društvenjo or ličnjo

Хиро, дражесни, расписани, весели братствојединствени слончићу видим да прочиташ што напишем но ми не полази за тастатуром да ти приближим

што мислим и осећам о Немцима, БиЈ, Америци, фолклору...

Турци, Аустроугари и Немци су ми непријатељи. И нисмо ми ишли у Турску, Аустроугарску и Немачку са својом војском да их убијамо и пљачкамо

него су они долазили да то раде овде. Више пута. Но како то лепо рече Гаврило:

"Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…"

Pogledajte prilog 532777

А сад у вези теме. Овај горе што размишља о Гаврилу био је изузетно насилан тип, како на друштвеном тако и на личном нивоу.

Све жене које су биле с њим покушале су се убити, јер је лик био вансеријски психопата и ни једна то није могла издржати.

Физички и психички је малтретирао све жене, но сви су били јајаре и нико није смео да зове полицију.

Петунија би сигурно звала. И ми би сад из прве руке знали како је то кад те млате у Гестапоу па пошаљу у Аушвиц.

Прва с којом је био у вези била му је нећака, Гери Раубел. Убила се.

Последња која је била с њим, Ева Браун, први пут се покушала убити пиштољем, промашила је срце и остала жива.

Други пут се покушала убити таблетама. Написала је опроштајно писмо, попила кутију таблета међутим спасише је у болници.

Трећи пут јој је пошло за руком, цијанид је био квалитетан, а и Руси су буквално били на 50 метара одатле, што је свакако био

додатни мотив да тог пута успе.

to su sad teme o ratnim zločinima, koje samo nepravoslavni čine, mada eno na politici sad razdvajaju vlahe od valjda srba, nije dovoljan ni SPC
 
Хиро, дражесни, расписани, весели братствојединствени слончићу видим да прочиташ што напишем но ми не полази за тастатуром да ти приближим

што мислим и осећам о Немцима, БиЈ, Америци, фолклору...

Турци, Аустроугари и Немци су ми непријатељи. И нисмо ми ишли у Турску, Аустроугарску и Немачку са својом војском да их убијамо и пљачкамо

него су они долазили да то раде овде. Више пута. Но како то лепо рече Гаврило:

"Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…"

Pogledajte prilog 532777

А сад у вези теме. Овај горе што размишља о Гаврилу био је изузетно насилан тип, како на друштвеном тако и на личном нивоу.

Све жене које су биле с њим покушале су се убити, јер је лик био вансеријски психопата и ни једна то није могла издржати.

Физички и психички је малтретирао све жене, но сви су били јајаре и нико није смео да зове полицију.

Петунија би сигурно звала. И ми би сад из прве руке знали како је то кад те млате у Гестапоу па пошаљу у Аушвиц.

Прва с којом је био у вези била му је нећака, Гери Раубел. Убила се.

Последња која је била с њим, Ева Браун, први пут се покушала убити пиштољем, промашила је срце и остала жива.

Други пут се покушала убити таблетама. Написала је опроштајно писмо, попила кутију таблета међутим спасише је у болници.

Трећи пут јој је пошло за руком, цијанид је био квалитетан, а и Руси су буквално били на 50 метара одатле, што је свакако био

додатни мотив да тог пута успе.




tolike zene upropastijo??

steta, zaista steta sto zene tada jos uvek nisu bile cule da one u stvari preziru nasilnike
 
to su sad teme o ratnim zločinima, koje samo nepravoslavni čine, mada eno na politici sad razdvajaju vlahe od valjda srba, nije dovoljan ni SPC

За све љубитељке шпанских, турских, холивудских... серија, пуних љубавних успона, падова, вере и невере, за све поклонике глобализма, екуменизма,

братства и јединства, атеисте, римокатолике, протестанте, и наравно за православне зилоте иде прича о руско-молдавско-италијанско-америчко-

масонско-енглеско-српском љубавном многоуглу у којем се наравно у потпуном складу са темом преплићу друштвено и лично, лично и друштвено.

Или како би то наш народ лепо рекао "ебе луд збуњеног".

Прича почиње баш романтично. Јануар 1854. снег пада у Њујорку, беле се улице Бруклина, црнци лопатају снег и певају свој тужни блуз.

На Коби Хилу рађа се мала Џени. У аугусту исте године у долини реке Сирет између бескрајне равнице на истоку и моћних Карпата на западу у Марашету

у Молдавији на свет долази мали Милан, онај Милан, јабука са гране што ће марамицом да мане кад у војску пође. А махаће марамицом рускомолдавској принцези

која ће се родити 1859. у Фиренци, Италија. Звала се Наталија. Кад порасту и упознају се, венчаће се и постати први краљ и краљица Србије још од

доба Немањића. Мала Џени имала је још две сестре Клару и Леону и њиховом оцу неће бити нимало лако с њима. Срећна или пре тога несрећна околност је била

та што је тата Леонард био један од најбогатијих људи на свету, а пара врти где бургија неће. Пошто је зарађивао толике новце сасвим је јасно да је био

веома интелигентан и велики познавалац људске психе. Није му било тешко да закључи како ће његове три принцезе преко ноћи потрошити све што је он стицао

читавог живота па је одлучио да их све добро уда и то што даље од себе. Дао им је брдо пара, бродске карте у једном правцу за Европу и пожелео им срећан пут.

