Ekonomija partijskih veza ili ekonomija vrednih inovacija – šta želimo u Srbiji?
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Ekonomija partijskih veza ili ekonomija vrednih inovacija – šta želimo u Srbiji?

  1. #1
    Elita Smorisha (avatar)
    Učlanjen
    10.05.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    bedna dušica
    Poruke
    23.180
    Reputaciona moć
    383

    Podrazumevano Ekonomija partijskih veza ili ekonomija vrednih inovacija – šta želimo u Srbiji?

    Ekonomija partijskih veza ili ekonomija vrednih inovacija – šta želimo u Srbiji? https://talas.rs/2018/09/02/partijske-veze-ili-inovacije/



    Kako kreirati novu vrednost? Za to postoje dva odgovora: jedan putem mamutskih državnih firmi, a drugi putem privatne preduzetničke inicijative. Koji put razvoja društva je uspešniji? O tome govore nedavna dva primera kupovine dva preduzeća – jednog državnog i jednog privatnog.



    Galenika – firma koju su pojeli skakavci

    Galenika je do skoro bila firma sa većinskim državnim vlasništvom (85% država, a manjinski akcionari 15% dok je kasnije državni udeo povećan). Ovaj farmaceutski gigant bio je neko vreme uspešno preduzeće koje je snabdevalo veliki deo domaćeg tržišta lekova, a neke od njih je i izvozio.

    Onda je 2010. krenuo sunovrat koji nikako da se zaustavi sve do potpune propasti. U ovom sunovratu je itekako učestvovala i država – od države koja je postavila menadžment, do tolerisanja neplaćanja poreskih obaveza, kao i potraživanja od strane državnih dobavljača (npr gas, struja).

    Galenika je uspela da nagomila 240 miliona evra duga, od kojih najveći prema državi, a manji prema bankama i privatnim dobavljačima.

    Galenika je u novembru 2017. napokon privatizovana. Država je za potraživanja od 14,7 milijardi dinara koje je pretvorila u kapital dobila 16 miliona evra, dok su poverioci iz reda banaka dobili 25 miliona evra za nominalni dug od 71 miliona.



    Frame – od Niša do svetskog uspeha


    Overhead view of young entrepreneurs working in their start-up home office. They are coding on laptops.
    Foto: iStock
    Otprilike u vreme kada je Galenika bila u agoniji, trojica Nišlija osnivaju startap kompaniju Mainframe 2 koja se bavi softverskim rešenjima. Kako je rasla i razvijala se, promenila je ime u Frame.

    U 2015. je ova kompanija dobila do tada najveću pojedinačnu investiciju u neki domaći startap od 10 miliona dolara, a u 2017. su dobili novu investiciju od 17 miliona.

    Frame je 2018. kupio Nutanix za naše uslove astronomsku cifru – javno se spominje 165 miliona evra ili oko 195 miliona dolara.



    Zašto poredimo farmaceutsku kuću i startap?
    Kakva je to sličnost između lekova i cloud aplikacija? Naizgled nikakva, ali suštinski ogromna.

    I jedna i druga kompanija personifikuju dva dijametralno suprotna pristupa društvenoj dinamici. Jedan je baziran na velikim mamutskim sistemima kojima upravlja prilično vidljiva ruka političara, a drugi inovativan i konkurentan sistem malih preduzeća koja brzo rastu i razvijaju se.

    U prvom slučaju važno je imati političke veze, a u drugom je pitanje imaš li dobre ideje i znanje da ih ostvariš. U prvom slučaju direktor postaje čovek koji ide na kafanske ručkove i partijski je funkcioner, a u drugom onaj koji uspeva da bude korak isped konkurencije.

    Nama koji nismo ni programeri ni farmaceuti ovo poređenje je bitno pre svega da bismo znali kakav društveno-ekonomsko-politički sistem želimo, jer oni imaju svoje posledice. U prvom slučaju nema napretka već samo stagnacije i propadanja, a u drugom ima rasta i razvoja.

    Zato treba da se zapitamo da li je naš sistem postavljen tako da nagrađuje i olakšava posao „Galenikama“ ili „Frejmovima“ jer će u skladu sa tim biti i naš ekonomski standard.



  2. #2
    Primećen član
    Učlanjen
    05.01.2019.
    Pol
    muški
    Poruke
    699
    Reputaciona moć
    9

    Podrazumevano Re: Ekonomija partijskih veza ili ekonomija vrednih inovacija – šta želimo u Srbiji?

    Nema potrebe ni citati uvodni post, jasne su namere teme, ali je problem sto za inovacije treba para koje ni
    jedan srpski "biznismen' nece da plati u ekonomiji baziranoj na sistemu "mazni i bezi" zasnovanoj na pogodnostima
    da srbija nije pravno povezana sa svetom i tretira se istocnim svetom u koji moz da se pristupi samo ucenama.
    Takvim "inovatorima " odgovara izolovanost srbije jer aradjuju na kradji tudjih inovacija.

Slične teme

  1. siva ekonomija
    Autor ddarko u forumu Ekonomija
    Odgovora: 77
    Poslednja poruka: 25.12.2015., 17:48
  2. ekonomija???
    Autor LAURA8 u forumu Jezik
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 05.05.2004., 02:16
  3. Ekonomija
    Autor Suli u forumu Preduzetništvo i radni odnosi
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 06.04.2004., 06:55
  4. Ekonomija
    Autor Suli u forumu Preduzetništvo i radni odnosi
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 04.04.2004., 00:48
  5. ekonomija
    Autor buba u forumu Ekonomija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 01.09.2003., 16:24

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •