Pravila domaćinskog trošenja državnog novca – Prvi deo

**Smorisha** · 12.02.2019., 07:28

Pravila domaćinskog trošenja državnog novca – Prvi deo https://talas.rs/2019/02/11/domacinsko-trosenje-1/

U seriji kolumni o domaćinskom trošenju, razgovaramo o fiskalnim pravilima – čemu služe, zašto se često ne poštuju i kakva nam pravila trebaju u Srbiji?

Srbija je od 2008. imala veoma loše rezultate u javnim finansijama. Dva su glavna razloga za to: loš domaći privredni ambijent i loša ekonomska politika. Usled katastrofalnog domaćeg privrednog ambijenta, investicije u Srbiji su veoma niske u poređenju sa zemljama u okruženju, dok se ekonomska politika fokusirala na održavanje fiktivne zaposlenosti pomoću visokih subvencija za gubitaška državna preduzeća i visoke rashode za plate i penzije.

Ovaj miks bio je poguban za javne finansije – ekonomskog rasta gotovo da nije bilo (što je pospešeno povremenim sušama i lošim rukovođenjem velikih državnih preduzeća) pa smo pretkrizni dohodak iz 2008. prestigli tek 2016. godine, usled čega nije bilo ni povećanja javnih prihoda da bi se pokrili rastući javni troškovi.

Sa visokim deficitima na godišnjem nivou, koji su akumulirali ogroman javni dug, za nekoliko godina smo od države sa stabilnim javnim finansijama došli do zemlje na ivici bankrota.

Javne finansije u Srbiji 2008-2018: Nivo javnog duga u BDP-u (leva skala) i budžetski deficit (desna skala). Plava linija označava zakonsku granicu javnog duga. Izvor: Narodna banka Srbije.

Ovo se desilo uprkos uvođenju fiskalnih pravila u Zakon o budžetskom sistemu 2011. godine kojima su plafonirani iznosi javnog duga (na 45% BDP-a, ne uzimajući u obzir rashode za restituciju) i budžetskog deficita (tačan iznos za svaku godinu obračunava se pomoću formule koja u obzir uzima makroekonomske varijable). Zapravo, nijedne godine od usvajanja ovih fiskalnih pravila ona nisu poštovana.

Čemu služe fiskalna pravila?
U dobra vremena poštovati fiskalna pravila nije teško – kada raste privreda, rastu i javni prihodi, pa ima novca da se povećavaju plate zaposlenih u javnog sektoru i penzije, a u takvom ambijentu i javna preduzeća posluju ako ne efikasno, onda barem rentabilno.

Ali problem nastaje u lošim vremenima – tada novca za sve ovo jednostavno nema, a rashodi rastu; tada je najlakše posegnuti za zaduživanjem. Fiskalna pravila služe tome da obezbede da javne finansije budu održive, i da ne dođe do ozbiljnih problema u funckcionisanju države i u najgorem slučaju do bankrota, pošto uzeti dugovi treba da se kasnije i vraćaju.

Fiskalna pravila se u Srbiji ne poštuju jer ne postoje kazne za prekršaj
Pre svega, fiskalna pravila treba učiniti takvim da ona budu jasna, i da je politički skupo za političare na vlasti da ih ne poštuju. Prvo, ako su ona jasna, o njima mogu da raspravljaju i mediji i šira javnost, a ne samo malobrojna stručna javnost sastavljena od profesionalnih ekonomista.

Drugo, voditi neodgovornu fiskalnu politiku u vreme krize za političare donosi samo korist (većina birača želi „da država uradi nešto“ i povećanjem državnih troškova se kupuje politička podrška, o budućim troškovima tj. vraćaju kredita razmišljaće tek za nekoliko godina, ili će o tome misliti neka druga vlada ako izgube izbore) ali ne i troškove, pa nije ni čudo što upravo ovakvu fiskalnu politiku političari i biraju.

Glavni razlozi za dosadašnje nepoštovanje fiskalnih pravila su izostanak kazni za njihov prekršaj i to što ih je moguće lako menjati. Sam tekst fiskalnih pravila ne podrazumev nikakvu realnu kaznu za Vladu koja sprovodi neodogovrnu fiskalnu politiku – u slučaju kršenja pravila o visini javnog duga, Vlada treba samo Skupštini da dostavi program o smanjenju javnog duga uz naredni budžet, ali u praksi ne mora da ga se pridržava.