Три младе Американке пуне пара у Паризу знале су како да се добро проведу. Баханалисале су до бесвести. Џени се занела највише, толико се занела да је занела.

Била је трудна. Проблем је био што појма није имала ко је био отац, нико од осумњичених није признавао, а ДНК анализе није било ни у научнофантастичној литератури.

У то време Паризом се шврћкао и поносити потомак лорда Марлбора, лорд Рандолф. Био је то човек с педигреом, интегритетом и одличним везама у високом

друштву. Једини проблем у животу му је био хронични недостатак новца. Џени је имала огромне новце, татко Леонард се отворио за неких 250.000 долара

(то би данас било 250 милиона долара) и није било никаквих препрека за тај брак. Венчали су се у Британској амбасади у Паризу. Рандолфов велики пријатељ барон

Натан Ротшилд уортачио се и с њим и с његовим тастом. Данас на својој кожи осећате последице тог ортаклука. Но то није толико важно за нашу причу, важно

је да се 1874. родио мали Винстон, онај што ће се сликавати са томпусом, полуцилиндром са подигнута два прста, ратовати са оним из претходног поста што је

размишљао о Гаврилу и наравно као прави потомак ирокеско-америчко-енглеске плаве крви неће се одвајати од ватрене воде. Да ли га је мајка довољно дојила

или не, не знам, али да се кресала с ким је стигла то сви знају. То и није нешто што би било изненађујуће за свет у коме је живела, али оно што је дотукло

Винстона била је чињеница да је био пола месеца млађи од свог очуха Џорџа, другог Џениног мужа. Но ту није био крај његовим мукама. Од свог другог очуха

трећег Џениног мужа, М. Пинча, био је старији три године. А сад крећу наше муке, српске. Онај Милан из Молдавије што нам постаде краљ и није био нека

морална громада чак што више како историја казује био је морална ништарија. И лично и друштвено. Читав живот је јурио паре и жене. Богаташице су му биле омиљене.

Тако се смувао и са Џени. Није јој остао у лепом сећању, на секс се није пожалила, али га је описала као тешку полуварварску сировину. Ни она њега није

баш нешто импресионирала па се бацио на њену сестру Клару. Клара му је завртела мозак скроз до те мере да је хтео да је жени. Тражио је од ње да се

разведе, а сам је већ имао покренуту бракоразводну парницу, хтео је да се разведе од Наталије. Ајд што је хтео да се разведе него је хтео да он буде бео, а она црна.

Вероватно би успео у томе да Наталију пред судом није заступао Милош С. Милојевић ратник, историчар, правник, полиглота... укратко геније. Онда се Милан

окренуо црквеном суду. Пошто је претходно поводом својих политичких потреба протерао канонски изабраног митрополита Михаила и довео свог архимандрита

Теодосија, Теодосије је хтео не хтео морао изаћи краљу у сусрет и објавити развод. Наталија је протерана из Србије. То је било половином 1891. Већ 1893.

Милош ју је звао да се врати, нестало му је пара па је тражио позајмицу. Каква љига од човека. Наталија се вратила због сина и опет отишла овог пута својевољно

због Драге Машин, али то је нека друга прича. У међувремену Рандолф и Винстон обрели су се у Јужној Африци. Рандолф је ту био са Сесилом Родезом да брани

своје, Натанове, тастове паре и интересе британске круне. Винстон је ту био у војсци. Кад су Бури открили злато и дијаманте рат је почео, јер су се

Енглези одмах запитали: "Шта ће бурска земља изнад нашег злата и дијаманата?" У том рату по први пут су краљ Милан и српски народ били на истој страни.

Сви су навијали за Буре, те поносите потомке миле нам и братске Холандије. Нормално да се то требало упамтити у Холандији, али није. На европском првенству

2000. у Ротердаму су нас тукли са 6:1. Који педери ти Холандези. И нека су им отели Јужну Африку! Што се тиче Милана, Милан је наставио да сплеткари на све стране

не би ли дошао до кинте. Прво се слизао са Аустроугарима и неких десетак година раније потписао нека документа данас знана као "Тајна конвенција".

Кад је паре спискао и Аустроугари нису више хтели да му дају окренуо се Русима и добио три милиона динара руског кредита само да оде из Србије....

И има тога још, али видим да сам претерао, још само два питања:

1. У ком моменту је требало звати полицију?

2. Мислите ли да се у међувремену нешто суштински променило?

