Odricanje od istorije!?

Добро дошли:
Застрашујући је начин те њихове борбе.
Kliknite za proširenje...

Sto pre, Dobronamerni Dekane, prihvatis (iako si, mozda, stariji od mene par godina) da se oni sluze svim prljavim, podlim, nedozvoljenim sredstvima, da im se iebe za sve ljude, da primitivom, neobrazovanjem, krajnjom agresijom i lazima, bezobrazlukom zele da imaju vlast (citaj da steknu protiv pravnu imovinsku korist), to NE SME da te shokira (jer oni svakako idu na krajnji efekat iznenadjenja)! :mrgreen:

Ako si spreman, pa im kazes: znate, to nije OK, ja se sa vasim stavom NE slazem... Salim se! Zato sto ste pokusali da me surovo siebete/prevarite, sada cu da vas tako qaram u mozak... Opet se salim! ...Sada cu da vas i vase PORODICE (decu, unuke...) tako strasno qaram u mozak...

Ostalo zakljuci sam! :kez:

_nobody_
 
Добро дошли:
Nije tajna da se sve države bivše SFRJ stide antifašističke prošlosti. Da nije tako, ne bi menjali istorijske udžbenike i ne bi relativizovali ulogu saradnika okupatora i njihove zločine.

Pod ruku sa tim ide i zatiranje obeležja na pobede Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, jer ih podseća na poraze koje su njihovi „ljubimci“ doživeli podržavajući naciste i fašiste.
Skoro svi spomenici gde su se odigrale legendarne bitke iz Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije ili su masovno pobijeni civili danas su ruine. Tjentište, Podgarić, Petrova Gora, Kosmaj, Kruševo, Vrace, Ilirska Bistrica, Kozara, Grmeč, Kadinjača, Jasenovac, Sanski Most, Bubanj, Košute, Korenica, Knin, Makljen, Kolašin, Kosovska Mitrovica, Kamenska, Ostra, Brezovica, Trebjesa, Ruduša, Smetovi… Svi ovi spomen parkovi i spomenici danas su zapušteni i ruinirani. Na mnogima su iscrtani kukasti krstovi, ustaški simboli – slovo U, neke su eksplozivom digli u vazduh i uništili tokom ratova devedesetih, na nekima je ispisano – Ovo je Srbija, ali su svi konstantno na meti vandala koji ih skrnave i pomalo ruše. Neke od skulptura su ukradene i pošto su to radovi značajnih umetnika, verovatno su završile na crnom tržištu ili su pretopljene i prodate nekom otpadu koji otkupljuje sekundarne sirovine.

Posle Hrvatske, u kojoj je prema nekim procenama uništeno oko 6.000 spomenika antifašizmu, a ustaštvo postalo neka vrsta državne politike, Srbija je u toj relativizaciji istorije i zaboravljanja daleko dogurala. Rehabilitovani su brojni ratni zločinci a antifašistička borba je postala neprijatna istorijska činjenica koju su odlučili da promene. U sklopu te ideje je i odnos prema spomeničkom nasleđu borbe protiv okupatora, ali i prema onima koji su tu herojsku borbu i vodili. I tu se Srbija ni za dlaku ne razlikuje od Hrvatske, Slovenije, Bosne, Makedonije, Crne Gore ili Kosova. Problem je što je današnja Evropa, ali i Rusija, zapravo sazdana na sećanju na antifašističku borbu i političari u svakoj od evropskih država koja je u Drugom svetskom ratu učestvovala sa ponosom govori o antifašističkoj borbi. Svi osim bivših jugoslovenskih republika.
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/odricanje-od-istorije
******************************
Радозналост ме је навела да чепркам по новинским архивима и за око ми је запео овај наслов. Наслов који потврђује да је у државама бивше Југославије, већ дуже време, у току ревизионизам историје у апсолутном и бруталном смислу. Они који су били ратни злочинци, већ су рехабилитовани (само што нису и Вермахтове главешине), подижу се на ниво националних хероја и антифашиста а борба против сопственог народа у име окупатора проглашава се антифашистичком.
Са друге стране, веома се труде да обезвреде борбу и жртве стварних антифашиста и бораца народног покрета отпора против нацизма и фашизма. Срачунато, свакако! Све то раде (не)људи и неки историчари, који рат нису ни окусили (рођени су 70-тих и касније), и у огромним количинама штанцују документе ,,нове историје'' као искључиво релевантни документ.
Kliknite za proširenje...

Људи се поносе онима коју су као обични борци ослободили државу од Немаца, а стиде се оних који су измислили македонију, босну, војводину и косово.

Надам се да то није тешко схватити.

Онај ко је учествовао само у борбама је херој. Комесар који црта АВНОЈ границе је приказ Сатане.
 
одрицање од титоистичких бајки свакако је нужно

једино што су титоисти направили је да су поставили шему за распад југославије, све њихове фабрике самоуправљање несврстани братство - јединство итд су лажи, данас нема ништа од тога

- - - - - - - - - -

Mračak@:
Људи се поносе онима коју су као обични борци ослободили државу од Немаца, а стиде се оних који су измислили македонију, босну, војводину и косово.

Надам се да то није тешко схватити.

Онај ко је учествовао само у борбама је херој. Комесар који црта АВНОЈ границе је приказ Сатане.
Kliknite za proširenje...

ђилас милован, квазидисидент
 
Reinterpretacija i revizija Drugog svetskog rata
Ta situacija kao da je, bar za autore novih udžbenika, došla posle promena 2000. godine. Udžbenik istorije za završni razred srednjih škola (objavljen 2002)2 i onaj za završni razred osnovnih škola (objavljen 2006)3 kao svoj prvenstveni zadatak stavili su reinterpretaciju i reviziju Drugog svetskog rata. Način na koji su ti događaji viđeni u ovim knjigama bili su direktno suprotni njihovim interpretacijama tokom komunističkog perioda. Najvažnija promena dogodila se u tretmanu četnika i partizana, s tim što je izmenjena i ocena kolaboracionističkog režima Milana Nedića. General Milan Nedić, predsednik srpske vlade pod okupacijom, predstavljen je kao čovek “velikog ugleda kod Srba”, koji je, kako piše, spasavao “biološku supstancu srpskog naroda”, jer je “smatrao da je Nemačka trenutno suviše moćna i da se sa okupatorom, kako bi se sprečilo dalje stradanje srpskog naroda – mora sarađivati. Zbog strahovitih odmazda nad civilima protivio se svim nepromišljenim pokretima protiv okupatorske vojske.”4 U novim udžbenicima bitno je ublažena i ocena uloge koju je imao Dimitrije Ljotić i njegov Srpski dobrovoljački korpus, koji su bili glavni pomagači SS jedinicama i Gestapu u masovnim hapšenjima i zločinima vršenim po Srbiji. U udžbenicima su, bez pominjanja njihove stvarne uloge, prikazani jednom rečenicom koja više skriva nego što otkriva: “njihov ideološki fanatizam bio je veći i od komunističkog”5 .Ipak, najveći napor uložen je da bi se promenio lik četničkog vođe Draže Mihailovića i njegovih vojnih jedinica. Da bi četnici i partizani izmenili mesta kao good guys i bad guys bilo je potrebno učiniti duboke rezove na tri najvažnija pitanja:
1. pitanje tumačenja međusobnog odnosa četnika i partizana,
2. pitanje kolaboracije i
3. pitanje zločina nad civilima.


