Revizionizam u istoriji

Istorijski revizionizam. Termin koji je često zloupotrebljavan i koji se koristi kao izgovor za pokušaj cementiranja nekih stavova, kao i vid rezistencije uperen protiv nekih novih interpretacija i saznanja. Ali, postoji i onaj aspekat revizionizm u kojem se stare, odbačene ideje, pokušavaju predstaviti uz oslanjanje na neupućenost publike kao nešto novo, ili upotreba nenaučnih metoda zarad zloupotreba u političke svrhe.

Slavene,da li biste bili ljubazni da objasnite sta je ovo na klipu od 3:00-6:12 ,revizionizam,komunisticka indoktrinacija ili lupetanje?Ovo mi zvuci kao kad bi Vucic rekao da je borac protiv jednoumlja i partokratije...Ja slucajno znam ko je Panajotis Danglis pa me zanima jel moguce da Dubravka to ne zna a bio sam i na groblju gde je sahranjeno oko 30000 grckih boraca koji su poginuli ali nisu ucestvovali na solunskom frontu.Ovakvim izjavama se gubi svaki kredibilitet,ovo vise vuce na politiku a vecina njenih izjava mi izgleda kao posipanje pepelom.

Pyriel23:

Slavene,da li biste bili ljubazni da objasnite sta je ovo na klipu od 3:00-6:12 ,revizionizam,komunisticka indoktrinacija ili lupetanje?Ovo mi zvuci kao kad bi Vucic rekao da je borac protiv jednoumlja i partokratije...Ja slucajno znam ko je Panajotis Danglis pa me zanima jel moguce da Dubravka to ne zna a bio sam i na groblju gde je sahranjeno oko 30000 grckih boraca koji su poginuli ali nisu ucestvovali na solunskom frontu.Ovakvim izjavama se gubi svaki kredibilitet,ovo vise vuce na politiku a vecina njenih izjava mi izgleda kao posipanje pepelom.

Kliknite za proširenje...

Да ,,вуче на политику'' је блага реч. Уопште, ревизионизам је срачуната пропаганда у смислу ,,да се деси нешто што се није десило''! А са друге стране упорно се заташкавају ствари које су се стварно десиле.
Очити пример је овај Форум и Пдф Историја. Не све, али поједине теме су пуне ревизионистичких коментара и фалсификата који су створени после 2000-те године. То је време било погодно за почетак таквих ствари и не знам како ће историчари разлучити истину од ,,подметнуте истуне''. Можда ће се придружити општем тренду ревизионизма па на крају ко победи.
Уосталом и даљи ток развоја ове теме ће то показати.

Неки јебивјетар Џејмс Макфирсон једном рече;

Историја је конитнуиран дијалог између садашњости и прошлости. Интерпретације прошлости се мијењају у одговору на нове доказе, нова питања која постављају докази, нове перспективе стечене проласком времена. Не постоји једна, вјечна и непромјенљива истина о догађајима из прошлости и њиховом значењу. Ревизионизам чини виталном и смисленом бескрајну одисеју историчара усмјерену ка разумијевању прошлости.

Kliknite za proširenje...

Самим тим, ревизионизам је нешто што је неминовно код историографија свих народа. Уосталом невезано која је временка епоха, временом дођемо до нових открића, сазнања, увида у неке загубљене или "бункерисане" списе, и наравно да то захтијева ревизију или макар "корекцију" историје која ће се у школама учити.
Сад што је тај појам (историјски ревизионизам) испроституисан, манипулацијама ту се обавезно прикалеме примјери ревизије са сврхом "замагљивања" историје и релативизације непочинштава, друга је прича, и има политичку позадину.

