sklopotnica
Zainteresovan član
- Poruka
- 173
ПРИЧА О КАЛЕНДАРИМА
Сигурно многи желе да знају зашто се Православна Црква
држи старог календара у слављењу својих празника
Од најранијих времена па до данас у свету је коришћено око 1.500 календара. Разлике у њима настају зато што се једни равнају према Сунцу, други према Месецу, а трећи према звездама. Стари Грци су користили вавилонски, један од најтачнијих календара, али су као прву такозвану нулту годину, рачунали 756. пре нове ере, када је одржана прва Олимпијада. Римљани су преузели тај календар, само је њима нулта година била 753.
Због таквог почетног рачунања дошло је до огромних одступања, па је римска година каснила око 80 дана, колика је била разлика између календарских датума и природних појава које они обележавају. Жетвене свечаности су падале у зиму, није се знало како да се одређује и наплаћује порез, и остали државни и административни послови су били несређени.
Због тога је Гај Јулије Цезар 46. године пре Христа, одлучио да позове најпознатијег астронома тог времена Созигена, који је извршио реформу календара. Тај календар је био прихваћен у целој римској империји, што значи у целом цивилизованом свету. Јулијански календар се и данас у научном свету сматра веома прецизним.
У четвртом веку, за време цара Константина престало је гоњење хришћана. Године 325. одржан је Први Васељенски Сабор у Никеји, на коме је, између осталог, донесна одлука да се јулијански календар прихвати за одређивање датума хришћанских празника. Тада је хришћанска Црква била јединствена, а по том календару је установљен јединствени круг богослужења, постова и покретних празника за читав хришћански свет.
До реформе календара дошло је 1562. г. Када је папа Гргур XIII, уз подршку језуита, донео одлуку да се јулијански календар измени, тако што ће се прескочити десет дана. Од четвртка, 4. октобра 1562. године, прешло се на петак 15. октобра 1562. г. Западне хришћанске цркве су прихватиле овакав календар који се зове грегоријански, по папи Гргуру. Православна Црква се држи јулијанског календара, зато што су у грегоријанском календару промењене неке одлуке Првог васељенског сабора о датуму празновања Васкрса. Оваквом реформом календара, папа Гргур је западне хришћанске цркве удаљио од црквене традиције освештане вековима, продубљујући тако јаз између католичке и православних цркава.
Касније су и неке православне цркве прихватиле грегоријански календар. По јулијанском календару се одређује време празника у Српској, Руској и Грузијској Цркви, као и у Јерусалимској Патријаршији и на Светој Гори.
Око новог, грегоријанског календара створен је прави мит о његовој тачности и научном преимућству, али у озбиљној науци такво схватање нема упориште. Грегоријански календар сваких стотину година изостаје за један дан, тако да је данас разлика између јулијанског и грегоријанског календара не десет, већ тринаест дана. ,,Грегоријанска година тзв. тропска (сунчева) орјентисана је пре свега на ритмове који су у вези са Земљом, док је сидеричка (онако како се рачуна по јулијнаском календару) орјентисана на ритмове у вези са Космосом у целини. У том смислу грегоријански календар је у својој основи геоцентричан, а јулијански космоцентричан.”
Српска Православна Црква се држи јулијанском календару јер је такву одлуку донео Први васељенски сабор у Никеји. Један од главних разлога је време израчунавања Васкрса, који никако не сме да буде пре или у време јеврејске Пасхе. Новим календаром је нарушено ово правило васељенског сабора, као и молитвено јединство Православне Цркве. Новим календаром су померени и постови, па док у неким Православним Црквама посте спремајући се за Божић, у другима се увелико мрси, јер је њихов Божић већ прошао. Ова календарска пометња је, неколико векова касније, одговарала комунистичким режимима, јер је стварањем култа Нове Године и потпуним занемаривањем Божића, код многих верника озбиљно нарушаван божићни пост.
Многи би хтели да наша Црква прихвати нови календар, јер је тако једноставније и лакше, но они заборављају једну веома битну ствар, која непорециво говори у прилог јулијанском календару. То је силазак благодатног огња на Гроб Господњи, непојмиво чудо које се пред десетинама хиљада верника збива сваке године у цркви Гроба Господњег на Велику Суботу. А то је право мистичко освећење календара, који је икона времена.