1. Pitanje tumačenja međusobnog odnosa četnika i partizana
Suština tih promena bila je da se četnici prikažu kao istinski i jedini predstavnici srpskih nacionalnih interesa, koji su, iako, kako se u udžbeniku neprestano insistira, pokretači antifašističkog otpora, na kraju izdati od saveznika. Ta saveznička “izdaja” ostala je neobjašnjena, ali se pojavila kao jedino obrazloženje četničkog poraza. Četnici su prikazani kao jedini istinski pokret protiv okupatora, kao “jezgro srpskog građanskog otpora”, koji je, “za razliku od komunista koji su nameravali da podele srpski etnički prostor, pod srpskim zemljama, pored Srbije, podrazumevao Crnu Goru, celu Bosnu i Hercegovinu, deo Dalmacije uključujući i Dubrovnik i Zadar, ceo Srem uključujući Vukovar, Vinkovce i Dalj, Vojvodinu, Kosovo i Metohiju i južnu Srbiju (Makedoniju)”6 , čime su autori udžbenika iscrtali svoju željenu kartu etničkih granica.Kada je reč o izmenama koje su unete u tumačenje odnosa četničkog i partizanskog pokreta, prikazano je da se radi o dva ravnopravna pokreta otpora, ali već čitav niz detalja otkriva koji je pokret ideološki bliži piscima udžbenika. Tako je, na primer, iako se navodi da su nastali istovremeno, prvi deo teksta posvećen četnicima, dok se tek posle nekoliko strana pojavljuju i partizani. Ili, još rečitiji primer: slika Josipa Broza Tita nalazi se tek na osmoj strani od početka lekcije posvećene Drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije. Takođe, u uporednim biografijama dvojice vođa, navodi se da je Dragoljub Mihailović bio čovek koji je obrazovan u Francuskoj i koji je voleo francusku književnost, dok je Tito kratko predstavljen kao “notorni agent Kominterne”7.Da bi se prikrila suština građanskog rata u Srbiji i četnički napadi na slobodnu teritoriju koju su partizani stvorili u okolini Užica u leto 1941. godine, bilo je potrebno u velikoj meri izmeniti istorijske činjenice. Tako se govori o oslobođenoj teritoriji, ali se ni na jednom mestu ne navodi da su je vojno oslobodili partizani i držali je pod svojom vlašću, jer bi to značilo priznavanje partizanskog vojnog uspeha. Autorima je bilo važno da se taj deo ratne istorije iskoristi samo da bi se stvorio utisak da su partizani prvi napali četnike i time izazvali građanski rat a da se, pritom, prikrije činjenica da su četnici, zajedno sa nemačkim snagama, napali slobodnu teritoriju i time pomogli da dođe do kraja borbi u Srbiji.
http://akuzativ.com/teme/804-revizija-revizije
**************************
По овом питању, про-четничкој линији неопходно је било да се изједначи са партизанима и стекну статус антифашиста. За то им је било потребно да умање значај НОП-а, стварних бораца против окупатора. Нешто даље од прећуткивања од стварних историјских догађаја нису одмакли. Јер, ти догађају су дубоко зацементирани у историји и превише је наших и страних архива који то доказују.
 
2. pitanje kolaboracije
Da bi se sa četnika skinula odgovornost kolaboracije, bilo je potrebno primeniti čitav niz retoričkih sredstava i prikriti veliki broj istorijskih činjenica. U prvom udžbeniku, koji je objavljen 2002. godine, primeri četničke kolaboracije nisu ni bili navedeni, ali se posle kritika u javnosti, u drugom udžbeniku, onom iz 2006. godine, pojavio čitav niz argumenata koji suštinski opravdavaju kolaboraciju.
Jedan od tih argumenata jeste stalno insistiranje na tome da su svi učesnici u ratu na jugoslovenskom tlu kolaborirali sa okupatorskim snagama, čime je već unapred nabavljena indulgencija za četničku saradnju. To, međutim, autorima nije izgledalo dovoljno, pa su dodali i eksplicitno opravdanje takvog postupanja: “Među mnogim četničkim starešinama prevladalo je mišljenje da je italijanska vojska znatno manje opasna od ustaša i da stoga treba obustaviti dalju borbu. Italijanska okupacija bila je najbolje ‘ratno rešenje’ za očuvanje golog života Srba, naročito na prostoru Like, severne Dalmacije i Hercegovine, a italijanski vojnici najmanje zlo od svih zala s kojima su imali da se nose”, ili, na istom mestu, još jasnije: “Jedan četnički komandant iz Dalmacije pisao je Mihailoviću da bi rat sa Italijanima predstavljao početak potpune katastrofe srpskog naroda. Zato je on svesno zagovarao kolaboraciju sa njima, kao ‘jedan i jedini preostali put’ za spasavanje naroda, koji je u NDH već ‘iskrvavljen i slomljen’.”

Kada je kolaboracija u pitanju, poseban problem za reinterpretaciju istorije autorima udžbenika predstavljala je bitka na Neretvi u kojoj su četnici zajedno sa italijanskim trupama sa brda napadali partizane koji su preko te reke prenosili ranjenike. Da bi se izbeglo objašnjenje te ratne situacije napisan je sledeći tekst: “Tako je nastao najdramatičniji trenutak između dve vojske i moralna dilema kod četničkih komandanata zbog sudbine narodnog zbega u slučaju da dođe do odsudne bitke. Kod partizanskih komandanata takve dileme nije bilo.”10 Kasniji napad četnika i italijanskih trupa na kolonu ranjenika nije pomenut.

