Isle:
Ja sam priznao da nisam siguran je li Cudimir. Nije bitno. Caslav. I nije Trnovo nego Preslav. E sad otidji na Google pa vidi gdje Veliki Preslav koji spomonje Dai, i gdje je Veliko Trnovo, i je li na Jiricekovoj liniji, i kolko sam "pomesao."

Znas, treba zagrijat stolicu i biti precizan. A ne lupati da su dvije milje isto sto i 100 milja, i tako dalje, i lupatii "nesto je pomesano." Nije nesto pomesano nego se zna tacno sta je pomesano, pa zagrij stolicu i objasni. Ili idi nazad u neku bolju skolu.
Kliknite za proširenje...

Po kojoj logici možeš nekome zamerati da nije precizan i tražiti da zagrije stolicu, a ne lupa, ako si rekao doslovno u istoj poruci nije bitno kako se zvao čovek i pomešao Trnovo i Preslav, koji su udaljeni oko 100 kilometara? :lol:
 
Poslednja izmena:
Бјексто српског кнеза из Бугарске забиљежено је на 156.стр. у поменутом дјелу ДАИ (https://www.scribd.com/document/347...-Porphyrogenitus-De-Administrando-Imperio-pdf)
DAI klonimir.jpg

означени дио, преведено на енглески
DAI Klonimir EN.jpg

у питању је кнез Клонимир (син Стројимиров и отац Чаславов), који је био у завади са Петром, сином Гојниковим (Гојник и Стројимир су браћа), а град у који је дошао и који би могао бити тадашњо сједиште је не Трново, него Дестиник (или Достиник), који је локацијом између данашњег Пријепоља и Сјенице.
Догађај се десио крајем IX.вијека, можда 897. или 898. година, тако да би горња мапа Србије из IX.вијека могла бити приближно тачна.
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Kako se to gore poklapa sa podatkom da se u Rasi (ili kod Rasa) nalazila granica između Srba i Bugara (32. glava)?
Kliknite za proširenje...

Trnovo je Raska. Preslav je u Bugarskoj, na granici sa Srbijom. Sve je Raska od Drine do Jiricekove Linije, to znamo po Knjizici o Gotima, i DAI nudi dodatnu podlogu jer je u DAI Raska uz Bugarsku. Da bi dosao do Bugarske moras proci Rasku. Preslav je u Bugarskoj jer je Ceslav IZ Preslava usao u Srbiju. Raska je u Srbiji, i to gdje su usli u Srbiju je Raska. I tu je Knjizica o Gotima dosljedna.


Dakle oni su ratovali s Bugarima u Bojki (Bosni), Hercegovina, sa zapadne strane Drine, jer su Bugari i Hrvate napali u to vrijeme, znaci skroz su isli na sjever. A onda su ih kroz Rasku, sa istocne strane Drine odveli do Jiricekove linije, nazad u Bugarsku..
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Н
Народ Немањића
2
Odgovora
48
Pregleda
782
argumentovano
A
O
Потурчавање Срба
Odgovora
24
Pregleda
749
Casual Observer
Casual Observer
O
Покатоличавање Срба
2
Odgovora
40
Pregleda
1.047
a bre Milun
a bre Milun

Back
Top