Сигурно многи желе да знају зашто се Православна Црква
држи старог календара у слављењу својих празника
Од најранијих времена па до данас у свету је коришћено око 1.500 календара. Разлике у њима настају зато што се једни равнају према Сунцу, други према Месецу, а трећи према звездама. Стари Грци су користили вавилонски, један од најтачнијих календара, али су као прву такозвану нулту годину, рачунали 756. пре нове ере, када је одржана прва Олимпијада. Римљани су преузели тај календар, само је њима нулта година била 753.
Због таквог почетног рачунања дошло је до огромних одступања, па је римска година каснила око 80 дана, колика је била разлика између календарских датума и природних појава које они обележавају. Жетвене свечаности су падале у зиму, није се знало како да се одређује и наплаћује порез, и остали државни и административни послови су били несређени.
Због тога је Гај Јулије Цезар 46. године пре Христа, одлучио да позове најпознатијег астронома тог времена Созигена, који је извршио реформу календара. Тај календар је био прихваћен у целој римској империји, што значи у целом цивилизованом свету. Јулијански календар се и данас у научном свету сматра веома прецизним.
У четвртом веку, за време цара Константина престало је гоњење хришћана. Године 325. одржан је Први Васељенски Сабор у Никеји, на коме је, између осталог, донесна одлука да се јулијански календар прихвати за одређивање датума хришћанских празника. Тада је хришћанска Црква била јединствена, а по том календару је установљен јединствени круг богослужења, постова и покретних празника за читав хришћански свет.
До реформе календара дошло је 1562. г. Када је папа Гргур XIII, уз подршку језуита, донео одлуку да се јулијански календар измени, тако што ће се прескочити десет дана. Од четвртка, 4. октобра 1562. године, прешло се на петак 15. октобра 1562. г. Западне хришћанске цркве су прихватиле овакав календар који се зове грегоријански, по папи Гргуру. Православна Црква се држи јулијанског календара, зато што су у грегоријанском календару промењене неке одлуке Првог васељенског сабора о датуму празновања Васкрса. Оваквом реформом календара, папа Гргур је западне хришћанске цркве удаљио од црквене традиције освештане вековима, продубљујући тако јаз између католичке и православних цркава.
Касније су и неке православне цркве прихватиле грегоријански календар. По јулијанском календару се одређује време празника у Српској, Руској и Грузијској Цркви, као и у Јерусалимској Патријаршији и на Светој Гори.
Око новог, грегоријанског календара створен је прави мит о његовој тачности и научном преимућству, али у озбиљној науци такво схватање нема упориште. Грегоријански календар сваких стотину година изостаје за један дан, тако да је данас разлика између јулијанског и грегоријанског календара не десет, већ тринаест дана. ,,Грегоријанска година тзв. тропска (сунчева) орјентисана је пре свега на ритмове који су у вези са Земљом, док је сидеричка (онако како се рачуна по јулијнаском календару) орјентисана на ритмове у вези са Космосом у целини. У том смислу грегоријански календар је у својој основи геоцентричан, а јулијански космоцентричан.”
Српска Православна Црква се држи јулијанском календару јер је такву одлуку донео Први васељенски сабор у Никеји. Један од главних разлога је време израчунавања Васкрса, који никако не сме да буде пре или у време јеврејске Пасхе. Новим календаром је нарушено ово правило васељенског сабора, као и молитвено јединство Православне Цркве. Новим календаром су померени и постови, па док у неким Православним Црквама посте спремајући се за Божић, у другима се увелико мрси, јер је њихов Божић већ прошао. Ова календарска пометња је, неколико векова касније, одговарала комунистичким режимима, јер је стварањем култа Нове Године и потпуним занемаривањем Божића, код многих верника озбиљно нарушаван божићни пост.
Многи би хтели да наша Црква прихвати нови календар, јер је тако једноставније и лакше, но они заборављају једну веома битну ствар, која непорециво говори у прилог јулијанском календару. То је силазак благодатног огња на Гроб Господњи, непојмиво чудо које се пред десетинама хиљада верника збива сваке године у цркви Гроба Господњег на Велику Суботу. А то је право мистичко освећење календара, који је икона времена.
po poslednjem popisu na kultnim stvarima