S druge strane, partizanska kolaboracija prikazana je kao daleko uspešnija i sasvim drukčije motivisana. Sudeći po tekstu udžbenika, partizani nisu imali namere da sačuvaju narod kao četnici i nedićevci, već je navedeno da su oni ušli u saradnju s Nemcima radi jasnih vojnih interesa. Njihov prvi ratni cilj, reklo bi se sudeći po udžbeniku, bio je da poraze četnike, pa je tako saradnja sa okupatorima trebalo da posluži da bi “svoj glavni udar usmerili na četnike”11. Na drugom mestu partizanska vojna strategija i saradnja s Nemcima prikazana je i kao ozbiljna ratna politika koja je ugrožavala i međusavezničke odnose i dogovore velikih sila. Partizani se, u tom delu teksta, više ne prikazuju samo kao neprijatelji četnika, već i kao protivnici savezničke Velike Britanije i kao snaga koja je imala za cilj da poremeti plan savezničkog iskrcavanja na Balkanu. Podrazumevajući da bi to iskrcavanje četnicima donelo pobedu u Drugom svetskom ratu, autori udžbenika navode: “Visoka partizanska delegacija predlagala je (Nemcima) obustavu neprijateljstava u obostranom interesu. A obostrani interes i partizana i Nemaca u tom trenutku bio je da ne dođe do iskrcavanja Engleza na Jadransku obalu.” Navedeno je da su partizani s Nemcima imali oko 40 sastanaka, kao i da je partizanska delegacija “putovala sa urednim ustaškim propusnicama i u nemačkoj pratnji”.
http://akuzativ.com/teme/804-revizija-revizije
******************

 
3. pitanje zločina nad civilima.
Treće pitanje koje je doživelo suštinske izmene u najnovijim udžbenicima jeste pitanje ratnih zločina. U prvom udžbeniku objavljenom posle promena 2000. godine bilo je navedeno da su partizani na oslobođenim teritorijama “hapsili, maltretirali i streljali ne samo one za koje je postojala sumnja da sarađuju sa okupatorom, već i one koji su bili potencijalni klasni neprijatelji”, dok se za četnike samo kaže da su ponegde i oni “učestvovali u nemilosrdnom građanskom ratu”13, ali se ne pominju njihovi zločini nad civilima nesrpskog porekla u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Posle kritika u javnosti, isti autori su u svom novom udžbeniku za 8. razred osnovne škole dodatno pojačali svoju poziciju. I dalje se ne navode četnički zločini nad drugim bivšim jugoslovenskim narodima, već isključivo, kako kažu, nad “komunističkim jatacima”, što, pretpostavlja se, samo po sebi daje iskupljenje. Podvučeno je i da su ta ubistva činile pobunjene četničke jedinice koje nisu bile ni pod čijom kontrolom. Uz to se dodaje da je jedna od “najprimenjivanijih mera zastrašivanja kod četnika bilo batinanje”14.

S druge strane, za partizane se kaže da su za sobom ostavljali “pasja groblja”, dakle neobeležene masovne grobove svojih protivnika, i da je u narodu postojao strah od partizana čiji su “preki sudovi i ne trepnuvši osuđivali ljude na smrt. (...) Tajna i javna ubistva uglednih ljudi i običnih seljaka, ubistva iz osvete, kao i onih članova KPJ koji su se tome suprotstavljali, bila su skoro svakodnevne pojave.”15


Sam kraj rata i partizanska pobeda opisani su u potpoglavlju čiji je naslov “Ofanziva na Srbiju”16, čime se već jasno stavlja do znanja da se nije radilo o onome što se donedavno zvalo oslobođenjem, već o “komunističkoj okupaciji”, čime je svim događajima dat potpuno suprotan predznak. Kao glavni razlog koji je doveo do partizanske pobede navedena je činjenica da su njih podržali saveznici, dok njihova brojčanost, organizacija i vojni uspesi nisu pomenuti. Ujedinjavanje snaga četnika, nedićevaca i ljotićevaca protiv partizana prilikom njihovog prelaska u Srbiju u leto i jesen 1944. godine objašnjeno je kao nužnost proistekla iz činjenice da su saveznici ostavili svoje stare saveznike četnike, priklonili se partizanima i time izazvali otpor jedinica Draže Mihailovića, nateravši ih na kolaboraciju: “prednost koju su saveznici dali partizanima učinila [je] da su se sada na istoj strani našle do tada politički veoma udaljene vojske: četnici, nedićevci i ljotićevci, Nemci i Bugari”17. Naglasak je, dakle, stavljen na odgovornost saveznika za četničku kolaboraciju i na, kako kažu autori, činjenicu da su te snage ranije bile “veoma udaljene”, čime je ponovo izbegnuto da se kolaboracija nazove svojim imenom i da se pokaže ideološka bliskost tih pokreta.

Budući da je četnički pokret u novim udžbenicima prikazan kao jedini koji je izražavao “srpske nacionalne interese”, i sam kraj Drugog svetskog rata dobio je sada sasvim izmenjen smisao. Srbija se, po novom udžbeniku, logično, porazom četnika, našla na strani poraženih u Drugom svetskom ratu, što nedvosmisleno kazuje završna, boldovana, rečenica dela udžbenika posvećenog Drugom svetskom ratu: “U Drugom svetskom ratu srpsko građanstvo bilo je uništeno, nacionalni pokret razbijen a inteligencija je doživela slom”18. Poraz četnika time je izjednačen s porazom Srbije, čime joj se oduzima njena partizanska i antifašistička tradicija, kao i činjenica da se, zajedno sa drugim jugoslovenskim narodima, našla na strani sila pobednica kao važan saveznik. Autori udžbenika bili su spremni, dakle, čak i da izmene ishod Drugog svetskog rata i da Srbiju stave na stranu poraženih da bi sproveli svoju ličnu, četnicima naklonjenu verziju događaja.

Ono što u srpskom slučaju posebno brine jeste identifikacija sa antidemokratskim vertikalama prošlosti, a kad je Drugi svetski rat u pitanju, sa onim strujama koje su se u tom ratu našle na strani gubitnika. Jasna je logika koja antijugoslovenstvo i antikomunizam pretvara u anti-antifašizam, što može biti opasan doprinos opštem ideološkom i političkom lutanju Srbije. Ipak, još više brine činjenica da nastava istorije i dalje može biti područje najvećih manipulacija, pa čak i da udžbenici mogu imati, da tako kažemo, avangardnu ulogu. Radi se o tome da su ovakve interpretacije nastanka Jugoslavije i Drugog svetskog rata ušle u udžbenike pre nego što su se pojavile u naučnoj istoriografiji, što nije uobičajeni put. Uz to, udžbenici istorije postali su i politička prethodnica. Tako je, u Narodnoj skupštini, posle usvajanja zakona u kome se izjednačavaju četnici i partizani, na pitanje novinara na kojim naučnim činjenicama se temelji takva politička odluka, jedan uticajni poslanik tada vladajuće stranke Vojislava Koštunice odgovorio da to piše i u udžbenicima za osnovnu školu.
http://akuzativ.com/teme/804-revizija-revizije
******************************

Уместо коментара, прилажем последњу реченицу овог чланка: ,,Tako su udžbenici postali više od prostora za manipulaciju prošlošću, postali su argument u političkoj borbi, čime su se još više udaljili od svoje obrazovne funkcije''.