Kako su fiskalna pravila upisana u zakon, njih je moguće vrlo lako menjati, uz prostu skupštinsku većinu. Ovo se zapravo već događalo – Zakon o budžetskom sistemu je do sada praktično menjan svake godine da bi se omogućilo vanredno povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Samim tim što zakon u segmentu fiskalnih pravila nije promenjen, a to je lako uraditi, dodatni je dokaz da ona ne ograničavaju Vladu.

Zbog toga fiskalna pravila treba izmestiti iz zakona i upisati u Ustav: njega je značajno teže menjati nego prost zakon, a i političke posledice kršenja ustavnih odredbi su veće. Trebalo bi uvesti političke kazne za Vladu koja se ne pridržava ustanovljenih fiskalnih pravila – u nekim zemljama prilikom kršenja pravila o deficitu ili javnom dugu automatski se otvara debata o poverenju vladi u parlamentu; u nekima čak postoje kaskadne „prolazne vrednosti“ visine duga ili deficita čijim probijanjem se povećavaju mere. Dakle, ovo nije nikakav misaoni eksperiment već uspostavljena praksa.

U našem slučaju prekomernog deficita, Fiskalni savet može da po službenoj dužnosti pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti Zakona o budžetu; u slučaju da on bude proglašem neustavnim, prelazi se na privremeno finansiranje do izglasavanje novog budžeta. Članovi Fiskalnog saveta su za sada uspeli da ovu kontrolno telo učine nezavisnim od izvršne vlasti, kao i relevantnim za oblast javnih finansija, ne samo u stručnoj već i široj javnosti preko svojih nastupa u medijima.

Nezavisnost Ustavnog suda je možda malo nategnutiji argument, ali i sama pretnja da ovaj sud može da obori budžet može da utiče na vladu da se pridržava usvojenih pravila.

Zašto su Srbiji potrebna fiskalna pravila?
Ako želimo održive javne finansije, ne možemo da se oslanjamo samo na dobru volju političara. Takođe, sada je stanje u javnim finansijama mnogo bolje nego pre samo par godina – fiskalna konsolidacija je uspela da ugasi požar koji nas je bližio haosu, ali sada ovaj predah koji smo dobili moramo da iskoristimo da napravimo set pravila koji će nas u slučaju buduće ekonomske krize (a ona će svakako doći, kad – tad) sprečiti da se vratimo prethodnoj pogubnoj fiskalnoj politici.

Sada je jedinstvena prilika za ovako nešto – već se mesecima priča o promeni Ustava zbog položaja pravosuđa, ekonomski rast je solidan, a javne finansije u dobrom stanju; ako ne iskoristimo ovu priliku, do naredne možda neće nikada ni doći.

A o tome zašto trenutna fiskalna pravila u Srbiji treba menjati i kako treba da izgledaju – u narednoj kolumni.

**fobos11** · 12.02.2019., 10:47

Po tradiciji neki zanimljiviji tekstovi, koji se baziraju na cinjenicama, ili ostanu neprimeceni (jer odbiju sve one dangube i internet ratnike) ili se zanemari sam pocetni tekst a otvori se prica o AV, Djilasu itd... cetnicima i partizanima, Srbima i Hrvatima.

Secam se kada smo mi uveli famozna fiskalna pravila. Vlada Mirka Cvetkovica, koja je sebe kao ogranicila na 45 odsto BDP/a maksimalne zaduzenosti. To su prekrsilii prebacili maltene prvog narednog dana. Mi smo u tu 2011. godinu usli sa dugom od skoro 40 odsto BDP/a. Od kada su uvedena fislakna pravila, do sledece godine nas dug je porastao za neverovatnih 10 odsto BDP/a, sto se vidi na ovoj tabeli javni dug 42,8 odsto BDP u 2011. godini, a u 2012. 52,9 odsto BDP/a.

Kada su deda Mirka prozivali na sednicama Skupstine da je dug prevazisao okvire koji su zadati fiskalnim pravilima, covek je uz pomoc najveceg srpskog ekonomiste Dinkica, jednostavno promenio metodologiju i predstavljao rezultate koji nisu realni. On je tada tvrdio da dug nije prevazisao 45 odsto iako je vec presa oi 50 odsto BDP/a. Tada je primenjena slicna taktika kao u rekordno kratkim pregovorima sa MMF/om, cija je misija u Srbiji boravila jedno popodne. Deda Mirko dokazuje MMF/u kako je smanjio broj zaposlenih u javnoj upravi, tako sto ih je zaista otpustio iz javne uprave i prebacio u javna preduzeca i agencije. I na kraju ono sto on sibicarski podmece ekspertima MMF/a ne vidi se u budzetu koji je isto nategnut i nerealan. Ovi gledaju budalu, daju kulturica izjavu i odu prvim avionom.