Када гледамо простор бивше нам Југе, ту у лијепој њијевој имамо једну агресивну ревизију историје, посебно времена ендехазије, и то је процес који паралелно иде са ревитализацијом усташтва. И то тако треба гледати, основни циљ је релативизација, упаковати како има дио истине али то ипак бјеше великосрпска пропаганда, што ће водити неком жељеном виђењу "па добро, јесу мало ти дечки (усташе) претјерали, али знате с ким су имали посла".
И ту већи допринос, можда и несвјесно, дају они који настоје тежити неком привиду коректности, попут овог Хрвоје Класића, јер и ти "коректни" и они који бестидно негирају злодјела усташа и стратишта у ендехазији, су прихвтили обавезан оквир, и те бројке страдалих у ендехазији су комунистичка (или српска) пропаганда, а за Јасеновац ће рећи да је великосрпски мит. Класић баш и неће рећи, али неће се ни супроставити том обавезном виђењу у лијепој њијевој, и то све води "замагљивању" историје, што отвара простор да тај период "тумачите" како желите и тако обликујете умове колективитета. А знамо како "тумаче", зато мене чуде Срби које чуди једноумље које влада у лијепој њијевој.

Када је Србија у питању, ту имамо историчаре и "тумаче" историје, ови задњи су у служби политике, или данас неких који роваре нашим простором, ту имају снажну подршку секте невладинића, и једни и други у служби истог газде, са циљем (како у уводу форумаш написа) цементирања једног погледа на историју, посебно период 1940их, гдје су одређене улоге ко су били позитивци а ко негативци, гдје се не смије нарушити постављени образац, иако је он све теже одржив.
Баш зато ће ти "тумачи" историје, разне Прпе, Стојановићеве и слични ликови и ликуше, сваки покушај бољег сагледавања историје, те наше трагичне приче, и из другог угла, разводњавати, и ту обавезно трпати и скарадне примјере ревизије историје, све више присутне у западнијим крајевима.

У уводу у горњу дебату (наручених мишљења) уводничарка каже "ревизионизам је кад нешто радите тенденциозно, кад намерно заборавите важне податке, када домислите или измислите неке друге податке, када од једног догађаја испричате само део који вам одговара, кад тенденциозно из политичких разлога мењате слику о прошлости".
Не, то није ревизионизам, али управо то јесте матрица дјеловања "тумача" историје, у које и сама ова Стојановићева спада.

Ревизионизам је критика историографске парадигме у времену када око тога постоје опречна мишљења друштвено релевантних фактора, а започиње од стране оних који су изгубили претходни рат или су политички маргинализовани.

Критика историје која се не сматра ревизоионистичком је ревизија историографске парадигме или њених аспеката када око тога постоји консензус релевантних друштвених фактора.

Према томе, ревизионизам је етикета којом владајућа, доминантна или социјално повлаштена класа етикетира оне који критикују постојећу историографску парадигму а чији политички интереси угрожавају статус те повлаштене класе.

Vakata mi, šta je u stvari istorija? Ja l' to umijetnost ja l' nauka? Gdje je njeno mjesto u sistemu ljudske svijesti?

Slavene hoce biti nesto od odgovora na post broj 2 ili se i ti slazes sa Dubravkom da nije bilo Grka na Solunskom frontu?

Један од најпознатијих ревизионизама на овом простору је онај од стране комуниста после другог светског рата када су такорећи све личности и догађаји из тог рата били пропуштени кроз комунистички апарат и тако изврнути били пласирани у јавност.

Ако су народи , теме ,територије променљиве категорије кроз време са различитим аконотацијама и значењем усвајају се према политичким потребама одређеног времена.
Ако је потребно политички неке изворе ћемо схватити дословно типа ДАИ.
Ако се помене случајно Душан или Лазар као Трибал или трибалски краљ онда је то књижевни тренд архаизама код дворских писара и ћата.
Скилица , Кевкамен , Ана Комнина ,Јелена Анжујска и тд. онда су то чисти архаизми.
Иако немамо никакаве помена Албанаца као Илира има додуше илирских обала где су Трибали.

Дакле ради се некад не опромени и кривљењу чињеница које на првом месту раде ткз "легалисти" већ о промени приступа историји ,људској свести и дометима људског знања у древна времена.

На пример државност ,законодавство ,писменост , породица ,наслеђе имовине титула итд постоје од старог века а готово идентично овоме данас у раном средњем веку али се национална свест развила тек у 19. веку за потребе оних који је нису имали или постојали или нису били присутни на неким територијама па им је дато академских 1500 година да се формира нацонална свест да би почео први час етногенезе а многи народи чекају ове до 19. века паради политичке коректности ајде сви да се одрекнемо нацоналне свести па да бројимо од 19. века.