Додајем: СРАМНО!

 
Добро дошли:
Nije tajna da se sve države bivše SFRJ stide antifašističke prošlosti. Da nije tako, ne bi menjali istorijske udžbenike i ne bi relativizovali ulogu saradnika okupatora i njihove zločine.

Pod ruku sa tim ide i zatiranje obeležja na pobede Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, jer ih podseća na poraze koje su njihovi „ljubimci“ doživeli podržavajući naciste i fašiste.
Skoro svi spomenici gde su se odigrale legendarne bitke iz Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije ili su masovno pobijeni civili danas su ruine. Tjentište, Podgarić, Petrova Gora, Kosmaj, Kruševo, Vrace, Ilirska Bistrica, Kozara, Grmeč, Kadinjača, Jasenovac, Sanski Most, Bubanj, Košute, Korenica, Knin, Makljen, Kolašin, Kosovska Mitrovica, Kamenska, Ostra, Brezovica, Trebjesa, Ruduša, Smetovi… Svi ovi spomen parkovi i spomenici danas su zapušteni i ruinirani. Na mnogima su iscrtani kukasti krstovi, ustaški simboli – slovo U, neke su eksplozivom digli u vazduh i uništili tokom ratova devedesetih, na nekima je ispisano – Ovo je Srbija, ali su svi konstantno na meti vandala koji ih skrnave i pomalo ruše. Neke od skulptura su ukradene i pošto su to radovi značajnih umetnika, verovatno su završile na crnom tržištu ili su pretopljene i prodate nekom otpadu koji otkupljuje sekundarne sirovine.

Posle Hrvatske, u kojoj je prema nekim procenama uništeno oko 6.000 spomenika antifašizmu, a ustaštvo postalo neka vrsta državne politike, Srbija je u toj relativizaciji istorije i zaboravljanja daleko dogurala. Rehabilitovani su brojni ratni zločinci a antifašistička borba je postala neprijatna istorijska činjenica koju su odlučili da promene. U sklopu te ideje je i odnos prema spomeničkom nasleđu borbe protiv okupatora, ali i prema onima koji su tu herojsku borbu i vodili. I tu se Srbija ni za dlaku ne razlikuje od Hrvatske, Slovenije, Bosne, Makedonije, Crne Gore ili Kosova. Problem je što je današnja Evropa, ali i Rusija, zapravo sazdana na sećanju na antifašističku borbu i političari u svakoj od evropskih država koja je u Drugom svetskom ratu učestvovala sa ponosom govori o antifašističkoj borbi. Svi osim bivših jugoslovenskih republika.
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/odricanje-od-istorije
******************************
Радозналост ме је навела да чепркам по новинским архивима и за око ми је запео овај наслов. Наслов који потврђује да је у државама бивше Југославије, већ дуже време, у току ревизионизам историје у апсолутном и бруталном смислу. Они који су били ратни злочинци, већ су рехабилитовани (само што нису и Вермахтове главешине), подижу се на ниво националних хероја и антифашиста а борба против сопственог народа у име окупатора проглашава се антифашистичком.
Са друге стране, веома се труде да обезвреде борбу и жртве стварних антифашиста и бораца народног покрета отпора против нацизма и фашизма. Срачунато, свакако! Све то раде (не)људи и неки историчари, који рат нису ни окусили (рођени су 70-тих и касније), и у огромним количинама штанцују документе ,,нове историје'' као искључиво релевантни документ.
Kliknite za proširenje...

ti poruseni zapusteni spomjenici su uglavnom po bejha i djelo mrvatske, dje se najvise vodio gerilski partizanski rat u kojem su najvise bili srbi preko 70 % , najmanje muslimani, ispod 3 %...

normalno je da pase i ustase to poruse i zapuste jer su pet deceniaj radili na zaborvaljanju jasenovca, i kako bi sad danas odrzavali nesto dje su njihovi pretci uradili genocid nad srbima... te bitke po bejha, vodil isu srbi protiv okupatora na cijoj strani su bili skoro svi muslimani i ogroman broj rvata...


sta ti tu niej jasno ...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Добро дошли:
Nije tajna da se sve države bivše SFRJ stide antifašističke prošlosti. Da nije tako, ne bi menjali istorijske udžbenike i ne bi relativizovali ulogu saradnika okupatora i njihove zločine.

Pod ruku sa tim ide i zatiranje obeležja na pobede Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, jer ih podseća na poraze koje su njihovi „ljubimci“ doživeli podržavajući naciste i fašiste.
Skoro svi spomenici gde su se odigrale legendarne bitke iz Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije ili su masovno pobijeni civili danas su ruine. Tjentište, Podgarić, Petrova Gora, Kosmaj, Kruševo, Vrace, Ilirska Bistrica, Kozara, Grmeč, Kadinjača, Jasenovac, Sanski Most, Bubanj, Košute, Korenica, Knin, Makljen, Kolašin, Kosovska Mitrovica, Kamenska, Ostra, Brezovica, Trebjesa, Ruduša, Smetovi… Svi ovi spomen parkovi i spomenici danas su zapušteni i ruinirani. Na mnogima su iscrtani kukasti krstovi, ustaški simboli – slovo U, neke su eksplozivom digli u vazduh i uništili tokom ratova devedesetih, na nekima je ispisano – Ovo je Srbija, ali su svi konstantno na meti vandala koji ih skrnave i pomalo ruše. Neke od skulptura su ukradene i pošto su to radovi značajnih umetnika, verovatno su završile na crnom tržištu ili su pretopljene i prodate nekom otpadu koji otkupljuje sekundarne sirovine.