Posebno je simptomaticna ta 2008. godina. Kako bi sprecili da tadasnji radikali prave koaliciju sa SPS/om, a gde je sve bilo na par skupstinskih glasova razlike, koalicija oko DS/a je prihvatila zahtev PUPS/a (koji je bio na listi SPS i JS) za drasticncim povecanjem penzija. Tadasnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelasic nije verovaro sta rade. Covek im kaze da ce uslediti eksplozija javnog duga, jer je ceo svet u recesiji, kriza vec pocela da razvaljuje Srbiju i da je to bukvalno najgori momenat za takvo dodatno opterecenje budzeta. Ali zarad vlasti ovi ucinili i to i od nekih niskih 26,8 odsto duga, za jedan cetvorogodisnji mandate majstori javni dug udvostrucili.

Da li treba da pominjem nasu ekonomsku politiku u vremenu krize. Kao glavnom stavili onog Cirica ilii Cirkovica, drzavnog sekretara valjda u Ministarstvu ekonomije. Covek predlaze neke uredbe gde ce oni kao dati gratis period od godinu dana poslodavcima da prijave neprijavljene radnike i da u tih godinu dana oni nece morati da placaju poreze i doprinose. Logicno pitanje svakog novinara je bilo, pa ako do sada nisu placali te radnike, zasto bi ih prijavili, pa da nakon godinu dana moraju da pocnu da placaju doprinose za njih. Odgovor Cirkovica (ili Cirica) bio je “praticemo situaciju i videcemo sta ce biti”. To je bila jedina mera koja se javila tokom krize gde smo doziveli novu ekonomsku katastrofu.

Da, ne treba zaboraviti da je i Dinkic imao plan da se tokom krize stimulise potrosnja gradjana, da se na taj nacin nadomesti smanjenje traznje. Pa je promovisao nove rate, manje kamate vece popuste na kupovinu. U prevodu, pozivao je narod koji je opustosila kriza a koji je i pre nje ziveo katastrofalno, da svojim novcem kupuju (pre svega strane proizvode). I mi smo na taj nacin pomogli da se iz krize cupaju ne firme iz Srbije, vec iz inostranstva cije smo proizvode uvozili. Sva sreca ili da kazem sreca u nesreci je ta sto je narod bio u teskoj finansijskoj situaciji i osim prezivljavanja nije bilo novca za luksuz i sto j e narod bio odgovorniji od politicara, pa je u vremenu krize ipak smanjio potrosnju umesto da je poveca.

Kada se iz ove perspektive pogleda na to vreme politickih i ekonomskih diletanata, dobro je da jos uvek postojimo kao nacija, a to je ne tako davna proslost. I to su ljudi koji se danas nude kao neka alternative ovoj vlasti i posle se cude zasto ih nezadovoljan narod nece.

**pustos** · 12.02.2019., 16:06

Dinkic je i dalje u vlasti, mada sada kao savetnik.

Bolje postaviti granicu u kolicini novca, a ne u % BDP. Onda bi se videlo da je i sadasnja vlast nastavila sa zaduzivanjem.

**Smorisha** · 12.02.2019., 16:32

Original postavio fobos11

Po tradiciji neki zanimljiviji tekstovi, koji se baziraju na cinjenicama, ili ostanu neprimeceni (jer odbiju sve one dangube i internet ratnike) ili se zanemari sam pocetni tekst a otvori se prica o AV, Djilasu itd... cetnicima i partizanima, Srbima i Hrvatima.

Secam se kada smo mi uveli famozna fiskalna pravila. Vlada Mirka Cvetkovica, koja je sebe kao ogranicila na 45 odsto BDP/a maksimalne zaduzenosti. To su prekrsilii prebacili maltene prvog narednog dana. Mi smo u tu 2011. godinu usli sa dugom od skoro 40 odsto BDP/a. Od kada su uvedena fislakna pravila, do sledece godine nas dug je porastao za neverovatnih 10 odsto BDP/a, sto se vidi na ovoj tabeli javni dug 42,8 odsto BDP u 2011. godini, a u 2012. 52,9 odsto BDP/a.

Kada su deda Mirka prozivali na sednicama Skupstine da je dug prevazisao okvire koji su zadati fiskalnim pravilima, covek je uz pomoc najveceg srpskog ekonomiste Dinkica, jednostavno promenio metodologiju i predstavljao rezultate koji nisu realni. On je tada tvrdio da dug nije prevazisao 45 odsto iako je vec presa oi 50 odsto BDP/a. Tada je primenjena slicna taktika kao u rekordno kratkim pregovorima sa MMF/om, cija je misija u Srbiji boravila jedno popodne. Deda Mirko dokazuje MMF/u kako je smanjio broj zaposlenih u javnoj upravi, tako sto ih je zaista otpustio iz javne uprave i prebacio u javna preduzeca i agencije. I na kraju ono sto on sibicarski podmece ekspertima MMF/a ne vidi se u budzetu koji je isto nategnut i nerealan. Ovi gledaju budalu, daju kulturica izjavu i odu prvim avionom.

Posebno je simptomaticna ta 2008. godina. Kako bi sprecili da tadasnji radikali prave koaliciju sa SPS/om, a gde je sve bilo na par skupstinskih glasova razlike, koalicija oko DS/a je prihvatila zahtev PUPS/a (koji je bio na listi SPS i JS) za drasticncim povecanjem penzija. Tadasnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelasic nije verovaro sta rade. Covek im kaze da ce uslediti eksplozija javnog duga, jer je ceo svet u recesiji, kriza vec pocela da razvaljuje Srbiju i da je to bukvalno najgori momenat za takvo dodatno opterecenje budzeta. Ali zarad vlasti ovi ucinili i to i od nekih niskih 26,8 odsto duga, za jedan cetvorogodisnji mandate majstori javni dug udvostrucili.

Da li treba da pominjem nasu ekonomsku politiku u vremenu krize. Kao glavnom stavili onog Cirica ilii Cirkovica, drzavnog sekretara valjda u Ministarstvu ekonomije. Covek predlaze neke uredbe gde ce oni kao dati gratis period od godinu dana poslodavcima da prijave neprijavljene radnike i da u tih godinu dana oni nece morati da placaju poreze i doprinose. Logicno pitanje svakog novinara je bilo, pa ako do sada nisu placali te radnike, zasto bi ih prijavili, pa da nakon godinu dana moraju da pocnu da placaju doprinose za njih. Odgovor Cirkovica (ili Cirica) bio je “praticemo situaciju i videcemo sta ce biti”. To je bila jedina mera koja se javila tokom krize gde smo doziveli novu ekonomsku katastrofu.

Da, ne treba zaboraviti da je i Dinkic imao plan da se tokom krize stimulise potrosnja gradjana, da se na taj nacin nadomesti smanjenje traznje. Pa je promovisao nove rate, manje kamate vece popuste na kupovinu. U prevodu, pozivao je narod koji je opustosila kriza a koji je i pre nje ziveo katastrofalno, da svojim novcem kupuju (pre svega strane proizvode). I mi smo na taj nacin pomogli da se iz krize cupaju ne firme iz Srbije, vec iz inostranstva cije smo proizvode uvozili. Sva sreca ili da kazem sreca u nesreci je ta sto je narod bio u teskoj finansijskoj situaciji i osim prezivljavanja nije bilo novca za luksuz i sto j e narod bio odgovorniji od politicara, pa je u vremenu krize ipak smanjio potrosnju umesto da je poveca.

Kada se iz ove perspektive pogleda na to vreme politickih i ekonomskih diletanata, dobro je da jos uvek postojimo kao nacija, a to je ne tako davna proslost. I to su ljudi koji se danas nude kao neka alternative ovoj vlasti i posle se cude zasto ih nezadovoljan narod nece.

Bravo, super post, ovi PUSP+SPS su idioti to stoji, a Dinkić je budaletina posebnog ranga

- - - - - - - - - -

Original postavio pustos

Dinkic je i dalje u vlasti, mada sada kao savetnik.

Bolje postaviti granicu u kolicini novca, a ne u % BDP. Onda bi se videlo da je i sadasnja vlast nastavila sa zaduzivanjem.