 
@ ТТТТ
ne mogu baš da te ispratim, al biće spomenik 28m stefanu nemanji, valjda će ti srce biti na mestu ...?

Наравно да ми срце неће бити на месту све док не минирам и срушим тих 28. метара.

Као што је она серија о Немањићима служила за поругу, као што онај метални одливак служи за поругу покојном Павлу, тако

и ових 28 метара треба да нам огади Немању.

А сад опет нешто о преплитању личног и друштвеног, преплитању прошлости, садашњости и будућности, преплитању књижевности

и политике, преплитању улица и институција, преплитању правде и кривде...

Прича почиње 1974. кад на свет долази мали Борислав. Кад порасте промениће име у Борко и преговараће са Шиптарима како што

безболније и што скупље да прода Косово. Кад је дошао кући

Вино пије Стефановићу Борко

са старицом својом мајком,

а кад су се напојили вина,

мајка Борку стаде бесједити:

„О мој синко, Стефановићу Борко,

остави се, синко, издаје,

јер зло добра донијети неће,

а старој се досадило мајци

све перући крваве хаљине;

Како стара мајка прорекла тако се и десило. Дошо Борко у крвавој кошуљи кући.

Скочи мајка, скочи родбина ,скочи комшилук, скочи Србија цела: "Стоп крвавим кошуљама". Ариел, Персил, Мерикс, Тајд...

Индесит, Горење, Канди, Бош... не може крвцу са кошуље спрат`. И пет милиона њих пробаше опрати црвену крвцу са кошуље бијеле

ал не могаше, трудише се веома, ал не могаше. И дође једно девојче са Косова и без прашка и без машине опра кошуљу.

Једна од пет милиона.
 
hirkice, da se ovaj nije malo primio na tebe a

misim cim ti pise ove a4 formate

pa eto, verovatno ti je drago

- - - - - - - - - -

Наравно да ми срце неће бити на месту све док не минирам и срушим тих 28. метара.

Као што је она серија о Немањићима служила за поругу, као што онај метални одливак служи за поругу покојном Павлу, тако

и ових 28 метара треба да нам огади Немању.

А сад опет нешто о преплитању личног и друштвеног, преплитању прошлости, садашњости и будућности, преплитању књижевности

и политике, преплитању улица и институција, преплитању правде и кривде...

Прича почиње 1974. кад на свет долази мали Борислав. Кад порасте промениће име у Борко и преговараће са Шиптарима како што

безболније и што скупље да прода Косово. Кад је дошао кући

Вино пије Стефановићу Борко

са старицом својом мајком,

а кад су се напојили вина,

мајка Борку стаде бесједити:

„О мој синко, Стефановићу Борко,

остави се, синко, издаје,

јер зло добра донијети неће,

а старој се досадило мајци

све перући крваве хаљине;

Како стара мајка прорекла тако се и десило. Дошо Борко у крвавој кошуљи кући.

Скочи мајка, скочи родбина ,скочи комшилук, скочи Србија цела: "Стоп крвавим кошуљама". Ариел, Персил, Мерикс, Тајд...

Индесит, Горење, Канди, Бош... не може крвцу са кошуље спрат`. И пет милиона њих пробаше опрати црвену крвцу са кошуље бијеле

ал не могаше, трудише се веома, ал не могаше. И дође једно девојче са Косова и без прашка и без машине опра кошуљу.

Једна од пет милиона.

informiši se, ne možeš selektivno činjenice da biraš ako hoćeš da poznaješ scenu, zbivanja itd, takođe razdvoj činjenice, pravni poredak, mistiku itd
 
informiši se, ne možeš selektivno činjenice da biraš ako hoćeš da poznaješ scenu, zbivanja itd, takođe razdvoj činjenice, pravni poredak, mistiku itd



На жалост не могу тако нешто написати, једноставно немам тај капацитет, али био је један одличан

српски песник, Владислав, који је то урадио у својој песми "Наши дани"


Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подигао се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени,
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти,
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на поделе и обеде,
Будућности затворисмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе,
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несреће наше браће, од робова
Затворисмо своје очи и џепове,
Место светле историје и гробова.

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји који сишу к'о пауци,
Под срамотом живи наше поколење.

Помрачина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрачина притиснула наше дане.
 
На жалост не могу тако нешто написати, једноставно немам тај капацитет, али био је један одличан

српски песник, Владислав, који је то урадио у својој песми "Наши дани"


Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подигао се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени,
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти,
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на поделе и обеде,
Будућности затворисмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе,
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несреће наше браће, од робова
Затворисмо своје очи и џепове,
Место светле историје и гробова.

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји који сишу к'о пауци,
Под срамотом живи наше поколење.

Помрачина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрачина притиснула наше дане.

ma samo koristi glavu i biće ok, mada trenutno ne moraš, al ako hoćeš da valja
 

Slične teme


Back
Top