Posle Hrvatske, u kojoj je prema nekim procenama uništeno oko 6.000 spomenika antifašizmu, a ustaštvo postalo neka vrsta državne politike, Srbija je u toj relativizaciji istorije i zaboravljanja daleko dogurala. Rehabilitovani su brojni ratni zločinci a antifašistička borba je postala neprijatna istorijska činjenica koju su odlučili da promene. U sklopu te ideje je i odnos prema spomeničkom nasleđu borbe protiv okupatora, ali i prema onima koji su tu herojsku borbu i vodili. I tu se Srbija ni za dlaku ne razlikuje od Hrvatske, Slovenije, Bosne, Makedonije, Crne Gore ili Kosova. Problem je što je današnja Evropa, ali i Rusija, zapravo sazdana na sećanju na antifašističku borbu i političari u svakoj od evropskih država koja je u Drugom svetskom ratu učestvovala sa ponosom govori o antifašističkoj borbi. Svi osim bivših jugoslovenskih republika.
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/odricanje-od-istorije
******************************
Радозналост ме је навела да чепркам по новинским архивима и за око ми је запео овај наслов. Наслов који потврђује да је у државама бивше Југославије, већ дуже време, у току ревизионизам историје у апсолутном и бруталном смислу. Они који су били ратни злочинци, већ су рехабилитовани (само што нису и Вермахтове главешине), подижу се на ниво националних хероја и антифашиста а борба против сопственог народа у име окупатора проглашава се антифашистичком.
Са друге стране, веома се труде да обезвреде борбу и жртве стварних антифашиста и бораца народног покрета отпора против нацизма и фашизма. Срачунато, свакако! Све то раде (не)људи и неки историчари, који рат нису ни окусили (рођени су 70-тих и касније), и у огромним количинама штанцују документе ,,нове историје'' као искључиво релевантни документ.
Kliknite za proširenje...




Ревизионисти историје су баш они који су дошли 44-е и окупирали Србију...

Ти знаш да ја живим у вароши коју су ослободиле јединице ЈВуО (ПРВИ ОСЛОБОЂЕНИ ГРАД У ЕВРОПИ) али је послератна власт упорно обезвређивала антифашистичку борбу те војске....они који су се представљали као ''антифашисти'' и који су се крили сво време рата прикривали су истину и писали историју како њима одговара...

Јел'смета данас некоме што се ИСТИНА зна?
Што су ***********ки окупатори Србије начинили најгнусније ратне и поратне злочине над Српским народом мислећи да се то никад неће обелоданити...
 
Poslednja izmena:
Droid:
Obicno narodi koji stvaraju istoriju nisu je ni imali. Na primer kakvu istoriju moze da ima Crna Gora cija se najveca licnost u istoriji Njegos izjasnjavao za Srbina?

Kakvu istoriju moze da ima Slovenija koja nije ni postojala do 1990?

Makedonija? Smesno... Oni zele da postanu naslednici Makedonskog.

Muslimani u BiH su islamizirani Sloveni mahom Srbi koji to ne priznaju.

Hrvati da su imali istoriju ne bi se ponosili ustasama. I sami su svesni da im je istorija smesna i nepostojeca. Narod kao i muslimanski nastao iz verskih razloga.

Svima njima drzavu su napravili Srbi. Sada od sramote zele da Srbi nestanu kako bi i ta cinjenica njihove nikad zrelosti za drzavnost nestala. ;)
Kliknite za proširenje...

Sve što si nabrojao je isključivo tvoje mišljenje, koje drugi ne dijele. Da bi se neko mišljenje uzelo kao vjerodostojno, potrebno ga je potkrijepiti dokazima. Unilateralni stavovi o drugome su izraz stereotipa i izmišljanja.
 
Добро дошли:
Nije tajna da se sve države bivše SFRJ stide antifašističke prošlosti. Da nije tako, ne bi menjali istorijske udžbenike i ne bi relativizovali ulogu saradnika okupatora i njihove zločine.

Pod ruku sa tim ide i zatiranje obeležja na pobede Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, jer ih podseća na poraze koje su njihovi „ljubimci“ doživeli podržavajući naciste i fašiste.
Skoro svi spomenici gde su se odigrale legendarne bitke iz Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije ili su masovno pobijeni civili danas su ruine. Tjentište, Podgarić, Petrova Gora, Kosmaj, Kruševo, Vrace, Ilirska Bistrica, Kozara, Grmeč, Kadinjača, Jasenovac, Sanski Most, Bubanj, Košute, Korenica, Knin, Makljen, Kolašin, Kosovska Mitrovica, Kamenska, Ostra, Brezovica, Trebjesa, Ruduša, Smetovi… Svi ovi spomen parkovi i spomenici danas su zapušteni i ruinirani. Na mnogima su iscrtani kukasti krstovi, ustaški simboli – slovo U, neke su eksplozivom digli u vazduh i uništili tokom ratova devedesetih, na nekima je ispisano – Ovo je Srbija, ali su svi konstantno na meti vandala koji ih skrnave i pomalo ruše. Neke od skulptura su ukradene i pošto su to radovi značajnih umetnika, verovatno su završile na crnom tržištu ili su pretopljene i prodate nekom otpadu koji otkupljuje sekundarne sirovine.

Posle Hrvatske, u kojoj je prema nekim procenama uništeno oko 6.000 spomenika antifašizmu, a ustaštvo postalo neka vrsta državne politike, Srbija je u toj relativizaciji istorije i zaboravljanja daleko dogurala. Rehabilitovani su brojni ratni zločinci a antifašistička borba je postala neprijatna istorijska činjenica koju su odlučili da promene. U sklopu te ideje je i odnos prema spomeničkom nasleđu borbe protiv okupatora, ali i prema onima koji su tu herojsku borbu i vodili. I tu se Srbija ni za dlaku ne razlikuje od Hrvatske, Slovenije, Bosne, Makedonije, Crne Gore ili Kosova. Problem je što je današnja Evropa, ali i Rusija, zapravo sazdana na sećanju na antifašističku borbu i političari u svakoj od evropskih država koja je u Drugom svetskom ratu učestvovala sa ponosom govori o antifašističkoj borbi. Svi osim bivših jugoslovenskih republika.
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/odricanje-od-istorije
******************************
Радозналост ме је навела да чепркам по новинским архивима и за око ми је запео овај наслов. Наслов који потврђује да је у државама бивше Југославије, већ дуже време, у току ревизионизам историје у апсолутном и бруталном смислу. Они који су били ратни злочинци, већ су рехабилитовани (само што нису и Вермахтове главешине), подижу се на ниво националних хероја и антифашиста а борба против сопственог народа у име окупатора проглашава се антифашистичком.
Са друге стране, веома се труде да обезвреде борбу и жртве стварних антифашиста и бораца народног покрета отпора против нацизма и фашизма. Срачунато, свакако! Све то раде (не)људи и неки историчари, који рат нису ни окусили (рођени су 70-тих и касније), и у огромним количинама штанцују документе ,,нове историје'' као искључиво релевантни документ.
Kliknite za proširenje...

