Koje su najveće ekonomske zablude u Srbiji? https://talas.rs/2019/02/04/ekonomske-zablude-4/

U javnosti postoji veliki broj zabluda kada se govori o privredi. Ovoga puta detaljnije obrazlažemo zablude u vezi sa trgovinskim deficitom, carinskom zaštitom, poljoprivredom i saradnjom sa Rusijom.



1. Trgovinski deficit

Deficit se prikazuje kao negativna, a suficit kao poželjna karakteristika neke privrede. Оvo je posledica posmatranja razmene kao igre sa nultom sumom: da jednome ne može biti bolje, ako drugom ne bude gore. Ali ovo nije tako, svaka slobodna trgovinska transakcija, od dece u parkiću koje razmenjuju sličice za albume do multinacionalnih korporacija, uvek je igra sa pozitivnim ishodom: od nje profitiraju obe strane. Trgovina nije rat, već saradnja.

Takođe, ne trguju države, već preduzeća ili pojedinci – npr. kada Simens iz Нemačke pokrene proizvodnju za vetroturbine u Subotici, to se sada računa kao srpski izvoz iako sve ostaje u okviru iste firme. Deficit ne znači ništa loše samo po sebi – neke bogate i razvijene zemlje imaju trgovinski deficit, a neke suficit.

Ali kako ga finansirati? Ovo je isto zabluda da se deficit mora nekako finansirati: ne postoji samo trgovinski, nego i finansijski deo platnog bilansa. Trgovinski deficit nije uzrok već posledica – i to priliva sredstava putem doznaka, portfolio i direktnih investicija, kao i zaduživanja. Ako dotok ovog kapitala prestane, smanјiće se i deficit.



Pltani bilans Srbije u milijardama dolara; Izvor: MMF



2. Carinska zaštita domaće privrede

Zagovornici carina kažu da su one neophodne da bi se razvila domaća industrija, pošto bi one zaštitile domaće proizvođače iz inostranstva. Preduzeća u zaštićenim granama bi rasla i investirala, zapošljavajući nove radnike i povećavajući proizvodnju.

Problem sa ovim stavom leži u tome što carine štite preduzeća na uštrb domaćih potrošača koji su sada primorani da kupuju skuplje proizvode nižeg kvaliteta: oni sada manje i troše, što pogađa ostale grane i smanjuje standard svih stanovnika.

Veliki problem predstavlja kako odrediti koje industrije treba zaštititi: iskustvo drugih zemalja pokazuje da je podjednako verovatno odabrati grane koje mogu da povećaju konkurentnost i izvoz, kao i one koje to ne mogu. U zemljama sa lošim kvalitetom institucija kao što je Srbija, svakako je veća verovatnoća da zaštitu izbori neki tajkun blizak vlasti.

I na kraju, mali kapacitet domaćeg tržišta, sa svega 7 miliona prilično siromašnih potrošača u evropskim okvirima čak ni teorijski ne predstavlja ekonomski prostor gde će domaća preduzeća izrasti pre nego što izađu na svetsku pozornicu – BDP Srbije približan je BDP-u nemačkog grada Bremena, koji ima tek 700.000 stanovnika.

Osim toga, uvođenje carina na uvoz znači zameranje našim trgovinskim partnerima, koji isto tako mogu da uvedu carine na proizvode napravljene u Srbiji.



Pročitajte i: Najveće ekonomske zablude u Srbiji – top 3



3. Poljoprivreda kao razvojna šansa
Ovaj mit bazira se na sentimentalnom posmatranju poljoprivrede kao tradicionalnog načina života za koji je neophodno samo zemljište, a ne kao na moderan biznis kao i svaki drugi, za koji su prvenstveno važni kapital i nova tehnologija.

Pored toga, ne postoji ni jedna jedina razvijena zemlja u kojoj poljoprivreda ima značajan udeo u kreiranju BDP-a ili u ukupnoj zaposlenosti, čak i kada su to zemlje veliki proizvođači hrane. Drugim rečima, Holandija, Kanada ili SAD nisu bogate zemlje jer imaju jaku poljoprivredu, već zato što imaju jake sektore industrije i usluga.

Srpska poljoprivreda može da bude uspešnija, što bi bilo dobro po celo naše društvo, ali ne treba se zavaravati da će razvoj poljoprivrede biti put kojim će se razviti srpska privreda, a Srbija postati razvije zemlja sa visokim platama.





Učešće poljoprivrede u kreiranju BDP-a u odabranim zemljama; Izvor: Svetska banka



4. Ekonomska saradnja sa Rusijom
Ovaj mit bazira se na dve pogrešne pretpostavke: da su bliski politički odnosi preduslov za dobre ekonomske odnose, i da je rusko tržište veliko. Međutim, politika i ekonomija ne moraju da budu povezane: glavna pretpostavka za uspeh srpskih proizvoda na ruskom tržištu nisu dobri odnosi političara, već kvalitet i cena srpskih proizvoda.

Dodatni problem predstavljaju visoki troškovi transporta robe do Rusije, usled geografske udaljenosti i loše infrastrukture. Pored toga, veličina ruske ekonomije ne prati njenu vojnu moć: privreda svake veće EU zemlje veća je od privrede Rusije, dok je ruski BDP po stanovniku u evrima manji od svih zemalja EU osim Bugarske.





BDP odabranih zemalja, u milijardama dolarama, 2017; Izvor: MMF






BDP per capita odabranih zemalja, u tekućim dolarima; Izvor: MMF



Tržišta Zapadne Evrope ipak su nam bliža, dok su ekonomije ovih zemalja značajno veće od ruske, usled čega su nam glavni ekonomski partneri Nemačka i Italija, a ne Rusija ili Kina. Čak je i izvoz u malu i siromašnu, ali blisku Bosnu i Hercegovinu i dalje veći nego u Rusku Federaciju, dok je izvoz za Crnu Goru sličnog iznosa.

Ekonomska saradnja sa Rusijom je za nas dobra stvar, i bilo bi dobro da se unapredi, ali ne treba živeti u iluziji da će srpska privreda moći da se razvija oslanjanjem na rusko tržište.



Libekova publikacija – Top 10 ekonomskih zabluda u Srbiji deo je borbe protiv ekonomskog populizma u našoj zemlji. Čitavu publikaciju možete preuzeti na linku.