Зашто због политичке коректности и једнакости не почнемо се кориговати са муслиманским календаром па да календар полиње са доласком Срба на Балкан.

Барата се са антрополошким дометима и трендовима са почетка 20. века и19.Са примесама немачке фософске доктрине Хегел ,Кант ,Ниче ,Калвин са упливом ренесансног марсизмадарвинизма све уциљу прављења мутне воде и сужавања аспекта људске свести где посматрајући срењи век и утицај цркве па касније просветитељство па баварске илуминате стварање модерном човеку светст о томе да је Галилео горео на ломачи због открића да се земља окреће или је округла.
Намерно се таборавља да Сумери познају читав сунчев систем са 12 планета ,математику ,квадратни корен , поезију ,уметност пећи на нафту.
Намерно се спинује заправо да је рани средњи век па све даље осим технолошких иакоскромнихоткрића допознијег средњегвека ништа друго но деградација човековог поретка који је био развијенији на врхунцу старе ере него почетком нове.

Слободно можемо рећи да су Тибор Живковић , Нада Клајић , Иво Голдстејн ревизионисти раног средњег века јужних Словена. Има их наравно још.

NickFreak:

Дакле ради се некад не опромени и кривљењу чињеница које на првом месту раде ткз "легалисти" већ о промени приступа историји ,људској свести и дометима људског знања у древна времена.

На пример државност ,законодавство ,писменост , породица ,наслеђе имовине титула итд постоје од старог века а готово идентично овоме данас у раном средњем веку али се национална свест развила тек у 19. веку за потребе оних који је нису имали или постојали или нису били присутни на неким територијама па им је дато академских 1500 година да се формира нацонална свест да би почео први час етногенезе а многи народи чекају ове до 19. века паради политичке коректности ајде сви да се одрекнемо нацоналне свести па да бројимо од 19. века.:

Kliknite za proširenje...

NickFreak:

Барата се са антрополошким дометима и трендовима са почетка 20. века и19.Са примесама немачке фософске доктрине Хегел ,Кант ,Ниче ,Калвин са упливом ренесансног марсизмадарвинизма све уциљу прављења мутне воде и сужавања аспекта људске свести где посматрајући срењи век и утицај цркве па касније просветитељство па баварске илуминате стварање модерном човеку светст о томе да је Галилео горео на ломачи због открића да се земља окреће или је округла..

Kliknite za proširenje...

Управо то су примјери "тумачења" историје, ту је селективан приступ гдје се неким догађајима, процесима даје већи значај обавезан, и свему томе даје морално прихватљиво и пожељно објашњење (тумачење), то "тумачење" историје је некад са сврхом успјешнијег наметања глобалних процеса гдје је доминантно увјерење о супериорним и инфериорним колективитетима или сталежима, некад у циљу афирмације неке идеологије, или учења, а некад када имамо у заједници народе различитог историјског насљеђа (случај бивше нам Југе) како би тим "тумачењем" историје (где би се старија историја и потиснула, отприлике ставом "све прије XIX.вијека је чиста зајебанција а тек од XIX.вијека је вредно помена", зато и нападна употреба рогобатних фпрмулација, рецимо "модерна нација") мало то све "уравнотежили" и како се они који и немају богату историју не би осјећали исфрустрираним.

NickFreak:

Слободно можемо рећи да су Тибор Живковић , Нада Клајић , Иво Голдстејн ревизионисти раног средњег века јужних Словена. Има их наравно још.

Kliknite za proširenje...

Од свих псеудоисторичара ти си Ник издвојио једног Тибора!?

Лекизан:

Од свих псеудоисторичара ти си Ник издвојио једног Тибора!?

Kliknite za proširenje...

Па не сматрам ревизионисте псеудоисторичарима већ "напредњацима".
само да ово напредњаци не добије негативну аконотацију.
Хтедох рећи да и у мејнстриму имамо ревизионисте а ово двоје Хрвата ми нису псеудоисторичари јер неке погледе на хрватску историју деле са нама.
Не само са нама како се зове онај амерички историчар који је дипломирао на раносредњовековној хрватској историји који је изјавио да је мисло да све зна о хр. историји међутимкада је проучавао изворе схватио је да што више чита да све мање зна.Да је комплетнарана историја написана једнострано у романтичарскомдуху без икаквих покрића у изворима?

Но моје главно разочарење је политиканство и замена теза према потребама онога што писац жели да каже удатој ситуацији.
Тако да сам тернмин , важност , квантитет ,квалитет ,мало или много зависи од тога са ким прича и које је оријентације саговорник.
дакле попут адвокатуре за потребе дискусије или тренутне тезе све ово варира и релативизује се до бесмисла али ако је потребно може служити као крицијални доказ за нешто.

Добри историчари али још бољи адвокати!

Revizija istorije u cilju oprosta četničkih zločina www.balkaninsight.com/.../revizija-istorije-u-cilju-oprosta-četničk...
Правни проблеми са рехабилитацијом у Србији
Народна скупштина Србије усвојила је два акта за рехабилитацију - у 2006. и 2011. години - увођењем могућности правне рехабилитације за особе осуђене, затворене, погубљене или лишене било каквих права из политичких и идеолошких разлога након априла 1941. године.
Уопштено, механизам правне рехабилитације има за циљ да жртве непоштених суђења буду прилагођене њиховим ревизијама. У случају рехабилитације у Србији, постоји низ проблема који произилазе из формулације оба законска акта, проширујући основе за рехабилитацију и омогућујући да се било ко рехабилитује као жртва идеолошког и политичког прогона.
Закон из 2006. године је дефинисао постојање правне или управне одлуке као основе за рехабилитацију, али и недостатак такве одлуке, што значи да није било ни суђења уопште.
Када је Драгиша Цветковић, премијер Краљевине Југославије, који је потписао приступање Трипартитном пакту 1941. године, рехабилитован 2009. године, одлука Државне комисије о проглашењу државним непријатељем из 1945. године узета је као основа за његову рехабилитацију - документ то уопште није сачувано.
Исто тако, кнез Регент Краљевине Југославије Павле Карађорђевић рехабилитован је 2011. године заједно са читавом краљевском породицом, иако нису ухапшени, осуђени или осуђени.
Најзначајније, нејасна формулација акта из 2006. године омогућава рехабилитацију људи са командном одговорношћу или директном одговорношћу за ратну сарадњу или злочине, све док се може тврдити да су политички и идеолошки разлози такође играли улогу у њиховом прогону.
Закон о рехабилитацији из 2011. године исправио је то, престао да дозвољава захтјеве за рехабилитацију припадника окупационих или квислинг снага и људи осуђених или проглашених ратним злочинцима од стране југословенских власти.
Према томе, како је Калабић проглашен ратним злочинцем од стране југословенске власти, он није требао бити рехабилитован према Закону о рехабилитацији из 2011. године.
Међутим, истим актом се у члану 2 наводи да је рехабилитација могућа чак и за особе које су проглашене ратним злочинцима ако се током процеса рехабилитације утврди да особа није учествовала у злочинима. У предмету Калабић примијењен је чланак 2. \ т
Важност чињеница
Може се запитати како је могуће да суд утврди да није било злочина или сарадње када примарни извори докажу супротно.
Општи проблем лежи у рехабилитацији истакнутих личности из Другог светског рата у Србији, које су у суштини политички процеси, као што је случај Милана Недића, премијера окупиране Србије .
Тачност историјских чињеница очигледно није приоритет у судници, а тужиоци и њихови свједоци обично представљају само чињенице и документе који говоре у прилог нечије рехабилитације као невине жртве комунизма.
И даље остаје да се види како ће се правни поступак наставити у случају жалби виших тужилаштава у случају Калабић.
Ипак, Калабићева рехабилитација представља најпроблематичнији случај рехабилитације у Србији до сада и позитивна одлука судије је нечујна и из историјске и из моралне перспективе.
Без сумње, Калабићеве ратне активности укључивале су не само командну одговорност, већ и директну и личну одговорност за сарадњу са окупационим снагама и терористичким актима који су укључивали застрашивање, пљачку, премлаћивање и масакре над цивилима и онима који су сматрани комунистима или њиховим симпатизерима.
Као што чињенице показују, оно што знамо о Калабићу није производ "комунистичке лажи", већ је дубоко укоријењено у документима из различитих извора, укључујући и оне четничког покрета и самог Калабића.
Због свега тога, овај случај рехабилитације служи као пример да се буквално свако ко је био укључен у Други светски рат може рехабилитовати и ослободити одговорности у савременој Србији.
Јелена Ђуреиновић је докторант и предавач на катедри историјске историје на Универзитету Јустус Лиебиг у Гиессену , Њемачка.
https://balkaninsight.com/2017/06/06/serbian-courts-reinterpret-history-to-forgive-chetniks-crimes-06-06-2017
************************
Манија насилних рехабилитација ратних догађања је у директној служби ревизије историје у Европи а ево није заобишла ни Србију. Стиче се утисак да су, поједини кругови у Србији, једва дочекала погодан моменат да спроведу сопствену замисао ревизије историје и ,,оперу'' сопствене злочине током рата 40-тих.. Држава Србија засад је у дефанзиви на овај тренд ревизионизма.
У Европи се подиже ,,десница'' и озбиљно прети новим лудилом. Мајски избори за Европски парламент ће показати којим ће путем Европа кренути. Можда ће се Европа дозвати памети и наћи модус да се крене правим путем.

Revizionizam istorije zvuci malo negativno, a zasto?

Pa niko ne voli da mu se podrva znanje koje je skupljao, a zasto i ko?

onaj ko nije siguran u naucne tvrdnje, ali ako moze da se saceka sa preispitivanjem istorije, dok je on ziv ili aktivan,

narocito, ako je tanak i u svom znanju ili zna da nema podloge u argumentima ili da ima argumenata koji ruse teze na kojima je proziveo (lepo)

na elitnom mestu znalca....takoreci nesposobni brane svoja mesta stecena negativnom ( nasilnom ) selekcijom.

To je bilo korektno napisano, a sada narodski ...svaka dzukela zna da se bavi podmestanjem, laganjem, unistavanjem protivnika koji se ne nada zlu,

tako losi dolaze do polozaja.

Slaven777:

Kliknite za proširenje...

Када у емисији имамо (додуше врсног) новинара и троје "тумача" историје, ову Стојановићеву, Прпу (па куд се баш њих двије у свакој емисији овакве намјене изаберу, има ли у Србији још који историчар који ће коју паметну о теми рећи), те овог Марковину, та ће се емисија обавезно свести на ламентирање над судбином бивше нам Југе, а више заправо жалопојке што су медиокритети изгубили монолоп да "тумаче" историју, а кривица усмјерити на тај проказани национализам, који прелази у фашизам, и једно скарадно поимање стваи наравно.

У емисији је ипак новинар Иванчић рекао једну важну ствар (од 1:12 приложеног снимка), да је из књижара у лијепој њијевој протјерана српска књига, и српских писаца и издавача из Србије, каже дословно да постоји блокада, те да су 1990их "очистили" све библиотеке од непожељних књига (како каже "уништено је више стотина тисућа књига или на ћирилици или од српских издавача"), а такође каже да је у "резалиште бачено 40.000 примјерака тек штампане енциклопедије југословенског лексикографског завода", и исправно закљулује да је то културни злочин.

Е сад, маните ту апстрактну причу о историји поражених, како је за све крив тај национализам, да ли смо имали сличних примјера у Србији? Да или не? Разумијем ја да се то покушава упаковати у заједничку причу, оно "ма свуда тога има", али нису то исте релације.
У лијепој њијевој имамо селекцију садржаја који се уопште смије читати и гдје су непожељни садржаји (а недај Боже још на непожељном писму) и уклоњени и протјерани, једна матрица по узору на римокатоличку инквизицију у касном средњем вијеку која се обрачунавала са непожељним садржајима, све то како би се поспјешило једно "замагљивање" историје, које иде паралелно са ревитализацијом усташтва, у Србији имамо само покушпај бољег сагледавања те историје, и из другог угла, гдје се неће бранити неодбрањива "тумачења" из неких бивших времена, а то нити јесте, нити може бити исто.

Germar Rudolf Holocaust Revisionist in Exile Full

Mrkalj:

Ревизионизам је критика историографске парадигме у времену када око тога постоје опречна мишљења друштвено релевантних фактора, а започиње од стране оних који су изгубили претходни рат или су политички маргинализовани.

Критика историје која се не сматра ревизоионистичком је ревизија историографске парадигме или њених аспеката када око тога постоји консензус релевантних друштвених фактора.

Према томе, ревизионизам је етикета којом владајућа, доминантна или социјално повлаштена класа етикетира оне који критикују постојећу историографску парадигму а чији политички интереси угрожавају статус те повлаштене класе.

Kliknite za proširenje...

Lepo si ti to Mrkalje sklopio i ja se slažem sa većinom što si napisao , ali postoji problem , a to je kad oni koji su na gubitničkoj strani svoj revzionizam nazivaju kritikom , a u stvari istorija im služi takođe za ideološke potrebe tj.i oni će jednog dana čim dođu na vlast raditi isto ono za šta optužuju ove trenutne darade njima.

Postoji i revizionistička istorija kad nije u prvom planu onaj poraženi i pobednik u ideolokom ratu u periodu koji nam je blizak , već npr.pravljenje tzv.bolje prošlosti po jedan narod i državu ne bi li time u sadašnjosti profitirali , a to se zove ono famozno "istorijsko pravo" na zemlje,narode,gradove,baštinu,....

Što se tiče partizana i četnika to bi po mom mišljenju trebalo zakopati i reći da nas je sve stid zbog takve naše prošlosti , ali ako se i napravi takav knesenzus opet moraju svi u tom konsenzusu stati na liniju civilizacijskih vrednota , jer ako se ne ustraje na njima onda je istorija samo prćija oligarhija za nadjebavanje i profit.
Meni je smešno kad ovi podržavaoci antifašizma vrte zastavama kpj i Tita i partizana , a isto tako je smešno i jadno kad vidim četnikoide da imaju obraza govoriti o antifašizmu četničkog pokreta kako sa nečim što je šatro istinska vodilja toga pokreta.

Kad vidim da neko polazi iz pozicije večne žrtve ili da im je neko to odvajkada uvek "namerno radio" onda takvi istoričari bar po meni nemaju š'ta tražiti u struci jer u pitanju su subjetkivni osećaji a ne istina i rad na istraživanju.

Slaven777:

Istorijski revizionizam. Termin koji je često zloupotrebljavan i koji se koristi kao izgovor za pokušaj cementiranja nekih stavova, kao i vid rezistencije uperen protiv nekih novih interpretacija i saznanja. Ali, postoji i onaj aspekat revizionizm u kojem se stare, odbačene ideje, pokušavaju predstaviti uz oslanjanje na neupućenost publike kao nešto novo, ili upotreba nenaučnih metoda zarad zloupotreba u političke svrhe.

Kliknite za proširenje...

Nastavak:

http://www.nafcash.com/

"Truth Does Not Fear Investigation"

Поздрав свима који сте били , који јесте , који ћете бити...

​

Četnička parada u Višegradu, 10. mart 2019.

Todorović: Četnička proslava dio regionalnog falsifikovanja istorije
Četnička proslava godišnjice u Višegradu predstavlja logičan nastavak nečega što se radi na prostoru bivše Jugoslavije skoro 30 godina, a radi se o otvorenom pokušaju ne samo negiranja, nego i falsifikovanja istorije, Branko Todorović, predsjednik Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske, kaže za ‘Zašto?’.
https://www.slobodnaevropa.org/a/price-sedmice-visegrad-daviv-dragicevic-sidran/29823848.html
***************************
Само негирање ружних догађаја и злочина у WW рату је недовољно па је фалсификовање историје тог периода, сигурнија варијанта.
Надам се неће дуго!