Slažem se

**Metronomy** · 13.02.2019., 08:04

Original postavio Smorisha

Bravo, super post, ovi PUSP+SPS su idioti to stoji, a Dinkić je budaletina posebnog ranga

- - - - - - - - - -

Slažem se

A oni koji su doveli Dinkica kao apokalipsu srpske ekonomije su bas fini profesorsko akademski narod i sasvim zasluzni da o ekonomiji napisu jednu jedinu rec?

Kako te nije sramota da bilo koga prozivas dok podrzavas Dinkica tacnije njegove aktivatore u Srbiji?

Svakako da je bilo i strucnjaka koji su na NATO krilima zaposeli srbiju i nesto pokrenuli, ali su se i debelo ovajdili tako da cela elita je namirena osim,
bagre koja je zasluzila bar izgnanstvo, ako vec sami nisu otisli. Da ih ne mesamo sa postenim kriminalcima.

**Smorisha** · 13.02.2019., 08:52

Original postavio Metronomy

A oni koji su doveli Dinkica kao apokalipsu srpske ekonomije su bas fini profesorsko akademski narod i sasvim zasluzni da o ekonomiji napisu jednu jedinu rec?

Kako te nije sramota da bilo koga prozivas dok podrzavas Dinkica tacnije njegove aktivatore u Srbiji?

Svakako da je bilo i strucnjaka koji su na NATO krilima zaposeli srbiju i nesto pokrenuli, ali su se i debelo ovajdili tako da cela elita je namirena osim,
bagre koja je zasluzila bar izgnanstvo, ako vec sami nisu otisli. Da ih ne mesamo sa postenim kriminalcima.

Jel još kukate za onim Samoupravnim Radničkim fabrikama koje se nisu mogle spasiti nikako?

Dinkić apokalipsa ekonomije - znači totalno kul izraz

Porezi koje su on i Boža Derikoža uveli su užas i to opterećuje divne srpske kapitaliste poput mene

Ono što su trebali da urade jeste da smanje poreze i regulative, ukinu državne penzije, privatizuju i zdravstvo i školstvo i sad bi nam bilo super

Ali meni je i ovako super, ali tebi nije

izgleda

**Metronomy** · 13.02.2019., 11:27

Nemam ja nista protiv toga da tebi bude dobro makar to bilo i uz monopole i prevare koje su drzavni posao i treba drzava da ih regulise.
Meni smetaju lazi, a zasto je tebi potrebno da lazes ako ti je dobro to ti najbolje znas.

**Smorisha** · 13.02.2019., 12:30

Original postavio Metronomy

Nemam ja nista protiv toga da tebi bude dobro makar to bilo i uz monopole i prevare koje su drzavni posao i treba drzava da ih regulise.
Meni smetaju lazi, a zasto je tebi potrebno da lazes ako ti je dobro to ti najbolje znas.

Ko da je bitno kako je meni - pričamo o ekonomiji zemlje, moje lično stanje nije bitno

Ne znam što stalno gvirite ljudima u novčanike

**Metronomy** · 13.02.2019., 13:25

Original postavio Smorisha

Ko da je bitno kako je meni - pričamo o ekonomiji zemlje, moje lično stanje nije bitno

Ne znam što stalno gvirite ljudima u novčanike

To bi bilo istina da nije prethodne lazi...

Porezi koje su on i Boža Derikoža uveli su užas i to opterećuje divne srpske kapitaliste poput mene

Ono što su trebali da urade jeste da smanje poreze i regulative, ukinu državne penzije, privatizuju i zdravstvo i školstvo i sad bi nam bilo super

Ali meni je i ovako super, ali tebi nije izgleda

Tacnije, sam pises kako si osnovao firmu koja uspesno radi, samo te mlalo zajebavaju porezi koje je dinkic uveo.

Tacnije tebi je argument za nebuloze koje pises to sto si ti uspeo u zivotu

Bar da si neku pristojnu forumsicu maznuo na tu pricu pa da ti oprostimo sto lazes ko pas. Nego na takve prices se pecaju samo jadnice koje pobegnu cim vide raskos intelekta.

**Smorisha** · 13.02.2019., 13:35

Ne pišem o sebi već koristim deskripciju - nisam ja uspeo u životu, socijalni slučaj & sirotinja, pogledaj tako piše u mom profilu

Ajde idemo dalje i nemam devojku neće me nijedna jer sam ružan, a ako ti odgovara neka budem i gay

Samo molim te se drži teme, a ne mog praznog novčanika