Problem s antifašističkom borbom na Balkanu je u tome što je ona (bila) nadnacionalna, a i antinacionalna, a to je u opreci s konceptom nacionalne države, i tako, jbg...
 
Ponavljači na barikadama kolaboracije
https://pescanik.net/ponavljaci-na-barikadama-kolaboracije
Društvena patologija dostiže vrhunac. Šta sve nismo čuli poslednjih dana o fašizmu i antifašizmu. Kakve sve gluposti, bedastoće i sumanutosti nisu izrečene na srpskim televizijama od raznih političkih i istoričarskih „autoriteta“. Kako da nas još iznenađuje konfuzija u javnosti kada smo svakodnevno svedoci konfuzija u glavama onih koji pretenduju da nešto znaju. Sve je zaleglo da nam objasni da fašizam nije ono što se nama čini, antifašizam još manje, Nedić, Cvetković, Mihailović i partizani, najmanje.
Što više nemuštog govora, to više sramnog izvrtanja činjenica: „Dragiša Cvetković nije potpisao pristupanje Trojnom paktu nego protokol o pristupanju“ (ili kako zavarati prostotu); „Drugi svetski rat nije počeo napadom Nemačke na Poljsku nego napadom Sovjetskog Saveza i Nemačke na Poljsku“ (dr Predrag Marković bi za ovo genijalno „istorijsko otkriće“ trebalo da dobije Nobelovu nagradu, kada bi takva postojala, samo prethodno da objasni jednu sitnicu, zašto su bezobrazne Velika Britanija i Francuska 3. septembra objavile rat samo Nemačkoj, a ne i Sovjetskom Savezu); „između Ljotića i Nedića je ogrooooomna razlika“ (u čemu?); partizani su bili kolaboracionisti kao i četnici (kako smo samo ovo dobro smislili!)… I desetine i desetine sličnih bedastoća.
Sudovi pišu novu istoriju, bivši ministri prepričavaju priče svojih tetaka, nedoučeni istoričari besramno izmišljaju „činjenice“ za novu istoriju Drugog svetskog rata i prave kafanske „procene“ žrtava „komunističkog terora“ koje se kreću u dopuštenom rasponu od par hiljada do par stotina hiljada, dnevne novine odbijaju da objavljuju demantije, gradske vlasti pristaju na dogovor („baci kosku“) da su ih oslobodili Rusi, ali ne i domaći partizani, političari-aforističari javno, pred kamerama, lažu javnost, ili bar ako ne lažu svesno, onda još gore, svoje ogromno, neverovatno neznanje prikazuju kao činjenicu koja treba da poništi na istorijskim izvorima zasnovanu „komunističku istoriografiju“. Utisak koji su u praznim glavama stvorile slavske porodične priče uz prasetinu postao je „istorija“, ujnine skaske su postale relevantni „istorijski izvori“, ideološka zaslepljenost je postala jedini „naučni metod“. Istorija nije više naučna disciplina već babina priča koju će političke pozicije, ideološki okružni sudovi i pristup medijima proglasiti istinom.
*****************************************
Па речено је све и било који коментар би само нарушио прецизност анализе настале патологије.
 
Добро дошли:
Nije tajna da se sve države bivše SFRJ stide antifašističke prošlosti.
Kliknite za proširenje...

Ne možete titoizam izjednačavati sa antifašizmom jer je 1944. u partizane primljena većina ustaša iz NDH. Njih stotinak hiljada.

Sramotno je to što nam je drkadžija Broz prodao ustaše za antifašiste a svako ko se protiv toga bunio poslat je na Goli otok ili ubijen tokom istražnog postupka.
 
Da se razumemo , zanavjek.

Dobro pročitaj ovo sto cu napisati.


1941 "bravar" na poziv RANKOVICA I DJILASA (upamti ovo) da prebaci kancelariju u Beograd (u ndh tvorevini nije imao clanova dosta za autobus) pa na njihov predlog formiraju PARTIZANSKI POKRET. To je trojka koja je oformila partizane, na poziv Rankovica i Djilasa. Činjenica govori sledece :

- posto nije u rvatskoj imao clanova (rvati su masovno bili sastav paveliceve ustaske drzave) , prelazi u Beograd, osniva se Partizanski pokret U Srbiji, sto znaci da samim osnivanjem tog pokreta on je prakticno "Srpski" po sastavu. Ogromnom vecinom sto se nece drasticno promenuti do kraja rata.

na kraju rata rvati su imali ispod 16 % , muslimani najmanje od svih naroda, 3 % (dok su cak 20 000 dali u najozloglasenije SS jedinice, ostalo je bilo u rvatsko cvjece , u ustasama)
procenat Srba iz Srbije je bio podeljen sto se tice partizana i četnika ispočetka, ali Srbi preko Drine su masovno presli u Partizanski pokret (danas njihove potomke bošnjaci nazivaju četnicima, dakle nazivaju ih potmoci esesovaca) Apsurd zar ne?

Idemo dalje.

Bravar se posle zavrsetka rata oslobadja Djilasa. A potom 1966 na cuvenom montiranom procesu , i Rankovica. Sta to govori ? trojka koja je ravnopravno osnovala partizanski pokret, na poziv i predlog Rankovica i Djilasa je spala na bravara.
Slučajno? Nikako.

Posle pada rankovica, koji je tada vec uveliko smatran JEDINIM LOGICNIM NASLEDNIKOM TITA, kao desna ruka njegova, zamjenik , potpredsjednik, i načelnik udbe. istinski Jugosloven. U srzi. Samim tim, PREPREKA URUSAVANJU JUGOSLAVIJE!!!
Sta biva posle njegovog pada?

Odmah ubrzano krecu rvatsko prolecarske akcije sa ustaskim terorizmom. Proslava osnivanja ndh u inostranstvu 1970, ubistvo rolovica, i bujanje siptarskog sovinizma krajem sesdesetih i pocetkom sedamdesetih na Kosovu i iseljavanja Srba, sto se drzalo pod tajnoscu...

