Nije sporno da će AI rešavati složene jednačine, otkrivati tajne kosmosa, itd. Ali to je sve algoritam, i makar nekakav input.
Odakle ideja da čovekovo ponašanje/akcije/reakcije/kompletan misaoni proces nisu algoritamske prirode?!
Sudbina je protkana njome.
Nije to bilo pitanje. Suština pitanja je bila šta to čini (samo)svest. Da li je ona rezultat kombinovanja materije, ili nešto imanentno.
Suština pitanja je zapravo KO ga postavlja u uvodu ove teme?
Ko si zapravo TI?
Jesi li bilo koja od svima poznatih etiketa?
Jesi li ti svoj um, razmišljanje, ime, prezime, nik/nadimak, majka, ćerka, supruga, drugarica, partnerka, forumašica...?
Je li to tvoje suštinsko JA zavisno ili sačinjeno od gore navedenog?
Ili je obmanuto i uživljeno u sve te uloge?
Možeš li to svoje JA, oslobođeno od svih tih uloga, opaziti?
KO to zapravo posmatra, opaža, dedukuje u potrazi za posmatračem?
Može li posmatrač sam sebe ugledati/osmotriti?
Животиње не мисле јер немају развијени ум који би им то омогућио. Оне су вођење опажајним представама и везане су за њих, а не појмовима. Шта животиња "мисли" можемо закључити на основу онога што је испред животиње. Она не може контемплирати независно од опажајне садашњости. Не може антиципирати будућност нити анализирати прошлост.
Ne bih rekao:
Wild Elephants salutes the men who rescued their baby elephant from a ditch
Али, апсурд се просто намеће из свега тога. Јер животиње не мисле. Њима је појам "плата" нешто потпуно недостижно, несхватљиво. Оне виде оно што је испред њих и у просторном и временском смислу и то је цела граница њиховог ума.
Како оне онда делују без вођства ума и његових појмова?
Човек заправо може то приближити себи иако само магловито и само делимично.
Довољно је да се сети оних ситуација у којима је заказао његов ум. То су сви у животу доживели у ситуацији када сретну особу за коју знају да су је некада видели, која делује на њихове афекције али за коју не знају када су је видели, где су је видели, ко и шта је она?
Све те податке доставља ум а он је у тој ситуацији заказао.
Животиње су стално у томе. Оне су у сталном осећају "већ виђеног". Када рецимо пас види свог газду, он осећа нешто слично. Његове афекције реагују. Али пас не зна ко је то, када га ја видео, и шта је уопште тај човек испред њега? Пас има једино посла са својим афекцијама проистеклим из механизама које су формирали сусрети са тим човеком у прошлости. Никаквог размишљања ту нема.[/QUOTE]
Da si rođen kao irvas, da li bi imao želju da dokazuješ čoveku, da si veći čovek od njega?
Zbog čega bi ti, kao irvas, želeo pobeći iz sveta irvasa i pošto-poto uklopio se u svet ljudi?!
Odakle irvasu interes i bilo kakva želja za kompeticijom sa čovekom?
Al ajd i da mu se javi i da pokuša pristupiti tom svetu ljudi... šta takav "preglup" može uvideti kod istih?
Jedan istripovan i psihički nestabilan deo populacije, izvršava (samou)bistva na milion različitih načina,
drugi obmanjen i takođe psihički nestabilan deo populacije služi i podučava svoje potomke služenju, kako bi se osećao dobro onaj treći manjinski deo populacije koju sačinjavaju paraziti..
Tako da taj "preglupi" irvas može videti destrukciju na sve strane koja prosto vrca od samosvesti i inteligencije...
Naravoučenije, tigar nema potrebe da radi kao policajac kako bi zaradio platu, jer kada te ugleda ti si njegova plata....
Šta ako su životinje upravo te koje su u mnogo većem balansu i miru sa prirodom od ljudi, koji su možda baš zbog svojih falinki u nemogućnosti to da postignu?!
