to su sad teme o ratnim zločinima, koje samo nepravoslavni čine, mada eno na politici sad razdvajaju vlahe od valjda srba, nije dovoljan ni SPC
За све љубитељке шпанских, турских, холивудских... серија, пуних љубавних успона, падова, вере и невере, за све поклонике глобализма, екуменизма,
братства и јединства, атеисте, римокатолике, протестанте, и наравно за православне зилоте иде прича о руско-молдавско-италијанско-америчко-
масонско-енглеско-српском љубавном многоуглу у којем се наравно у потпуном складу са темом преплићу друштвено и лично, лично и друштвено.
Или како би то наш народ лепо рекао "ебе луд збуњеног".
Прича почиње баш романтично. Јануар 1854. снег пада у Њујорку, беле се улице Бруклина, црнци лопатају снег и певају свој тужни блуз.
На Коби Хилу рађа се мала Џени. У аугусту исте године у долини реке Сирет између бескрајне равнице на истоку и моћних Карпата на западу у Марашету
у Молдавији на свет долази мали Милан, онај Милан, јабука са гране што ће марамицом да мане кад у војску пође. А махаће марамицом рускомолдавској принцези
која ће се родити 1859. у Фиренци, Италија. Звала се Наталија. Кад порасту и упознају се, венчаће се и постати први краљ и краљица Србије још од
доба Немањића. Мала Џени имала је још две сестре Клару и Леону и њиховом оцу неће бити нимало лако с њима. Срећна или пре тога несрећна околност је била
та што је тата Леонард био један од најбогатијих људи на свету, а пара врти где бургија неће. Пошто је зарађивао толике новце сасвим је јасно да је био
веома интелигентан и велики познавалац људске психе. Није му било тешко да закључи како ће његове три принцезе преко ноћи потрошити све што је он стицао
читавог живота па је одлучио да их све добро уда и то што даље од себе. Дао им је брдо пара, бродске карте у једном правцу за Европу и пожелео им срећан пут.
Три младе Американке пуне пара у Паризу знале су како да се добро проведу. Баханалисале су до бесвести. Џени се занела највише, толико се занела да је занела.
Била је трудна. Проблем је био што појма није имала ко је био отац, нико од осумњичених није признавао, а ДНК анализе није било ни у научнофантастичној литератури.
У то време Паризом се шврћкао и поносити потомак лорда Марлбора, лорд Рандолф. Био је то човек с педигреом, интегритетом и одличним везама у високом
друштву. Једини проблем у животу му је био хронични недостатак новца. Џени је имала огромне новце, татко Леонард се отворио за неких 250.000 долара
(то би данас било 250 милиона долара) и није било никаквих препрека за тај брак. Венчали су се у Британској амбасади у Паризу. Рандолфов велики пријатељ барон
Натан Ротшилд уортачио се и с њим и с његовим тастом. Данас на својој кожи осећате последице тог ортаклука. Но то није толико важно за нашу причу, важно
је да се 1874. родио мали Винстон, онај што ће се сликавати са томпусом, полуцилиндром са подигнута два прста, ратовати са оним из претходног поста што је
размишљао о Гаврилу и наравно као прави потомак ирокеско-америчко-енглеске плаве крви неће се одвајати од ватрене воде. Да ли га је мајка довољно дојила
или не, не знам, али да се кресала с ким је стигла то сви знају. То и није нешто што би било изненађујуће за свет у коме је живела, али оно што је дотукло
Винстона била је чињеница да је био пола месеца млађи од свог очуха Џорџа, другог Џениног мужа. Но ту није био крај његовим мукама. Од свог другог очуха
трећег Џениног мужа, М. Пинча, био је старији три године. А сад крећу наше муке, српске. Онај Милан из Молдавије што нам постаде краљ и није био нека
морална громада чак што више како историја казује био је морална ништарија. И лично и друштвено. Читав живот је јурио паре и жене. Богаташице су му биле омиљене.
Тако се смувао и са Џени. Није јој остао у лепом сећању, на секс се није пожалила, али га је описала као тешку полуварварску сировину. Ни она њега није
баш нешто импресионирала па се бацио на њену сестру Клару. Клара му је завртела мозак скроз до те мере да је хтео да је жени. Тражио је од ње да се
разведе, а сам је већ имао покренуту бракоразводну парницу, хтео је да се разведе од Наталије. Ајд што је хтео да се разведе него је хтео да он буде бео, а она црна.
Вероватно би успео у томе да Наталију пред судом није заступао Милош С. Милојевић ратник, историчар, правник, полиглота... укратко геније. Онда се Милан
окренуо црквеном суду. Пошто је претходно поводом својих политичких потреба протерао канонски изабраног митрополита Михаила и довео свог архимандрита
Теодосија, Теодосије је хтео не хтео морао изаћи краљу у сусрет и објавити развод. Наталија је протерана из Србије. То је било половином 1891. Већ 1893.
Милош ју је звао да се врати, нестало му је пара па је тражио позајмицу. Каква љига од човека. Наталија се вратила због сина и опет отишла овог пута својевољно
због Драге Машин, али то је нека друга прича. У међувремену Рандолф и Винстон обрели су се у Јужној Африци. Рандолф је ту био са Сесилом Родезом да брани
своје, Натанове, тастове паре и интересе британске круне. Винстон је ту био у војсци. Кад су Бури открили злато и дијаманте рат је почео, јер су се
Енглези одмах запитали: "Шта ће бурска земља изнад нашег злата и дијаманата?" У том рату по први пут су краљ Милан и српски народ били на истој страни.
Сви су навијали за Буре, те поносите потомке миле нам и братске Холандије. Нормално да се то требало упамтити у Холандији, али није. На европском првенству
2000. у Ротердаму су нас тукли са 6:1. Који педери ти Холандези. И нека су им отели Јужну Африку! Што се тиче Милана, Милан је наставио да сплеткари на све стране
не би ли дошао до кинте. Прво се слизао са Аустроугарима и неких десетак година раније потписао нека документа данас знана као "Тајна конвенција".
Кад је паре спискао и Аустроугари нису више хтели да му дају окренуо се Русима и добио три милиона динара руског кредита само да оде из Србије....
И има тога још, али видим да сам претерао, још само два питања:
1. У ком моменту је требало звати полицију?
2. Мислите ли да се у међувремену нешто суштински променило?