Padom Rankovica, zastitnikom Jugoslavije , nema vise smetnje za RUSENJE USTAVA , ili njegove izmjene, 1974 dobijamo SECESIONISTICKI USTAV ,na naredbu tita, koji je napisao jos jedan krvnik srpskog naroda kardelj. Opravdnaje je bilo kako bi eto malo umirio prolecare u rvatskoj koji su ZAJEDNO SVI, I TERORISTI BUŠIĆEVI, I TOBOZ "DRUGOVI KOMUNISTI NA CELU SA SAVKOM DAPCEVIC STALI POD ISTU KRUSKU"

Taj USTAV JE DAO OVLASCENJA JACA SVIM REPUBLIKAMA OSIM SRBIJI, na koju je jedino delovao destruktivno oduzimajuci joj nadleznost nad pristinom i n sadom. Slucajno?

Ne.

Odmah krece losa atmosfera po srbe na kosovu, krajem sedamdesetih i pcoetkom osamdesetih , sve vece demonstracije siptara, trazeci republiku uz pritiske prisitnske vlasti na srbe.
Plan je bio da ustav dovede do nemogucstva opstanka srba koj ice morati kad tad ustati protiv toga, i onda ce zagreb grmeti kako SRBI RUSE USTAV.

ONI KOJI SU SRUSILI JUGOSLOVENSKI USTAV , IZMENUVSI GA SESECESIONISTICKIM ANEKSIMA KOJI SU TEMELJ BUDUCE LEGALNE SECESIJE VIKACE DRUGOME DA JE SRUSIO USTAV SRFRJ. LICEMERNO I PODLO. To ne cudi za rvate, posto oni pocetak uvjek preskacu. Od vukovara spominju samo ovcaru, a ubistvo 200 - 300 srba u junu julu 1991 ne pominju...

ustavom iz 1974 , krece i haranga protiv SANU , ciji su se neki clanovi upustili upitati ZASTO PROMENE USTAVA JEDINO DESTRUKTIVNO DELUJU PO SRBIJU A DRUGIM REPUBLIKAMA DAJU JACA OVLASCENA DOK SRBIJU PRAKTICNO PARCAJU I SLABE? Za to pitanje i uocavanje nije potrebno da si pametan i clan sanu, to je jasno i polupismenoj babi...

Medjutim , time se SANU naziva velikosrpskom hegemonistickom grupom , kao i rankovic pre, sto je ortodoksna glupost za nekoga koji je prek osvog najblizeg saradnika recimo hapsio drazu mihailovica iucestvovao u njegovoj egzekuciji direktno ili indirektno, i koji je desetine hiljada srba progoni, pobio ili poslao na goli otok...
MEDJUTIM TO JE PLAN BRAVARA I NJEGOVIH OSOVINA IZ LJUBLJANE I SARAJEVA , titoisticka utopija po srbe.

I to im dan danas ne izlazi iz usta, veliko srpska hegemonija...


Obicno sranje i laz. Treba istaci da su tome kumovali PODGUZNI "DRUGOVI" zarad licne guz.ice prodase ideale i upustise se u tu harangu, poput STANBOLICA , cija me smrt bez obzira sto je izazvana zarad ocuvana vlasti bracnog para Milosevic nije puno dotakla s obzriom na harangu protiv Sanu cije je ovaj podguzni titoista zabranio proslavu sto godina postojanja...

U to vreme po kasarnama eksplodira siptarski sovinizam, ubijaju nam vojniike jna... teroristicki napadi na oruzane snage praceni politickim demonstracijama siptara zarad republike kosovo i ako su i tada imali vlast u pristini ...

kada je doslo da se izdrzati ne moze , sto PREDSTAVLJAN OSNOVNI PLAN TITA KARDELJA I ANTI SRBA, srbi su se digli i pobunili protiv torture, i VRATILI USTAV SFRJ PRE NJEGOVIH SECESEINISTICKIH PROMENA KOJE SU SAM ODESTRUKTIVNO DELOVALE PO SRBIJU...

Tada na sav glas IZ ZAGREBA LJUBLJANE SE VICE : SRBI RUSE USTAV! I TO JE ETO POVOD ZA RASPAD JUGOSLAVIJE A KRIVCA SRBINU ...

ONO STO BODE OCI I BUDALU OSVESCUJE JE DA JE BAS TADA KRAJEM OSAMDESETIH PCOEKTOM DEVEDESETI NA VLAST U ZAGREBU DOSLA STRUJA PROLECARA , TUDJMAN KOJI JE ROBOVAO ZBOG SVOG DELOVANJA A KOJEG JE ODMAN NA POCETKU ROBIJE VADIO IZ PRDEKANE BRIZNI PISAC RVATSKE NACIJE KRLEZA , TITOV MILJENIK...

i ostali prolecari poput mesica manolica... tudjman je sedamdesetih izjavio da u vodji rvatskih terorista BUSICU (naslednik maksla luburica na celu ustaske emigracije) ima NADAHNUCE...

to njihovo nadahnuce je u istim likovima zaposelo vlast rvatske i cekalo taj momenat kada ce vikati kako su srbi srusili ustav...

E PA UREDNICE TEME I VECITI IDIOTE ( ako si srbine ) ili prikriveni katolice, polu madjaru rvatu i sto godj...


OVO JE SVE DOPRINELO DA SU SRBI PRAKTICN OSTATISTICKA GRESKA NA POPISU U RVATSKOJ ,EGZODUS KOJI SE PONOVIO POSLE NDHA...

i samim tim dolazi i do kontre , pa na srpskoj strani drugi kako bi bil ikontra ustasama uzimaju cetnicka odlicja ili prihvataju da se tako nazivaju i ako je srbin vecinski bio jugosloven ali ga je ta utopija kostala identiteta, zviota teritorije....


JEL TI SADA JASNO VARENA OVCIJA GLAVO???


OVO SU SVE CINJENICE, JA NISAM CETNIK, VEC KOMUNISTA , ONAJ PRAVI U SRZI , ALI I SRBIN , BEZ TE SRPSKE HEGEMONIJE VEC SA ZDRAVIM RAZUMOM IDIOTE...

sve ti je.bem itebi i tvojim temama!!!


SRBE VISE NECE KLATI, SRBE VISE NECES TITOISTICKIM SRANJIMA ZALUDJIVATI. NE STIDIM OSE MI NASIH CESTITO POGINULIH PARTIZANA. SVESNI SM ODA SU POGINULI ZALUD. DA SLOBODU KOJU SMO ZELJELI SU TITOISTI I KATOLICI PRETVORILI U PROPAST SRPSKOG IDENTITETA..

idi prdi u zagrebu ustasam o tome.


SRBI , VREME JE DA ONE MEDJU NAMA KOJI PRDE O OVIM TITOISTICKIM SRANJIMA BOJKOTUJEMO. NEKA PRDI SA MATEROM RODJENOM I GLUPO TROSI VRJEME.
 
F. Chief:
Problem s antifašističkom borbom na Balkanu je u tome što je ona (bila) nadnacionalna, a i antinacionalna, a to je u opreci s konceptom nacionalne države, i tako, jbg...
Kliknite za proširenje...
problem sa tisucljentjim snom koji eto niej uspeo da se fpreko fasisticke nejmacke ostvari agresijom na bih i deo vojvodine...

Pa onda opet od zlikovca, genocidasa, fasiste, i porazenog do pobjendika preko noci, preko titoista...

budi realan ustaso
 
Porednjenje ustasa i cetniak je TITOISTICKA SIMETRIJA , ustase-cetnici = jasenovac - foca , opasna je ta simetrija!!!

Ni priblizna!!!


Tako se srbi sa rvatima svrstase u isti kos, sto se tice antifasizma STO JE IDIOTIZAM , i isto tako sto se tice saradnej sa fasistima STO EJ OPET NEUPOREDIVO!!!
 
MNOGI OD NAS NE PRIZNAJU KVINSLINGA NEDICA, LJOTICA , I MIHAILOVICA KOJI NIEJ BIO TOLIKO OTVORENI KVINSLING VEC KU.RVA LUKAVA KOJA BI DA SE EBE DA JOJ NE UDJE... mihailovic je najvise pobio srba pa su njegovi cetnici najvise krvnici srbima a ne rvatima i ostalima...


ubijali su sve sto su mislili da ima veze sa crvenima... a to su cinili najvise po srbiji ...
 
Kako će posle svega udžbenici istorije prikazati Drugi svetski rat?
https://pescanik.net/ponavljaci-na-barikadama-kolaboracije
Počinjaće otprilike onako kako su ga prikazivali i kolaboracionisti 1941: „Gospodin Adolf Hitler je organizovao Trojni pakt za borbu protiv zločinačkog komunizma. Onda je gospodin Dragiša Cvetković da bi spasao srpski narod (koji Jugosloveni?) vodio politiku približavanja gospodinu Hitleru pa ga je ovaj 1940. odlikovao visokim nacističkim ordenom što je on primio nevoljno. Gospodin Cvetković je zatim nevoljno potpisao neke antisemitske uredbe ali i to je uradio da bi spasao narod. Onda je nevoljno potpisao i protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu što nije isto što i pristupanje, već malo drugačije, ali i to je uradio da bi spasao narod, a i gospodin Hitler, čije je držanje date reči bilo na daleko poznato, obećao mu je neke lepe stvari u izgled.
Onda je gospodin Nedić da bi spasao srpski narod nevoljno sarađivao sa nacistima ali to nije isto što i kolaboracija, a gospodin Ljotić koji je bio dobar hrišćanin je, iako nevoljno, malo naginjao fašizmu ali ni to nije bilo isto što i fašizam. Sve je to deco jako komplikovano.

Onda su došli Rusi i (ne)voljno (posle 20. oktobra ćemo znati da li je bilo voljno ili nevoljno) oslobodili Beograd. Ali tada su na scenu stupili komunistički okupatori koji su tvrdili da su pobedili četničke domaćine, ali ni ti četnici nisu bili isto što i Jugoslovenska vojska u otadžbini koja bi voljno pobedila u ratu samo da je dao Čerčil, ali nije dao, pa se naljutila i na njega. I to je deco jako komplikovano. Onda je počeo voljni komunistički teror koji je u totalitarnom društvu trajao šezdeset godina i ako saberemo sve njegove procenjene žrtve u čitavoj zemlji možemo zaključiti da je komunistička škola sigurno lagala samo još nismo sigurni koja je laž prava: ili je lagala da je uopšte bilo žrtava fašizma, sve su to bile žrtve komunističkog terora, ili je lagala da Jugoslavija nije imala bar trideset miliona stanovnika, jer bi samo u tu brojku mogle da se uguraju sve procenjene žrtve. To je deco jako prosta računica. Onda je 5. oktobra 2000. sinulo sunce slobode i demokratije, nastavilo se tamo gde su stali heroji Cvetković, Nedić i Mihailović, ispravljene su sve zablude i nepravde zločinačke komunističke ideologije, heroji su dobili svoje ulice, zločinci su izgubili svoje. I svi su živeli srećno i veselo u nacionalnom pomirenju.“
********************************
Ali i taj besprizorni napor će jednog dana ući u neke druge udžbenike kao primer patologije jednog vremena koje je volelo da se zove „demokratskim“, koje je relativizovalo sve, pa i sam fašizam, koje je bilo spremno na svaku nepodopštinu samo da se dnevno okoristi, koje se udvaralo najnižim instinktima, koje je primalo laž za istinu, koje je pretilo sudom antifašistima za „ratne zločine“ („jer zločin nikada ne zastareva“, osim ako je kolaboracionistički), koje je blatilo antifašizam u ime odbrane kvislinštva.
 
kapetanmark:
Porednjenje ustasa i cetniak je TITOISTICKA SIMETRIJA , ustase-cetnici = jasenovac - foca , opasna je ta simetrija!!!

Ni priblizna!!!
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Kliknite za proširenje...

Ако се усташтво стави под ембарго, буди уверен да ће се то учинити и са четништвом.
Због ,,симетрије''!
 
Добро дошли:
Ако се усташтво стави под ембарго, буди уверен да ће се то учинити и са четништвом.
Због ,,симетрије''!
Kliknite za proširenje...

ta simetrija i titoizam je napravio tisucljetnji san, ta secesija legalizovana i egzodus srba prek raj dvadesetog vjeka isti kao u II sv ratu je ovde u srbiji dovelo do stavljanja na stranu toboz cetnika ili kontra tezu rvatskim ustasama... kao oni su ustase mi cemo biti cetnici stim sto je ustavsto u rvata istinska ljubav pomracenog uma zlikovackog, a kod srbina budalastina kao kontra teza...

srbin je bio jugosloven i ispao budala to je poenta ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Na pogrešnoj strani istorije
2 3 4
Odgovora
81
Pregleda
873
TikaSpicStajkovce
T
Smorisha
  • Anketa
Шапић: Кућа цвећа да постане музеј српске историје, а Тито да се врати у Кумровец
66 67 68
Odgovora
1.681
Pregleda
14.414
Zlatko 01
Zlatko 01
Nikita Kulganov
Мали: Србија ће достићи просечну плату од 1.400 и пензију од 650 евра
Odgovora
10
Pregleda
335
Konrad-19
Konrad-19

Back
Top